Devojačka soba

by Stevan Vraneš

Kada po prvi put, nakon mnogo godina, dođe iz Toronta u Beograd, glavni junak romana Aleksandar pokušava da živi ono što smatra da mu je nasilno oduzeto – bezbrižan i rasterećen život jednog dvadesetogodišnjaka.

Iz Beograda je pobegao početkom devedesetih, kao ratni dezerter. Za sobom je ostavio mnogo nerazrešenih odnosa: sa ocem, koji odavno nije živ, sa prijateljima i rodbinom, sa rodnim gradom, a ponajviše sa svojom nedavno preminulom majkom. Njeno prisustvo ne napušta porodični stan sa pogledom na Kalemegdan i devojačkom sobom, u kojoj je Aleksandar proveo svoje tinejdžerske dane.

Duboko razočaran svojim dosadašnjim životom u Kanadi, odnosom sa ćerkama, karijerom, i mnogim izborima koje je napravio ili koje su drugi napravili umesto njega, on nastoji da počne sve iz početka. Otpočinje intrigantno i uzbudljivo druženje sa dvostruko mlađim parom, Milicom i Ognjenom, pripadnicima nove generacije Beograđana, koji se sudaraju sa sopstvenim željama, ambicijama, strahovima i sazrevanjem.

Trudeći se da živi svoj novi-stari život na maksimumu, Aleksandar stavlja na ispit i svoj duh i svoje telo. Dok juriša napred, on upoznaje iznova sebe i gradi nove odnose, ali oni stari, nerazjašnjeni, ne prihvataju tako lako da ostanu u prošlosti.

Debitantski roman Stevana Vraneša je priča o novim počecima, pokušajima da se sastavi život i ponovo pronađe njegov smisao. Opisujući naizgled obične i svakodnevne situacije, Vraneš uspeva na precizan način da prikaže i društvo i vreme u kojem živimo. Njegove rečenice izazivaju smeh, ali i osećaj tuge, nelagodnosti i teskobe. Pišući o junacima koji su oštećeni, rezignirani, ali i besni, grizu i puni su života, autor nam oslikava jedan nesentimentalni, intrigantni i nadasve upečatljiv portret današnjeg Beograda.

239 pages, Paperback

Published January 1, 2023

About the author

Stevan Vraneš rođen je 1979. godine u Beogradu, gde je diplomirao dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Nakon više od petnaest godina pauze, pisanju se vratio pozorišnim komadom Svedobro, koji je 2017. objavljen u časopisu Teatron, a zatim izveden u Narodnom pozorištu Užice i selektovan za Sterijino pozorje 2018. godine.

Trenutno živi u Bristolu, na jugozapadu Engleske. Voli da piše u Jorkširu, jer ga podseća na Crnu Goru u kojoj je, kao dete, provodio leta, u Devonu, zbog dramatične obale Atlantika, i Andaluziji, jer je i zimi toplo i sunčano.

Paralelno sa pokušajima da (p)ostane pisac, održava u životu i karijeru stručnjaka za komunikacije, koja mu je omogućila da vidi sveta i upozna ljude. Oženjen je već dvadeset godina i ima dva sina. Igra skvoš. Devojačka soba je njegov prvi roman.

Reviews

[Bojan Gačić · Rating 3 out of 5]

U vrtlogu "Devojačke sobe" srećemo Aleksandra, dezertera rata devedesetih, sada dezertera ruine ličnog i porodičnog života. Nakon smrti majke, vraća se u Beograd, iz kog je pobegao. Za sobom ostavlja Toronto, u koji je odbegao, bivšu ženu, dve ćerke i poresko dugovanje Kanadskoj državi.

Grad njegove mladosti deluje svetlije, žene lepše, alkohol dostupnije, burek sočnije, a sredovečni Aleksandar, u želji da nadoknadi propuštene dvadesete, i još jednom pobegne od sebe, prepušta se balkansko-gastarbarterskoj verziji krize srednjih godina .

Ovakva premisa obećava dobru karakternu studiju- lične uspone i padove pojedinca gonjenog jedinstvenim skupom trauma dok boravi u stanu i gradu svoje nedovršene prošlosti.

Nažalost, to ne dobijamo. Ceo roman se svodi na: "Vidi, kako je prs'o." Aleksandar i motivi njegovog delovanja ostaju nedorečeni. Disfunkcija odnosa sa nekadašnjom suprugom, ćerkama, ocem i majkom ne dobijaju genezu, već mlake naznake, nedovoljne da dođemo do onog famoznog: "Zašto?"

