What do you think?
Rate this book
Kosingas #1
Kosingas - Red Zmaja
Knjiga koja slobodno može da se nazove srpskom verzijom „Gospodara prstenova”. Monah Gavrilo, odnosno kosingas, vitez reda Zmaja, upoznaje Marka Kraljevića i sa njim kreće u pohod po Srbiji. Prvi zadatak im je da savladaju aždaju na Jezeru lutajućeg ostrva i tako osvoje kasnije toliko čuven Markov buzdovan. Dvojica junaka nailaze na sela u kojima se praktikuju običaji koji često nisu ni najmanje lepi niti humani, susreću se sa različitim mitološkim bićima, od kojih većina nije bezazlena, ali stiču i sjajne neobične prijatelje. Druženje koje za cilj između ostalog ima i to da neustrašivi Gavrilo pripremi Marka da postane kosingas.
Prava avantura sa mitskim prizvukom koja nas goni da sve brže okrećemo njene stranice, a takođe uživamo i u sjajnim ilustracijama iz Gavrilove beležnice. Čitajući ovu neobičnu knjigu otkrivamo mnogo toga o prošlosti srpskog naroda, ali i o slovenskim božanstvima, o tome kako je hrišćanstvo prodiralo na ove prostore i sa kakvim se verovanjima sudaralo. Srpska mitologija u malom u kojoj mogu da uživaju svi od sedam do 77 godina.
Prava avantura sa mitskim prizvukom koja nas goni da sve brže okrećemo njene stranice, a takođe uživamo i u sjajnim ilustracijama iz Gavrilove beležnice. Čitajući ovu neobičnu knjigu otkrivamo mnogo toga o prošlosti srpskog naroda, ali i o slovenskim božanstvima, o tome kako je hrišćanstvo prodiralo na ove prostore i sa kakvim se verovanjima sudaralo. Srpska mitologija u malom u kojoj mogu da uživaju svi od sedam do 77 godina.
438 pages, Paperback
First published January 1, 2008
36 people are currently reading
728 people want to read
About the author
Aleksandar Tešić
30 books277 followersAleksandar Tešić rođen je u Čačku, 5. marta 1961. godine. Detinjstvo je proveo u inostranstvu, gde je i počeo da piše. Studirao je prava. Zaposlen je u RTS-u kao prevodilac.
Godinama je putovao po Srbiji i planinario, nesvesno sakupljajući građu za "Kosingas". Oženjen je, i sa suprugom Irenom i sinovima Vladanom i Srđanom živi u Beogradu.
Godinama je putovao po Srbiji i planinario, nesvesno sakupljajući građu za "Kosingas". Oženjen je, i sa suprugom Irenom i sinovima Vladanom i Srđanom živi u Beogradu.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 30 of 65 reviews
November 4, 2015
Prvo što čitalac primeti jeste izuzetan trud koji stoji iza ove knjige - istraživanje tradicije i prošlosti, kako po knjigama, tako, verovatno, i iz ličnog iskustva (ne mogu da se otmem utisku da je autor lutao zabačenim krajevima i obavio brojne razgovore sa raznim babama upućenim u onostrano), što roman pretvara u pravu riznicu nama danas čudnovatih, ali istovremeno i bliskih običaja, kazivanja, verovanja, mitskih stvorenja...
Sve navedeno, objedinjeno u jednu priču s jasno definisanim učesnicima, te ciljevima i zadacima koje teže da ispune, stvara zanimljivu i pitku pseudoistoriju Srbije iz jednog maglom obavijenog perioda naše prošlosti, koju autor, s jedne strane, rasvetljava mitskom potkom, a s druge strane, dodatno zamagljuje elementima fantastike.
Tranzicija i sazrevanje Kraljevića, koje se dešava uporedo s doživljenom avanturom, te sveštenik-vitez koji, uprkos svojim plemenitim ciljevima i stavovima zakoračuje u pikarsko, čine ih zanimljivom i uverljivom kombinacijom mitskog junaka i čoveka od krvi i mesa.
Uprkos zamerkama koje se mogu pronaći, a koje ne kvare sveukupan utisak prilikom čitanja (mešanje glasova sveznajućeg autora i naratora, događaji koji su uneti u priču više da bi poslužili kao osnova za pojavljivanje još jednog bića ili segmenta tradicije, neravnomerna upotreba arhaičnih izraza...), roman je izuzetan doprinos korpusu epske fantastike, i srpske fantastike uopšte.
Očekujem da će nastavci biti još zanimljiviji i maštovitiji.
Sve navedeno, objedinjeno u jednu priču s jasno definisanim učesnicima, te ciljevima i zadacima koje teže da ispune, stvara zanimljivu i pitku pseudoistoriju Srbije iz jednog maglom obavijenog perioda naše prošlosti, koju autor, s jedne strane, rasvetljava mitskom potkom, a s druge strane, dodatno zamagljuje elementima fantastike.
Tranzicija i sazrevanje Kraljevića, koje se dešava uporedo s doživljenom avanturom, te sveštenik-vitez koji, uprkos svojim plemenitim ciljevima i stavovima zakoračuje u pikarsko, čine ih zanimljivom i uverljivom kombinacijom mitskog junaka i čoveka od krvi i mesa.
Uprkos zamerkama koje se mogu pronaći, a koje ne kvare sveukupan utisak prilikom čitanja (mešanje glasova sveznajućeg autora i naratora, događaji koji su uneti u priču više da bi poslužili kao osnova za pojavljivanje još jednog bića ili segmenta tradicije, neravnomerna upotreba arhaičnih izraza...), roman je izuzetan doprinos korpusu epske fantastike, i srpske fantastike uopšte.
Očekujem da će nastavci biti još zanimljiviji i maštovitiji.
October 10, 2017
Dosta drugačija kniga u odnosu na Zmaj i ždral i ako je serijal o Milošu Obiliću prequel ovom. Dok Zmaj i zdral ima kao podlogu istorijske događaje i dvorske intrige u srži knjige Kosingas-Red zmaja su mitovi, stari običaji i religija i njihov sukob sa novim hrišćanskim učenjem. Priča prati Kosingasa Gavrila i Marka Kraljevića u njegovom sazrevanju u Kosingasa. Oboje su solidno profilisani likovi za likove herojske fantastike. Gavrilo izmučen teškom prošlošću i Makro, čiji postepeni razvoj u junaka kakvog znamo, čine zanimljiv duo sa muđusobnim odnosom koji se takođe postepeno razvija.
I na kraju jedna stvar mi malo bode oči. U blurbu na GR-u stoji "Knjiga koja slobodno može da se nazove srpskom verzijom Gospodara prstenova” to je po meni glupost. Knjiga je dosta originalna i nema skoro nikakve sličnosti Gospodarom. Od zapadnih autora je najbliža Gemelovim knjigama.
I na kraju jedna stvar mi malo bode oči. U blurbu na GR-u stoji "Knjiga koja slobodno može da se nazove srpskom verzijom Gospodara prstenova” to je po meni glupost. Knjiga je dosta originalna i nema skoro nikakve sličnosti Gospodarom. Od zapadnih autora je najbliža Gemelovim knjigama.
November 9, 2018
Samo da je manje forsirao narodne običaje, da su nailazili prirodno, zato što priča vodi do njih, a ne zato što želi da ih pokaže...
Razumem da je mnogim posvećenim čitaocima ovo bila prva domaća fantastika, i zašto im ostaje omiljena. Zabavna je, brzo se čita, ima čemu da te nauči i ume da raspiri maštu. Dok nisam počela da shvatam da će se uvek izvući čak i sporedni likovi, strepela sam tokom okršaja. Dopada mi se što kosingas nije neopravdano progresivan, već postupa kao čovek svog vremena, iako je video šire on mnogih.
Dobra je knjiga. Nije fenomenalna, nije moja, ali jeste u fandomu voljena sa razlogom.
Razumem da je mnogim posvećenim čitaocima ovo bila prva domaća fantastika, i zašto im ostaje omiljena. Zabavna je, brzo se čita, ima čemu da te nauči i ume da raspiri maštu. Dok nisam počela da shvatam da će se uvek izvući čak i sporedni likovi, strepela sam tokom okršaja. Dopada mi se što kosingas nije neopravdano progresivan, već postupa kao čovek svog vremena, iako je video šire on mnogih.
Dobra je knjiga. Nije fenomenalna, nije moja, ali jeste u fandomu voljena sa razlogom.
December 15, 2017
Moje omiljeno delo domaće epske fantastike. Zbog čega je tako, saznajte ovde: https://dotkomsite.com/2017/09/30/kos...
