Давне 2013. године чим је први део изашао рекао сам себи ово морам имати. До тада сам читао само стране ауторе овог жанра и ово ми је била прва епска фантастика домаћег аутора. Право олакшање и радост када сам почео да читам и срећем се са ликовма из наших бајки и прича, пријатна промена после многих прича инспирисаних само германским, грчким и страним бајкама и митовима.
Писац је имао предивну идеју да све наше бајке уклопи у једну која ће заиста бити Бајка над бајкама, само ми је жао што мислим да се није довољно потрудио да направи нешто много озбиљније. Књига је за оне млађе и све оне који се тако осећају, нема превелику дубину ликова а радње су мање више исте као и из прича које смо слушали као деца (и не само деца). Књига је опуштајућа, лагана, прочита се за свега неколико дана. Не треба очекивати нешто више од ње, сем разоноде и подсећања.
Због главне јунакиње заволео сам име Сенка, свидело ми се име пса Видра, одушевило ме преплитање историје и народних песама, поготово разлог зашто је Жарко Перуновић (Краљевић Марко) прешао на непријатељску страну. У причи имамо Баба Рогу, вештицу Мару, немушти језик, Баш Челика, митског пастира племенитог порекла, хромог вука, змајевитог јунака и непобедивог двобојаша, све што чини срж наших бајки и прича уз које смо одрасли.
Други део је нажалост велико разочарење после првог дела Сенка у Тами. Немам шта много да напишем о овом делу, мање више писац је прекопирао све бајке и приповетке и ставио у једну књигу, уз најмање могуће измене, углавном само имена јунака. Први део је пуно бољи и читао сам га са уживањем, други део сам читао мучних неколико дана, само због славе првог дела и да би наставио трећу књигу која је тада била у најави. Пошто већ имам књигу о нашим бајкама уз део Два цара могу слободно да кажем да имам две исте књиге, а хтео сам да прочитам нешто ново.
Да је аутор само био инспирисан нашим митским ликовима и причама ово би био пун погодак, овако ми прича нема смисла. Све потпуно исто, знаш тачно шта ће бити чим кренеш да читаш поглавље.
Трећи део је мало бољи од другог дела, пуно гори од првог дела. Искрено ја сам очекивао више, пошто ми се првобитна идеја писца изузетно допала, да направи Бајку над бајкама, што је по мени значило да буде инспирисан нашим српским причама, јунацима и бајкама а не да у потпуности прекопира исте. Лагана књига, предвидива, нема дубину, служи само за благу разоноду од неколико дана колико је потребно да се прочита и да се мало подсетимо старих прича из нашег народа.
Није ми жао што сам купио сва три дела, жао ми је што се писац није потрудио више, могло је бити једно од најбољих дела домаће епске фантастике.