Живот и прикљученија - Писмо Харалампију

Život i priključenija #1-2

by Dositej Obradović

Живот и прикљученија прво је дело писца и најважнијег српског просветитеља Доситеја Обрадовића. Ово дело написано је 1783. године, а 1788. године Обрадовић је написао и други део. Дело је тематски структурисано као аутобиографски запис или мемоари из детињства и живота након одласка из манастира. Записи су прожети дубоким филозофско-моралним размишљањима, која имају и просветитељску улогу. Ово дело није само сведочанство писчевог живота већ и српског друштва тог времена, које је критички посматрао и субјективно анализирао.

Писмо Харалампију је писмо пријатељу, али је истовремено и књижевни проглас и Доситејев просветитељски манифест. Ово није обично писмо – штампано је у стотинак примерака: о личним, фамилијарним темама нема ни речи; нема интимних порука, личног, приватног карактера. Оно је, по самој замисли, књижевни проглас којим се пријатељи обавештавају о штампању књиге. Пошто је књига написана на српском народном језику, што је у то време било неуобичајено, нарочито након штампања Орфелинове песме Првина, било је потребно образложити разлоге за штампање на народном језику. Зато је Писмо Харалампију Доситејев манифест просветитељских идеја.

Genres: Serbian Literature

268 pages, Hardcover

First published January 1, 1788

About the author

Dositej (Dositheus) Dimitrije Obradović was a Serbian author, philosopher and linguist. As one of the most influential proponents of Serbian national and cultural Renaissance, he was advocating ideas of Enlightenment and Rationalism; yet his writings bear clear evidence that he never lost his religion.

Reviews

[mrs_popovicka]

Jezik je malo izazovniji za razumevanje, ali prica jako lepa. Knjiga opisuje Dositejev put od detinjstva, pa do zrelih godina, uz akcenat na putovanja, obrazovanje i njegov licni razvoj. Dositej takodje kritikuje to sto Srbija u to vreme bas i nema pisaca, knjiga (osim pri crkvama), niti obrazovanje, te tvrdi da takva zemlja moze samo ostati varvarska. Takodje, on iskazuje svoj stav protiv slepog verovanja i protiv obicaja koji nemaju smisla.
Uzela sam da je citam iz radoznalosti, zavrsila sam knjigu sa pozitivnim utiscima

[Prerazmišljavanje - Katarina Kostić]

Review 2018.

Sadržajna, duhovita, inspirativna, zabavna autobiografija prvog srpskog frilensera.

Ako je niste baš mirisali u srednjoj, kao ni ja, dajte joj drugu priliku.

Review 2019.

Ima problematičnih delova, stavova kojima je prošao rok, ali sam Dositej je zagovarao kritičko čitanje i prevrednovanje prošlih kanona, pa njegov tekst može da nam posluži za vežbu.

[Bojan Ostojić]

Čovek koji je hteo da duhovnost svog naroda oslobodi srednjevekovnog praznoverja i vrati je na Svetopisamsku osnovu čiste Hristove i Apostolske nauke, koja oslobađa čoveka da istražuje svet koji je Bog stvorio i upućuje ga na ljubav prema Tvorcu i prema drugim ljudima. Rodoljublje i istinoljublje ruku pod ruku (a ne idealizacija sopstvene nacije), je nešto što zrači stranica ove knjige. Uz sve to sjajan putopis i prozor u svet 18. veka. Ovu knjigu bi trebalo prevesti na moderan srpski i uvrstiti u lektiru.

[Damjan]

Mnogi ni posle dva veka nisu ni blizu toliko otvoreni u razmišljanju koliko je Dositej bio. Koliko sam je mrzeo u srednjoj, toliko mi se sada dopala. Rado bih popio rakiju s njim na Crnom moru usred bure.

[Петко Ристић]

Eine für meinen Geschmack durchaus anmutig geschriebene, unterhaltsame und gleichsam lehrreiche Lebensgeschichte über einen charakterstarken, serbischen Gelehrten des 18. und 19.Jhr., der im deutschsprachigen Raum keine Bekanntheit erlangen wird. Herr Obradovic's Leben und Erfahrungen bietet freilich viel Stoff zum Nachdenken über unsere Mitmenschen, unser Urteilsvermögen und unsere Weltsicht generell dar. Hierbei bedient sich der hochintelligente Mann vieler christlicher Moralvorstellungen und Begriffe.

Herr Obradovic war unglaublich gutmütig, besaß eine ehrliche und keine vorgespielte Gutherzigkeit, war wohlerzogen und überdurchschnittlich intelligent. Sein Leben strotzt daher von anfänglichen Torheiten und späteren Einsichten und Weisheiten. Den Verlauf seines Lebens brauch ich nicht wiederzugeben, doch ein kleines Fazit darf man hier gewiß abgeben.

Die christlichen Lehren die er im Jugendalter verschluckt hat haben ihn zeitlebens geprägt, obgleich er später viele davon abgelegt hat. Zu Anfang fällt daher die Richtschnur christlicher Begriffe wie ein riesiger Eimer über einen her, zu denen ich kaum ein Verhältnis fand, da wir nun, wie allgemein bekannt ist, alle Begriffe ihren Stoff von der anschauenden Erkenntniß entlehnen, und daher das ganze Gebäude unserer Gedankenwelt auf der Welt der Anschauungen ruht; so ist es gewiß hilfreich, wenn wir die Begriffe soweit als möglich von Abstraktionen trennen um uns eine bestmögliche Anschauung zu ermöglichen. Die Begriffe müssen ein Verhältnis zum Beispiel abgeben. Diese Anschauungen also liefern den realen Gehalt alles unseren Denkens, und überall, wo sie fehlen, haben wir nicht Begriffe, sondern bloße Worte im Kopfe gehabt. So fühlte ich mich zuweilen am Anfang dieser Lektüre etwas verloren.