August 4, 2016
Zapravo sam bila iznenađena time sa kakvim sam zadovoljstvom i lakoćom pročitala ovu knjigu. Osećala sam se kao dete koje trči kući posle škole kako bi zaronilo nos u svoju omiljenu knjigu (bila sam takvo dete, a i dalje sam). Ukoliko imate na umu da je ovo roman fantastike a ne istorijsko štivo, i ukoliko ste radoznali o srpskom tržištu fantastike, ova knjiga je za vas.
Mislim da je poređenje sa Gospodarom prstenova malo preambiciozno; ova knjiga, mada ima pretenzije na to, jednostavno nije epska u onom smislu u kom je to Gospodar, ali ona to nadoknađuje osećajem koherentnog univerzuma koji autor postiže detaljnim opisima srpske divljine kroz koju glavni likovi putuju.
Ja sam, zapravo, ovu knjigu odlučila da pročitam kada sam saznala da je autor planinar koji je godinama obilazio Srbiju i prikupljao materijal za nju, kako od lokalaca koje je upoznavao usput, tako i iz druge literature. Kako sam i sama planinar, nisam mogla da odolim iskušenju da pročitam delo koje objedinjuje moje dve velike ljubavi - planinarenje i fantastiku. Gotovo da ne postoji mesto na kome se Gavrilo obreo, a da i sama nisam bila tamo. Možda me to čini malo pristrasnom, ali cenim da ova knjiga ipak zaslužuje jake 3,5, ako ne i svoje 4 zvezdice.
Mislim da je poređenje sa Gospodarom prstenova malo preambiciozno; ova knjiga, mada ima pretenzije na to, jednostavno nije epska u onom smislu u kom je to Gospodar, ali ona to nadoknađuje osećajem koherentnog univerzuma koji autor postiže detaljnim opisima srpske divljine kroz koju glavni likovi putuju.
Ja sam, zapravo, ovu knjigu odlučila da pročitam kada sam saznala da je autor planinar koji je godinama obilazio Srbiju i prikupljao materijal za nju, kako od lokalaca koje je upoznavao usput, tako i iz druge literature. Kako sam i sama planinar, nisam mogla da odolim iskušenju da pročitam delo koje objedinjuje moje dve velike ljubavi - planinarenje i fantastiku. Gotovo da ne postoji mesto na kome se Gavrilo obreo, a da i sama nisam bila tamo. Možda me to čini malo pristrasnom, ali cenim da ova knjiga ipak zaslužuje jake 3,5, ako ne i svoje 4 zvezdice.
November 26, 2018
Iskreno bih volela da dam ovoj knjizi pet zvezdica i da kazem da mi je jedna od boljih knjiga koje sam pročitala, međutim bilo je dosta stvari koje su mi smetale. Neću ulaziti sad u svaku, jer bi se ovo oduzilo, a i ne bih želela da ispadne da pljujem knjigu jer mi se delom i svidela.
Najveći plus u svemu ovome je ubacivanje i opisivanje starih običaja, kao i mitologije. Jako mi je drago sto sam mogla malo vise saznati o tome i stvarno se vidi ogroman trud koji je pisac uložio u ovu knjigu. Sviđa mi se sto je na ovakav način zivot predaka predstavljen i priblizen citaocima. Mozda čak i najzanimljiviji deo ove knjige mi je bio sukob starih običaja i verovanja sa hrišćanstvom, kako je narod prihvatio takve promene i sta se to desilo sa starim bogovima.
Iako mi se svideo taj deo, s druge strane mislim da ih je mozda previše natrpano za jednu knjigu. Putujući od sela do sela Marko i Gavrilo nailaze na razne neke nazadne običaje, i taj deo mi postaje previše repetativan. Već sam nakon dva sela mogla očekivati slicne događaje u sledećem. Imam osećaj kao da su na silu nagurani, samo da bi ih bilo sto više. Repetativnost sam zapazila i u odnosu Marka i Gavrila, posebno u njihovom jutarnjem ritualu kada Marko mamuran ne može da se probudi ili u tome da je Marko sklon iću i piću. Prvi put je bilo smesno, ajde mozda i drugi, ali već četvrti, peti, šesti mi je dosadilo. Kako i u tim sitnijim stvarima, tako i u celoj radnji, knjiga je poprilično predvidljiva.
Gavrilo i Marko su dobro ošmisljeni i razrađeni likovi, pogotovu Gavrilo koji mi je do kraja knjige baš prirastao srcu. Jedina zamerka mi je bila Markovo razmaženo ponašanje, ali to sam u
početku zanemarivala, razmisljajuci kako je ipak mlad, tek treba da se razvije kao ličnost, ali onda sam saznala da on ima 50 godina! Jednostavno nisam mogla da povezem njegovo ponasanje razmaženog derišta sa odraslim covekom od 50 godina. On se razvija i sazreva u toku knjige, ali su mi takve promene pomalo neobične za jednu odraslu i formiranu ličnost.
Ovo je možda jedna manja zamerka, ali ne mogu da je ne pomenem, a to je da mi je užasno falila mapa. Ako već knjiga ima 5-6 listova u boji, sa ilustracijama likova i stvorenja, sto je stvarno lep dodatak na koji sam se više puta vracala i detaljno proučavala, mislim da je mogla imati i mapu.
Možda ne mogu da se slozim sa komentarima da je ovo domaći Gospodar prstenova, ipak Kosingas Red Zmaja ima svoju neku vrednost i veoma mi je drago sto sam ga konačno pročitala. Uprkos svim mojim zamerkama, ja sam nastavak kupila i iskreno jedva čekam da se vratim pustolovinama Marka i Gavrila.
Najveći plus u svemu ovome je ubacivanje i opisivanje starih običaja, kao i mitologije. Jako mi je drago sto sam mogla malo vise saznati o tome i stvarno se vidi ogroman trud koji je pisac uložio u ovu knjigu. Sviđa mi se sto je na ovakav način zivot predaka predstavljen i priblizen citaocima. Mozda čak i najzanimljiviji deo ove knjige mi je bio sukob starih običaja i verovanja sa hrišćanstvom, kako je narod prihvatio takve promene i sta se to desilo sa starim bogovima.
Iako mi se svideo taj deo, s druge strane mislim da ih je mozda previše natrpano za jednu knjigu. Putujući od sela do sela Marko i Gavrilo nailaze na razne neke nazadne običaje, i taj deo mi postaje previše repetativan. Već sam nakon dva sela mogla očekivati slicne događaje u sledećem. Imam osećaj kao da su na silu nagurani, samo da bi ih bilo sto više. Repetativnost sam zapazila i u odnosu Marka i Gavrila, posebno u njihovom jutarnjem ritualu kada Marko mamuran ne može da se probudi ili u tome da je Marko sklon iću i piću. Prvi put je bilo smesno, ajde mozda i drugi, ali već četvrti, peti, šesti mi je dosadilo. Kako i u tim sitnijim stvarima, tako i u celoj radnji, knjiga je poprilično predvidljiva.
Gavrilo i Marko su dobro ošmisljeni i razrađeni likovi, pogotovu Gavrilo koji mi je do kraja knjige baš prirastao srcu. Jedina zamerka mi je bila Markovo razmaženo ponašanje, ali to sam u
početku zanemarivala, razmisljajuci kako je ipak mlad, tek treba da se razvije kao ličnost, ali onda sam saznala da on ima 50 godina! Jednostavno nisam mogla da povezem njegovo ponasanje razmaženog derišta sa odraslim covekom od 50 godina. On se razvija i sazreva u toku knjige, ali su mi takve promene pomalo neobične za jednu odraslu i formiranu ličnost.
Ovo je možda jedna manja zamerka, ali ne mogu da je ne pomenem, a to je da mi je užasno falila mapa. Ako već knjiga ima 5-6 listova u boji, sa ilustracijama likova i stvorenja, sto je stvarno lep dodatak na koji sam se više puta vracala i detaljno proučavala, mislim da je mogla imati i mapu.
Možda ne mogu da se slozim sa komentarima da je ovo domaći Gospodar prstenova, ipak Kosingas Red Zmaja ima svoju neku vrednost i veoma mi je drago sto sam ga konačno pročitala. Uprkos svim mojim zamerkama, ja sam nastavak kupila i iskreno jedva čekam da se vratim pustolovinama Marka i Gavrila.
June 13, 2018
DNF oko 50%, ostalo sam samo preletela pogledom i nisam osetila potrebu da čitam dalje.
Ovaj serijal sam želela da pročitam odavno i gledam čežnjivo za njim kad god se nađem u knjižari. Na kraju krajeva, Kosingas važi, po mišljenju mnogih, za najbolje delo domaće epske fantastike. E pa ako je tako, batalite domaću epsku fantastiku. Not worth it.
