Jelisaveta Lela Salević nije bila samo fizički privlačna žena. Ona je zračila nekom magičnošću. Bila je puteno ženstvena i izrazito šarmantna. Imala je neodoljiv osmeh i talenat da voli i bude voljena. Nikoga nije ostavljala ravnodušnim. Tridesetih godina XX veka iz temelja je poljuljala brakove našeg tadašnjeg otmenog sveta. Ponosno je igrala ulogu prve starlete Kraljevine Jugoslavije, a onda se zla kob poigrala s njom i njenim ljubavnicima i udvaračima.
„Lepa Lela Salević za neke će biti samo spretna femme fatale, a za druge uzbudljiva metafora ženske sudbine u patrijarhalnom svetu prve Jugoslavije. Lelin buran život i avanture, koje je pisac rekonstruisao na osnovu pisanja ondašnje štampe i arhivske građe, vrtoglavo su svedočanstvo skoro čitav vek udaljenog doba o kojem sve manje je znamo. Elementi krimića, erotskog romana i društvene hronike skladno su ukomponovani u štivo kakvo nedostaje srpskoj književnosti. Bilo da čitamo Lelu fatalnu kao roman ili hroniku, uživaćemo u neverovatnoj knjizi.“ – Vasa Pavković
„Ovo bi mogla biti jedna u nizu priča iz međuratnog perioda, ali i dokumentarna priča o životu ličnosti s harizmom, koje imaju podsticajni karakter i koje su, uprkos otporu ratovima izmučene sredine, beskompromisno i ponosno zadržavši individualnost, prevazišle i nadmašile nivo srpskog tradicionalizma. Koliko krivica kroz sva vremena može biti relativna otkriva nam slučaj glavne junakinje Lele Salević: u Beogradu ivanjičke bludnice, a u Ivanjici beogradske zvezde.“ – Laura Barna
Dr Šimon A. Đarmati, profesor u penziji, rođen je 1952. godine u Zrenjaninu. Živi i stvara u Beogradu. Autor je i koautor velikog broja univerzitetskih udžbenika, monografija, naučnih i stručnih radova, feljtona, članaka i učesnik mnogih televizijskih ostvarenja. Najpoznatije knjige su mu: A u srcu Banat (2003), Tajna poslednjeg gutljaja – Otrovi, trovači i otrovani (2004), Razorne sile (2004), Starinski zidni sat u ulici Uroša Predića (2005), Otrovni Šekspir – Šekspirovi otrovi (2006), Marijaš, poslednji banatski razbojnik (2007), Trovanja u Torku (2008), Vračare, nadrilekari, vampiri i zli dusi u Srbiji (2009), Hajdučka vremena u Srbiji (2009). Osim za odrasle piše i za decu i najpoznatiji njegovi naslovi su: Ekokolologija (2003) i Imate li kefalo (više izdanja).
Kao i Baba Anujka, dokumentarni stil hroničara, ali ovde sa primetno slabijim nadogradjenim delovima koji bi da prikazuju intimu, a uglavnom samo paraju uši. Šta reći, Lela - troublemaker bez pokrića u šlifu i pameti, kako je i mogla da prolazi nego tako kako jeste. Od likova ne znaš ko je od koga gluplji i primitivniji. 2 .5
Једна од благодати нашег кутка је и дискусија о књигама. Тако сам у друштву неких чланова читала нови Лагунин наслов "Лела фатална" Шимона Ђарматија и у истом нам виртуелном простору претресли све могуће ликове из књиге, сва свиђања и несвиђања. Сложили смо се око једног да нам је фалило још Леле Салевић, те једина замерка је зашто уз писца не испратисмо Лелу у вечни починак.
Ретко пишем приказ књиге када се већ јавно у дебати изразговарамо у Књижевном кружоку, али овај пут морам јер после промоције књиге за коју сам чула да је била веома узбудљива, сазнах како је Лела као бакица била негована, увек дотерана, али и насмејана. Била је другачија. Са уредним лакираним ноктима за које верујем није имала разлога да одлази код маникира кад је и тај занат упознала. Шминка и пажљиво сређен изглед су вероватно једино што је задржала од својих старих навика. То баца неку другу светлост на њу.
У књизи је осим психолошког профила и биографских података о јунакињи и живописна слика једног времена, тј времена између два светска рата. Ђармати је уз Лелу описао грађанско друштво предратне Југославије и кроз разне Феме и Госпође министарке урадио приказ друштва попут правог представника реализма. Не заостаје ни приказ медија које је и тад имало велики утицај на народ као и данас без обзира на скромност средстава информисања.
Кроз читање књиге сам имала читаву лепезу осећања, чупкала листиће али на цвету свиђа ми се - несвиђа...Критиковала, хвалила, али једно је сигурно на ову фаталну жену нисам могла остати равнодушна. Рекла бих да нису ни остали из кутка који су је читали. Лела је читав век касније успела опет да пољуља јавност! Поделила нас је на више табора, оне који мисле да би Лела уз адекватнију родитељску подршку имала више среће, на оне којима је она једини светли лик у грешном и скоројевићком друштву, али и оне који јој замерају избор љубавника и оне пред којима је крива ... Различите ставове смо показали и у утврђивању кривице осталих ликова, како законитих супруга Лелиних љубавника, тако и тих залуделих мушкараца...
Лела је кажу прва старлета Југославије, верујте на реч тек сад кад је одмакло мало времена од читања знам да јесте. Она је звезда, а као што бива са фаталним женама увек су у служби многих моћника. Ако нисмо бацили камен на Мерилин Монро, немојмо ни на Лелу. Иако различитих професија једно им је заједничко, биле су фаталне за мушкарце у њиховој близини. Ни Лела попут многих лепотица и толико занимања за себе ипак није умела да искористи то у своју корист. Волела је живот сувише.
Лела фатална је књига која се чита из једног читања, и Лела фатална је необичан лик који се не заборавља. Зато #Препорука
Лепо. Држи пажњу. Много боља од “Баба Анујке”, по мом мишљењу. “Постоји само један древни крст са њеним именом иза споменика и наслоњен на њега као ЈЕДИНО сведочанство да је постојала. А када и он буде иструлио, а гроб због неплаћања закупа буде прекопан, нестаће и последњи траг Леле Салевић, лепотице из забачене Ивањице која је узбуркала предратни Београд, и која по доласку у престони град више није могла да живи без њега и његове калдрме, коју је тако заволела.” -прелепо🥺✨✨
Interesantna priča, vredna znanja. Uvek je lepo znati da postoje hroničari vremena koji ne dozvoljavaju da priče kao ova padnu u zaborav. Moglo se mnogo fantastike nadograditi na ovu priliku i Lelin lik ali autor to nije uradio. Ovo je sažeta i obrađena arhivska građa. A ko voli da maštari, samo napred. Možda Lela dobije svoj film, seriju, serijal knjiga Il već neki sličan umetnički spomen.