Čujte Srbi! Čuvajte se sebe

by Rodolphe Archibald Reiss

Dr Rodolf Arčibald Rajs rođen je 8. avgusta 1875. godine u Badebu. Bio je profesor Univerziteta u Lozani, doktor prava i hemije, kriminolog i publicista. U Srbiju je došao avgusta 1914. godine u toku Prvog svetskog rata kao neutralni posmatrač i ratni dopisnik, te izveštavao o zverstvima austro-ugarske, mađarske, nemačke i bugarske armije. 1928. godine sastavio je politički testament pod naslovom "Čujte Srbi!", koji je na njegov zahtev objavljen tek nakon njegove smrti.

Genres: Nonfiction, History, Serbian Literature, Audiobook, Sociology, Classics

159 pages, Mass Market Paperback

First published January 1, 1928

About the author

Rudolphe Archibald Reiss (8 July 1875 – 7 August 1929) was a German-Swiss criminology-pioneer, forensic scientist, professor and writer.

Reviews

[Tijana · Rating 5 out of 5]

E, moj Arcibalde, da smo te samo poslusali...
Savrseno sve receno, jedino se ne slazem sa stavom da zena ne treba da se skoluje, i da zena daje samo osrednje rezultate. Prvo, zene dugo nisu ni mogle da se skoluju, a kad su i krenule, bile su zatrpane i sa prethodnim obavezama oko kuce, dece, porodice. Drugo, poruka je pisana 1928. kada nije ni proslo puno vremena za koje bi zene imale priliku da se dokazu. Znanje i sposobnosti nemaju veze sa polom, to je individualno, a ne polno odredjeno.
On kao jedinu znacajnu zenu pominje Mariju Kiri, ali gresi, tu su i Mileva Maric Ajnstajn, Nadezda Petrovic, Milena Pavlovic Barili, Klara Suman, Sarlota Bronte, Katarina Velika, Olivera Lazarevic...Desanka Maksimovic... Mnoge od njih su pisale i radile skrivajuci se, ili pod pseudoniumom, bas zbog zabrane zenama da se bave naukom i umetnoscu. Razumem da u to vreme Arcibald nije mogao biti manje konzervativan, ipak i drustvo i pravila ponasanja formiraju nasu licnost. I kako sam negde procitala, Svajcarska je poslednja zemlja u Evropi koja je uvela pravo glasa zenama, a Svajcarska je bila Rajsova domovina. Svi ostali saveti, komentari, cista petica :)

[Milica Stojiljkovic · Rating 2 out of 5]

Sve je bilo okej dok nije rekao da je protiv obrazovanja žena.

[ковач · Rating 5 out of 5]

Рајс је љут што не може да гледа свет кроз ружичасте наочаре.
Па ако ништа, бар је омладина родољубива

[Milos Stanojevic · Rating 1 out of 5]

This book is a terrible waste of time. I read it only because people around me recommended it. The guy is supposed to criticize Serbian society of that time but actually his criticisms look like a compliment from this time perspective. Take for example:
- "You are completely forgetting that woman is by nature created to have a destiny different than man... Why do you then push your women to go to university studies? Don't you think that by them women lose their femininity and become incapable to create and lead the family, which is their primary purpose?"
- "In order to encourage young people to leave villages you introduced FREE studying at high-school and at universities. The countries of old cultures and really the most democratic countries, such as Switzerland, have for free only basic education and higher education needs to be payed"

and on and on. The guy criticizes Serbia for giving freedom to women, having free education and being too democratic sometimes (he suggest some sort of dictatorship instead). So this guy should not be taken seriously these days. The only remotely interesting thing was his comment on the corruption of that time and how everything was controlled by parties infiltrating their own people. That sounds so real as if it is written today. Not much changed since then.

In total, I didn't learn anything new from his book except that even at that time you could have a PhD and have a really stupid right wing ideas.

[Jakša · Rating 5 out of 5]

Retko upečatljivo štivo, danas - 85 godina nakon nastanka, relevantnije nego ikad.

[Tina · Rating 4 out of 5]

Zaista je jezivo koliko je ovaj čovek u pravu. Iako je o tome pisao pre skoro jednog veka, idalje je sve ovo aktivno i danas - počevši od naših vrlina kojih sam se ježila i ponosila, pa sve do naših mana koje sam i sama primetila. Deluje mi kao da mi neke njegove primedbe uopšte nisu bile privlačne, ali to je zato što sam navikla na njih. Naši izgovori su često mnogo veći od naših mogućnosti samo jer im mi to dopuštamo.