Česti su opisi seksualnih scena, pretpostavljam sa željom da se šokira čitalac. Težnja za "shock value" potezima, obzirom da je celokupan tekst pisan jednostavnim jezikom, doprinosi sveopštoj banalizaciji i nizu kolokvijalno imenovanih "krindž" momenata.

Ovo ne znači da autor Stevan Vraneš nije napisao roman vredan čitanja, naprotiv, samo treba dozirati očekivanja( What you see is what you get.) "Devojačka soba" je minijatura slikana na ogromnom platnu- držite pogled na boje, beline ostavite za neki drugi put.

[thefogweaver · Rating 3 out of 5]

Tipican roman srpskih pisaca. Ako nije slobodan stih i poezija, onda je to prica o trulom Beogradu i kako on jede svoju decu. Smarateeeeee, zelimo promene, inovacijeeee

Engl.: BOORRRIIING

[Uroš Đurković · Rating 2 out of 5]

It's ok.*

*Engl.: u redu je.

[Olivera · Rating 3 out of 5]

3.5 🌟

no plot, just vibes, ali vibes su ljigavi lik u krizi srednjih godina

[5rovsvet · Rating 3 out of 5]

Svako ko iole prati moje utiske na blogu ili na instagramu zna da sam verni, da ne kažem okoreli, obožavalac izdavačke kuće Dokaz. I isto tako se neretko dešavalo da hvalim njihova izdanja. Već ne znam koji put spominjem da njihove knjige kupujem kad vidim da su izašle, ne trudim se ni da saznam o čemu se radi. Devojačka soba je, za mene bar, knjiga koja mi se najmanje dopala iz njihove „kuhinje“.

Rekao bih da se svuda oko nas ovaj roman često spominje. Privukao je pažnju i često je tema preporuka i komentara ovih dana. Čini mi se da se ni o jednom njihovom romanu nije ovoliko pisalo i veoma mi je drago zbog toga. Iskreno im želim da im svaka sledeća knjiga bude bar ovoliko propraćena i komentarisana.

Znao sam da je Devojačka soba roman o muškarcu koji se vraća u Srbiju nakon dugo vremena i da se u Beogradu suočava sa raznim duhovima prošlosti. Nerazjašnjen odnos sa majkom će se provlačiti veći deo romana. Deluje da postoji krivica sa obe strane. Odnos prema ocu, tj. način na koji ga opisuje mi je pomalo stran. On se vraća u njihov stari stan i zatiče prazninu. Ali ipak iz te praznine izbijaju razna sećanja.

Roman je nekako brz, radnja se odvija i stvarno nema dosadnih delova. Ipak, meni je ceo roman nekako stran i pomalo usiljen i pomalo neverovatan. Doduše, imam utisak da nikad nisam bio dete za beogradski asfalt. Nikad me taj grad nije privukao na način da poželim da živim u njemu. Super mi je da odem na dva, tri dana i dosta je. I možda je to glavni razlog – možda nisam osetio, pa samim tim i razumeo, taj brz život u velikom belom gradu. Kažu da je drugačiji od svega. U poslednjim poglavljima se baš i govori o toj drugoj strani života u Beogradu. I tu sam se pomalo i pronašao.

Meni je početak romana bio osrednji, gotovo nikakav. Imao sam utisak da je tu natrpano pregršt psovki tek onako. Delovalo mi je nepotrebno vulgarno, bezobrazno. Ni sam nisam siguran kako bih to opisao. Ipak je to taj stil i nije da se ne srećem sa takvim ljudima. Možda je samo do toga što nisam navikao u književnosti na takve likove. Kasnije sam se već navikao pa nisam toliko ni primećivao.

Ipak, sa druge strane, imao sam utisak da su pojedini Aleksandrovi kompleksi prenaduvani. Kao da čitam o liku od 15 godina koji je opterećen veličinama. A opet, to se i može shvatiti bukvalno, jer je oduzeo sebi tridesetak godina života u inostranstvu. Čini se da živi novu mladost. I nisam sklon osudi ljudi koji su u nekim godinama a žele da se osete mlađe ili rade ono što rade mladi. Sve je to meni okej. Ali mi je to ovde upakovano veoma čudno. Aleksandar mi baš nije legao kao lik.

