Provincijalac

by Momo Kapor

Provincijalac, drugi roman Mome Kapora, sećanje je na detinjstvo, dečaštvo, na sarajevske dane rane mladosti. To je nežna priča o vremenu davno prošlom, o Niki Hercegu u godinama predratnim, ratnim i poratnim, priča o prvoj ljubavi, sazrevanju, radostima, razočarenjima - o životu samom.

Genres: Fiction, Contemporary, Serbian Literature

281 pages, Hardcover

First published January 1, 1976

About the author

Momčilo "Momo" Kapor was a Serbian novelist and painter from Bosnia and Herzegovina

He authored several screenplays, over forty novels, short stories, travel and autobiographic books and essays. He was introduced to the literary circles as the author of radio, TV and theater drama at the beginning of the sixties. His books have been translated to twenty languages.

Momo Kapor was a popular Serbian writer during his lifetime, His literary phenomenon spread over three decades. Kapor easily attracted the attention of the public by writing his vivid reflections on the reality of then current times.

Reviews

[Marko Kovač · Rating 5 out of 5]

..."𝐏𝐫𝐨𝐯𝐢𝐧𝐜𝐢𝐣𝐚𝐥𝐚𝐜- 𝐭𝐨 𝐣𝐞 𝐬𝐭𝐯𝐚𝐫 𝐢𝐧𝐝𝐢𝐯𝐢𝐝𝐮𝐚𝐥𝐧𝐨𝐠 𝐭𝐚𝐥𝐞𝐧𝐭𝐚 𝐝𝐚 𝐬𝐞 𝐝𝐨 𝐬𝐦𝐫𝐭𝐢 𝐳𝐚𝐝𝐫ž𝐢 𝐩𝐫𝐨𝐤𝐥𝐞𝐭𝐚 𝐠𝐥𝐚𝐝 𝐳𝐚 𝐦𝐞𝐬𝐭𝐢𝐦𝐚 𝐧𝐚 𝐤𝐨𝐣𝐢𝐦𝐚 𝐬𝐞 𝐧𝐞š𝐭𝐨 𝐝𝐞š𝐚𝐯𝐚, 𝐬𝐭𝐚𝐥𝐧𝐨 𝐝𝐞š𝐚𝐯𝐚, 𝐢 𝐧𝐚 𝐯𝐚š 𝐧𝐞𝐩𝐫𝐞𝐬𝐭𝐚𝐧𝐢 𝐧𝐚𝐩𝐨𝐫 𝐝𝐚 𝐧𝐞š𝐭𝐨 𝐩𝐨𝐬𝐭𝐢𝐠𝐧𝐞𝐭𝐞, 𝐝𝐚 𝐬𝐥𝐮č𝐚𝐣𝐧𝐨 𝐧𝐞 𝐛𝐢𝐬𝐭𝐞 š𝐭𝐚 𝐢𝐬𝐩𝐮𝐬𝐭𝐢𝐥𝐢, 𝐝𝐚 𝐯𝐚𝐦 𝐧𝐞š𝐭𝐨 𝐧𝐞 𝐩𝐫𝐨𝐦𝐚𝐤𝐧𝐞..."

📷 Jezik koji Kapor koristi u romanu je bogat i poetski, što dodatno produbljuje priču i omogućava čitaocima da se intimno povežu sa Hercegovim putovanjem kroz vlastite uspomene. On precizno oslikava karaktere svojih likova i daje precizan opis okoline.