Sa nekim idealima kojim on teži, meni se apsolutno ne dopadaju, ali ja nisam iz tog vremena i to je sasvim normalno. Sve u svemu, dopala mi se iako to nije nešto što inače čitam. Ali, tome i težim zapravo.

Takođe, ne dopada mi se način na koji tretira ženu tj. da je „ženi mesto u kuhinji i sa porodicom“, ali mi pričamo o vremenu kada to i nije bilo previše aktuelno što ne znači da ne treba da se obrazujemo.

[Marina · Rating 1 out of 5]

Iako shvatam da je knjiga pisana davno (mada, 1928. ipak nije bila toliko davno), ne mogu pozitivno da ocenim knjigu koja iznosi stavove na koje su drugi čitaoci već ukazali, a to su:
1. žene ne treba da se obrazuju; žene treba da budu posvećene jedino porodici i rađanju
2. visoke škole treba da se plaćaju, a pritom je i sam pisac doktor nauka, dakle, sebe izdiže iznad svih onih koji možda imaju potencijal ali nemaju sredstva za obrazovanje, ukoliko bi ono , po njegovoj zamisli, moralo da se plaća
3. srpski narod je predodređen za poljoprivredne poslove

I na kraju, opšta zamerka je upravo to uopštavanje, generalizacija stvari, a svi znamo da ništa ne može biti isključivo crno ili belo...

[Анђ · Rating 4 out of 5]

опростићу му то што је женомрзац само зато што је био способан да види све оно што већина не види већ цео век...

[Tatjana Sarajlić · Rating 5 out of 5]

„Čujte Srbi, čuvajte se sebe“ nije obična knjiga – to je testament jednog stranca koji je Srbiju volio više nego mnogi njeni sopstveni sinovi. Arčibald Rajs, švajcarski forenzičar i doktor hemije, svojim životom i radom dokazao je privrženost srpskom narodu. Prateći srpske vojnike kroz rovove Prvog svjetskog rata, svjedočeći njihovoj hrabrosti, ali i kasnijem poslijeratnom moralnom padu, odlučio je da napiše knjigu kao posljednju opomenu.

Rajs ne štedi nikoga – njegova kritika je britka, oštra, ali prožeta iskrenom željom da Srbi sagledaju sebe onakvima kakvi jesu. Piše o vrlinama naroda: o hrabrosti, gostoprimstvu, nesalomivoj volji. Ali jednako tako upozorava na slabosti: neslogu, sklonost korupciji, olako zaboravljanje prijatelja i lekcija iz prošlosti. Njegove riječi zvuče kao glas razočaranog prijatelja koji je očekivao više, a dočekala ga je gorčina.

Iako je knjiga napisana davne 1928. godine, njena poruka je i danas bolno aktuelna. Mnoge mane koje je Rajs istakao prije skoro jednog vijeka i dalje su prisutne – nesloga među Srbima, partijska podijeljenost, zanemarivanje nacionalnog interesa zarad lične koristi. Moglo bi se reći da bi Rajs, da može, samo dodao novo poglavlje, jer se suština problema nije promijenila.

Neke od njegovih tvrdnji danas izazivaju kontroverzu, poput njegovog stava o obrazovanju žena. Međutim, treba ga posmatrati u kontekstu vremena u kojem je pisao – 1920-ih godina, kada su tradicionalne uloge bile duboko ukorijenjene, a obrazovanje žena još uvek bilo nova i nepoznata pojava. I pored toga, Rajsova osnovna poruka ostaje jasna: Srbima su kroz istoriju veći neprijatelji bile njihove unutrašnje slabosti nego spoljni neprijatelji.

Ovo je knjiga koju bi trebalo da pročita svako ko želi da razumije srpski narod – ne samo iz perspektive prošlosti, već i sadašnjosti. On ne nudi utješne riječi, ali nudi nešto vrijednije – priliku za samorefleksiju. Pitanje je samo da li smo spremni da ga čujemo.

"Pravi narod oseća da onaj koji ništa nije dao svojoj zemlji ne polaže nikakva prava na nju."