Jedino dobro što imam da kažem posle 200 strana je da je jedna (1) scena borbe napisana odlično, dinamično i slikovito.
Ne mogu da kažem čak ni ono ,,nisam ljuta nego razočarana'', jer nije tačno. I ljuta sam, i razočarana i samo hoću da završim sa pregledom i okrenem se čitanju nečeg drugog. Pa ako hoćete da čujete šta je u pitanju, idemo. Spojlere želim da sklonim, al nisam sigurna kako to funkcioniše kad govorim o ovoj knjizi jer se radnja stapa sa opisima. Tako da ono, ako vam to smeta, nemojte čitati dalje.
Pre svega, radnja je takva da se može reći da je nema. Junaci putuju u potrazi za magičnim oružjem, sreću se s ljudima po raznim mestima, sprečavaju ili učestvuju u različitim narodnim običajima. Tu i tamo se nađe neko biće iz slovenske ili šire mitologije, protiv koga se bore ili prave savez s njim, i to je to, u prvoj polovini knjige se ove formule ponavljaju jedno dvadeset puta, i dalje nisam mogla da izdržim. Ako se nešto dešava (ali stvarno dešava!) do kraja, javite mi.
Radnja je loše komponovana, formula ide ovako: -Idemo u N. -Zašto? -Saznaćeš posle (alternativno: -Kod koga? -Saznaćeš posle). /idu, nižu se geografske odrednice, Marko se ponaša kao derište, ili vežba za audiciju u onoj sceni gde Branku Katić nose preko ramena, a ona viče ,,Gladna sam! Piški mi se!'', Gavrilo ga kritikuje čitaocu/ -Stigli smo u N, saznali/uzeli šta je trebalo, usput smo videli neki običaj koji Marku nije poznat, i baš se na taj dan zadesio. Ponavljati u beskraj. Ono što je trebalo da se sazna posle, kako je najavljeno, je ili krajnje predvidivo ili nebitno. Primer – junaci treba da dođu do jednog bića, ne znaju gde da ga nađu, pa odlaze kod vile koja zna, da bi im ona rekla ,,Ne brinite, on je ispred vas, samo nastavite gde ste ionako pošli, naći ćete ga na putu''. Neka veća radnja se obećava od početka, ali se ne ostvaruje, kao i Gavrilo Marku, autor čitaocu govori ,,samo čekaj, videćeš'', pa ko je strpljiv da čita priču i junake bez ikakvog razvoja, samo nek izvoli.
Junaci koje pratimo su monah Gavrilo i Marko Kraljević, članovi Reda Zmaja, i u misiji su da spasu svet od sila podzemlja koje samo što nije proključalo i izlilo se. Šta je Red Zmaja? Mmm, možda kasnije saznamo (heh), ja na pola knjige nisam sigurna i dalje.
Monah Gavrilo je uvek zamišljen, čita grčke filozofe i Homera a pošto ne može da spava, ima duplo više vremena za razmišljanje. Da li koristi to silno mudrovanje da ikome da bilo kakav odgovor kad ga lepo pitaju? Naravno da ne! Kad ga Marko (čovek od 50 godina koji se prvi put upoznaje sa Redom i silama podzemlja, pa je verovatno razumljivo da ne veruje u sve i da mu štošta nije jasno) štogod pita, ovaj odgovara unutrašnjim monologom o tome kako je Marko nepodnošljiv što ne sluša odmah njegova neobrazložena uputstva. Uz to, Gavrilo je živa enciklopedija mitoloških bića, te se opisi svih neljudi koje susreću javljaju baš u takvom, enciklopedijskom, formatu. Niko ne staje usred priče - pred sam sukob, pride - da drži predavanje o kriptozoologiji, ali se detalji o izgledu i prirodi bića mogu uključiti u priču tako da deluje prirodno, kao deo opisa samog sukoba ili susreta. Ovako se od silnih podataka gradi čardak ni na nebu ni na zemlji.
Naravno, sva Gavrilova razmišljanja bivaju opravdana, na primer kada ga Marko pita ,,e, a da nije ova vila Magdalena što smo je sad sreli ista ona Magdalena koja je (uradila nešto vrlo bitno za priču, da ne spojlujem baš previše)?'', može očekivati sledeći odgovor: ,,Ne znam. Nije mi rečeno niti sam razmišljao o tome''(strana 129). Dragulji filozofije i mudrosti se protežu kroz čitavu knjigu, pri čemu se svakako izdvaja ,,Možda će uginuti, a možda će preživeti'' (strana 183). Ipak, moj omiljeni Gavrilov potez je sledeći izliv duhovitosti. Junaci su prenoćili napolju, i jutro je, vreme da se ustaje. Od početka romana Marku preti opasnost od svih mogućih i nemogućih magičnih bića ako se sazna gde se nalazi, pa se on i Gavrilo trude da budu inkognito. Gavrilo već milioniti put ne može da probudi Marka, pa na njega baca jedan ugarak s logorske vatre, i dešava se sledeće: ,,Marko je skočio oprljen, gaseći žar na zadnjici i psujući (...)ako nas je neko i tražio, sigurno nas je sad mogao pronaći'' (str. 109). Dakle, premudri Gavrilo zapostavlja bezbednost junaka od kog /samo/ zavisi budućnost ljudskog roda, da bi čitalac imao prilike da se nasmeje ovoj prezabavnoj i zreloj šali. A kažu da je dobru komediju najteže pisati.
Marko Kraljević ima ulogu ćudljivog tinejdžera kome treba crtati šta da radi, gde da ide ili ne (bez obrazloženja, naravno), kao i kako se ponašati pred nepoznatima. Dakle, ukoliko ste želeli osobine lika iz narodnih pesama, dobićete samo one /kul/ delove, kao što su preka narav i alkoholizam, a ako se nadate junaštvu, morate se zadovoljiti pretnjama i zločinima nad sirotinjom i starcima. U čitavoj knjizi insistira se na junačkom karakteru Srba, svi muškarci koji se pojavljuju su bili bar u sedamnaest ratova, (jedan invalid insistira na odlasku u rat koji se sprema, jer mu za bitku i nije potrebna izgubljena leva ruka, i to dokazuje davljenjem službenika koji popisuje ratno sposobne) ali Marko pri prvom susretu sa opasnošću počinje da plače i želi da se vrati ženi i sinu. Kroz sve dogodovštine on ne izvlači nikakvo iskustvo iz doživljaja, a karakter mu se izmenio samo utoliko što je počeo ranije da ustaje. To je sve od najvećeg epskog junaka Balkana, kako i dolikuje.
Teško je zadržati ma kakve simpatije za likove koji se neprestano svađaju, i to samo zbog toga što Marko, iako je dvadeset puta već video da Gavrilo zna malo više nego on o situaciji u kojoj su se našli, odbija da ga sluša i shvati ozbiljno.
Drugi likovi nisu razvijeni, baš su kao one lutke od kartona koje izvode svoju jednodimenzionalnu ulogu i nestaju sa pozornice. Od ženskih likova koji uopšte progovaraju tu su par mitoloških bića i jedna baba, sasvim nebitna za radnju. Nemam za šta da se uhvatim da mi se dopalo u karakterizaciji.
E sad, idemo na malo konkretnije probleme. Neki znate, neki ne (zdravo!), da sam veliki ljubitelj i poštovalac epske poezije, i da je prilično dobro poznajem. Tešić je u ovoj knjizi lepo uzeo nacrt junaka, i to kog – Marka Kraljevića, i onda gradio njegov već ustanovljen i poznat lik kako je on želeo. Moj predlog bi bio da iskoristi ili nekog manje poznatog junaka ili da osmisli nekog svog. Ovako Marko dođe kao neka mešavina gorepomenutog tinejdžera koji ne zna šta mu se dešava sa telom i raspoloženjem i deteta od 5-6 godina kad vidi tanjir pun zeleniša, jer sve nešto neće i ne da se ubediti da neko nešto zna bolje od njega. A i kognitivne funkcije su mu na tom nivou, otprilike. Markova iskrivljenost se prenosi ne samo na sve što čini i što mu izlazi iz usta, već i na Šarca, koji u jednom trenutku beži ,,kao funjara'' ((sic!) strana 148)). Znate, Šarac, samo čarobni, odani, hrabri konj, najčuveniji kod nas? #pravdazašarca.
