Klara i sunce

by Kazuo Isiguro

Klara je ono što se u čudnovatom, futurističkom svetu Išigurovog romana naziva VP (veštački prijatelj) – android koji roditelji kupuju svojim tinejdžerima kako bi im obezbedili društvo i podršku. Čak i za jednog androida izuzetno pronicljiva i inteligentna, Klara se hrani sunčevim zracima, a stvarnost, za razliku od ljudi, vizualizuje kroz osnovne geometrijske oblike poput pravougaonika ili kruga. Sa svog mesta u prodavnici androida gde strpljivo iščekuje svog kupca, ona pažljivo posmatra ponašanje ljudi koji ulaze u radnju, ali i prolaznika na ulici, nadajući se da će neko od njih udomiti baš nju. Klaru za VP-a odabira Džozi, četrnaestogodišnjakinja krhkog zdravlja koja pati od iste bolesti koja je ubila njenu sestru. Između devojčice i robota razvija se pravo prijateljstvo, ali da li bi Klara trebalo da očekuje mnogo od ljudskih obećanja?

Pred čitaocima se nalazi prvi Išigurov roman koji je objavio nakon što mu je dodeljena Nobelova nagrada za književnost 2017. Moderni svet je prikazao iz perspektive posve neobičnog naratora kako bi odgonetnuo neka od fundamentalnih egzistencijalnih pitanja koja se provlače kroz čitav njegov suštinu ljudskosti, ljubavi, smrtnosti, odnosa između čoveka i tehnologije. Kritika je već proglasila roman Klara i Sunce za savremeno remek-delo koje je ne samo ispunilo već i prevazišlo sva književna, nimalo skromna očekivanja, s obzirom na to da mnogi smatraju Išigura za jednog od najvažnijih pisaca današnjice.



Prevod sa Miloš Mitić

Hardcover

Published January 1, 2021

Reviews

[Milena Babic · Rating 5 out of 5]

This book is love letter to the robots, with beautiful atmosphere, so tender as droplets of water on spider web. Love for Kazuo!

[Jelena · Rating 5 out of 5]

Briljantan, nežan i duboko dirljiv.
Na prvi pogled, ovo je roman o veštačkoj inteligenciji. U stvarnosti, a zapravo je roman o nama. Roman nežno postavlja jedno neprijatno pitanje: ako pretpostavimo da veštačka inteligencija nema osećanja, kako tako lako opravdavamo njeno korišćenje za sopstvene potrebe? Možda prava tema ove knjige uopšte nije veštačka inteligencija, već granice naše ljudskosti.
Klara tiho podnosi odbacivanje, nerazumevanje i poniženje kako bi ispunila svrhu za koju veruje da joj je data. Ona razume da su neki od izbora koje ljudi prave bolni za nju, ali nikada ne deluje iz ogorčenosti. Ona jednostavno bira da voli i daje. Knjiga nas podseća da je ljubaznost možda najređi oblik inteligencije.

[Anna · Rating 3 out of 5]

Ovo je druga knjiga Išiguro (prva je bila Ne daj mi da odem). Najviše u njegovim knjigama mi ne odgovara njegova usredsređenost na bolestima, patnji, odsustvu empatije kod ljudi (u odnosu na robote ljudi i nisu toliko savršeni što se tiče emocija). U ovoj knjizi Klara veruje u čuda i zapravo je ona ta koja spašava svojom verom, spremna uvek da pomogne, i veoma je empatična. Ne mogu tačno ni da definišem šta mi najviše ne odgovara kod autora, verovatno ta ne-ljubav prema ljudima i moralizam sa idealizacijom robota