"Po povratku u zemlju nakon pobede - kojoj nisu doprineli - vaša inteligencija uzela je na sebe upravljanje svim poslovima. Seljake, koji zapravo čine većinu srpskog naroda, nisu uzimali u obzir, a vojnike zaslužne za pobedu smatrali su „prostacima“ koji su dobri samo da napadaju neprijatelje i ginu, ali ni za šta drugo.
Oni koji su ratovali i krvlju platili vašu slobodu tada su bili umorni. Osim toga, u svem svom idealizmu koji ih je održao u najmračnijim danima, verovali su u ljudsku dobrotu i zahvalnost. „Inteligencija“, koja se dobro odmorila u skloništima za vreme rata, zloupotrebila je umor onih koji su izgradili veličinu njihove zemlje. Radila je i spletkarila uz pomoć velikog broja sebi sličnih iz oslobođenih krajeva s druge strane Save i Dunava. Tada je nastupilo beskrupulozno grabljenje za važne i unosne položaje i razuzdan ples miliona predvođen „inteligencijom“."

"Čim se rat završio, vaši političari pojurili su da ugrabe vlast i upravljanje poslovima. Nije im ni palo na pamet da bi trebalo prve redove prepustiti onima koji su se žrtvovali za otadžbinu. Naprotiv, trudili su se na sve moguće načine da sve veterane uklone sa važnih položaja. Ovi su pak bili preumorni od nadljudskih napora koje su činili, te su se prepustili sudbini. Tako više nije bilo granica za sebične ambicije vaših političara. Bio je to ples ministarskih položaja koji bi donosili bogatstvo onima koji ih se dočepaju. Najbolji način da se čovek brzo obogati jeste da postane ministar!"

"Borba za određenu zamisao i ideal skupo košta."

[una · Rating 4 out of 5]

e нека нас је испрозивао

[Vladimir Zlatic · Rating 2 out of 5]

Knjigu sam počeo da čitam po preoruci prijatelja. Prvo, ne mislim da ljude treba generalizovati kao narod i tako im ocenjivati karatkter, ali sam iz poštovanja prema prijatelju, počeo da je čitam. Zamislio sam da se obraća lično meni. Delovala je poučno, otrežnjujuće čak, do trenutka kada sam pročitao stav da je Srbija zemlja poljoprivrednika i da treba da se okrene zemljoradnji, a ne da šalje decu u gimnazije, kojih ima u svakom gradu, a povrh svega su besplatne. Toga, kaže, nema ni u Švajcarskoj. Kao neko ko se celog života bavi nekakvim učenjem (što ličnim, što učenjem drugih), sa ovim ne mogu da se složim. Da je tako, Srbija nikada ne bi imala jednog Disa. I od tog trenutka, knjigu sam čitao jer sam počeo, pa da ne bi ostala nepročitana. Moj tada stečeni loš utisak dodatno je pojačao stav o ulozi žene u srpskom društvu. Uopšte, nije loše pročitati i knjige u kojima se ne slažemo sa stavom pisca. Da oceimo postojanost svog stava i da osetimo razliku. Eto, zbog toga su dve zvezdice.

[Jelena Mihajlovic · Rating 5 out of 5]

Dragi Arcibalde, prosao je gotovo citav vek, a situacija je ostala nepromenjena. Jezivo je koliko delo pisano 1928. moze da se primeni i na ovu 2016. I na sve godine pre nje. A kako su se lose stvari i sve mane koje si opisao u knjizi toliko ukorenile, nisam optimisticna ni za godine koje dolaze. Najveca nasa mana je lenjost, a kako smo spoznali lagodniji zivot javio se i konformizam. Konformizam koji nas sprecava da nesto promenimo, da se za nesto borimo. Kako si to lepo opisao na kraju knjige - zasto bi srpski momak isao da gine za svoju zemlju kad je video kako smo se poneli prema onima koji su to radili.

Preporucujem svima da je procitaju, da ne zaboravimo ko smo, da ne zaboravimo da budemo ljudi.

[Sugar Pill · Rating 5 out of 5]

Koliko se neke stvari nikad ne menjaju...
Osim onog dela o ženama i obrazovanju, to mi je bilo teško da slušam, sreća pa je bilo kratko.

[Jovana Bobic · Rating 3 out of 5]

Jako mi je podeljen utisak ostavila knjiga jer koliko god da se sa nekim izjavama slažem, postoje delovi koje ne mogu nikako da prihvatim.
A to mi samo pokazuje, po ko zna koji put, da u životu nikada nije dobro ići u ekstremnosti. Uvek je najbolje imati balans u svemu i zato mislim da sve što je izložio nije ni potpuno ispravno, a ni potpuno besmisleno.
Kao pripadnica ženskog pola, ne mogu da ne prokomentarišem deo o obrazovanju. Baš tu sam shvatila da ne mogu samo da odbacim tu izjavu i ocenim knjigu kao lošu. Mnoge žene imaju potencijala za visoko obrazovanje, dok opet mnoge nemaju i ostaju domaćice, što ja uopšte ne vidim kao uvredu. Isto kao i kod muškaraca, neko završi studije, neko obrađuje zemlju, a uopšte ne postavljam pitanje ko je tu bolji ili inteligentniji, jer je narodu potrebno i jedno i drugo i obe ličnosti imaju svoje vrednosti.