Gleichwohl ist Herr Obradovic's Schreibstil so angenehm und liebreizend, dass ich nicht umhin konnte die lyrische Eleganz und Feinheit zu bewundern, ja mich geradezu an der wellenartigen Sätzen zu laben, trotz der vielen Begriffe und heiligen Namen, die mir kaum was sagten. Hinzu kommt die herausstechende Persönlichkeit des Schriftstellers, sein unbändiger, manchmal naiver Glaube an die Menschen, seine Hinweise unser aller Urteilsvermögen zu prüfen und bestmöglich auszubilden, seine Warnungen vor voreiligen Rückschlüssen, usw.

Zweifelsohne bietet die klassische, serbische Literatur nach wie vor viel großes zu lesen.

[Spasa Vidljinović]

Život i priključenija je dvodelna autobiografska knjiga Dositeja Obradovića, srpskog pisca, monaha, prevodioca iz doba prosvetiteljstva. Prvi deo prati početak života autora, od zavičaja u Čakovu do odlaska iz manastira Hopovo. Ova celina je ne samo kritika sujeverja, već i uputstvo narodu kako da izbegne ovu zamku u potrazi za duhovnošću. Direktnim jezikom se obraća u cilju sprečavanja fetišizacije različitih predmeta i njihove zloupotrebe u komercijalne, tako i u sakralne svrhe, raznim verovanjima u zla natprirodna bića, kratko rečeno okultizmom kako se danas nazivaju te prakse zajedno. O ovome kao degradaciji svesti pisaće kasnije i Adorno. Drugi deo je Dositejevo proputovanje kroz Evropu i njegovo učenje različitih disciplina, najviše stranih jezika, susreti sa dobrim ljudima koji su mu pomogli na njegovom ne samo fizičkom putu. Druga celina je pohvala ljubavi i dobroti među prosvećenim ljudima od Carigrada do Londona, od Hamburga do Atine i kako je nailazio samo na dobrotu jer ju je i sam pružao. Bavi se i podsticanjem prevoda knjiga velikih umova na narodne jezike, a i sam prevodi.

Pismo Haralampiju je kratak tekst poslat prijatelju Haralampiju Mamuli, možda najvažnije istaći u njemu je težnja ka stvaranju narodnog jezika, koji će razumeti moja mater i sestre, kako navodi Dositej.

[TM]

Uživala sam u životnim pričama i poukama Dositeja Obradovića. Njegova želja za znanjem i za širenjem tog znanja i prosvećivanjem naroda služi i danas kao inspiracija 3+ veka nakon što je pisana. Dodatno mi je zanmljivo kako su mnoge kritike koje je on onda upućivao narodu i danas podjednako relevantne. Nažalost, za mnoge čitatelje nedostak prevoda na savremeni jezik jeste prepreka da uživaju u ovom delu, ali meni je i taj istorijski i lingvistički aspekt učinio ovu knjigu dodatno interesantnom. Svaka preporuka!

[anđela]

Моје меко чувствително срце 💔

[Miloš Petković]

Knjiga kojoj se vraćam svakodnevno, prosvetiteljtsvo koje me potpuno ispunjava, očaran sam

[Dusanka Ljubojevic]

Iskreno iznenadila sam se duhovitošću i toplinom ovog dela i kolika je legenda bio Dositej.

[Kristina]

19. Str samo prostota i glupost zadovoljava se vsegda pri starinskom ostati. Zašto je drugo bog dao čoveku razum, raduždenije i slobodnu volju nego da može rasuditi, raspoznati i izabrati ono što je bolje.
Za sav dakle srpski rod ja ću prevoditi slavnih i premudrih ljudi misli i sovjete, želeći da se svi polzuju.
Neću nimalo gledati ko je koga zakona i vere, niti se to gleda u današnjem veku prosveštenom. (prim. Prep. Ali ipak malo kasnije pokazuje rasizam) po zakonu i po veri svi bi ljudi mogli dobri biti. Svi su zakoni osnovati na zakonu jestestva.
20. Kad će nestati mrženje i vražba na zemlji! Kad će srce naše doći u svoju prirodnu dobrotu da u licu svakog sebi podobnog človeka pozna brata svpga, nit' misleći niti pitajući:koje je vere i zakona- one u kojej ga je bog izvolio da se rodi, kao o ti u tvojoj. koje je vere? One koje bi i ti bio da si se u istoj rodio, ako bi pošten čovek bio.
35. Tolkovanije (tolkin) popovi karali
38.kaluđerineprestano za njih novce vući
40.ceo pasus mlada je duša podobna mekom vosku... Evo kakovu silu imaju prve nauke s kojima se mlado srce napoji i napuni.
41. Gleda mlad čovek jednu stvar izdaleka, koju bi valjalo izbliza videti. Istina budući naga i hoteći da i druge svlači...
47. Klauđeri kupe milostinju, broje novce, pazare i kupuju na dobri konji ( mečke) ili se voze ili jašu... Sad se niko ne kaluđeri da se posveti.
85.-86. Ljubezni srpski narode, nemoj ti mene za zlo primiti.... Vreme je već za živoga boga vreme da počnemo slobodnije i razumnije misliti....