Sve vreme roman čitamo iz njegovog ugla, znamo i šta misli i šta oseća i zašto radi određene stvari. Autor se nije trudio da pravda određene postupke lika, on jasno piše o određenim događajima i to mi je super. Ta ogoljenost lika, otkrivanje određenih želja, fantazija i osećanja je možda i najbolja stvar u romanu. Da, neće vam se određena ogoljavanja dopasti ili prijati. Ali bar možemo dublje da ga upoznamo i da nam bude jasnije kakav je on kao osoba.

Radi mnoge stvari koje ja ne bih radio, niti pomislio da ih uradim. Ipak, lepota je i u tome što smo svi drugačiji. A to je lepota književnosti – stavlja nas u kožu osoba kakve nismo nikada bili, pa prosto možemo da osetimo neke stvari, ili ih doživimo bar u svojim mislima.

Čudan mi je i odnos sa Ognjenom. Nekako mi sve sa njim deluje na brzaka, ne stignem ni da trepnem već su se upoznali. Već su se zgotivili. Već su cimeri. Već dele tajne. I Ognjen mi je bio okej sve do momenta pred kraj knjige kada ga Aleks čeka pola sata, pa krene za njim. To saznanje od čega Ognjen „pati“ mi je bilo malo poražavajuće. Nije tajna da ima takvih ljudi svuda, ali prosto pored svih uspeha nekako se uvek merimo tim nekim glupostima. I Aleksandar me je tu kupio kao osoba, razumeo je to osećanje i nije osudio. A onda njihov rastanak. Očekivao sam bar neki kratki susret njih dvojice, neki konačni pozdrav. Izgleda da se to dešava samo u filmovima.

Tako da iako ovo meni Devojačka soba nije jedan od onih romana u kojima sam baš uživao, ipak pronalazim nekoliko kvaliteta koje ima i zbog kojih smem da ga preporučim i da mislim da nećete pogrešiti ako ga pročitate.

I za kraj, ponovo bih pohvalio Blend (book cover design) na fantastično odrađenoj korici. Nekako me uvek iznova oduševi šta uspe da uradi. I uvek je to na neki drugačiji način, a opet originalno i dobro. Stvarno, sve pohvale.

★ Za izdvojene citate i više detalja posetite blog Petrov svet
★ Možete me pratiti i na Instagram stranici

[Ivana Grujić · Rating 3 out of 5]

Knjiga koju sam brzo pročitala jer me interesovalo kako će se sve razrešiti. Žao mi je što povratnik iz Kanade na kraju priče ponovo odlazi u zemlju u koju je već jednom pobegao.

Meni je knjiga držala pažnju ali ništa nije iskočilo, sve je bilo u jednakom tonu.

Svakako ću čitati još nešto od ovog pisca.

[Nebojsa Radovic · Rating 5 out of 5]

Imao sam priliku da čitam rani rukopis ove knjige i mogu samo da kažem da je Stevan pisac koja je domaća popularna kultura dugo iščekivala. Devojačka soba je puno toga. Priča o povratku, obrnutom kulturološkom šoku, novim i starim prijateljstvima, krizi srednjih godina i suptilna kritika sistema vrednosti na našim prostorima koji se survao na isti način kao i jedna mladost u imigraciji. Napisana je na jedan krajnje nepretenciozan način, za svakog, tu je da vas zabavi, nasmeje, uzbudi i ne ostavi na miru sve dok ne dodjete do poslednje strane.

[Jasmina K · Rating 4 out of 5]

Objektivno tri ⭐️, ali mi je toliko prijala dok sam je čitala da sam povećala na četiri. Simpatično sjebana priča.

[aschenputtelka · Rating 4 out of 5]

utisci: https://youtu.be/rr5ou-wuPVk?si=uJ6R5...

[Milan · Rating 1 out of 5]

Osim što je „Devojačka soba“ knjiga koja je ostavila baš loš utisak na mene, ova knjiga će ostati upamćena i prva zbog koje sam doživeo neku vrstu verbalne agresije, napada zbog utiska o knjizi.


O knjizi sam napisao malo duži tekst koji možete pročitati u linku ispod. Ono što bih ukratko mogao reći jeste da mi je knjiga bila izuzetno dosadna, gotovo lišena radnje, zapleta, sa nezanimljivim likovima… Sada, kada su se utisci slegli, mogu reći da je knjiga zapravo gomila autorovog samohvalisanja. Kurčenja čoveka koji je u krizi srednjih godina. Neko kupi crveni ferari, a neko se oseća bolje i potentnije ako napiše knjigu u kojoj se posere po onima koji nisu on.


