Born in La Chaux-de-Fonds on the French-Swiss border, Grobéty studied literature at Neuchâtel University and went on to work as a journalist. She completed her first novel, Pour mourir en février, when she was only 19 but after her second work in 1975 she devoted an extended period to her three daughters. She returned to writing in 1984, with highly acclaimed works such as the novels Zéro positif and Infiniment plus and the short story collections La Finacée d'hiver and Belle dame qui mord.[2]
Commenting on her work, Grobéty explained: "I don't have a fashionable style. A long time ago I decided to work not on the busy high streets but in the back yards."[3]
WOW.... Чест на исклучоците, но сеуште стојам зад моето „ВО МАЛИТЕ КНИГИ СЕ НАЈГОЛЕМИТЕ ПРИКАЗНИ“. Така беше и сега. Обично некако инстинктивно пуштам музика според насловот ... сега беше „Времето на тивки разговори“ ... а јас го пуштив, кој друг ако не, Stephane Grappelli .... затоа што бев сигурна дека неговата виолината ќе ги прегрне овие тивки разговори .... ќе го прегрне моето срце, во време на тешката човечка болка. И така беше, навистина ви викам. Каква поезија во проза. Започнува нежно како детството ... а завршува сурово со човековата глупост ... живее само вистинската љубов, само таа преживува се .... па и кога физички не сме присутни. Рекле зборовите се најсилното оружје. Тие почнуваат да го копаат јазот. Тие се виновни за поделбите меѓу луѓето. „Грозоморните дела само ќе го докрајчат влијанието на варварските зборови. Потоа ќе дојде месецот кога и самиот збор ќе умре. Ќе има само насилство што зборува без ништо да каже. Секогаш е така. Постојано истите стари реферати на беда. " АМА Антон, пријателот за навек вика: " Никогаш не заборавај дека во зборот безнадежност се содржи целиот збор НАДЕЖ." <3
This book was my first in returning to French reading ( I am a fluent speaker but I haven't read in French in a long time) It was for me a beautiful example of the ability of the French language to be both extremely poetic and simultaneously precise. It's a beautiful, meaningful story told in such few, carefully picked words. Very touching, would highly recommend.
Novella molto semplice scritta dal punto di vista di un bambino che non comprende la realtà che lo circonda. A differenza di altri libri che trattano lo stesso tema, questo appare molto più “leggero” e pieno di speranza. Ho apprezzato il riferimento alle parole, che, se usate in modo sbagliato, possono marcire in odio e dividere famiglie, comunità, popoli.