Влада Урошевиќ е македонски поет, раскажувач, романописец, книжевен и ликовен критичар, есеист, антологичар и преведувач.
Роден е во Скопје во 1934 година. Завршил Филозофски факултет во Скопје. Докторирал на Филолошкиот факултет „Блаже Конески“ во Скопје во 1987 година. Работел како соработник и уредник на Редакцијата за култура и уметност на Телевизија Скопје. Во 1982 година е избран за доцент на Катедрата за општа и компаративна книжевност на Филолошкиот факултет во Скопје, а во 1988 година станал редовен професор. Бил уредник на списанието „Разгледи“. Урошевиќ е член на ДПМ од 1961година. Исто така, тој е член на МАНУ, како и дописен член на меѓународната „Академија Маларме“ во Париз и редовен член на Европската поетска академија со седиште во Луксембург и член на Македонскиот ПЕН центар.
Добитник е на повеќе награди и признанија: „Младост“, „Нолит“, „Рациново признание“, „Браќа Миладиновци“ (три пати), „Григор Прличев“ (два пати), „Стале Попов“ (два пати), „Книжевен жезол“ и други. За својот книжевен опус, како и за своите заслуги во преведувањето и афирмирањето на франсуската литература, прогласен е од Владата на Франција прво за витез на Редот на уметноста и литературата, а потоа и за офицер на истиот Ред.
Влада Урошевиќ има објавено преку триесет авторски книги, преку четириесет преводи, а застапен е и во многубројни домашни и странски антологии. Неговите книги се преведени на англиски, француски, шпански, германски, дански, полски, словенчки, бугарски, српски и други јазици. Еве дел од неговиот творечки опус:
Еден друг град (поезија, 1959) Невиделица (поезија, 1962) Вкусот на праските (роман, 1965) Манекен во пејзажот (поезија, 1967) Летен дожд (поезија, 1967) Знаци (раскази, 1969) Врсници (критики и есеи, 1971) Ноќниот пајтон (раскази, 1972) Ѕвездена терезија (поезија, 1973) Нуркачко ѕвоно (поезија, 1975) Сонувачот и празнината (поезија, 1979) Мрежа за неуловливото (критики и есеи, 1980) Лов на еднорози (раскази, 1983) Компасот на сонот (поезија, 1984) Нишката на Аријадна (критики и есеи, 1985) Хипнополис (поезија, 1986) Подземна палата (есеи, 1987) Демони и галаксии (студија, 1988) Панична планета (поезија, 1989) Алдебаран (записи и патописи, 1991) Митската оска на светот (критики и есеи, 1993) Ризиците на занаетот (поезија, 1993) Мојата роднина Емилија (роман, 1994) Паники (поезија, 1995) Дворскиот поет во апарат за летање (роман, 1996) Париски приказни (записи и патописи, 1997) Астролаб (критики и есеи, 2000) Дива лига (роман, 2000) Мане, текел, фарес (поезија, 2002) Невестата на змејот (роман-бајка, 2008) Седмата страна на коцката (раскази, 2010) Размена на пораки (раскази, заедно со Тања Урошевиќ, 2013) Тајна мисија (раскази, 2013) Тајно злато (поезија, 2016) Маџун (роман, 2018)
Магијата на секојдневните работи кога човек прв пат доаѓа во допир со нив. Забораваме колку прекрасни и ужасни нешта постојат на светов затоа што ги земаме здраво за готово без многу размислување. Мистериозно парче кое се чита со уживање.
Prikaz sveta nakon propasti civilizacije kakvu poznajemo. U mnogome podseća na Grad i Zvezde Artura Klarka, kao i na romane braće Strugacki.
Radnja počinje u naizgled srednjevekovnom gradu i prati dvorskog pesnika, kog Knez poziva na izviđačku ekspediciju van grada. Roman ima avanturistički tok, lako se čita, zaintrigirao me je od početka, pa sam u svakom momentu jedva čekao da saznam šta će se sledeće dogoditi, što mi se retko dešava sa knjigama. Sadrži i izvesnu dozu misterije, pa kao što se neke stvari i otkriju na kraju, neke ostanu neobjašnjene i postaju hrana za razmišljanje..
Uvek mi je zanimljivo čitati o razvijanju društva pod specijalnim okolnostima, kao i o odnosu pojedinaca u takvim društvima, pa sam baš uživao u ovom romanu. A pogotovo što dolazi iz pera, nama bliskog Velikana makedonske književnosti. Jedva čekam sledeći odlazak u biblioteku, da vidim u kakav će me svet sledeće povesti.
Секоја книга на Урошевиќ е едно ново доживување и давање самосебно задоволство со прочит на неговите слова! Книгава се доживува, не се раскажува… Феноменалност од секој можен аспект.