Sve u svemu, kompleksna knjiga jer Rajs daje svoje mišljenje, koje je stekao tih godina, a na čitaocima je da to ocene po svom ubeđenju.

Svakako, od mene preporuka za knjigu!

[Aleksandra · Rating 1 out of 5]

Uvrede koje pokušavaju da zvuče kao pohvale

Insults that try to sound like compliments + sexism…

[Mladen Trpčevski]

Nisam sklon davanju ocena knjigama koje spadaju u non-fiction žanr, između ostalog zato što je u njima važnije šta piše od toga kako je napisano. Takođe, osim ako nije reč o pseudonaučnom smeću, ono što u njima piše je ili naučna istina ili viđenje autora o nekoj pojavi i nekako tu teško nalazim prostora za like/dislike.

Arčibaldu Rajsu sam dobijao želju da dam ili peticu od srca ili keca k'o vrata, već u zavisnosti od teme. Cela stvar je utoliko teža što je čovek ovoj (tačnije, onoj) zemlji posvetio svoj život i rad, a svaka rečenica je skupo plaćena ličnim iskustvom i/ili bolnim saznanjem. Osvrt na stanje na Univerzitetu bukvalno kao da je danas napisan - retko kada sam čuo takvu kritiku bubanja i poražavajuće je koliko mojih bivših kolega je izbegavalo predavanja kvalitetnih profesora, a obožavalo da gruva neviđene gluposti, znajući pri tom da će posle ispita najveći deo zaboraviti. Takođe mi se sviđa opis ksenofobije među "elitom", koja je pretežno izazvana kompleksom niže vrednosti. Što se tiče kritike političke elite, nekako mi više leži Ulje na vodi Dubravke Stojanović, ali moram da priznam da ovde ima "pikanterija" koje tamo nedostaju.

Ono što mi bode oči od početka do kraja jeste Rajsovo tumačenje vrlina. Znam da je tekst pisan 1928. i da je tada bio drugačiji "duh vremena", ali toliko veličanje žrtvovanja za otadžbinu mi smeta kad god da je napisano. (Nacije su, koliko sam naučio, počele da se formiraju tek u 19. veku; pre toga se ginulo za državu i kralja, pre toga za veru, a pre toga za slavu Rima i Sparte.) Uostalom, za razliku od antifašističkog Drugog svetskog rata, za koji postoji konsenzus da je morao biti vođen, Prvi svetski rat je bio imperijalistički, njegove žrtve suvišne, a bilo je pacifista i kod nas (Dimitrije Tucović, koji se, međutim, odazvao i zatim poginuo) i u belom svetu (moj omiljeni Bertrand Rasel, koji je zbog toga završio u zatvoru, ili Romen Rolan, koji je, doduše, pobegao u Švajcarsku). Najzad, jedva čekam da pročitam cele "Mesečare", ali prvo poglavlje (o Majskom prevratu i Aneksionoj krizi) je vrlo zanimljivo i pruža utisak da, makar za Srbiju, ovaj rat nije bio neizbežan.

Ono što najviše volim kod Rajsa je njegov profesionalizam, a ima i neke "lepote i tuge" u tome što se, dosledno svojim stavovima, na razne načine žrtvovao za zemlju koju je toliko voleo. (Inače, umro je od moždanog udara tokom neke svađe sa bivšim ministrom Milanom Kapetanovićem.)

Što me dovodi do nepotpisanog pogovora u izdanju Algoritma (2014), a koji se može naći ovde i ovde. Nisam neki ljubitelj Tita, ali ovde stvarno moram da ga branim, jer to što je bio deo jedinica koje su činile zločine ne znači da ih je i on činio, tim pre što mislim da nije bio dobrovoljac. (Uostalom, i Crnjanski je bio u vojsci Austro-Ugarske, čak mislim da je bio i poručnik.) Takođe, Rajs je svoj posao veštaka i ratnog izveštača izvršio krajnje časno i profesionalno, što se ne može reći za jednu Milijanu Baletić, a nekako mi se čini da se implicira jednakost između ondašnje i skorašnje "istine" koja se (ni)je slala u svet.

