Das Leben ist kein Traum. Ausgewählte Gedichte.

by Salvatore Quasimodo

Mlano, Mondadori, 1949, 16mo legatura moderna in mezza pelle bianca, con tassello, titoli e fregi dorati al dorso, pp. 55-(8). Collana Lo Specchio, Prima edizione

Paperback

First published January 1, 1960

About the author

Early nostalgic works of Italian poet Salvatore Quasimodo contrast with his later socially concerned poetry; he won the Nobel Prize of 1959 for literature.

He won "for his lyrical poetry, which with classical fire expresses the tragic experience of life in our own times."

https://en.wikipedia.org/wiki/Salvato...

Reviews

[Tijana]

Salvatore Kvazimodo imao je perfektno pesničko ime i uzoran pesnički nastup ako pod time podrazumevamo one pesnike sitnočinovničkog profila tipa Pesoa ili Eliot. Brčići, štofana odela, klasični jezici (nivo - prevodio Eshila), pristojan stalni posao u drugoj struci, taj rad.
Njegove prve zbirke (ova knjiga je izbor iz celokupnog dela) pripadaju tzv. hermetičnoj lirici i opravdavaju naziv u potpunosti. Nude upečatljive i bujne jezičke slike ali teško je probijati se kroz njih i niste uvek sigurni da li je vredelo. Meni lično nije mnogo pomoglo što je na ovom inače vrlo ambicioznom (i luksuzno ilustrovanom) izdanju radilo čak pet (5) prevodilaca koji su se, izgleda, trudili da jedan drugog nadmaše koristeći retke, izobičajene i manje poznate reči, kao da im nije dovoljno što je original sam po sebi beskrajno gust.
Stvar se odjednom menja kad čitalac konačno stigne do pesama pisanih pred Drugi svetski rat, a pogotovu do ratnih i poratnih. U jednom od propratnih tekstova blaženo se napominje da je pesnik imao tek četrdeset godina kad je rat počeo. Ja bih ipak rekla da je, naprotiv, imao čak četrdeset godina kad se pokazalo da nije prestar za radikalne poetičke lomove. Pesme pisane u tih desetak godina i dalje su prepoznatljivo njegove, stilizovane i bremenite klasičnim aluzijama, ali su istovremeno krajnje direktne i eksplicitne: takva je npr. pesma pod naslovom "Milano, avgust 1943", dakle u jeku savezničkih bombardovanja koja su razorila grad, i koju nedelju pre kapitulacije Italije. Ili pesma koju sam pročitala nekad negde u nekoj antologiji i nekom drugom prepevu i koju sam ovde prepoznala tek na kraju, prosto jer je taj kraj, konkretno ta tri stiha, i dalje VRH VRHOVA SVIH KRAJEVA.
(Pesma se u ovom prepevu zove "Brodarica", nemam pojma kako se zvala u onom drugom ali sigurno ne tako, tipujem na "Skela", a original je "Il traghetto" pa se vi snađite kako znate. Recimo samo da nije bila slučajno u onoj antologiji.)
Kasnije, negde od pedesetih nadalje, pesnik se malo... pa, utešio možda nije adekvatna reč, ostario takođe ne, vratio starim navikama? možda ponajviše to.

Rezimirajmo. Možda bi mi bolje legla neka druga i drugačija selekcija ovih pesama a svakako bi išlo brže da mi je neka dobra duša savetovala da počnem od sredine. Ali i ovako sam nekoliko puta naišla na pesme kod kojih sam zapela i stala nad jednim stihom ili strofom i onda ih čitala po više puta jer su baš toliko dobri, reski i snažni.