„Gordost, moj omiljeni greh“, izgovara Al Paćino u ulozi Đavola u onom sjajnom filmu. I zaista.


Više o knjizi možete pročitati ovde: http://www.bookvar.rs/tastina-praznin...

[Maša Stanisavljević · Rating 5 out of 5]

Upravo sam zatvorila procitanu knjigu, i pod utiskom sam, kao i sve vreme citanja. Roman naseg doba, licna prica/e, svaki lik prepoznajete, osecate, nalazite se u nekom segmentu. U ovoj knjizi nema antijunaka, svaki ce prirasti za srce i izazvati neku emociju. Naci cete i svoj grad, sve ono sto u njemu volite i prezirete, prisetite se mirisa stana u kome ste odrasli, sresti se, bez preterivanja, sa sobom. Za mene je bila katarzicna i lekovita, jednostavna, nepretenziozna, taman svega dovoljno.

[Sonja Hadzi-Nesic · Rating 5 out of 5]

Kad drugari napišu i objave knjigu, onda je to, u najmanju ruku, spektakl. Iz te radosti i uzbuđenja, dominantnog prepoznavanja onoga što “real” Stevan vrednuje ili ne, i sveukupne miline, moj prvi utisak, posle pročitanog romana, bio je pravi kupus —> i to onaj slatki, sa junetinom npr.- koji neko obožava, dok (istovremeno) za mnoge ima neprijatan miris… Utisak. Ne i knjiga - ona miriše na “K” (Dolce&Gabbana).

Sada znam da je ovaj roman lagana vožnja kabriom, prijatna i sigurna, sa tek blagim nagoveštajem da će možda biti letnjeg pljuska. I to samo onoliko, da malo pojača uživanje i doda naznaku avanture. Ništa zbog čega biste se preterano uzbudili. Ali, pratiće vas prijatan osećaj poznatog. Udobnog. Prepoznaćete Beograd koji se menja. Stalno će se nešto dešavati.
A biće i nemira.
Stevan će, ugl. na vrlo promišljen i zabavan način, dotaći velike i važne teme. Nešto od svega ostaće možda nedorečeno, ili je bar meni falilo da sa malo više snage i hrabrosti ode dalje i dublje. Tačno se oseća da autor ima kapacitet da nas jače pomeri i ozbiljnije uzdrma. Verujem da se to nije desilo, najviše zato što je ovo roman-prvenac. Moje mišljenje je da se Stevan (o)pustio tek nekih 50%-75%.

Dakle, u Devojačkoj sobi nema ludila, vatrometa i neviđenih zaokreta, ali je teško ostati ravnodušan. Uz to, ovaj Stevanov prvi roman, deluje kao dobar uvod u neki sledeći, koji bi dosta lagano mogao da bude i remek-delo. Jedva čekam da vidimo…

[Mira Pantic · Rating 4 out of 5]

Pitka knjiga, lepo napisana. Odličan prikaz muškarca koji prolazi krizu srednjih godina.

Razumem i ljude kojima se dopala i one kojima nije. Likovi su bez veze, međutim, meni to i jeste suština - da prodrem u živote ljudi sa kojima baš ne vidim da imam nešto zajedničko ili bih se sa njima družila, ali svesna sam da oni postoje tu oko mene. Ta njihova ispraznost i bezveznost je dobro dočarana u knjizi, zbog čega bih rekla da su likovi autentično opisani. Takođe, autor lepo opisuje Beograd, stan svoje majke, dom u kojem je Ognjen odrastao... Ne previše detaljno, ali dovoljno opisno da doživiš i sam taj ambijent. To mi se jako dopalo.

Likova kakav je Aleksandar, glavni karakter u knjizi, ima svuda. Posebno mi je jak momenat gde on govori kako je samom sebi dovoljan. Klasičan primer sebičnog muškarca, onog koga ne zanima da popravi odnos sa svojim ćerkama, sa drugim ljudima, jer je prosto najlakše okrenuti glavu i praviti se da si samom sebi dovoljan umesto uložiti napor u izgradnju zdravih odnosa. Zato se mnogima Aleksandar nije svideo, sigurna sam, ali dobro je imati knjigu u kojoj su takvi likovi ovako verodostojno opisani, jer je njih oko nas mnogo više nego što možete da zamislite.

