What do you think?
Rate this book
Srpska mitologija #2
Prognana bića
Postoje čudna bića.
Nekada su boravila tu, oko nas, u vazduhu, u vodama, na granama drveća, u travi, na krovovima kuća i u odžacima. Lutala su, obično noću, raskršćima i drvljanicima, skupljala se na bunjištima i gumnima. Dolazila su i sa kraja sveta, iz predela u kojima petlovi ne pevaju, gde se ne zna za glas roga.
Ta bića su bila i dobra i zla. Kako koje! Neka od njih su volela da pomažu ljudima i da im se nađu u nevolji, neka su pravila sitne zlobe, pakosti i neslane šale, a bilo je i onih koja su činila zlo i zbog nečeg se svetila. Svako od njih je imalo neki svoj razlog za dobro, za šalu, pakost, ili zlo, a ljudi su mislili da poznaju te razloge, ma kako čudnovati oni bili.
Danas, kada više nema krovova i odžaka, kada se ni najstariji ne sećaju šta bi to bilo gumno, kada su raskršća načičkana šarenim svetlima koja trepću i staklenim očima što motre neprestano i netremice, a svaki predeo postao kraj sveta, jer nema petlova i njihovog jutarnjeg kukurikanja sunčevom rumenilu, danas su se ta bića povukla, pobegla u planine i šume koje su još preostale. Tamo čekaju svoje poslednje dane, zajedno sa divljim životinjama, drvećem, travama i izvorima i trepere skupa s njima, kao jasike, u strahu od iščeznuća. Klevetana i opanjkavana vekovima, ne mogu ona da kažu ništa u svoju odbranu. Ćute i čekaju bezrazložnu osvetu, nema i preplašena pred razularenom i besvesnom ljudskom svemoći.
Njima, dok su još tu, posvećena je ova knjiga.
Prognana bića – srpska mitologija je knjiga o demonološkom svetu srpske mitologije – o vodenjacima, rusalkama, šumskim majkama, suđenicama, karakondžulama, psoglavima i mnogim drugim – koji ubrzano iščezava iz kolektivnog pamćenja. U izmenjenim civilizacijskim okolnostima ova bića nestaju, kao što nestaju predeli, šume, vode, koje su ova stvorenja nekada štitila. Tako su prognana bića paradigma ugroženog sveta, sveta kome je naneto zlo, kao što to mogu biti i retke životinjske vrste, biljke, malobrojne ljudske zajednice, njihovi jezici, običaji, verovanja i sistemi mišljenja.
Knjigu je napisao Milenko Bodirogić, a ilustrovali su je slikari i ilustratori: Ivica Stevanović, Miloš Vujanović, Petar Meseldžija, Dragan Bibin i Vanja Todorić. Ista grupa, kojoj se priključio i Duško Bjeljac, trenutno radi na trećem tomu koji se zove Buntovnici – srpska mitologija, a posvećen je vampirima i vešticama.
Nekada su boravila tu, oko nas, u vazduhu, u vodama, na granama drveća, u travi, na krovovima kuća i u odžacima. Lutala su, obično noću, raskršćima i drvljanicima, skupljala se na bunjištima i gumnima. Dolazila su i sa kraja sveta, iz predela u kojima petlovi ne pevaju, gde se ne zna za glas roga.
Ta bića su bila i dobra i zla. Kako koje! Neka od njih su volela da pomažu ljudima i da im se nađu u nevolji, neka su pravila sitne zlobe, pakosti i neslane šale, a bilo je i onih koja su činila zlo i zbog nečeg se svetila. Svako od njih je imalo neki svoj razlog za dobro, za šalu, pakost, ili zlo, a ljudi su mislili da poznaju te razloge, ma kako čudnovati oni bili.
