Karma je veća kučka nego ja

by Milana Grbić

Ovo je priča o mladoj ženi čija se individualnost oblikuje u borbi sa tradicijom, ali i kroz sudar kosmopolitskog ukusa i lokalnog humora i temperamenta. Od Džojsa i boegradskih kafića, preko maštanja o dalekim gradovima sveta, čini se da junakinja prolazi ideal u spokoju bukolike. Ipak, njenoj bašti, umesto krompira i luka, niče samo i jedino poezija. Iako je Karma je veća kučka nego ja rečenica koju verovatno ne biste želeli da čujete od prijatelja, kada dovršite poslednje stihove, osećaćete se kao da ste ga stekli.

Genres: Poetry

68 pages, Paperback

Published January 1, 2022

Reviews

[Dunja · Rating 4 out of 5]

"Kad te posetim
pregledaću bočice koje čuvaš u kupatilu
želim da znam na šta mirišu
naši dugi zagrljaji"

[nadja · Rating 4 out of 5]

3.5/5

„Uzalud osmišljavaš pompezan kraj
melanholija nije bolest od koje se umire
u najgorem slučaju živiš zauvek“


„jedino od čega sam zavisna je uzaludno nadanje“


„Na prozorima naše spavaće sobe roletne su spuštene do kraja

Moderna psihologija kaže
svet se deli na vitezove
i one koji teže da budu spaseni
oba slučaja predstavljaju
patološki oblik ponašanja

Svaki put kad skočiš s mosta, ili vrha nebodera
probudiš se u mom krevetu
imaš srce ulične mačke
ustukneš kad ti se ponudi dom
ja srce kuje koja ni gladna ne napušta
svoje slepo potomstvo

Posmatraš decu koja sede na igralištu
između brutalističkih zgrada
shvataš kako moraš da odeš

Ložimo smederevac u kraju gde si rođen
kuće su raštrkane
zmije se gnezde u šupljem kamenju
sneg otapa u maju

Do leta zaboravljam sve čega sam se odrekla
više se ne plašim komšijskih krava
jagnjad ljubim među oči
u bašti iza kuće sadim krompir i luk
bez uspeha, niču jedino pesme

Na prozorima naše spavaće sobe
roletne su spuštene do kraja
osmehujem se tupo kao porodilje
dok drže svoju upišanu decu
šupljinu između tvojih ključnih kostiju
ispunjavam poljupcem

Trideset godina kasnije
proučavam staračke pege na svojim rukama
nisam se podvrgnula plastičnoj hirurgiji
i dalje me rado poljubiš u vrat
naočari mi više ne pomažu
nosim kontakt sočiva
često zaboravljam
sve osim da te kad zaspiš
pokrijem do grla“


„ličim ti na carevinu
s bogatom riznicom i čvrstom granicom
dragi, svako carstvo je palo

Kažeš da sam sever
jedan momak pre tebe rekao je da sam more
more je bio i on sam
s plavom kosom i očima
rukama plimom i dušom osekom“


„Moj pogled je dvorepa mačka klana Nabešima

Njuši ti ušne resice
grebe predeo leđa između lopatica
gde si posebno osetljiv
kandžom izvija usta
u osmeh prepoznavanja“

[NiPoBabuNiPoPesmi · Rating 2 out of 5]

Čita li neko knjige pre nego što ih objave? Ispod svakog nivoa ove izdavačke kuće.