Dajem četiri zvezdice jer me je kao emigrantkinju privukla tematika jednog emigranta, mada mislim da je fokus ipak više bio na krizi srednjih godina i novim klincima.

Izdvojila bih tri citata koje sam zabeležila:

"Odlaganje suočavanja bila je moja uža specijalnost".

"Kad odeš u inostranstvo ti nastaviš da ziviš dva života. Ne počinješ novi, kao što to obično vole da kažu kada emigraciju žele da učine romantičnom".

"Muškarci često govore stvari koje ne misle. Posebno ženama koje su im važne".

[Sa Le · Rating 3 out of 5]

Zanimljiva premisa i interesantan početak, ali nakon nekog vremena postaje malo dosadnjikav taj naratorov drugi pubertet i fokus na seks i tijelo, kao da je nedovoljno odrasla osoba ili da je nedovoljno razrađen eskapizam i povratak u drugu, ukradenu, mladost. Negdje na polovini knjige prestaje nuditi išta novo nego se vrti u krug treninga, seksualnih maštarija, alkohola i ignorisanja stvarnosti, što nekako i jeste poenta ali postaje blago nervirajuće. U redu, proživljava ono što sticajem životnih okolnosti nije uspio na vrijeme, u redu konflikt starog i novog, zrelosti i mladalaštva, odraslosti i tinejdžerstva, ali slika koju oslika na početku se vremenom samo dodatno podcrtava a ne razrađuje. Odnosi među likovima su predstavljeni solidno plastično i nepovezano, sa tek malo većim osvrtom na odnos sa majkom.

[Nikola · Rating 2 out of 5]

Uh ovo sam čitao do kraja samo zato što me zanimalo kako će se završiti ova "saobraćajna nesreća" od knjige. Klasična knjiga srpskog autora koji je kao nešto alternativan. Imamo klasičan kalup, lik se vratio iz nekog inostranstva, naravno sjeban u glavi, sjebani odnosi, mrzi sebe, mrzi ceo svetnali je iz centra Beograda razume se. Mrzi sve poznate krugove i događaje ali uvek zna nekog ko ga vuče da ide tamo iako on neće jelte ali ipak ide i deo je tog društva koga ne voli nikako jer je on suviše poseban. I to ubacivanje engleskih reči je pakao sam po sebi ali kao mora pa ajde. Glavni lik ima svo vreme ovoga sveta neobjašnjivo ali dobro to i nije bitno samo je dosadno. Pisac je malo preterao sa seksom i seksualnim frustracijama lika kao da je na fakultetu na kome prvi put nije sramota pisati o seksu. Sve u svemu dosadno. Ali 2 zvezdice za trud.

[Svetlana · Rating 5 out of 5]

Zasto 5* Devojackoj sobi?
Stevan je obradio univerzalnu temu pomalo iskompleksiranih emigranata na jedan originalan nacin gde sam se odmah prepoznala iako nemam nista zajednicko sa Aleks/ Sasom. On je u full midlife crisis, razveden, deca otudjena, opsednut seksom, a i Beogradom iz kog je pobegao pre 30 godina. U zelji da opet bude mlad I deo ‘elitnog’ Beograda ( u krugu dvojke, naravno). A to mu ne uspeva.
Zavolecete glavnog junaka sa svim slabostima jer je ranjiv, self- deprecating / sa izuzetnim smislom za humor na racun sebe I drugih do granice brutalnosti, ne stedeci ni sebe, ni nii onih par ljudi do kojih mu je stalo, a narocito Beogradsku malogradjanstinu. Smejacete se i rastuziti.
Pozelecete nastavak. Nadamo se da je u planu. I prevod na engleski.

[Neva Bojovic · Rating 5 out of 5]

Roman "Devojačka soba" Stevana Vraneša je neodoljivo privlačan, posebno za nekoga ko se i sam osećao kao turista u svom gradu. Beograd u ovom romanu je predstavljen slično kao New York u seriji "Sex i grad" - istovremeno je jedan od glavnih protagonista i pozadina u kojoj Aleksandar proživljava kombinaciju adolescentske krize i krize srednjih godina.

