Pre nego što sve počne da se vrti

by Milena Marković

Nova njena knjiga Pre nego što sve počne da se vrti (LOM, Beograd, 2011) dokazuje da je Milena Marković pjesnikinja koja – može sve. Može napisati angažovanu pjesmu o rušilačkim pohodima navijačkih hordi i maloljetnih delinkvenata u koju će nepretenciozno, a opet sasvim transparentno uklopiti stihove Gavrila Principa (laku noć sinovi moji), može u četrdesetak stihova savršeno zipovati onu emociju kroz koju simultano prolaze generacije trideset-i-nešto-i-četrdeset-i-nešto-godišnjaka, emociju svijesti o prolaženju vremena, o nestanku djetinjstva i nestajanju mladosti, emociju spoznaje da su zrelost i odraslost fikcija, emociju koju sila netalentovanih pisara i pisarki pokušava fingirati pozerskim evociranjem godišnjica matura i ostalih opštih mjesta sentimentalnog vaspitanja (početak, neki), može napisati stihovanu autobiografiju tačniju od svih pomodnih pseudomemoarskih proza koje su odnedavno u modi (jebo vas cv), pjesmu u kojoj je, usput, skriven kao u kakvoj škrinji, i stih po kojem je cijela knjiga dobila ime, stih pre nego što sve počne da se vrti, a koji zapravo opisuje onaj najljepši (i najkraći) dio dobrog pijanstva, onaj koji podsjeća na radosti iz djetinjstva; može da napiše pjesmu o smrti od koje se čovjek naježi (šta ti je čovek).

Muharem Bazdulj


slatki bože daj mi sutra
daj mi da se radujem
daj mi daj mi
meni mnogo ne treba
vidi drvo da poraste
da se kuća okreči
da se deca ne uplaše
od te noći od tog dana
od svih sila što nas bune
slatki bože daj mi sutra
daj mi da se nastavim
daj mi daj mi

Genres: Poetry

125 pages, Paperback

First published January 1, 2011

About the author

Milena Marković rođena je 1974. godine u Zemunu. Diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Njene drame: "Šine", "Paviljoni", "Brod za lutke", "Beli beli svet", "Šuma blista", "Nahod Simeon" i druge, izvođene su u Srbiji i inostranstvu. Dobitnica je specijalne nagrade u Beču za najbolje drame sa ex-Yu prostora, specijalne nagrade Sterijinog pozorja, nagrade "Borislav Mihajlović-Mihiz", kao i nagrade “Miloš Crnjanski” za knjigu “Tri drame”. Po njenom scenariju Oleg Novković snimio je film "Sutra ujutru" i dokumentarni film "Rudarska opera". Objavila je i tri zbirke poezije: "Pas koji je pojo sunce" (2001), "Istina ima teranje" (2003) i "Crna kašika" (2006). "Ptičje oko na tarabi", "Pre nego što sve počne da se vrti"...

Reviews

[Naopako dete · Rating 4 out of 5]

Odlična zbirka. Milena Marković ovde kao da zubima grize život. U njenim pesmama urbani svet je pomešan sa folklornim i epskim svetom. Često se pojavljuju motivi iz usmene folklorne tradicije i iz epske narodne tradicije u kontekstu urbanog prostora i vremena u kojem se odvija život lirskog subjekta. Ovaj poetski glas odlikuje dubina izražena jednostavnim, žargonskim jezikom, koji vrlo lako dolazi do suštine, tj vrlo lako iznosi pesničko osećanje sveta do površine. Stil je jednostavan, ali veoma efektan, lako prenosim, lako razumljiv, ali ni najmanje banalan i besmislen. Ton zbirke je promenljiv, mada mi se čini da je dominatna nota nostalgije i melanholije, posle nekoliko pesama da se naslutit da iza njih stoji glas koji je proživeo i doživeo mnogo, koji se mnogo i napatio, ali da je pored svega uspeo da sačuva naivnost i vedrinu. Ova promenljivost postoji na nivou celine i kreće se od tuge ka nadi i gotovo da možemo da pratimo kako tuga postepeno sazreva i prerilva se u snagu i nadu, osećanja koja dominiraju u pesmam koje u drugom delu zbirke, odnosno u poslednjoj trećini. Zanimljivo je i to da pesnički stav takođe sazreva od, stava za koji su karkateristični drskost i gordost, do pozitivnog i hrabrog stava, koji pored svega, traži od života još lepote.