Odnos prema ženama u ovoj knjizi odista je vrhunski, i kad se udubite baš vam bude jasno da je knjiga izdata u dvadeset prvom veku. Gde god se zateknu, žene se sklanjaju, iznose junacima da jedu, i bivaju jako cenjene. Evo par primera (koje daje prosvetljeni monah Gavrilo, onaj isti što čita filozofiju i Homera, na koga treba da se ugleda i Marko): ,,Grehota je ubiti odojče, pa neka je i žensko. Mati joj čupa kopsu. Preti da će se ubiti. Tek onda ti neće rađati sinove. Neka joj, nek zadrži tu upišulju, neka se smiri, pomagaće joj u kući. Čistiće, praće.'' (strana 140). Zatim ,,Slušala je Dobrišu, mada je on bio strog prema njoj, a umeo je i ruku da digne na nju. No, tako je bilo skoro svuda, pa nije ni za čuđenje.'', pa na istoj strani i ,,Onda sam se plašio da će Grozdana roditi žensko čeljade. Bože me sačuvaj. Već imamo jednu, nismo je gledali ali je ipak preživela. Sad nam valja, pomaže majci i babi'' (strane 198 i 199). I ,,Jer muška deca su potrebna kako za polje tako i za vojsku, a ženska samo jedu i troše (...) i ona će ti jednog dana roditi unuke, mušku decu kojom ćeš se ponositi''(strana 202). Ljupko, je l da? Mislim da je ovo prevaziđeno. Volela bih da su ovakvi stavovi ako ne opovrgnuti, ono bar stavljeni pred kritičko oko, ali ništa u tekstu ne govori da Gavrilo ovo ne misli, ili da osuđuje ovakvo ponašanje, mada druge nazadne običaje komentariše negativno. Ako želite ovo da opravdate zbog ,,istorijske tačnosti'', u knjizi se javljaju zmajevi, stuhaći, todorci, stari bogovi, vile, te argument ne pije vodu na sudu.
Pisac pored ovoga potcenjuje inteligenciju čitaoca na više mesta. Jednom prilikom, tako, insistira na tome da je potrebna velika vežba i inteligencija da skontaš da ćeš se izvući od ale koja te je zarobila u pećini tako što ćeš je ubiti kad uđe u deo gde se ti nalaziš. Bolje vi meni recite zašto ala leži na jajetu samo noću? Jer ako je neprestano u ledenom jezeru i ne izlazi po vazduh, to valjda znači da je hladnokrvna? Onda nema razloga da uopšte leže. A ako nije hladnokrvna, a jaje je u hladnoj pećini, logistika ponovo ne funkcioniše.
Bonus runda ,,pozajmljivanja'' od Tolkina: vilenjaci kao kovači, zajedno sa vilama prikazani kao pozitivna bića, aždaja koja se zove Smaug, pardon, Maud, nekakva azbuka u kojoj su slova ,,uvijena i zavijena, sa ponekom tačkicom ili crticom gore ili dole'' (strana 186), drvo koje oživljava, neizbežna pećina puna paukova.
Dobro, dođosmo i do poslednjeg dela ovog prikaza, koji se tiče tehničke strane pisanja. Jezik je razgovoran u opisima, u razgovorima usiljen, opisi prirode se svode na beskrajno navođenje geografskih odrednica. Razlika između aorista i imperfekta je nepostojeća, zapravo se glagolski oblici đuture koriste nepravilno; instrumental se koristi sa ,,s'' kad označava sredstvo, koristi se konstrukcija kloniti se OD nečega, ima još nepravilnih predloško-padežnih konstrukcija. Generalno je lektorka posao odradila ofrlje. Anahronizmi su brojni, pri čemu se izdvajaju reči projektil, lojalnost, promet, i, meni posebno drago postavljanje Markovog buđenja ,,oko deset časova''(strana 103). Mora da je autor čitao onu zapostavljenu narodnu pesmu Marko Kraljević i švajcarski sat. Zatim, perspektiva je u potpunosti Gavrilova, jer je on i pripovedač, ali u nekim trenucima prelazi na Marka, pa Gavrilo zna šta Marko vidi, ne vidi, kako se oseća, čega se seća u određenom trenutku i šta misli, iako sam Marko ne progovara. Možda kosingas podrazumeva i čitanje misli? Ne znam i ne zanima me.
Ukoliko mislite da treba poštovati autora, apsolutno se slažem, nemam ništa protiv njega, a ako mislite da je knjiga dobra jer je obradila temu na nov način i uključila motive iz srpske epike u epsku fantastiku, imam brojne gore navedene dokaze da je to učinjeno na nekvalitetan i neoriginalan način, te vas molim da se ne svađate sa mnom.
Eto, to je moje iskustvo sa najboljom srpskom epskom fantastikom. Lakše i korisnije bih provela vreme čitajući sadržaj na pozadini bilo koje ambalaže.
Ovaj serijal sam želela da pročitam odavno i gledam čežnjivo za njim kad god se nađem u knjižari. Na kraju krajeva, Kosingas važi, po mišljenju mnogih, za najbolje delo domaće epske fantastike. E pa ako je tako, batalite domaću epsku fantastiku. Not worth it.
Jedino dobro što imam da kažem posle 200 strana je da je jedna (1) scena borbe napisana odlično, dinamično i slikovito.
Ne mogu da kažem čak ni ono ,,nisam ljuta nego razočarana'', jer nije tačno. I ljuta sam, i razočarana i samo hoću da završim sa pregledom i okrenem se čitanju nečeg drugog. Pa ako hoćete da čujete šta je u pitanju, idemo. Spojlere želim da sklonim, al nisam sigurna kako to funkcioniše kad govorim o ovoj knjizi jer se radnja stapa sa opisima. Tako da ono, ako vam to smeta, nemojte čitati dalje.
Pre svega, radnja je takva da se može reći da je nema. Junaci putuju u potrazi za magičnim oružjem, sreću se s ljudima po raznim mestima, sprečavaju ili učestvuju u različitim narodnim običajima. Tu i tamo se nađe neko biće iz slovenske ili šire mitologije, protiv koga se bore ili prave savez s njim, i to je to, u prvoj polovini knjige se ove formule ponavljaju jedno dvadeset puta, i dalje nisam mogla da izdržim. Ako se nešto dešava (ali stvarno dešava!) do kraja, javite mi.
Radnja je loše komponovana, formula ide ovako: -Idemo u N. -Zašto? -Saznaćeš posle (alternativno: -Kod koga? -Saznaćeš posle). /idu, nižu se geografske odrednice, Marko se ponaša kao derište, ili vežba za audiciju u onoj sceni gde Branku Katić nose preko ramena, a ona viče ,,Gladna sam! Piški mi se!'', Gavrilo ga kritikuje čitaocu/ -Stigli smo u N, saznali/uzeli šta je trebalo, usput smo videli neki običaj koji Marku nije poznat, i baš se na taj dan zadesio. Ponavljati u beskraj. Ono što je trebalo da se sazna posle, kako je najavljeno, je ili krajnje predvidivo ili nebitno. Primer – junaci treba da dođu do jednog bića, ne znaju gde da ga nađu, pa odlaze kod vile koja zna, da bi im ona rekla ,,Ne brinite, on je ispred vas, samo nastavite gde ste ionako pošli, naći ćete ga na putu''. Neka veća radnja se obećava od početka, ali se ne ostvaruje, kao i Gavrilo Marku, autor čitaocu govori ,,samo čekaj, videćeš'', pa ko je strpljiv da čita priču i junake bez ikakvog razvoja, samo nek izvoli.
Junaci koje pratimo su monah Gavrilo i Marko Kraljević, članovi Reda Zmaja, i u misiji su da spasu svet od sila podzemlja koje samo što nije proključalo i izlilo se. Šta je Red Zmaja? Mmm, možda kasnije saznamo (heh), ja na pola knjige nisam sigurna i dalje.
Monah Gavrilo je uvek zamišljen, čita grčke filozofe i Homera a pošto ne može da spava, ima duplo više vremena za razmišljanje. Da li koristi to silno mudrovanje da ikome da bilo kakav odgovor kad ga lepo pitaju? Naravno da ne! Kad ga Marko (čovek od 50 godina koji se prvi put upoznaje sa Redom i silama podzemlja, pa je verovatno razumljivo da ne veruje u sve i da mu štošta nije jasno) štogod pita, ovaj odgovara unutrašnjim monologom o tome kako je Marko nepodnošljiv što ne sluša odmah njegova neobrazložena uputstva. Uz to, Gavrilo je živa enciklopedija mitoloških bića, te se opisi svih neljudi koje susreću javljaju baš u takvom, enciklopedijskom, formatu. Niko ne staje usred priče - pred sam sukob, pride - da drži predavanje o kriptozoologiji, ali se detalji o izgledu i prirodi bića mogu uključiti u priču tako da deluje prirodno, kao deo opisa samog sukoba ili susreta. Ovako se od silnih podataka gradi čardak ni na nebu ni na zemlji.
