What do you think?
Rate this book
Divlji decak : dve novele
Paperback
Published January 1, 2020
2 people are currently reading
5 people want to read
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 2 of 2 reviews
August 18, 2024
Paolo Konjeti-Divlji dečak
Koegzistenciju čoveka i prirode nije skoro ovako duhovno opisao neko ,kao što to čini Konjeti.
Inspiriše, budi, razdrmava nas iz korena našeg detinjstva, preko naše mladosti i prati na putu ka starosti. Sav taj put popločan je izuzetno emotivnom i upečatljivom pričom, koja se u ovoj knjizi sastoji iz dva dela.
Prvi deo tiče se Konjetijeve mladosti i njegovog povezivanja sa planinom, sa Alpima, tim veličanstvenim gorostasima izmedju Italije i Švajcarske najvećim delom, a u dodiru i sa Austrijom, Nemačkom, Lihtenštajnom i Francuskom.
Medjutim, najemotivnije i najznačajnije prikazani momenti u Konjetijevim delima tiču se Alpa sa pogledom na Milano, na njegovu rodnu Italiju, u kojoj se osećao dobrodošao kao rodjen, ali stranac kako je dalje čeznuo za životnim rastom, dok je mudrost pronašao daleko na kraju sveta, na Himalajima, o kojima govori drugi deo knjige.
Istančanost sa kojima ovaj izuzetan pisac prenosi na papir svoja čula u dodiru sa prvim snegom na Alpima, u kući koju namerava da napravi svojim domom, otkrivaju sloj po sloj stanje njegovog duha.
Ovo jeste jedna mala polu istraživačka povest sa primesima putopisa, ali ovo je takodje svedočanstvo duhovnog pronalaženja i filozofskog stanovišta prema samom životu.
I to su reči koje će prijati svakom čitaocu i naterati ga da pomisli o sebi, o tome ko je on i šta je ono za čime istinski čezne, šta ga zapravo može pokrenuti, probuditi i dati mu svest o tome kuda se kreće i kako da se promeni. Kako da ojača posle patnje; Kako zatražit mir i stekne novo iskustvo koje daje nov ukus slobode i izoštrava osećaje.
''Toro piše : Mislim da je zdravo biti sam veći deo vremena. Biti u društvu čak i u najboljem, brzo postaje zamorno i razorno. Volim da budem sam. Nikad nisam naišao na tako prijatno društvo kao što je samoća. Mi smo uglavnom usamljenjii kad izađemo među ljude nego kad ostanemo u svojim sobama. Čovek kad misli ili radi, uvek je sam; neka ga, neka bude tamo gde hoće. Samoća se ne meri miljama prostora između čoveka i njegovih bližnjih.
Društvo je obično suviše jevtino. Sastajemo se u veoma kratkim razmacima, što nam ne daje vremena da steknemo novu vrednost jedni za druge.''
Konjeti oživljava sve što predstavlja slobodu života u prirodi na visini , medju oblacima, gde je gotovo sam. Objašnjava teskobu navikavanja na tišinu u kući, tenziju pred spavanje, nemogućnost da odmori noću jer je njegova duša odveć navikla na buku i svetla.
Huk vetra, krckanje drveta, šunjanje životinja okolo...Sve je bilo novo iskustvo, svaki proplanak, izvor, hladna voda i iznenadni sneg u maju. Svaka lisica, nevreme i gromovi što razaraju drveće. A opet, stopio se u taj vid slobode.
Njegove reči su izuzetne, tekst pitak, opisi izvanredni. Andrić filozofije prirode, po mom viđenju.
I nema rečenice koja je višak i koja ne čini da se pokrenemo, da poželimo taj sladak ukus prostranstva, visine, zime, hladnog vazduha, koja nas izaziva da izađemo iz našeg uigranog i rutinskog života.
''Tih meseci nisam mogao da čitam romane , ali su me privukle priče o ljudima koji su, odbijajući da prihvate svet, pokušali da se osame u šumama.''
Kod Konjetija predmeti dobijaju dušu . Kuće predstavljaju duhovnu pripadnost. Govori o njima kao simbolima koji obeležavaju epohe u životima ljudi, čeznući za nekim delom vremena-bilo da je prošlost u nekoj kući koju zna iz priča a nije imao priliku da u njoj živi, gde su živeli preci, bilo da je najnovija kuća na koju treba da se privikne i otkrije dušu onih koji su u njoj boravili, pokušavajući da gaji povrće ispred iste, da se namuči sečom drva, odlaskom na izvor i pokušavajući da otkrije jedan novi svet. Izazovno i teško, a ispunjavajuće i puno duhovnog rasta.