Poezija Milene Marković pored svega, pruža određenu utehu, dok je istovremeno energična i ima snagu da u čitaocima pokrene promenu, da dodirne ono najopiljivije u nama i pokrene lavinu učmalosti koja nas guši. Ovo najviše duguje mogućnosti da se u svetu prepoznaju stvari zbog kojih je moguće biti nezaiteresovano radostan i srećan, pesnički glas ih ovde nalazi u najvećoj meri u prirodi, ali u jednostavnosti života; oslobođena od pretecioznog i preteranog, ova zbirka je kao tableta u kojoj su zatovreni radosna životna energija i prkosan stav.


penzija

jel ima negde neko mesto gde ja mogu da
sednem na miru i popijem pivo
i pogledam reku i popričam sa ljudima i onda da
krenemo da vičemo
nikog da ne diramo
i onda da dođu neke dvojčice da potpale ali sve
da bude fino
nikog da ne diramo
i onda da dođu neki dečaci da se šire u ramenima
niko da nas ne dira
i da bude dobra muzika dugačka ko pivo i laka ko
motocik
nko da ne ode posvađan
jel ima negde neko mesto da bude kao pre
jel ima neko da mu ramena nisu tuknula
jel ima neko ko može da popije bez da plače
ili još gore
da zaspi
gde su svi
ja čekam.

rođeni

ja znam nekog ko je mnogo zgodan
i nikad neće jebati
ja znam nekog ko je mnogo snažan
i niada se neće pobiti
ja znam neko ko je mnogo dobar
i koji svima smeta

ja znam jednog koji ne može bez mene
ja znam jednoga što bi volela da umre
jedan sat pre mene.

emigracija

lepi
kako ti je tamo
kada bi se videli
kako bi bilo
jutro veče dan
ja sam svoje snove
dobila
ko žilet na tobogan
ko lopata u puding
ima ih
živim kako sam umela i htela
da je bolje ne bi bilo
dobro lepi
jesi hrčak
imaš i hranu
i hodalicu
i struju kad oćeš
kažu da si se usukao
nema onih ramena ni pogleda
nego džemper na izrez
i kancelarija
bolje da radiš na pumpi
tamo kod tebe u starom kraju
sad je tu glavno mesto
za kurave.

čija nana crnu vunu prede

ne bi nikako da sam devojka
svi imaju iste haljine
mora da budu mršavi i lepi
devojke imaju konac za zube i sjaj za usne
svi pišu pesme
ima pesnika ko šaše
ima pesnika ko govana
i oni čak recituju svoje pesme
i imaju nastup
mladići koji liče na moje
više nemaju veze sa tim
oni negde rade istovar utovar
i tako to
ovi mladići pesnici imaju negovane ruke
i lepi su i mršavi
na majicama im nešto piše
možda su čak ponešto i snimili
mnogo su pametni i njihove majke sigurno su
ponosne na njih

ja bi sve njih da premeste prugu
pola metra ulveo
ja bi sve njih da jedu kavurmu
i da krune kukuruz
ja bi sve njih na jedan brod
pa marš u pizdu materinu
nek ih guze britanci
sa zubima
nek ih guze amerikanci
sa zubima
nek ih guze francuzi
sa šalovima
samo ne italijani
nikako
to je mnogo gadno
neka ih izjebu
dovoljno su nas
samo da ih ne gledam jer
lopata treba u te ruke
života u ta negovana tela
i muka u te glave
pa da vidimo.

[tea · Rating 4 out of 5]

ovo je prva milenina knjiga koju sam pročitala, lepa poezija ali bih rekla da sam više očekivala, zato 4+ ⭐
u svakom slučaju, preporuka

[Kristina · Rating 5 out of 5]

Yea