Stil pisanja Stevana Vraneša me pomalo podsetio na Sally Rooney, autorku čija dela takođe istražuju kompleksnost mladosti i međuljudskih odnosa. Način pripovedanja u ovoj knjizi je istovremeno jednostavan i dubok. Međutim, ponekad se čini da bi autor mogao dublje da istraži i predstavi motivaciju i istoriju likova. Bez obzira na to, ovo je knjiga koja se čita sa uživanjem i nemirnim osećanjem, ne ostavljajući ravnodušnim.

[Elena Kuzmanović · Rating 5 out of 5]

Knjiga me je prošetala kroz sve emocije, smeh, radost, nostalgija, šmrc, sve i mislim da nosi duh Beograda koji je poznat svakome ko je bilo koji trenutak života proveo u njemu. Crna rupa, ali topla i prijatna, svako je na svome. I ta perspektiva ljudi koji su davno otišli i zamrznutost u vremenu, i unutar njih, a i u realnosti Beograda, jer vreme ovde stoji. A opet je i sve drugačije. Glavni lik je presimpatičan, pomalo tragičan, ali nekako oslobođen predrasuda i sveprihvatajući, u jednoj životnoj krizi koja će nam sigurno biti deljeno iskustvo, samo da dotaknemo 50te. Vajb knjige me podseća na Bekima Sejranovića koga baš volim i koji je na sličan način životno izgubljen, a opet blizak i drag. Super je knjiga. Ostavlja malo goričine nama koji smo ostali ovde.

[Izgubiti Juliju · Rating 4 out of 5]

Ķako i zašto dodjemo u nesporazum sa samim sobom i sa svetom? Ko nam i sta duguje, i na osnovu čega to zaključujemo? Koliko smo sposobni da iskoračimo iz svog ega i principa i priznamo da smo pogresili? Ako smo sve druge za nešto okrivili i odbacili ih, da nema i naše krivice? Mnogo pitanja, da li će odgovori biti do kraja knjige pročitajte.

[Katarina Visic · Rating 4 out of 5]

Sve u svemu, nije mi bilo teško i naporno čitanje, pogotovo druga polovina, ali mi nije najjasnija funkcija nekih likova: zašto se pojavljuju, čime doprinose priči...Sve vreme sam čekala neki rasplet oko njih i na kraju, ništa.
Drugo, neki seksualni momenti su, po meni, nepotrebni i tu ne vidim doprinos priči.
Ima dobrih delova, npr. Mariza, pisanje je zanimljivo, ali fali dubine.

[Uros Djunisijevic · Rating 5 out of 5]

Knjiga je lagana za čitanje iako je tema vrlo bolna, pobeći iz sopstvenog života na 30 godina, pa se vratiti - može li teže? Ipak, dok se čita, sve vreme izbija mladalački opušten vajb a istovremeno, ispod površine kuva.

[Svetlana · Rating 3 out of 5]

Red usiljenog i nadobudnog Beograda, red jebačine, i sve vreme čekaš da se desi nešto bitno, nešto što će te iz kože isterati, a ne dešava se. Glavne teme, a njih nije malo, odnos sa ocem, majkom, decom, sve je to nedorečeno, mlako i tu je samo da se spomene. A moglo je više, šteta.

[Goleva · Rating 3 out of 5]

Moderan roman, moderna tema i kako je prvi roman, preporuka. Priča drž8 pažnju i brzo se čita, samo ja nisam više za ovakve radnje.

[Olivera Culibrk · Rating 4 out of 5]

Detaljna analiza ovog dela na linku: https://youtu.be/rr5ou-wuPVk?si=7izHv... 🤗

[Marko · Rating 2 out of 5]

Opasni Beograd, mračan i siv, baš kao i njegovi stanovi... Mesto, koje guta mlade, decu.
Već viđeno, i previše zrači na domaćeg autora, tako dosadno...

[Marko Lapcevic · Rating 5 out of 5]

The protagonist of the novel, Aleksandar, returns to Belgrade after many years. He has lived in Toronto for many years until his mother's death and legal matters made him return to his hometown.
He meets his old friends and make new younger friends as well and through his daily life activities, readers get to know about the life in Belgrade.
Aleksandar was dissatisfied with his life in Canada - he is divorced and has two daughters who don't get in touch with him very often. On the other hand, he escaped from Serbia (Yugoslavia) in order to avoid war. Sadly, his father went to war instead of him and died there.
Pressured by all of these, Aleksandar tries to live his life to the fullest in his old room of his mother's old apartment.
Will the demons of the past let go off him? Will he start a new life in Belgrade with new people? All the answers are in this great debut novel.