Sve u svemu, podseća na Dučića, s tim što Rajsa poštujem, a Dučića ne. Ako bi se neki stavovi "apdejtovali", ako bi se mirnodopska (moralna) hrabrost cenila bar podjednako kao i ratna, a rodoljublje zamenilo čovekoljubljem, knjiga mi ne bi bila toliko turobna.

[Marko Nikolovski · Rating 5 out of 5]

Ова књига је написана 1928. године. Хиљаду деветсто и двадесет осме године! Па да ми је неко рекао да је јуче написана поверовао бих му. Запрепашћен сам чињеницом да се и тада живело у истом политичком муљу као што се живи данас, са тоталним одсуством морала и да се само гледало како остварити материјалну добит. Премало је било поштених, а данас је још мање. Шта се то десило са људском свешћу после Великог рата, и како се омладина одједном тако искварила и демонизовала? Под нечијим утицајем то је сигурно. Главни кривац за то је та српска "интелигенција" к'о што каже писац дела, али и утицај квази-демократије и политичара лешинара. Док омладину не опаметимо, са мртве тачке нећемо се дићи. Али, није да нема патриота међу омладином и да цео српски народ гледа Србију као краву музару. Далеко од тога. Ето, на пример, најзаступљенији типови патриота су "патријоти што разбијају излоге". Е зато смо ту где јесмо.

Једно питање, зашто ова књига није међу лектирама за средњу школу? Деца морају да читају, али морају да читају праве књиге!

Следимо дух својих предака који су дали своје животе за нас и отаџбину, не зато да би лумповали по дискотекама или првим возом запалили за Берлин јер мислимо да је бољи живот у Европи, већ зато да би наставили тамо где су они стали бранећи своју земљу и њене идеале!

[Branko · Rating 5 out of 5]

Платонова Држава, на српски начин. Чиста десетка!

[Meteori · Rating 4 out of 5]

Nažalost, većina stvari se nije promijenila i istorija nije učiteljica života.
4,5/5

[Никола Николић · Rating 5 out of 5]

Rat.
"Drzava daje topa, bogatas konja, a siromah sina."

Obavezna repeta na godisnjem nivou.

[Ruza · Rating 5 out of 5]

“Навике професионалних политичара полако искорењују врлину са српског тла.”

[Jelena · Rating 5 out of 5]

Ja dajem peticu, jer je izneo neke veoma važne istine. Verovatno je i Rajs znao da nije sve crno i belo, i ja ne mislim da je imao nameru da generalizuje i kudi Srbe, već da ukaže na negativne strane kojima treba pridati pažnju i rešavati odmah, kako nam društvo ne bi propalo. Da li je izneo neke ideje koje mi se nisu dopale? Da. Da li zbog toga treba da zanemarimo sve ono ispravno što je izneo, a na šta bi trebalo obratiti pažnju? Ne.
Zašto? Zato što, dragi čitaoci, čitate nešto što je napisano 1928. Evo uskoro će 100 godina. Većina stvari koje je nabrojao je i danas aktuelna. Ne znam kome smeta da Srbija bude zemljoradnička država? Mi to i jesmo, i treba da budemo! Zašto se ona borimo da očuvamo prirodu i plodnu zemlju? U današnje vreme zemljoradnja je spas. Univerzitetsko obrazovanje treba da bude ograničeno u smislu POTREBA, kako bi svako imao svoje mesto za napredak i rad posle završenih studija. A ne da svi završimo faks i radimo posao koji je nevezan za struku. Ne da radimo u trgovini sa diplomom jer nismo našli mesto u struci. To je nauk koji treba da izvučete. Ali džaba, ko hoće shvatiće, ko neć osudjivaće...

p.s. ne slažem se za izjavu o ženama. Tu je bio bespotrebno surov u izražavanju. Svakako, mislim da treba izvući ono dobro i ispravno iz ove poruke srpskom narodu, a ne kuditi.