"𝐍𝐞𝐤𝐨𝐥𝐢𝐤𝐨 𝐩𝐮𝐭𝐚 𝐧𝐚𝐥𝐚𝐳𝐢𝐨 𝐬𝐞 𝐧𝐚 𝐬𝐚𝐦𝐨𝐣 𝐢𝐯𝐢𝐜𝐢 𝐬𝐦𝐫𝐭𝐢, 𝐳𝐮𝐫𝐞ć𝐢 𝐮 𝐩𝐨𝐧𝐨𝐫 𝐬𝐚 𝐝𝐫𝐮𝐠𝐞 𝐬𝐭𝐫𝐚𝐧𝐞, 𝐩𝐨𝐭𝐩𝐮𝐧𝐨 𝐬𝐚𝐦, 𝐛𝐞𝐳 𝐢𝐤𝐨𝐠 𝐤𝐨 𝐛𝐢 𝐦𝐮 𝐩𝐨𝐤𝐚𝐳𝐚𝐨 𝐩𝐮𝐭. 𝐒𝐯𝐞 𝐮 𝐧𝐣𝐞𝐦𝐮 č𝐞𝐳𝐧𝐮𝐥𝐨 𝐣𝐞 𝐳𝐚 𝐥𝐣𝐮𝐛𝐚𝐯𝐥𝐣𝐮, 𝐬𝐯𝐞 𝐠𝐚 𝐣𝐞, 𝐨𝐩𝐞𝐭, 𝐮𝐛𝐞đ𝐢𝐯𝐚𝐥𝐨 𝐝𝐚 𝐣𝐞 𝐧𝐞𝐬𝐩𝐨𝐬𝐨𝐛𝐚𝐧 𝐝𝐚 𝐣𝐞 𝐮𝐳𝐦𝐞. 𝐍𝐞𝐝𝐨𝐬𝐭𝐨𝐣𝐚𝐧 𝐥𝐣𝐮𝐛𝐚𝐯𝐢! 𝐕𝐢š𝐞 𝐧𝐞𝐠𝐨 𝐢𝐤𝐚𝐝𝐚 𝐩𝐫𝐞, 𝐯𝐞𝐫𝐨𝐯𝐚𝐨 𝐣𝐞 𝐝𝐚 𝐬𝐞 𝐩𝐫𝐢𝐫𝐨𝐝𝐚 𝐬𝐯𝐢𝐫𝐞𝐩𝐨 𝐧𝐚š𝐚𝐥𝐢𝐥𝐚 𝐬𝐚 𝐧𝐣𝐢𝐦..."

📷 Niko kao Momo nema taj dar da naizgled izuzetno tešku scenu dočara na beskrajno duhovit način. Nije mu strano čak ni to da se našali na sopstveni račun. Večiti dečak, romantičar i boem koji je obeležio jedno vreme u kojem su ljudi imali dušu, a male stvari su bile tako velike i bitne.

📷 Smatram da iako gotovo svi njegovi romani obiluju erosom (što ni ovde nije izuzetak), Momo Kapor ipak nepravedno zaslužuje epitet "erotizovan pisac." Jedan je od retkih pripovedača koji kada opisuje scene seksa, čak iako to nekom drugom zvuči sirovo ili vulgarno, radi to na prilično šmekerski način. Moramo priznati da mu to itekako stoji.

"𝐏𝐫𝐯𝐚 𝐥𝐣𝐮𝐛𝐚𝐯 𝐣𝐞 𝐳𝐚𝐢𝐬𝐭𝐚 𝐛𝐞𝐳𝐚𝐳𝐥𝐞𝐧𝐚, 𝐛𝐚š 𝐤𝐚𝐨 š𝐭𝐨 𝐬𝐮 𝐛𝐞𝐳𝐚𝐳𝐥𝐞𝐧𝐞 𝐢 𝐨𝐬𝐭𝐚𝐥𝐞 𝐝𝐞č𝐣𝐞 𝐛𝐨𝐥𝐞𝐬𝐭𝐢, 𝐚𝐥𝐢 𝐩𝐨𝐧𝐞𝐤𝐚𝐝 𝐬𝐞 𝐝𝐞š𝐚𝐯𝐚 𝐝𝐚 𝐢 𝐩𝐨𝐝 𝐧𝐨ž𝐞𝐦 𝐧𝐚𝐣𝐯𝐞ć𝐢𝐡 𝐡𝐢𝐫𝐮𝐫𝐠𝐚 𝐮𝐦𝐫𝐞 𝐦𝐥𝐚𝐝 𝐩𝐚𝐜𝐢𝐣𝐞𝐧𝐭 𝐨𝐝 𝐛𝐚𝐧𝐚𝐥𝐧𝐨𝐠 𝐳𝐚𝐩𝐚𝐥𝐣𝐞𝐧𝐣𝐚 𝐬𝐥𝐞𝐩𝐨𝐠 𝐜𝐫𝐞𝐯𝐚.
𝐇𝐞𝐫𝐜𝐞𝐠 𝐮𝐦𝐚𝐥𝐨 𝐧𝐢𝐣𝐞 𝐮𝐦𝐫𝐨 𝐨𝐝 𝐋𝐢𝐧𝐞 𝐊𝐨𝐞𝐧."