Danas, kada više nema krovova i odžaka, kada se ni najstariji ne sećaju šta bi to bilo gumno, kada su raskršća načičkana šarenim svetlima koja trepću i staklenim očima što motre neprestano i netremice, a svaki predeo postao kraj sveta, jer nema petlova i njihovog jutarnjeg kukurikanja sunčevom rumenilu, danas su se ta bića povukla, pobegla u planine i šume koje su još preostale. Tamo čekaju svoje poslednje dane, zajedno sa divljim životinjama, drvećem, travama i izvorima i trepere skupa s njima, kao jasike, u strahu od iščeznuća. Klevetana i opanjkavana vekovima, ne mogu ona da kažu ništa u svoju odbranu. Ćute i čekaju bezrazložnu osvetu, nema i preplašena pred razularenom i besvesnom ljudskom svemoći.
Njima, dok su još tu, posvećena je ova knjiga.
Prognana bića – srpska mitologija je knjiga o demonološkom svetu srpske mitologije – o vodenjacima, rusalkama, šumskim majkama, suđenicama, karakondžulama, psoglavima i mnogim drugim – koji ubrzano iščezava iz kolektivnog pamćenja. U izmenjenim civilizacijskim okolnostima ova bića nestaju, kao što nestaju predeli, šume, vode, koje su ova stvorenja nekada štitila. Tako su prognana bića paradigma ugroženog sveta, sveta kome je naneto zlo, kao što to mogu biti i retke životinjske vrste, biljke, malobrojne ljudske zajednice, njihovi jezici, običaji, verovanja i sistemi mišljenja.
Knjigu je napisao Milenko Bodirogić, a ilustrovali su je slikari i ilustratori: Ivica Stevanović, Miloš Vujanović, Petar Meseldžija, Dragan Bibin i Vanja Todorić. Ista grupa, kojoj se priključio i Duško Bjeljac, trenutno radi na trećem tomu koji se zove Buntovnici – srpska mitologija, a posvećen je vampirima i vešticama.
173 pages, Hardcover
First published January 1, 2010
About the author
Milenko Bodirogić
7 books22 followersRođen 1964. Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, odsek jugoslovenska književnost. Za knjigu Prognana bića dobio je 2011. godine nagradu Politikinog Zabavnika („Najbolje delo namenjeno mladima“). Njegov roman Po šumama i gorama (2019) bio je u najužem izboru za NINovu nagradu. Živi u Novom Sadu.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 6 of 6 reviews
April 18, 2021
Posvećeno svim oklevetanim bićima !
Ovo je knjiga koja pripoveda o svim srpskim (tako i slovenskim) bićima, o njihovim malenim životima. Posmatrajući Baba Rogu, Divove, Patuljke, Čume, u umu nam se stvara negativna slika o njima na osnovu priča koje su se slušale sa kolena na koleno, ali zapravo nismo ni svesni koliku dobru dušu oni pletu u sebi. Evo jednog od mojih omiljenih pasusa o Baba Rogi:
Baba Roga noću obilazi decu. Pokriva ih ako je hladno, briše im čela orošena znojem od teških snova, dugo sedi pored postelje osluškujući disanje malih spavača. Ako se dete slučajno probudi ona ga prostreli zlokobnim pogledom ispod namrštenih obrva i onog svog roga i drekne: "BU" ili"BA!" Dete se zaceni od plača i straha, ali Baba Roga zna da je bolje da se plaši nje nego sveta koji ga tek čeka.
🥺
Toliko divnih pasusa koja bih takođe mogla da ispišem ovde i da dokažem još jednom koliko su ove knjige vredne. Volela bih da ih ljudi našeg prostora češće čitaju i samim tim se podsećaju stvorenja u koja smo nekada verovali i kojih smo se nekada plašili.
Takođe, ne mogu a da ne pohvalim same ilustratore ovih knjiga koji dočaravaju našu nekadašnju veru.