[Designated Hysteric · Rating 1 out of 5]

Entirely reactionary and agonizingly idealist analysis of Serbian people and culture. The genuine tragedy of this work is that Reiss is cognizant of material circumstances - the burden of history: the Ottoman rule and its consequences on Serbian culture and institutions. Nevertheless, his solutions are divorced from this reality, instead preferring to advocate for proper patriotism and nationalism, for a Serb to turn into a peasant of all peasants, and for higher institutions to remain inaccessible - naturally, especially for women. But worst of all, even permitting himself to speculate in such broad generalizations about a highly complex culture, Reiss still manages to so daringly speak about nothing unique to that culture, such as: political corruption, the decadent bourgeoisie, and the ate-the-textbook intellectuals. Indeed, Reiss does not appear to condemn the system itself, no, impotent moralizing is enough for him.

[Emilia · Rating 1 out of 5]

Ima puno u čemu je Rajs u pravu ali mi se nije svidjalo kako je to prineo u ovoj knjizi.
Najviše me zabolelo (i kazem zabolelo zato što me je stvarno pogodilo) je da zena ne treba da ide u univerzitet. Ne slazem se sa time jednostavno zato što zeni nije „svrha“ da samo gleda porodicu i rodi decu. Njoj je svrha da ostvari sebe, da pude jaka jer joj pomoći niko neće.

Ova knjiga mi je delovala kao da pola što sam čitala uopšte više nije relevantno. Ne moze se drziti za nešto što mora da se raspadne. Nemogu ljudi ostati isti. Loših će uvek biti, to ne mora da znači da neće pobediti ono što je u stvarnosti dobro..

[Jelena Roksandic · Rating 5 out of 5]

Odlična knjiga! Neverovatno je koliko dobro prikazuje Srbiju i srpsko društvo i koliko je relevantna i danas.

Kada se pogledaju stvari iz drugog ugla, mnogo se jasnije mogu razumeti određena ponašanja i na koji način su ona formirana.

Voleli Arčibalda ili ne, ova knjige je nešto što morate pročitati!

[Janja · Rating 4 out of 5]

sem komentara kako skolstvo ne bi trebalo biti besplatno (jer ce tako nastati manjak zantlija i poljoprivrednika) i nekih komentara o zenama, knjiga je odlicna kritika srpskog naroda i vrlo aktuelna

[Милорад Обућински · Rating 5 out of 5]

Домаћи задатак за сваког Србина!

[Ljiljana · Rating 5 out of 5]

Uostalom, šta dokazuje univerzitetska diploma? Ništa drugo nego da njen vlasnik može pokušati, ako je inteligentan i vredan, da kroz praksu postane neko i nešto u svojoj struci.

Političari stiču bogatstvo nečasnim putem, a na to ih navodi samo ljubav prema novcu ili taština i oholost kako bi mogli raskošno da žive i time potisnu u zaborav svoje SKROMNO POREKLO.

Vrativši se u otadžbinu posle pobede, u kojoj nisu učestvovali, vaši intelektualci su težili da upravljaju svim poslovima. Seljaci, les selijks, njima nisu ništa značili iako su činili ogromnu većinu u Srbiji, a vojnici, tvorci pobede, za njih su bili "prostaci", dobri da mlate neprijatelja i ginu, i ni za šta drugo.

KLECANJE PRED NOVCEM
Kralj-novac gospodari vašom inteligencijom. Po njoj, čovek sve sebi može dozvoliti pod uslovom da ima mnogo novčanica u džepu. Čast je nepoznata vrednost na berzi "inteligencije". Častan čovek se smatra glupakom, a ceni se samo onaj koji lukavstvom ume da okrene događaje u svoju korist.

"SRPSKA INTELIGENCIJA" - sejačica razdora kada treba sjedinjavati.

[Милош Крстић · Rating 5 out of 5]

Koliko je samo u pravu bio veliki srpski prijatelj Arcibald Rajs! Kazem veliki i pravi prijatelj, jer kako i Rajs sam kaze, pravi prijatelj nije onaj ko samo laska, vec onaj ko govori istinu, celu istinu. Imam utisak da su nabrojane mane srpskog naroda nikad aktuelnije i da je krajnje vreme da svako od nas porazmisli o njima. Sa druge strane pomenute vrline, ubrzano iscezavaju i ulivaju nam strah da smo ipak kao narod izabrali put ponovnog ropstva.

[Makragić · Rating 5 out of 5]

Prosto je neverovatno da je ova knjiga pisana 1928. zato što opisuje sve ono što gledamo danas. Da se razumemo, Rajs ima neke stavove koji su nazadni ali nisu zlonamerni već ih vidim kao posledicu vremena u kome je živeo (da Srbija treba da se okrene poljoprivredi, da žene ne trebaju da rade itd.). With that said, ova knjiga je remek delo.

Topla preporuka.