📷 Svaki dečak je tokom odrastanja imao svoju Linu Koen. Devojku sa kojom je hteo da proba sve, pa čak i "one stvari" koje se rade u zamračenoj sobi ispod toplog pokrivača. Obično takva devojka ostaje zauvek "nedosanjani san." Hladna i rezervisana prema stidljivim i smotanim pokretima dečačkog tela što liče na samrtno uvijanje gliste koju žuljevite seljačke ruke nemarno preseku ašovom. Takvi dečaci su prinuđeni da se vucaraju po memljivim i od dima zagušljivim sobama kojekakvih bordela, ili predratnim otmenim salonima velike gospode. Dok gužvaju plahtu sa veselim udovicama i ocvalim raspuštenicama, sa ženama koje bi bezmalo mogle da im budu strine ili ujne.

📷 Kroz njegove romane svako od nas spoznaje sebe i suštinu života. Ovaj roman je u meni izazvao neku posebnu radost. Dodirnuo mi je srce i vratio me u to klinačko doba kada misliš da se jede sve što leti. Kada misliš da si najpametniji, a realno pojma nemaš ko ti glavu nosi. Kada ne slušaš šta ti ko govori, jer: "ma šta on zna." Vraća u mladost koja je sama po sebi lepa. Jer, svaka mladost je lepa, i kao takva ona mora biti buntovna.
Kao prva ljubav koja poput aviona uvek ostavlja trag iza sebe, čak i kada je pospremimo u zadnju ladicu komode. Kao sećanje na čulnu strast- "prvo sagrešenje" koje nas zauvek obeleži i prima pod okrilje sveta odraslih.

📷 Nesumnjivo roman koji će čitaoci dugo pamtiti zbog njegove duboke emotivne snage koju crpi. I sam nadahnut ovom divnom knjigom, ponovo sam pogledao isečak iz jedne tv emisije gde Kapor dopadljivo analizira šta za njega znači ta strašna reč "provincijalac":

''𝐏𝐫𝐨𝐯𝐢𝐧𝐜𝐢𝐣𝐚𝐥𝐚𝐜 𝐧𝐢𝐣𝐞 𝐧𝐞𝐤𝐨 𝐤𝐨 ž𝐢𝐯𝐢 𝐮 𝐩𝐫𝐨𝐯𝐢𝐧𝐜𝐢𝐣𝐢 - 𝐩𝐨 𝐦𝐞𝐧𝐢, 𝐭𝐨 𝐣𝐞 č𝐨𝐯𝐞𝐤 𝐧𝐞𝐳𝐚𝐬𝐢𝐭𝐞 𝐫𝐚𝐝𝐨𝐳𝐧𝐚𝐥𝐨𝐬𝐭𝐢, 𝐧𝐞𝐤𝐞 𝐝𝐢𝐯𝐧𝐞 𝐠𝐥𝐚𝐝𝐢 𝐤𝐨𝐣𝐚 𝐠𝐚 𝐭𝐞𝐫𝐚 𝐢 𝐠𝐨𝐧𝐢 𝐝𝐚 𝐨𝐬𝐯𝐚𝐣𝐚 𝐩𝐫𝐨𝐬𝐭𝐨𝐫, 𝐢𝐬𝐭𝐫𝐚ž𝐮𝐣𝐞 𝐧𝐞𝐩𝐨𝐳𝐧𝐚𝐭𝐞 𝐩𝐫𝐞𝐝𝐞𝐥𝐞, 𝐤𝐮š𝐚 𝐫𝐞𝐭𝐤𝐚 𝐩𝐢ć𝐚, 𝐭𝐫𝐚𝐠𝐚 𝐳𝐚 𝐥𝐢č𝐧𝐨𝐬𝐭𝐢𝐦𝐚 𝐤𝐨𝐣𝐞 𝐬𝐮 𝐮𝐳𝐛𝐮đ𝐢𝐯𝐚𝐥𝐞 𝐧𝐣𝐞𝐠𝐨𝐯𝐨 𝐝𝐞𝐭𝐢𝐧𝐣𝐬𝐭𝐯𝐨. 𝐏𝐫𝐨𝐯𝐢𝐧𝐜𝐢𝐣𝐚𝐥𝐜𝐢 ž𝐢𝐯𝐞 𝐢 𝐮 𝐍𝐣𝐮𝐣𝐨𝐫𝐤𝐮, 𝐢𝐬𝐭𝐨 𝐭𝐚𝐤𝐨 𝐤𝐚𝐨 𝐢 𝐮 𝐏𝐫ć𝐢𝐥𝐨𝐯𝐜𝐢𝐦𝐚.''

[Booklover · Rating 5 out of 5]

“Prva ljubav je zaista bezazlena, baš kao što su bezazlene i ostale dečje bolesti, ali ponekad se dešava da i pod nožem najvećih hirurga umre mlad pacijent od banalnog zapaljenja slepog creva.
Herceg umalo nije umro od Line Koen.”