Naravno, sva Gavrilova razmišljanja bivaju opravdana, na primer kada ga Marko pita ,,e, a da nije ova vila Magdalena što smo je sad sreli ista ona Magdalena koja je (uradila nešto vrlo bitno za priču, da ne spojlujem baš previše)?'', može očekivati sledeći odgovor: ,,Ne znam. Nije mi rečeno niti sam razmišljao o tome''(strana 129). Dragulji filozofije i mudrosti se protežu kroz čitavu knjigu, pri čemu se svakako izdvaja ,,Možda će uginuti, a možda će preživeti'' (strana 183). Ipak, moj omiljeni Gavrilov potez je sledeći izliv duhovitosti. Junaci su prenoćili napolju, i jutro je, vreme da se ustaje. Od početka romana Marku preti opasnost od svih mogućih i nemogućih magičnih bića ako se sazna gde se nalazi, pa se on i Gavrilo trude da budu inkognito. Gavrilo već milioniti put ne može da probudi Marka, pa na njega baca jedan ugarak s logorske vatre, i dešava se sledeće: ,,Marko je skočio oprljen, gaseći žar na zadnjici i psujući (...)ako nas je neko i tražio, sigurno nas je sad mogao pronaći'' (str. 109). Dakle, premudri Gavrilo zapostavlja bezbednost junaka od kog /samo/ zavisi budućnost ljudskog roda, da bi čitalac imao prilike da se nasmeje ovoj prezabavnoj i zreloj šali. A kažu da je dobru komediju najteže pisati.
Marko Kraljević ima ulogu ćudljivog tinejdžera kome treba crtati šta da radi, gde da ide ili ne (bez obrazloženja, naravno), kao i kako se ponašati pred nepoznatima. Dakle, ukoliko ste želeli osobine lika iz narodnih pesama, dobićete samo one /kul/ delove, kao što su preka narav i alkoholizam, a ako se nadate junaštvu, morate se zadovoljiti pretnjama i zločinima nad sirotinjom i starcima. U čitavoj knjizi insistira se na junačkom karakteru Srba, svi muškarci koji se pojavljuju su bili bar u sedamnaest ratova, (jedan invalid insistira na odlasku u rat koji se sprema, jer mu za bitku i nije potrebna izgubljena leva ruka, i to dokazuje davljenjem službenika koji popisuje ratno sposobne) ali Marko pri prvom susretu sa opasnošću počinje da plače i želi da se vrati ženi i sinu. Kroz sve dogodovštine on ne izvlači nikakvo iskustvo iz doživljaja, a karakter mu se izmenio samo utoliko što je počeo ranije da ustaje. To je sve od najvećeg epskog junaka Balkana, kako i dolikuje.
Teško je zadržati ma kakve simpatije za likove koji se neprestano svađaju, i to samo zbog toga što Marko, iako je dvadeset puta već video da Gavrilo zna malo više nego on o situaciji u kojoj su se našli, odbija da ga sluša i shvati ozbiljno.
Drugi likovi nisu razvijeni, baš su kao one lutke od kartona koje izvode svoju jednodimenzionalnu ulogu i nestaju sa pozornice. Od ženskih likova koji uopšte progovaraju tu su par mitoloških bića i jedna baba, sasvim nebitna za radnju. Nemam za šta da se uhvatim da mi se dopalo u karakterizaciji.
E sad, idemo na malo konkretnije probleme. Neki znate, neki ne (zdravo!), da sam veliki ljubitelj i poštovalac epske poezije, i da je prilično dobro poznajem. Tešić je u ovoj knjizi lepo uzeo nacrt junaka, i to kog – Marka Kraljevića, i onda gradio njegov već ustanovljen i poznat lik kako je on želeo. Moj predlog bi bio da iskoristi ili nekog manje poznatog junaka ili da osmisli nekog svog. Ovako Marko dođe kao neka mešavina gorepomenutog tinejdžera koji ne zna šta mu se dešava sa telom i raspoloženjem i deteta od 5-6 godina kad vidi tanjir pun zeleniša, jer sve nešto neće i ne da se ubediti da neko nešto zna bolje od njega. A i kognitivne funkcije su mu na tom nivou, otprilike. Markova iskrivljenost se prenosi ne samo na sve što čini i što mu izlazi iz usta, već i na Šarca, koji u jednom trenutku beži ,,kao funjara'' ((sic!) strana 148)). Znate, Šarac, samo čarobni, odani, hrabri konj, najčuveniji kod nas? #pravdazašarca.
Odnos prema ženama u ovoj knjizi odista je vrhunski, i kad se udubite baš vam bude jasno da je knjiga izdata u dvadeset prvom veku. Gde god se zateknu, žene se sklanjaju, iznose junacima da jedu, i bivaju jako cenjene. Evo par primera (koje daje prosvetljeni monah Gavrilo, onaj isti što čita filozofiju i Homera, na koga treba da se ugleda i Marko): ,,Grehota je ubiti odojče, pa neka je i žensko. Mati joj čupa kopsu. Preti da će se ubiti. Tek onda ti neće rađati sinove. Neka joj, nek zadrži tu upišulju, neka se smiri, pomagaće joj u kući. Čistiće, praće.'' (strana 140). Zatim ,,Slušala je Dobrišu, mada je on bio strog prema njoj, a umeo je i ruku da digne na nju. No, tako je bilo skoro svuda, pa nije ni za čuđenje.'', pa na istoj strani i ,,Onda sam se plašio da će Grozdana roditi žensko čeljade. Bože me sačuvaj. Već imamo jednu, nismo je gledali ali je ipak preživela. Sad nam valja, pomaže majci i babi'' (strane 198 i 199). I ,,Jer muška deca su potrebna kako za polje tako i za vojsku, a ženska samo jedu i troše (...) i ona će ti jednog dana roditi unuke, mušku decu kojom ćeš se ponositi''(strana 202). Ljupko, je l da? Mislim da je ovo prevaziđeno. Volela bih da su ovakvi stavovi ako ne opovrgnuti, ono bar stavljeni pred kritičko oko, ali ništa u tekstu ne govori da Gavrilo ovo ne misli, ili da osuđuje ovakvo ponašanje, mada druge nazadne običaje komentariše negativno. Ako želite ovo da opravdate zbog ,,istorijske tačnosti'', u knjizi se javljaju zmajevi, stuhaći, todorci, stari bogovi, vile, te argument ne pije vodu na sudu.
Pisac pored ovoga potcenjuje inteligenciju čitaoca na više mesta. Jednom prilikom, tako, insistira na tome da je potrebna velika vežba i inteligencija da skontaš da ćeš se izvući od ale koja te je zarobila u pećini tako što ćeš je ubiti kad uđe u deo gde se ti nalaziš. Bolje vi meni recite zašto ala leži na jajetu samo noću? Jer ako je neprestano u ledenom jezeru i ne izlazi po vazduh, to valjda znači da je hladnokrvna? Onda nema razloga da uopšte leže. A ako nije hladnokrvna, a jaje je u hladnoj pećini, logistika ponovo ne funkcioniše.
Bonus runda ,,pozajmljivanja'' od Tolkina: vilenjaci kao kovači, zajedno sa vilama prikazani kao pozitivna bića, aždaja koja se zove Smaug, pardon, Maud, nekakva azbuka u kojoj su slova ,,uvijena i zavijena, sa ponekom tačkicom ili crticom gore ili dole'' (strana 186), drvo koje oživljava, neizbežna pećina puna paukova.
Dobro, dođosmo i do poslednjeg dela ovog prikaza, koji se tiče tehničke strane pisanja. Jezik je razgovoran u opisima, u razgovorima usiljen, opisi prirode se svode na beskrajno navođenje geografskih odrednica. Razlika između aorista i imperfekta je nepostojeća, zapravo se glagolski oblici đuture koriste nepravilno; instrumental se koristi sa ,,s'' kad označava sredstvo, koristi se konstrukcija kloniti se OD nečega, ima još nepravilnih predloško-padežnih konstrukcija. Generalno je lektorka posao odradila ofrlje. Anahronizmi su brojni, pri čemu se izdvajaju reči projektil, lojalnost, promet, i, meni posebno drago postavljanje Markovog buđenja ,,oko deset časova''(strana 103). Mora da je autor čitao onu zapostavljenu narodnu pesmu Marko Kraljević i švajcarski sat. Zatim, perspektiva je u potpunosti Gavrilova, jer je on i pripovedač, ali u nekim trenucima prelazi na Marka, pa Gavrilo zna šta Marko vidi, ne vidi, kako se oseća, čega se seća u određenom trenutku i šta misli, iako sam Marko ne progovara. Možda kosingas podrazumeva i čitanje misli? Ne znam i ne zanima me.
