Izabrane pesme

by Branko Miljković

Govor o poeziji Branka Miljkovića, pesnika koji je čitav svoj pesnički izraz organizovao okolo onoga što se „u dnu pesme krije“, praktično je nesvodiv na ispis na zadnjoj korici priređenog izbora iz njegove poezije. Miljković se, kao što je poznato, pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka afirmisao kao jedan od najistaknutijih predstavnika novog pesništva, a njegovi filozofemski pesnički iskazi, formalno i versifikacijski vrsno udešeni, zvučnost njegove melodije i simboličnost onoga što je stalo u nju smeštaju na presek neosimbolističkih i nadrealističkih kretanja u jeziku.

Mnogo je razloga zbog kojih je pesniku koji je u građenju pesme zahvatao iz mitskih i folklornih slojeva, i filtrirao misaonost u aperturi visoke lirike, lako odrediti mesto u kanonu nacionalnog i jugoslovenskog pesništva, i smatrati takvo određenje objektivnim. A paralelno sa objektivnim, njegovo pesništvo i danas ima – možda i snažnije – sasvim subjektivno mesto u čitalačkim razvojima i doživljajima sada već nekoliko generacija: Branko Miljković je, rečju, jedan od najcitiranijih srpskih pesnika, a njegovi stihovi danas nadilaze karakter lirskog i upotrebljavaju se kao gnomski izrazi.

Genres: Poetry

129 pages, Paperback

Published January 1, 2022

About the author

Branko Miljković was an iconic Serbian poet. He was best known across Yugoslavia and the Soviet bloc for his influential writings. He died prematurely in 1961 at the age of 27, found hanging from a tree in Zagreb. This controversial incident was officially recorded as a suicide. In his one-line poem "Epitaph," he writes "Ubi me prejaka reč" ("I was killed by too strong a word") almost sensing his premature end of life.

Reviews

[Irena · Rating 5 out of 5]

Dragi moj Branko, nema boljeg od tebe 💔

[Vuk Vuckovic]

Ne mogu da dam ocenu ovom izboru ili čak celoj zbirci Vatra i ništa, jer me je nažalost ovog puta čitanje toliko malo pogodilo. Da, ima sjajnih stihova, da, ali... Branko Miljković je pre svega pesnik koji je interpolirao filozofiju presokratovaca u svoje pesme i u tim filozofskim momentima je i najjači naročito zato što je poput Talesa, Anaksimandra, Anaksimena i posebno Heraklita izuzetno sažet, neki bi rekli efektan (ali koristiću "sažet" jer ima onaj stih kako je u plamenu sve sažeto) sa svojim kratkim stihovima, ali razočaralo me je što na planu slika i na samom jeziku nije na mene ostavio utisak koji je ostavio pre desetak godina.

Sve te prigodne pesme, soneti, nekrolozi malo su mi bili tromi, sve dok ne vidim da je po jedan ili dva stiha iz neke tako slabije prigodne pesme postao fraza u svakodnevnom govoru.

I, da, definitivno ptice i feniksi su me ovog puta definitivno iznervirali. Pitam se kakvu bi poeziju pisao Branko da nije studiro filozofiju i čitao Grčke mitove, već da je odrastao na Tolkinu na primer: verovatno bi sve vrvelo od elfova, magičnog prstenja i Mearasa (kraljeva svih konja).

Između 3 i 5. Tri bi bila uvreda za pedesetak izuzetnih stihova, a 5 bi bila uvreda za moj osećaj da celokupno delo (za mene u ovom trenutku) ipak nije cream of the crop.

[tijaninana · Rating 5 out of 5]

"Уби ме прејака реч"

[Maja · Rating 5 out of 5]

UZALUD JE BUDIM

Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog između prstiju
budim je zbog reči koje peku grlo
volim je ušima
treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde
zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reči trgova budim je
zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
budim je zbog ove naše planete koja će možda biti mina
u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu
zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema
ta žena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer će se probuditi drukčija i nova
uzalud je budim
jer njena usta neće moći da jojkažu
uzalud je budim
ti znaš da voda protiče ali ne kaže ništa
uzalud je budim
treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku

POHVALA VATRI

Uzmite šaku svežeg pepela
ili bilo čega što je prošlo
i videćete da je to još uvek vatra
ili da to može biti

AGON

Dok su obale u svađi
Vode će mirno proticati

EPITAF

Ubi me prejaka reč

[Katarina Knežević · Rating 5 out of 5]

princ pesnika nenadmašiv... od "uzalud je budim" pa preko svih ciklusa pesama...

i sad dva 💎:

"Epitaf: Ubi me prejaka reč"

"Spavači: Budan ja kradem ono što oni sanjaju"

ne zaboravite da pročitate i rekvijum... i mislim, sve ostalo, baladu, utvu zlatokrilu, ariljskog andjela isto, i da, poeziju će svi pisati... jer jbg isto je pevati i umirati

[Reader]

Gde si osim u mojoj pesmi divna Euridiko?
Prezrela si svaki oblik pojavljivanja o sliko
moga crnoga grada i izgubljenoga cilja.
Svuda u svetu užasna ljubav vlada.
Na horizontu se ukazuju kao poslednja nada
Oblaci puni ptica i budućeg bilja.