☀💞🍃✨
Ovo je knjiga koja pripoveda o svim srpskim (tako i slovenskim) bićima, o njihovim malenim životima. Posmatrajući Baba Rogu, Divove, Patuljke, Čume, u umu nam se stvara negativna slika o njima na osnovu priča koje su se slušale sa kolena na koleno, ali zapravo nismo ni svesni koliku dobru dušu oni pletu u sebi. Evo jednog od mojih omiljenih pasusa o Baba Rogi:
Baba Roga noću obilazi decu. Pokriva ih ako je hladno, briše im čela orošena znojem od teških snova, dugo sedi pored postelje osluškujući disanje malih spavača. Ako se dete slučajno probudi ona ga prostreli zlokobnim pogledom ispod namrštenih obrva i onog svog roga i drekne: "BU" ili"BA!" Dete se zaceni od plača i straha, ali Baba Roga zna da je bolje da se plaši nje nego sveta koji ga tek čeka.
🥺
Toliko divnih pasusa koja bih takođe mogla da ispišem ovde i da dokažem još jednom koliko su ove knjige vredne. Volela bih da ih ljudi našeg prostora češće čitaju i samim tim se podsećaju stvorenja u koja smo nekada verovali i kojih smo se nekada plašili.
Takođe, ne mogu a da ne pohvalim same ilustratore ovih knjiga koji dočaravaju našu nekadašnju veru.
☀💞🍃✨
Read
May 24, 2026Pored izvanrednih ilustracija - gađaću bez provere, ali posve paše da su "Prognana bića" prvenac, i to kakav! (akoli i ne paše, utoliko gore po činjenice), za izdavača koji, profilišući se imenom našeg baroknog sinkretičara, naveliko podrazumeva visoku grafičku lestvicu - Bodirogićevo etnopripovedanje* vrhuni se u osobitim potisnutostima i prezrenostima.
U prvu ruku to je posledica civilizacijske matrice koja je mitsku osećajnost svojski istisnula, zamenivši je pogrešnijim, ispražnjenijim i fatalnijim utvarama. [Nije ni čudo da je u svoje preduzeće Orfelin kasnije uvrstio i horor kao onaj vid književnog stvaralaštva kojim se potisnuto naveliko baštini i uzvraća]. Skrajnuto se, u nadogradnji predanja kao pučkog horora - premda ovde predanja ne ishode trncima - patnički obznanjuje u ideji humanizujućeg kao istinski dehumanizujućeg. Onostrana drugost koja je ljude (tobože) vrebala na prelazima i u određenim godišnjim ciklusima, ogledalo je u kom ljudsko izbegava da se ozrcali. Tako oklevetana ona je i lomna i sklonija ispaštanju pa će se očekivani folklorno-onostrani progonitelji preobraziti u progonjena bića - recimo kao korelativni odblesak Vejlovog Frankenštajna! - a to do "Prognanih bića", koliko mi je poznato, nije kod nas bilo rađeno. Istodobno, maknuvši se s Orfelina na Bodirogićevu poetiku, dolazimo i do mere presahlosti, otpadništva i odbačenosti, upisanim u hodočasnički dvojac iz "Po šumama i gorama" koji su civilizacijski suvišak samo malčice drugačije provenijencije. A tu ne znam kako sam do sada izdržao a da se ne povratim - prigrljuje mi se drveće! Odatle ću se zaglibiti u "Pesak Pjeskare"...
*Narativizacija etnološke građe sleduje i službuje jednom davnašnjem vukovskom uputu i naročito je bila popularizovana u domaćem realizmu. Otud su mi sva ova bića mahom poznata, pa sam se, ne računajući Vuka, poigravao uparujući ih s pojedinim realistima, stremeći nadalje u savremene izvedbe. Trend oživljavanja slovenske mitologije, paganskog i folklornog ustao je, i tu imaginaciju treba oberučke prigrliti, jer ko bu drugi i kako drugačije...
P.S. Porodični tester pokazao je da je ovo knjiga za 7-107. Doduše, za stoju ćemo počekati.
