Skitam i pričam

by Momo Kapor

„Ovaj književni kaleidoskop prikazuje nam svet šarenijim nego što jeste, uči nas da život posmatramo iz drugog ugla i da zavolimo neizvesnost koju sa sobom nosi. Zbirka Skitam i pričam mnogo govori o autoru čija se životna filozofija srećno poklopila s naslovom, pa mi je možda i zbog toga ova knjiga tako bliska (…)“ – Iz predgovora Ane Kapor
Knjiga Skitam i pričam pisana je nekoliko godina, a njeni delovi su objavljivani iz nedelje u nedelju na stranicama časopisa "Duga".
Ova knjiga prevazilazi stroge granice književnih žanrova i nudi čitaocima štivo koje je zanimljiv skup beležaka, eseja, kratkih priča, putopisa, anegdota i crtica, predstavljajući preteču mnogih Kaporovih dela iz kasnijeg perioda.

Genres: Contemporary

432 pages, Paperback

First published January 1, 1979

About the author

Momčilo "Momo" Kapor was a Serbian novelist and painter from Bosnia and Herzegovina

He authored several screenplays, over forty novels, short stories, travel and autobiographic books and essays. He was introduced to the literary circles as the author of radio, TV and theater drama at the beginning of the sixties. His books have been translated to twenty languages.

Momo Kapor was a popular Serbian writer during his lifetime, His literary phenomenon spread over three decades. Kapor easily attracted the attention of the public by writing his vivid reflections on the reality of then current times.

Reviews

[Bojan Medić · Rating 5 out of 5]

Davno, dok sam čitao ovu knjigu, na nekom papiru sam zapisao brojne misli iz ove knjige - ideje, zaključke, gledišta koje je Momo Kapor decenijama ispisivao špartajući po Njujorku, Dubrovniku, Beogradu..., sedeći u kafani, stojeći na kakvom prometnom uglu, šetajući ulicom... Od svih tih zapisa, odabrao sam tek tri koji su mi nekako najlepši i najupečatljiviji, ali sasvim dovoljni da svakom ko ih pročita daju do znanja koliko je divna i dragocena ova zbirka Kaporovih beleški s putovanja, i koliko će ostati siromašni ako je ne pročitaju.


Verujem nekako u one divne zanesenjake, izgubljene u dubokoj unutrašnjosti, kojima je još jedino važna Reč, baš kao što verujem pokojnom Žaku Preveru kad kaže da sve velike stvari dolaze iz provincije – Sena, na primer.


Postoje ljudi kojima smetaju buvlje pijace. Smeta im to rasulo bede, šverca, lukavstva, krijumčarenja, obesti, smeha, pijanstva i sitnog trgovačkog rizika. Čini mi se, to su, uglavnom, osobe kojima smeta i sam život. Oni svet zamišljaju kao sređenu kasarnu u kojoj se tačno zna gde ko stoji i šta se gde prodaje. Buvljaci su za takve stecište probisveta, lopova, pijanaca, kurvi, individualista i, uopšte, tipova sa ruba života. Čini im se da ta bulumenta jadnika i protuva, baš za inat njima, nikako neće da se uklopi u dobro smišljene planove za zdrav i pošten život i srećnu budućnost.


Na jednoj ljubičastoj salveti, na čijem se rubu zadržao trag nečijeg ruža za usne, pronašao sam najkraću, a najvažniju lekciju o umetnosti, za koju sam ikada čuo. Izgovorio ju je džezista Čarli Parker mladom Majlsu Dejvisu. Kazao je:
„Prvo nauči sve što imaš da naučiš o svom instrumentu. Drugo, nauči sve što možeš o muzici. A onda, zaboravi sve što si naučio o instrumentu i o muzici, i sviraj dok ti se ne zavrti u glavi.“

[Maša Tulić · Rating 5 out of 5]

Divna knjiga za sve nas koji smo nostalgični za nekim pravim vrednostima i prošlim vremenima.

[Đorđe Otašević · Rating 4 out of 5]

Sa ovom knjigom sam završio cjelokupni Kaporov književni opus. Sasvim korektna zbirka, naročito prvi dio sa primorskim pričama punim nostalgije.

[Quiver · Rating 4 out of 5]

Posebno je iskustvo čitati tematske priče iz 1979. Uvek se postavlja pitanje zastarevanja i univerzalnosti: šta se može tu iznaći posle skoro 40 godina?

Odgovor: dosta toga, pogotvu u pričama od Beogradu. Evo jedne kratke ilustracije.

DLAN
Iz vazdušnih snimaka Beograda moguće je, bas kao sa dlana, čitati njegovu prošlost, sadašnjost i budućnost.
Beograd na svom dlanu ima žuljeve, ima ožiljke, poseduje čvrstinu prijateljskog stiska, snagu opasne pesnice, i mekotu milovanja.
Njegovi prsti: putevi što vode u beli svet — oni stari, carski, seljački, kolski, automobilski, magistralni; oni što presecaju nebo ispisujući za sobom duge bele pruge…
Linje karaktera: obrisi izrovašenih tvrđava na Kalemegdanu.
Venerini bregovi: Banovo, Pašino, Julino, Labudovo, Topčidersko brdo…
Linija života: duga i cesto prekidana brazgotinama ratova.
Evo i linije ljubavi: to su obale Ade Huje, Ratnog ostrva, Ade Ciganljie i Male ade…
Linije izuzetne sreće: tok njegovih reka.

Osim toga, svugde je jezik prelep, iznijansiran, čist i razumljiv, onakav kakav se nekada pisao. Svaka priča ima jasnu poentu; dosta priča će vam navući osmeh na brk. To je dovoljno, sve ostalo je čista čar.

Pet zvezdica za kvalitet, jedna manje sve ukupno jer se ipak navukao tanak sloj patine preko detalja, ako ne i preko suštine. Ali možda mi je poređenje loš, možda bi neko rekao da knjiga stari kao vino, što duže stoji to je bolje, pa bi knjizi dali šest zvezdica...

[Lucille Magillacutty]

Great read.