No, istinska spoznaja i višestruko nadahnuće došlo je tek kasnije, kada se popeo na preko 4000 metara, na Himalaje, uz vodiče i zastajanje po logorima, gde je pretrpeo i izazov za samo telo , na toj visini gde gotovo nema kiseonika, i imao putešestvije kroz više sela ,spuštajući se ka Tibetu u dolini reke Nagaon.
''Već sam to ranije osećao na Alpima :Čistota koju dostižemo, ili se zavaravamo da je dostižemo- kad se popnemo na visinu na kojoj nema ničega osim prirode, brzo se zagadi kada se vratimo među ljude, a zajedno sa njom, naruši se i jasnoća misli.''
Toliko toga duhovnog i lepog upijam iz ovog dela, kao iz bilo kog drugog dela Konjetija. On se lako uvukao pod kožu sa ove četiri knjige prevedene kod nas, i zaista želim da ih ima još. One su hrana za dušu, poziv na slobodu, uvid u sopstvo, rast za naše najveće želje. Donose smiraj, nov pogled na život, i daju ono najvažnije - zahvalnost i ushićenje za bivstvovanje u ovom momentu, sada, ocepljenom od svega što smo pre izgubili, i svega što smo za ubuduće poželeli.
Taj zen momenat, neki ljudi ne stignu da dožive ni za ceo život, a Konjeti ga stvara u svojim knjigama sa takvom lakoćom, da nas razdrmava sa naših stolica umornih od svedočenja ljudskom bezizlazu.
Za ovakve trenutne se diše.
Sa ovakvim knjigama se odlučujemo da krenemo u pronalaženje svoje svrhe a da pritom obnovimo kontakt sa iskonskim oko nas-prirodom u koju smo utkali bezvremenske poduhvate.
Koegzistenciju čoveka i prirode nije skoro ovako duhovno opisao neko ,kao što to čini Konjeti.
Inspiriše, budi, razdrmava nas iz korena našeg detinjstva, preko naše mladosti i prati na putu ka starosti. Sav taj put popločan je izuzetno emotivnom i upečatljivom pričom, koja se u ovoj knjizi sastoji iz dva dela.
Prvi deo tiče se Konjetijeve mladosti i njegovog povezivanja sa planinom, sa Alpima, tim veličanstvenim gorostasima izmedju Italije i Švajcarske najvećim delom, a u dodiru i sa Austrijom, Nemačkom, Lihtenštajnom i Francuskom.
Medjutim, najemotivnije i najznačajnije prikazani momenti u Konjetijevim delima tiču se Alpa sa pogledom na Milano, na njegovu rodnu Italiju, u kojoj se osećao dobrodošao kao rodjen, ali stranac kako je dalje čeznuo za životnim rastom, dok je mudrost pronašao daleko na kraju sveta, na Himalajima, o kojima govori drugi deo knjige.
Istančanost sa kojima ovaj izuzetan pisac prenosi na papir svoja čula u dodiru sa prvim snegom na Alpima, u kući koju namerava da napravi svojim domom, otkrivaju sloj po sloj stanje njegovog duha.
Ovo jeste jedna mala polu istraživačka povest sa primesima putopisa, ali ovo je takodje svedočanstvo duhovnog pronalaženja i filozofskog stanovišta prema samom životu.
I to su reči koje će prijati svakom čitaocu i naterati ga da pomisli o sebi, o tome ko je on i šta je ono za čime istinski čezne, šta ga zapravo može pokrenuti, probuditi i dati mu svest o tome kuda se kreće i kako da se promeni. Kako da ojača posle patnje; Kako zatražit mir i stekne novo iskustvo koje daje nov ukus slobode i izoštrava osećaje.
''Toro piše : Mislim da je zdravo biti sam veći deo vremena. Biti u društvu čak i u najboljem, brzo postaje zamorno i razorno. Volim da budem sam. Nikad nisam naišao na tako prijatno društvo kao što je samoća. Mi smo uglavnom usamljenjii kad izađemo među ljude nego kad ostanemo u svojim sobama. Čovek kad misli ili radi, uvek je sam; neka ga, neka bude tamo gde hoće. Samoća se ne meri miljama prostora između čoveka i njegovih bližnjih.