Ukoliko mislite da treba poštovati autora, apsolutno se slažem, nemam ništa protiv njega, a ako mislite da je knjiga dobra jer je obradila temu na nov način i uključila motive iz srpske epike u epsku fantastiku, imam brojne gore navedene dokaze da je to učinjeno na nekvalitetan i neoriginalan način, te vas molim da se ne svađate sa mnom.
Eto, to je moje iskustvo sa najboljom srpskom epskom fantastikom. Lakše i korisnije bih provela vreme čitajući sadržaj na pozadini bilo koje ambalaže.
December 5, 2019
Не можете да не цените Тешићев труд и истраживачки рад који стоје иза његових књига. Укупан утисак је одличан, али увек неки ситни недостаци као што је лектура и очигледне паралеле са Толкином што ми се искрено не свиђа тако да 4 комада.
March 24, 2016
Nadala sam se da će knjiga biti bolja, ali baš mi nije legla.
Imam utisak da bi bilo mnogo bolje da je napisana u desetercu, a ne kao roman =)
Autoru svaka čast na očiglednom trudu koji je uložio u istraživanje mitologije, jezika i običaja u periodu pre Kosovskog boja i njihovo adaptiranje za današnje čitaoce.
Međutim, način na koji su običaji i verovanja predstavljeni je meni bio suvoparan: putopis ukršten sa enciklopedijom. Možda je u tome i bila poenta, knjiga je predstavljena kao mohahov zapis događaja koje je doživeo.
Nažalost, to je za sobom vodilo pomalo kliničke opise i likove kojima je falilo 'duše'; događaje koji su bili tu da predstave čudovišta i njihove osobine, a ne da stave moralne dileme pred naše junake; kao i to što je glavni zaplet usporen do neprepoznatljivosti.
I još, kao čitalac drugih dela iz žanra epske fantastike, navikla sam se na mnogo bolje opise borbe - ovde se borba potencira, ali su opisi naivni.
Svima, i onima kojima se knjiga svidela, i onima kojima nije, preporučujem knjige Vir svetova, Bajka nad bajkama - Senka u tami od domaćih autora, kao i knjigu Vukodav.
P.S. U serijalu Saga o Vešcu, autor Andrzej Sapkowski odlično je odabrao formu: u prve dve knjige nalaze se epizode u kojima opisuje svet prateći glavnog junaka, a glavni zaplet počinje tek od 3. knjige serijala.
Imam utisak da bi bilo mnogo bolje da je napisana u desetercu, a ne kao roman =)
Autoru svaka čast na očiglednom trudu koji je uložio u istraživanje mitologije, jezika i običaja u periodu pre Kosovskog boja i njihovo adaptiranje za današnje čitaoce.
Međutim, način na koji su običaji i verovanja predstavljeni je meni bio suvoparan: putopis ukršten sa enciklopedijom. Možda je u tome i bila poenta, knjiga je predstavljena kao mohahov zapis događaja koje je doživeo.
Nažalost, to je za sobom vodilo pomalo kliničke opise i likove kojima je falilo 'duše'; događaje koji su bili tu da predstave čudovišta i njihove osobine, a ne da stave moralne dileme pred naše junake; kao i to što je glavni zaplet usporen do neprepoznatljivosti.
I još, kao čitalac drugih dela iz žanra epske fantastike, navikla sam se na mnogo bolje opise borbe - ovde se borba potencira, ali su opisi naivni.
Svima, i onima kojima se knjiga svidela, i onima kojima nije, preporučujem knjige Vir svetova, Bajka nad bajkama - Senka u tami od domaćih autora, kao i knjigu Vukodav.
P.S. U serijalu Saga o Vešcu, autor Andrzej Sapkowski odlično je odabrao formu: u prve dve knjige nalaze se epizode u kojima opisuje svet prateći glavnog junaka, a glavni zaplet počinje tek od 3. knjige serijala.
December 6, 2023
Dobra knjiga-otuda solidne 3 zvezdice.. Za one koji vole slovensku mitologiju,srpsku istoriju i fantastiku,ova knjiga je idealan spoj svega toga. Treba napomenuti i da je knjiga na neki način pionir u svom žanru-Kosingas je knjiga od koje treba početi ako čitate srpsku epsku fantastiku. Mitološka bića,pejzaž srednjevekovne Srbije,običaji- sve je to odrađeno na sjajan način i sa puno truda.
Ipak,nemojte očekivati previše,kako se ne bi razočarali. Sama radnja knjige nije suviše kompleksna niti originalna,likova ima malo,i sve se svodi na dva glavna lika,koji nisu najbolje obrađeni. Stil je lep,čitljiv,ali se na momente možda čini da je radnja usporena. Kosingas nije knjiga koja me je prikovala za fotelju dok je nisam pročitao - radnja je predvidiva,i nema suviše dinamike. Knjiga je odlična za lagano čitanje,i uživljavanje u svet slovenske mitologije.
U svakom slučaju,Kosingas treba pročitati,sigurno je vredna uloženog vremena,i preporučio bih je,naročito mlađim čitaocima,ali bih se uzdržao od davanja veće ocene zbog pomenutih manjakovosti.
Ipak,nemojte očekivati previše,kako se ne bi razočarali. Sama radnja knjige nije suviše kompleksna niti originalna,likova ima malo,i sve se svodi na dva glavna lika,koji nisu najbolje obrađeni. Stil je lep,čitljiv,ali se na momente možda čini da je radnja usporena. Kosingas nije knjiga koja me je prikovala za fotelju dok je nisam pročitao - radnja je predvidiva,i nema suviše dinamike. Knjiga je odlična za lagano čitanje,i uživljavanje u svet slovenske mitologije.
U svakom slučaju,Kosingas treba pročitati,sigurno je vredna uloženog vremena,i preporučio bih je,naročito mlađim čitaocima,ali bih se uzdržao od davanja veće ocene zbog pomenutih manjakovosti.
January 22, 2019
Monah Gavrilo, kosingas, na put vodi Marka Kraljevića, ratnika iz proročanstva, koji ora da postane kosingas i postara se za to da dođe doba vatre, koje će označiti kraj Ada, a ne da Ad prelije i napadne Srbiju. Napad ada na srpsku zemlju planiran je okvirno u isto vreme kao i napad Osmanlija. Da do toga ne bi došlo, Marko mora da nađe kamenu knjigu suđaja i pročita šta su mu prorekle na rođenju.
Marko i Gavrilo se, na svom putu otkrivanja gde se nalazi ova knjiga, susreću sa raznim ljudima i neljudima - dobrim i lošim - kao i starim srpskim običajima i stiču sliku o borbi između stare i nove vere - starih bogova i novog boga i svetaca - u narodu. Marko na ovom putu treba da nađe oružje koje ga čeka proteklih deset hiljada godina, kako bi uopšte imao bilo kakve šanse da se bori protiv neljudi na svom putu ka kamenoj knjizi.
Kosingas je tipično delo epske fantastike, baš onakvo kakvo sam očekivala da bude. Nema tu mnogo mesta za faktor iznenađenja kod mene jer je ovo žanr na koji sam navikla i koji sam toliko puta čitala, a zahvaljujući dozi znanja o slovenskoj mitologiji koju imam, okvirno sam znala šta mogu da očekujem od bića koja im se nađu na putu.
Narativ u ovoj priči je veoma dobar, kao i dijalozi i veoma cenim korišćenje rečnika kao dodatne literature, kako bi se način govora prilagodio vremenu u kojem je radnja smeštena.
Marko i Gavrilo se, na svom putu otkrivanja gde se nalazi ova knjiga, susreću sa raznim ljudima i neljudima - dobrim i lošim - kao i starim srpskim običajima i stiču sliku o borbi između stare i nove vere - starih bogova i novog boga i svetaca - u narodu. Marko na ovom putu treba da nađe oružje koje ga čeka proteklih deset hiljada godina, kako bi uopšte imao bilo kakve šanse da se bori protiv neljudi na svom putu ka kamenoj knjizi.
Kosingas je tipično delo epske fantastike, baš onakvo kakvo sam očekivala da bude. Nema tu mnogo mesta za faktor iznenađenja kod mene jer je ovo žanr na koji sam navikla i koji sam toliko puta čitala, a zahvaljujući dozi znanja o slovenskoj mitologiji koju imam, okvirno sam znala šta mogu da očekujem od bića koja im se nađu na putu.
