Lapot

by Živojin Pavlović

Običaj žrtvovanja ljudi, iskoristio je reditelj Živojin Pavlović kao metaforičnu ideju za naslov istoimenog romana, za koji je 1992 dobio NIN-ovu nagradu za roman godine.

Genres: Serbian Literature

124 pages

First published January 1, 1992

About the author

Živojin "Žika" Pavlović was a Serbian film director and writer. In his films and novels, he depicted the cruel reality of small, poor and abandoned people living in the corners of society; he was one of leaders of Serbian the "Black wave" in film in 1960s, a movement which portrayed the darker side of life rather than the shiny facades of communist Yugoslavia. Pavlović received numerous awards, including two NIN Prizes for his novels, one Silver Bear of the Berlin International Film Festival and several Golden Arenas of the Yugoslavia's most prestigious Pula Film Festival.

Reviews

[Marko Vasić · Rating 4 out of 5]

O ovom senicidnom običaju prof. Sreten Petrović u knjizi Srpska mitologija na 741. strani kaže da je pominjan još kod Herodota: „kad neko jako ostari, sakupe se svi njegovi rođaci i zakolju ga, a s njim i druge domaće životinje, pa meso skuvaju i časte se. I to oni smatraju za najveću sreću. Ako je neko umro od bolesti, njega ne jedu, nego ga sahranjuju i žale samo zato što nije mogao da bude zaklan“. Kod Starih Slovena ovaj je običaj bio poznat kao lapot ili pustenovanje. U nekim našim krajevima i do danas su se očuvala predanja koja su nekada bila zabeležena mahom u našim dinarskim predelima, pa u istočnoj Srbiji i Makedoniji. Jedno predanje iz Svrljiga kaže: „U neko staro vreme dok je bog išao po zemlji, ljudi nisu umirali nego ih izvodili na lapot i tamo ih ubijali [...]. Pošto bi izašli i stigli tamo gde treba, starac je birao drvo i obeležavao ga britvom. Prvi i poslednji kamen na starca bacao je njegov najstariji sin [...]. Neki otac i sin prolazili kroz šumu i videli lapot. Onda je sin pitao oca: ’Tate, koje če drvo da izbereš?’ Otac se iznenadio pa rekao: ’Bilo koje da izberem, jedno če ostane i za tebe!’ Tako su prestali da ubijaju starce. To mesto na kome se vršio ovaj obred postoji i danas i zove se Lapotica.“

„Lapot“ Živojina Pavlovića dobio je NINovu nagradu 1992. godine. Delom je pisan u epistolarnoj a delom u deskriptivnoj formi. Premda prvi deo otvara narativ o samom običaju i vrlo minuciozan opis sprovođenja (jednog od poslednje izvedenih) rituala nad ostarelim Petkom Stoninim iz Sejmenskog dola u istočnoj Srbiji, ostatak je romana posvećen epistolarnom kazivanju jednog od njegovih potomaka, Sime Jotića, negotinskog učitelja, a poslednji deo su zapisi Aljoše Jotića, najmlađeg živućeg potomka koji se vratio u pradedovinu da sačini rodoslovno stablo na osnovu crkvenih knjiga. Koliko god teskobno delovala kob koja se nadvila nad porodicom, roman odiše poetičnošću i prenosi vrlo plastično duh onog vremena, sujeverne običaje vezane za bolesti i pomor dece, vlaške bajalice i uroke, zabranjene seoske ljubavi i teskobu težačkog života. Jedino što mi nedostaje je malo bolja poveznica i opširija razrada između delova, kao što je, recimo, Mladen Milosavljević postigao u Jezavi koja je poprilično slične koncepcije.

[Milina · Rating 4 out of 5]

Pre svega, ova knjiga je napisana tako lepim jezikom da mi je stvarno bilo uživanje čitati uprkos jako teškoj i tragičnoj temi. Stari srpski običaji su mi već dugo veoma zanimljivi a lapot je jedan od najsurovijih koji poznajem i stvarno je prava odlika siromaštva u kom je veliki procenat naših predaka živeo. Zanimljivo mi je to što praktično ovaj običaj prekida Prvi svetski rat koji se sam rešio velikog broja ljudi, a zatim i Drugi svetski rat i Nemci koji su zarobili lika koji priča većinu priče.

[Radonja · Rating 4 out of 5]

Neverovatno je da se ovo dešavalo pre jedva više od 100 godina.. da je moj đed mogao da prisustvuje ovom obredu zapravo.. Surovost na najvišem mogućem nivou, ali i lepota u ophođenju prema neophodnom. Shvatanje težine života i zahvalnost na onome što se ima, svesnost prolaznosti. Ispunjen život ukoliko se bar malo olakša potomcima.. Baš puno lepih, plemenitih misli se može naći u ovoj knjizi, duboko duhovnih,a koje je proiznedrio ovako surov običaj..

Uz prvi zrak sunca...