Društvo je obično suviše jevtino. Sastajemo se u veoma kratkim razmacima, što nam ne daje vremena da steknemo novu vrednost jedni za druge.''
Konjeti oživljava sve što predstavlja slobodu života u prirodi na visini , medju oblacima, gde je gotovo sam. Objašnjava teskobu navikavanja na tišinu u kući, tenziju pred spavanje, nemogućnost da odmori noću jer je njegova duša odveć navikla na buku i svetla.
Huk vetra, krckanje drveta, šunjanje životinja okolo...Sve je bilo novo iskustvo, svaki proplanak, izvor, hladna voda i iznenadni sneg u maju. Svaka lisica, nevreme i gromovi što razaraju drveće. A opet, stopio se u taj vid slobode.
Njegove reči su izuzetne, tekst pitak, opisi izvanredni. Andrić filozofije prirode, po mom viđenju.
I nema rečenice koja je višak i koja ne čini da se pokrenemo, da poželimo taj sladak ukus prostranstva, visine, zime, hladnog vazduha, koja nas izaziva da izađemo iz našeg uigranog i rutinskog života.
''Tih meseci nisam mogao da čitam romane , ali su me privukle priče o ljudima koji su, odbijajući da prihvate svet, pokušali da se osame u šumama.''
Kod Konjetija predmeti dobijaju dušu . Kuće predstavljaju duhovnu pripadnost. Govori o njima kao simbolima koji obeležavaju epohe u životima ljudi, čeznući za nekim delom vremena-bilo da je prošlost u nekoj kući koju zna iz priča a nije imao priliku da u njoj živi, gde su živeli preci, bilo da je najnovija kuća na koju treba da se privikne i otkrije dušu onih koji su u njoj boravili, pokušavajući da gaji povrće ispred iste, da se namuči sečom drva, odlaskom na izvor i pokušavajući da otkrije jedan novi svet. Izazovno i teško, a ispunjavajuće i puno duhovnog rasta.
No, istinska spoznaja i višestruko nadahnuće došlo je tek kasnije, kada se popeo na preko 4000 metara, na Himalaje, uz vodiče i zastajanje po logorima, gde je pretrpeo i izazov za samo telo , na toj visini gde gotovo nema kiseonika, i imao putešestvije kroz više sela ,spuštajući se ka Tibetu u dolini reke Nagaon.
''Već sam to ranije osećao na Alpima :Čistota koju dostižemo, ili se zavaravamo da je dostižemo- kad se popnemo na visinu na kojoj nema ničega osim prirode, brzo se zagadi kada se vratimo među ljude, a zajedno sa njom, naruši se i jasnoća misli.''
Toliko toga duhovnog i lepog upijam iz ovog dela, kao iz bilo kog drugog dela Konjetija. On se lako uvukao pod kožu sa ove četiri knjige prevedene kod nas, i zaista želim da ih ima još. One su hrana za dušu, poziv na slobodu, uvid u sopstvo, rast za naše najveće želje. Donose smiraj, nov pogled na život, i daju ono najvažnije - zahvalnost i ushićenje za bivstvovanje u ovom momentu, sada, ocepljenom od svega što smo pre izgubili, i svega što smo za ubuduće poželeli.
Taj zen momenat, neki ljudi ne stignu da dožive ni za ceo život, a Konjeti ga stvara u svojim knjigama sa takvom lakoćom, da nas razdrmava sa naših stolica umornih od svedočenja ljudskom bezizlazu.
Za ovakve trenutne se diše.
Sa ovakvim knjigama se odlučujemo da krenemo u pronalaženje svoje svrhe a da pritom obnovimo kontakt sa iskonskim oko nas-prirodom u koju smo utkali bezvremenske poduhvate.
January 4, 2025
Konjeti uspeva ono što je najvažnije u knjizi, a to je da sve ono što piše kreira u mojoj glavi film koji se odvija dok čitam knjigu. Lepo opisani detalji prirode, situacije, momenta, života ljudi koji se pojavljuju u romanu. Prvi deo romana na Alpima je statičniji gde opisuje mesto u kojem boravi kroz godišnja doba, dok je drugi deo na Himalajima kontrast jer je priča u pokretu i opisuju se mesta, pejzaži i ljudi koje susreće na putu do vrha, taj kontrast takođe ovu knjigu čini jako zanimljivom.
Displaying 1 - 2 of 2 reviews