Narativ u ovoj priči je veoma dobar, kao i dijalozi i veoma cenim korišćenje rečnika kao dodatne literature, kako bi se način govora prilagodio vremenu u kojem je radnja smeštena.
November 23, 2015
zanimljivo što se konačno neko setio da ovako nešto napiše, dosta smo kopirali tuđe. ideja je fantastična, istraživanje koje stoji iza kosingasa je za svaku pohvalu, ali...meni postoji ali :) stil pisanja, nerazrađenost tema i generalni osećaj da je ovo bio jako naivan poduhvat. nije dovoljno imati divnu, jedinstvenu ideju. da je više vremena i truda uloženo, smatram da bi ovo bila vrhunska trilogija fantastike, ovako to ne mogu da kažem i žao mi je, jer je potencijal neverovatan, možda bi kosingas mogao da se meri sa tolkinom i ekipom
December 25, 2010
Amazing....
This is one of the rare book trilogy originally written in Serbian that has been translated in English before publishing the last sequence. Aleksandar Tesic has great writing skills, and though his main story- telling character is a 70 year old monk (and a Kosingas, of course)you lose yourself completely while reading it.
Description: On the eve of the great battle of Kosovo, the Order of the Dragon of the Serbian knights finds itself confronted by the fulfilment of the ancient Oracle of Fire, according to which one of their own knights will forever stop the onslaught of hordes of creatures from Hades. While the knights get ready for the final battle, the powers of the Hades try to kill the Warior from the Oracle and an invisible, silent war is faught between the old Slavic faith and Christianity.
Marko Kraljevic, Knez Lazar, Zmaj od Jastrepca, Gavrilo and my favorite donkey Coka, all mixed up with fantastic creatures that have been a part of Slavic folklore for centuries. Strange customs and names of the cities that still exist in Serbia are being explained by the author in partly historical partly fictional, but overall amazing trilogy of Kosingas.
If you liked Jordan, Martin and Tolkien give this book a shot. I'm sure you won't regret it.
This is one of the rare book trilogy originally written in Serbian that has been translated in English before publishing the last sequence. Aleksandar Tesic has great writing skills, and though his main story- telling character is a 70 year old monk (and a Kosingas, of course)you lose yourself completely while reading it.
Description: On the eve of the great battle of Kosovo, the Order of the Dragon of the Serbian knights finds itself confronted by the fulfilment of the ancient Oracle of Fire, according to which one of their own knights will forever stop the onslaught of hordes of creatures from Hades. While the knights get ready for the final battle, the powers of the Hades try to kill the Warior from the Oracle and an invisible, silent war is faught between the old Slavic faith and Christianity.
Marko Kraljevic, Knez Lazar, Zmaj od Jastrepca, Gavrilo and my favorite donkey Coka, all mixed up with fantastic creatures that have been a part of Slavic folklore for centuries. Strange customs and names of the cities that still exist in Serbia are being explained by the author in partly historical partly fictional, but overall amazing trilogy of Kosingas.
If you liked Jordan, Martin and Tolkien give this book a shot. I'm sure you won't regret it.
February 25, 2018
Kosingas (ovog puta mislim na ceo serijal) je neizostavni deo domaće savremene književnosti, vrhunsko epsko delo koje će vam uz dobru avanturu i zabavu pružiti savršenu edukaciju o nečemu što nas kao narod obeležava, što krasi našu kulturu i što i dan danas prožima neke od običaja i obreda u našim krajevima – religiju iz starine i nasleđe naših predaka koji su nam ostavljeni da ih ponosno čuvamo od zaborava. Za sve ljubitelje žanra, ali i knjigoljupce koji teže da upoznaju čari slovenske mitologije, preporučujem čitanje ove trilogije.
Ceo prikaz i moje utiske o knjizi pročitajte na stranici Knjiga za dušu:
https://www.facebook.com/booksforsoul...
Ceo prikaz i moje utiske o knjizi pročitajte na stranici Knjiga za dušu:
https://www.facebook.com/booksforsoul...
September 8, 2015
One of the rare books who deserve,with their quality,to be on same bookshelf with "Lord of Rings"!Remarkable book!
May 17, 2020
Za mene je ova knjiga stvarno bila užasna, kao i cela trilogija. Vidi se da je Tešić super istražio naše običaje, ali sam celu knjigu imao osećaj da piše o tim stvarima samo da bi "ukrao par strana", što me je izluđivalo, ta naracija gde se desi nešto, pa opisuje neki običaj, pa desi nešto, pa opisuje neki običaj je užasna. Pored toga, šale koje su na nivou predškolskog uzrasta su katastrofa.
August 21, 2018
Srpski LoTR...fantastična knjiga!
November 30, 2016
Fantasticno delo,a tek je prvi deo. Jedva cekam da procitam druga dva.
July 14, 2025
TLDR: pročitajte ovu knjigu ako volite epsku fantastiku
Slaba sam na epsku fantastiku, a još kad je srpska… Zagolica me koža. Oduvek sam se pitala zašto je Vilijam Volas zaslužio onakav film i Mela Gibsona, a Kraljević Marko nije… Bar je knjigu dobio!
Oseća se da je pisac duboko zašao u mitologiju i davne običaje i hvala mu na tome. Žao mi je što znam više o grčkoj i nordijskoj mitologiji nego o slovenskoj…
Osećam da je ovo jedan bunar znanja koji nije previše eksploatisan u romanima jer se nekako “podrazumeva” u našem narodu, a sadrži veliko kulturno bogatstvo. Iz tog bunara je zahvatio Želimir Periš kada je pisao Mladenku Kostonogu, mada jedan drugi deo onaj koji se tiče veštica ali ne manje značajan. Hvala i njemu.
Dopada mi se što čitam ove doživljaje kao roman, a ne kao deseterac i nisam ispuštala knjigu iz ruku. S druge strane, malo me je jezik nervirao, malo stil, suviše arhaičan, mada opraštam jer je pisano iz prvog lica monaha kom je to maternji jezik.
Sve u svemu odlična 4.
Slaba sam na epsku fantastiku, a još kad je srpska… Zagolica me koža. Oduvek sam se pitala zašto je Vilijam Volas zaslužio onakav film i Mela Gibsona, a Kraljević Marko nije… Bar je knjigu dobio!
Oseća se da je pisac duboko zašao u mitologiju i davne običaje i hvala mu na tome. Žao mi je što znam više o grčkoj i nordijskoj mitologiji nego o slovenskoj…
Osećam da je ovo jedan bunar znanja koji nije previše eksploatisan u romanima jer se nekako “podrazumeva” u našem narodu, a sadrži veliko kulturno bogatstvo. Iz tog bunara je zahvatio Želimir Periš kada je pisao Mladenku Kostonogu, mada jedan drugi deo onaj koji se tiče veštica ali ne manje značajan. Hvala i njemu.
Dopada mi se što čitam ove doživljaje kao roman, a ne kao deseterac i nisam ispuštala knjigu iz ruku. S druge strane, malo me je jezik nervirao, malo stil, suviše arhaičan, mada opraštam jer je pisano iz prvog lica monaha kom je to maternji jezik.
Sve u svemu odlična 4.
March 23, 2018
Sasvim je sigurno i očigledno da se pisac dugo i temeljno pripremao za pisanje ove knjige. Vidi se veliki trud u istraživanjima starih verovanja i običaja ovih krajeva i sasvim sam siguran da je peške obišao sve krajeve o kojima se priča u knjizi.
Knjiga je vrlo uzbudljiva i donosi nam mnogo detalja iz života na ovim krajevima u davnim vremenima.
Moja jedina primedba je to što se priča prati samo jednu (svetlu) stranu likova. Mislim da bi knjiga bila još bolja da nam pisac paralelno sa pričom koja je napisana ispričao i događaje tamne strane, tj. njihove pripreme u planiranju napada na Gavrila i Marka.
Radujem se početku čitanja drugog dela.
Knjiga je vrlo uzbudljiva i donosi nam mnogo detalja iz života na ovim krajevima u davnim vremenima.
Moja jedina primedba je to što se priča prati samo jednu (svetlu) stranu likova. Mislim da bi knjiga bila još bolja da nam pisac paralelno sa pričom koja je napisana ispričao i događaje tamne strane, tj. njihove pripreme u planiranju napada na Gavrila i Marka.
Radujem se početku čitanja drugog dela.
April 5, 2024
Odličan!
Read
May 13, 2014Kosingas - The Order of the Dragon by Aleksandar Tesic is an epic adventure of good versus evil, with a flavor of old Slavic folklore and mythology.
