What do you think?
Rate this book
Žvaka za ludaka
284 pages, Paperback
First published January 1, 2006
3 people are currently reading
19 people want to read
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 2 of 2 reviews
March 14, 2024
Nije knjiga za pet zvezdaja ali toliko gotivno predstavljena ogoljena iskrenost zaslužuje. Pioniri Bgd džanki scene u akciji, poučno i neprocenjivo iskustvo.
February 23, 2014
Nije moja recenzija ali mislim da uz ovu knjigu treba da stoji malo detaljniji opis. Jako iskrena i luda prica tj mnogo manjih prica cine ovo delo. Radovan sam prvo video u dokumentarno-igranom filmu "Lice Revolucije"
A autor donjih redova je Teofil Pančić izvor http://www.vreme.com/cms/view.php?id=...
Ova ogoljena, brutalno antipatetična ispovest bivšeg narkosa-veterana, hipi-prvoborca i čoveka koji je do balčaka odživeo sve (sup)kulturne oluje od prvih bit-igranki pa do dekadencije i raspadanja "novog talasa" – a sve vreme srčano boraveći u samom njihovom epicentru – knjiga je posve izvan svakog šablona, kniga-događaj u onom važnom, ne-industrijskom, izumirućem smislu reči. Nasuprot sugestiji iz sopstvenog naslova, Žvaka za ludaka je subjektivno, a pouzdano svedočanstvo o jednoj epohi koja nas je sve (ovako ili onako) formirala, pisano sa pozicije društvenog "marginalca", umetnika koji je – pre svega zahvaljujući izvesnim svojim "lošim navikama" – godinama imao više posla sa dilerima i uličnim pozornicima nego sa galeristima i kritičarima, ali koji je učesnik i lucidni svedok (slobodno se krećući po društvenoj i prostornoj vertikali i horizontali) jednog grada i jedne zemlje u čijim razvalinama mi dan-danas obitavamo, pokušavajući da stvorimo nešto novo, mada uglavnom ne znamo tačno šta. Prateći jedan uzbudljiv životni put, od golotrbog detinjstva u (još) posleratnim pedesetim, preko kojekakvih, tada pomodnih, kosijanerskih putešestvija po Dalekim Istocima (mnogi će se tehno-konzument, recimo, iznenaditi još kad su ono njegovi preci otkrili famoznu indijsku državu Goa...), a pre i izvan svega minuciozno portretirajući duh, ljude i navade kulturološki prevratnog vremena sazrevanja YU-društva, Hiršl uspeva da mu Žvaka za ludaka na svakoj svojoj stranici bude pre svega jedno upečatljivo pretresanje vlastitog života, bespoštedno prema sopstvenim posrtanjima – kakva, jelte, "primerni građani" drže pod trostrukim ključem – a da, kao uzgred, bude i hronika turbulencija jednog bivšeg života, onog čiji se društveno-epohalni kontekst u međuvremenu rastočio u ništavilu. Pri tome je Hiršl pisac sigurne ruke, možda nesklon bravurama, ali pouzdan surfer kroz sopstvenu Priču; voleo bih da se nešto slično može reći za većinu ovdašnjih Književnika Sa Dna Kace, doživotnih i odživotnih pretplatnika na kojekakva gromopucatelna priznanja & titule. Razume se, ova će knjiga ostati uglavnom neprimećena i kritički nevrednovana; razume se još nešto: nemojte dopustiti sebi da ne pročitate jednu od najbitnijih knjiga pisanih na srpskom 2006. godine
A autor donjih redova je Teofil Pančić izvor http://www.vreme.com/cms/view.php?id=...
Ova ogoljena, brutalno antipatetična ispovest bivšeg narkosa-veterana, hipi-prvoborca i čoveka koji je do balčaka odživeo sve (sup)kulturne oluje od prvih bit-igranki pa do dekadencije i raspadanja "novog talasa" – a sve vreme srčano boraveći u samom njihovom epicentru – knjiga je posve izvan svakog šablona, kniga-događaj u onom važnom, ne-industrijskom, izumirućem smislu reči. Nasuprot sugestiji iz sopstvenog naslova, Žvaka za ludaka je subjektivno, a pouzdano svedočanstvo o jednoj epohi koja nas je sve (ovako ili onako) formirala, pisano sa pozicije društvenog "marginalca", umetnika koji je – pre svega zahvaljujući izvesnim svojim "lošim navikama" – godinama imao više posla sa dilerima i uličnim pozornicima nego sa galeristima i kritičarima, ali koji je učesnik i lucidni svedok (slobodno se krećući po društvenoj i prostornoj vertikali i horizontali) jednog grada i jedne zemlje u čijim razvalinama mi dan-danas obitavamo, pokušavajući da stvorimo nešto novo, mada uglavnom ne znamo tačno šta. Prateći jedan uzbudljiv životni put, od golotrbog detinjstva u (još) posleratnim pedesetim, preko kojekakvih, tada pomodnih, kosijanerskih putešestvija po Dalekim Istocima (mnogi će se tehno-konzument, recimo, iznenaditi još kad su ono njegovi preci otkrili famoznu indijsku državu Goa...), a pre i izvan svega minuciozno portretirajući duh, ljude i navade kulturološki prevratnog vremena sazrevanja YU-društva, Hiršl uspeva da mu Žvaka za ludaka na svakoj svojoj stranici bude pre svega jedno upečatljivo pretresanje vlastitog života, bespoštedno prema sopstvenim posrtanjima – kakva, jelte, "primerni građani" drže pod trostrukim ključem – a da, kao uzgred, bude i hronika turbulencija jednog bivšeg života, onog čiji se društveno-epohalni kontekst u međuvremenu rastočio u ništavilu. Pri tome je Hiršl pisac sigurne ruke, možda nesklon bravurama, ali pouzdan surfer kroz sopstvenu Priču; voleo bih da se nešto slično može reći za većinu ovdašnjih Književnika Sa Dna Kace, doživotnih i odživotnih pretplatnika na kojekakva gromopucatelna priznanja & titule. Razume se, ova će knjiga ostati uglavnom neprimećena i kritički nevrednovana; razume se još nešto: nemojte dopustiti sebi da ne pročitate jednu od najbitnijih knjiga pisanih na srpskom 2006. godine
Displaying 1 - 2 of 2 reviews