💙

[Aleksandra Ćukić · Rating 5 out of 5]

Pronađoh provincijalca u sebi.
Hvala Momo 💚

[Anel Mušanović · Rating 3 out of 5]

Bilo mi je teško povezati se sa ovom knjigom. Možda je do mene, a možda i ne. Kako god, knjiga nije loša - Kapor divno piše. Njegove rečenice ostaju još jako dugo uz vas nakon što ih pročitate. Nekako vas natjera da se zaljubite u glavnog lika i u njegov život. Priča o odrastanju ispričana na lijep i čudan način. Valjda je takav bio i sam pisac. Iako se ja nisam povezao sa knjigom, to nije razlog da je vi ne pročitate. Stvarno trebate ako budete imali priliku. Mislim da možete pronaći mnogo zanimljivih rečenica i divnih citata koji će vas potaknuti na razmišljanje.

[Marina · Rating 3 out of 5]

Drugi put dajem Kaporu šansu i ja stvarno ne znam šta je tu tako dobro. Bile bi 2 ⭐️, malo ga izvlači drugi dio knjige.

[Jelena · Rating 3 out of 5]

Zapravo, realnije je 3.5🌟 Knjiga je Ok, ima bas lepih zapazanja, misli i opisa u njemu ali zavrsila sam citanje bez nekoh narocitog ushicenja. Iako se u romanu govori o teskom detinjstvu i odrastanju, nazalost nije uspeo da u meni izazove saosecanje i dublje emocije (sem u par scena).
Ono sto je ostavilo veci (ali negativan) utisak su erotske scene/opisi, kojih je bilo previse za moj ukus-toliko, da se stice utisak da je tom pitanju i problematici pisac najvise dao na znacaju celim tokom pripovedanja, i sva druga secanja i uspomene glavnog junaka stavio u drugi plan.

[Aleksa Milosavljević · Rating 3 out of 5]

Provincijalac je knjiga o izgubljenom vremenu, odrastanju, prvim ljubavima i prvim razočaranjima. Autor na zanimljiv način prikazuje kako se tridesetsedmogodišnji muškarac osvrće na svoje detinjstvo, na ljude koji su mu pomogli dok je odrastao i oblikovali ga kao osobu, i kako sa tugom shvata da ih je, kroz sopstveni razvoj i karijeru, zapravo zaboravio.

[Draganf · Rating 5 out of 5]

Čitajući o Kaporu kao o zabavnom piscu bez neke težine, očekivao sam nešto drugačije. Ipak, prijatno sam iznenađen, roman uopšte nije loš. Možda katkad pomalo naivan, ali sa izvanrednim motivima, pogotovo pri kraju.

[Tatyana · Rating 3 out of 5]

“U zemlji slepih jednooki covek je kralj”

Lijepa ali teška priča o odrastanju Nike Hercega, koja je u isto vrijeme dijelimično i priča o životu samog Mome Kapora. Priča o roditeljima, o školi i školskim prijateljima, o prvoj ljubavi, o vojsci…

[Vitomir Jovanović · Rating 5 out of 5]

Капор овде прича о успешном човеку који је заборавио трауматизованог дечака у себи, кога среће у једном путу кроз време. Књига је дубоко лична, књига о сазревању и мушкости. Капор мени потврђује са овом књигом да је један од највећих наших писаца.

[Kokotea · Rating 4 out of 5]

4.5

[Jelena · Rating 3 out of 5]

3.5⭐

[Jelena · Rating 4 out of 5]

3.5

[Miloš Milenković · Rating 2 out of 5]

Dosadan.

[љана · Rating 4 out of 5]

Navikla sam da me Momine knjige ostavljaju bez teksta pa sam samim tim i od ove možda mnogo više očekivala. Nije mi legla lepo i teško sam je čitala. Lomila sam se između 3 i 4 zvezdice. Presudila četvorka zbog stila pisanja koji je jako lagan za čitanje, a istovremeno tako rečit, pun opisa koji nam daju jako dobar uvid u dečakov život. Možda me je sam kraj knjige i najviše oduševio. Probudio je u meni želju da se okrenem prošlosti makar na trenutak i preispitam neke svoje postupke, događaje, ljude...

[Miloš Petković · Rating 3 out of 5]

Prijatna, pomalo dosadna u nekim trenucima. Ženski likovi nedovoljno duboki po meni, osim Hajduke Pitije. Sve u svemu jedna u redu knjiga. Lepo opisuje vreme stvaranja nove države i fini vraća u prošlost.