Kosingas – The Order of the Dragon by Aleksandar Tesic is the first book in the Kosingas trilogy (the third book really is the last one, it's not a start of an endless series of books), a trilogy based on Serbian legends and folklore, but with the basic story recognizable and lovable by all, a story of a man becoming a hero of legend and protecting his people from evil.
A year before the famous and controversial battle of Kosovo, monk Gavrilo, the kosingas (leader) of the Order of the Dragon, meets with Marko Kraljevic (“kraljevic” means “son of a king”) who turns out to be the Warrior from the prophecy of the Oracle of Fire, the one who will lead the knights of the Order of the Dragon from all over the world against the hordes of Hades.
At the time of their meeting, Kraljevic Marko is more of an arrogant nobleman than anything else; he is not a bad man, and he has a weak spot for children, but he is arrogant and ignorant of many things. It is up to the monk Gavrilo to teach him better, and to prepare him to inherit the position and the duty of kosingas.
Accompanied by Lazar, the ruler of Serbia, they go to an oracle to find out more about what to do next, an oracle who is actually much more than an old woman with a gift. After the visit, Lazar goes to prepare the Serbians for the fight against the Ottoman empire, and Marko and Gavrilo go on a quest to find the legendary weapon Marko became famous for in the Serbian folklore.
On their way, they will encounter mythological creatures from Hades, but also friendly ones, some from Serbian mythology, some known in other mythologies too, like a centaur. They will also go through Serbian country, and the readers will get to know a lot about (very) old Serbian custom, some of it cruel, such as a custom of a village of miners to throw most of the female babies into a pit, for girls can not become miners.
As in all good books of this kind, Marko will grow as a person, learning more both about himself and the people he rules and will one day protect from the hordes of evil. He will also learn much more about the old religion and old gods, for even though he is a Christian, help from the ancient Wolf deity (the legend says that the wolves are ancestors of Serbians) Strahor will prove to be necessary.
This novel is set in the 14th century Serbia. An avid mountain climber, Aleksandar Tesic has visited all the places in Serbia he describes, and it shows in detailed and colorful descriptions. He knows exactly what they look like, and he asked around about the old custom too – some of the old beliefs (you should do this, you shouldn't do that) is still there.
While the Serbian folklore and legends are rich, very little of it is known even among the Serbians themselves. Kosingas – The Order of the Dragon tells a lot about them, though never in an overwhelming way, it just comes natural through the story. In the middle of the book there are some high quality illustrations, mostly showing mythological creatures Marko and Gavrilo encounter on their way.
A silent war between Christianity and old Slavic faith is being fought in the background of this world. While not as powerful as before, the old gods are still very much present, and not happy about being neglected. Some peace between the old and the new faith will have to be found, or the world itself might be left in ruins.
Kosingas – The Order of the Dragon is Tesic's first novel, but he gives a very mature book about heroes and monsters and legends, about gods old and new, about good and evil. Folklore and country and history were thoroughly researched prior to writing, but in spite of a lot of data, the novel manages to be an intriguing and a fun read.
Kosingas – The Order of the Dragon by Aleksandar Tesic is the first book in the Kosingas trilogy (the third book really is the last one, it's not a start of an endless series of books), a trilogy based on Serbian legends and folklore, but with the basic story recognizable and lovable by all, a story of a man becoming a hero of legend and protecting his people from evil.
A year before the famous and controversial battle of Kosovo, monk Gavrilo, the kosingas (leader) of the Order of the Dragon, meets with Marko Kraljevic (“kraljevic” means “son of a king”) who turns out to be the Warrior from the prophecy of the Oracle of Fire, the one who will lead the knights of the Order of the Dragon from all over the world against the hordes of Hades.
At the time of their meeting, Kraljevic Marko is more of an arrogant nobleman than anything else; he is not a bad man, and he has a weak spot for children, but he is arrogant and ignorant of many things. It is up to the monk Gavrilo to teach him better, and to prepare him to inherit the position and the duty of kosingas.
Accompanied by Lazar, the ruler of Serbia, they go to an oracle to find out more about what to do next, an oracle who is actually much more than an old woman with a gift. After the visit, Lazar goes to prepare the Serbians for the fight against the Ottoman empire, and Marko and Gavrilo go on a quest to find the legendary weapon Marko became famous for in the Serbian folklore.
On their way, they will encounter mythological creatures from Hades, but also friendly ones, some from Serbian mythology, some known in other mythologies too, like a centaur. They will also go through Serbian country, and the readers will get to know a lot about (very) old Serbian custom, some of it cruel, such as a custom of a village of miners to throw most of the female babies into a pit, for girls can not become miners.
As in all good books of this kind, Marko will grow as a person, learning more both about himself and the people he rules and will one day protect from the hordes of evil. He will also learn much more about the old religion and old gods, for even though he is a Christian, help from the ancient Wolf deity (the legend says that the wolves are ancestors of Serbians) Strahor will prove to be necessary.
This novel is set in the 14th century Serbia. An avid mountain climber, Aleksandar Tesic has visited all the places in Serbia he describes, and it shows in detailed and colorful descriptions. He knows exactly what they look like, and he asked around about the old custom too – some of the old beliefs (you should do this, you shouldn't do that) is still there.
While the Serbian folklore and legends are rich, very little of it is known even among the Serbians themselves. Kosingas – The Order of the Dragon tells a lot about them, though never in an overwhelming way, it just comes natural through the story. In the middle of the book there are some high quality illustrations, mostly showing mythological creatures Marko and Gavrilo encounter on their way.
A silent war between Christianity and old Slavic faith is being fought in the background of this world. While not as powerful as before, the old gods are still very much present, and not happy about being neglected. Some peace between the old and the new faith will have to be found, or the world itself might be left in ruins.
Kosingas – The Order of the Dragon is Tesic's first novel, but he gives a very mature book about heroes and monsters and legends, about gods old and new, about good and evil. Folklore and country and history were thoroughly researched prior to writing, but in spite of a lot of data, the novel manages to be an intriguing and a fun read.
October 29, 2020
Finally finished after almost a year trying. She'd brought it as a gift from Belgrade some years ago. The story itself is interesting, based on Serbian mythology and customs and with a nice twist on the whole "medieval fantasy" thing. But the English translation... Over the years I've read many mediocre translations, I've read some really bad translations, I've even read a couple of "Google Translate" translations (mostly articles); it's the first time I've read something that would have been much better if it had been translated using Google Translate. It's disrespectful to both the author and the English language. I'd love to read the other two books of the trilogy but I'd rather learn Serbian than go through the same torture again.
3*+ for the book itself, 0* for the translation
3*+ for the book itself, 0* for the translation
June 8, 2020
Moram priznati da nisam očekivala ništa, a ipak pronašla SVE!
Nastavljam sa trilogijom, naravno! Oduševljena sam. Priča za čistu desetku, a za gospodina autora sve pohvale za besprekornu maštovitost i umešnost prenošenja iste na papir. Ovo ću čitati deci čim im bude dovoljno godina. Sve pohvale i preporuke. Amin.
Nastavljam sa trilogijom, naravno! Oduševljena sam. Priča za čistu desetku, a za gospodina autora sve pohvale za besprekornu maštovitost i umešnost prenošenja iste na papir. Ovo ću čitati deci čim im bude dovoljno godina. Sve pohvale i preporuke. Amin.
November 12, 2022
Pisano na nivou četvrtog osnovne i pretpostavljam za auditorijum sličnih godina. Neverovatno plitko, nerazradjeno, ponavljajuće...u svakom slučaju nikako ne bi trebalo da se povezuje sa srpskom istorijom, slovenskom mitologijom, pravoslavnom crkvom, srpskim narodom jer im čini više štete nego koristi
July 31, 2012
Slovenska mitologija, srpska istorija i epsko putovanje... Definitivno me je kupila knjiga.
July 31, 2014
Fantasticno, procitala sam je u dahu !
Po mom misljenju , ova trilogija je u samom vrhu zanra .
Po mom misljenju , ova trilogija je u samom vrhu zanra .
July 27, 2015
Ova trilogija ili moze da vam se dopadne ili ne... Meni je odlicna i sve je kako treba, svaka cast Aleksandru i njegovom trudu da nasa deca znaju da postoji i nasa mitologija a ne samo strane...
April 15, 2021
Jedna od najboljih knjiga koje sam pročitao u poslednjih nekoliko godina. Kada sam krenuo da čitam nisam je mogao ispustiti iz ruku, pročitao sam je bukvalno u jednom dahu. Perfektan balans između dijaloga i opisivanja, ni jednog ni drugog nema previše, baš onoliko koliko treba. Preporučujem svima koji vole epsku fantastiku, i onima koji žele da saznaju više o našim starim običajima i mitologiji.
Displaying 1 - 30 of 65 reviews