U prvu ruku to je posledica civilizacijske matrice koja je mitsku osećajnost svojski istisnula, zamenivši je pogrešnijim, ispražnjenijim i fatalnijim utvarama. [Nije ni čudo da je u svoje preduzeće Orfelin kasnije uvrstio i horor kao onaj vid književnog stvaralaštva kojim se potisnuto naveliko baštini i uzvraća]. Skrajnuto se, u nadogradnji predanja kao pučkog horora - premda ovde predanja ne ishode trncima - patnički obznanjuje u ideji humanizujućeg kao istinski dehumanizujućeg. Onostrana drugost koja je ljude (tobože) vrebala na prelazima i u određenim godišnjim ciklusima, ogledalo je u kom ljudsko izbegava da se ozrcali. Tako oklevetana ona je i lomna i sklonija ispaštanju pa će se očekivani folklorno-onostrani progonitelji preobraziti u progonjena bića - recimo kao korelativni odblesak Vejlovog Frankenštajna! - a to do "Prognanih bića", koliko mi je poznato, nije kod nas bilo rađeno. Istodobno, maknuvši se s Orfelina na Bodirogićevu poetiku, dolazimo i do mere presahlosti, otpadništva i odbačenosti, upisanim u hodočasnički dvojac iz "Po šumama i gorama" koji su civilizacijski suvišak samo malčice drugačije provenijencije. A tu ne znam kako sam do sada izdržao a da se ne povratim - prigrljuje mi se drveće! Odatle ću se zaglibiti u "Pesak Pjeskare"...
*Narativizacija etnološke građe sleduje i službuje jednom davnašnjem vukovskom uputu i naročito je bila popularizovana u domaćem realizmu. Otud su mi sva ova bića mahom poznata, pa sam se, ne računajući Vuka, poigravao uparujući ih s pojedinim realistima, stremeći nadalje u savremene izvedbe. Trend oživljavanja slovenske mitologije, paganskog i folklornog ustao je, i tu imaginaciju treba oberučke prigrliti, jer ko bu drugi i kako drugačije...
P.S. Porodični tester pokazao je da je ovo knjiga za 7-107. Doduše, za stoju ćemo počekati.
March 21, 2014
Prelepa knjiga :D Mračna, tužna, ali divna.
September 6, 2022
Fenomenalna enciklopedija svoje vrste, predivno napisana. Ne samo da priča priče o ovim, podosta zaboravljenim bićima, već daje i etnološki osvrt na njihovo postojanje u društvu. Jako velika preporuka, kao i druge u ediciji
May 22, 2022
Toliko dobra da sam odmah porucila jos dve knjige iz edicije.
Kako pise ovaj covek!
A koliko su tek lepe ilustracije.
Knjiga koju cu rado listati i citati iznova i iznova
Kako pise ovaj covek!
A koliko su tek lepe ilustracije.
Knjiga koju cu rado listati i citati iznova i iznova
December 18, 2022
Несвакидашња књига. Заиста, стил којим је писана је тако питом, мек, лаган. Илустрације толико богате. Очигледан је труд и циљ који се желео постићи овим делом које свакако тежи ка "оживљавању" давних бића која су насељавала ове просторе.
Оно што квари утисак јесте текст о омајама. Сматрам нептиличним, за писца какав је господин Миленко Бодирогић, опис некога ко је био "осењен". Не знам да ли је реч о нечему приватном или не, па се овим путем рачуни поравњавају, али тај део текста је неукусан за овако лепо дело и квари њену целину.
Нисам био присутан тамошњим дешавањима, нити оправдавам поступке поменутог у тексту (можда писац јесте очевидац) али свакако не бих дао себи за право овако нешто.
То је једини разлог ниској оцени.
Оно што квари утисак јесте текст о омајама. Сматрам нептиличним, за писца какав је господин Миленко Бодирогић, опис некога ко је био "осењен". Не знам да ли је реч о нечему приватном или не, па се овим путем рачуни поравњавају, али тај део текста је неукусан за овако лепо дело и квари њену целину.
Нисам био присутан тамошњим дешавањима, нити оправдавам поступке поменутог у тексту (можда писац јесте очевидац) али свакако не бих дао себи за право овако нешто.
То је једини разлог ниској оцени.
Displaying 1 - 6 of 6 reviews