What do you think?
Rate this book
Mladenka kostonoga
U Beču je 1882. godine priveden, pretučen i policijski saslušan guslar Želimir Periš (44, Zadar), koji je spjevao ep o vještici Gili, kaže prva glava romana Mladenka kostonoga. Njegova četiri rimovana deseterca i sažetak sadržaja uvode nas u svaku od 50+ glava Kostonoge koje su totalno drukčije jedna od druge. Te lude glave nelinearno, „muzikalno“ i mozaično pričaju brutalnu priču o životu nesretne progonjene žene i djeteta joj Carevića.
Roman se protegao kroz 19. stoljeće, od pučkoga do aristokratskoga, od granice Hercegovine, preko dalmatinskog zaleđa, Zadra u kojem krčkaju svilogojski kotlovi i radnički bunt, Silbe i kaštela Pazina do dvorskih spletaka, opijumskih pušionica i spiritističkih salona carskog Beča.
Žanrovsko protezanje još je impresivnije, a autorov ludizam filharmonijski orkestriran. Periš piše svoje(glave)-priče, od kojih svaka doseže katartički (anti)klimaks, kao inkvizicijske zapisnike, propovijedi, enciklopedijske članke, recepte, glazbene kritike, etnološke zapise, pastoralu, interaktivnu igru… nerijetko ih parodirajući. Tako je nastao postmodernistički roman koji je zadržao političnost i kritičnost visoke moderne.
Mladenka kostonoga roman je o dobu u kojem i u zabačene dijelove Carstva sporo prodire racionalizam, u kojem nacionalne težnje, ideje identiteta i socijalne pravde uzimaju danak. Iznad svega, ovo je potresna priča o položaju žene, roditeljstvu, materinstvu, nepravdi i muci. Otprilike:
Od Čapljine pa do carskog Beča / od ljubavi niđe posla preča.
Nikom život nije samo bajka, / al na Gilu vazdan traje hajka.
Kruno Lokotar, urednik knjige
Roman se protegao kroz 19. stoljeće, od pučkoga do aristokratskoga, od granice Hercegovine, preko dalmatinskog zaleđa, Zadra u kojem krčkaju svilogojski kotlovi i radnički bunt, Silbe i kaštela Pazina do dvorskih spletaka, opijumskih pušionica i spiritističkih salona carskog Beča.
Žanrovsko protezanje još je impresivnije, a autorov ludizam filharmonijski orkestriran. Periš piše svoje(glave)-priče, od kojih svaka doseže katartički (anti)klimaks, kao inkvizicijske zapisnike, propovijedi, enciklopedijske članke, recepte, glazbene kritike, etnološke zapise, pastoralu, interaktivnu igru… nerijetko ih parodirajući. Tako je nastao postmodernistički roman koji je zadržao političnost i kritičnost visoke moderne.
Mladenka kostonoga roman je o dobu u kojem i u zabačene dijelove Carstva sporo prodire racionalizam, u kojem nacionalne težnje, ideje identiteta i socijalne pravde uzimaju danak. Iznad svega, ovo je potresna priča o položaju žene, roditeljstvu, materinstvu, nepravdi i muci. Otprilike:
Od Čapljine pa do carskog Beča / od ljubavi niđe posla preča.
Nikom život nije samo bajka, / al na Gilu vazdan traje hajka.
Kruno Lokotar, urednik knjige
Paperback
Published January 1, 2022
124 people are currently reading
1226 people want to read
About the author
Želimir Periš
19 books221 followersRođen 1975.
Piše .
Objavio je:
Mučenice, Algoritam, 2013. (prijevod na slovenski i bugarski, adaptirano u dvije kazališne predstave)
Mima i kvadratura duga, Algoritam/24 sata, 2014. (finale tportala za roman godine)
Mima i vaše kćeri, 24 sata, 2015.
x, Algoritam, 2016.
Mladenka kostonoga, oceanmore, 2020. (nagrade: tportal za najbolji hrvatski roman godine, Kočićevo pero)
Straška postavlja teška pitanja, Fierce Women, 2020.
Straška izvrće neistine, Fierce Women, 2021.
Gracija od čempresa, oceanmore, 2023.
Stalno je dostupan na zelimir.peris@gmail.com
Piše .
Objavio je:
Mučenice, Algoritam, 2013. (prijevod na slovenski i bugarski, adaptirano u dvije kazališne predstave)
Mima i kvadratura duga, Algoritam/24 sata, 2014. (finale tportala za roman godine)
Mima i vaše kćeri, 24 sata, 2015.
x, Algoritam, 2016.
Mladenka kostonoga, oceanmore, 2020. (nagrade: tportal za najbolji hrvatski roman godine, Kočićevo pero)
Straška postavlja teška pitanja, Fierce Women, 2020.
Straška izvrće neistine, Fierce Women, 2021.
Gracija od čempresa, oceanmore, 2023.
Stalno je dostupan na zelimir.peris@gmail.com
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 30 of 178 reviews
November 14, 2021
Ocena 10/5❤!
Okosnicu Periševe knjige predstavlja životni put devetnaestovekovne travarice i vidarice - po potrebi i nevolji veštice - Gile. Mladenke kostonoge. Njena je priča u svojim osnovama bazirana na stvarnom životu travarice koja se u XIX veku kretala područijem Dalmacije. Iz te osnovne niti, Periš je izatkao očaravajuću priču o slobodi i o snazi jedne žene.
Umetnička snaga Periševog romana leži pre svega u njegovoj doslednoj disperzivnosti, koju je, nekim čudom, uspeo da ukroti i zauzda, i uvede je u lako čitljive tokove. Disperzivnost je to posebne sorte, zato što zahvata sve segmente koji jedno književno delo čine: radnju, teme i stil, fokalizaciju i karakterizaciju likova, ali i žanrovsko zamešeteljstvo, gde nijedan žanr ne smeta ovom drugom, već ga zaigrano bodri; dijalekate koji se smenjuju shodno svojim govornicima, žar da se iz najdublje tragedije rodi čista komedija (zbog čega, očas posla, sa ivice suza dolazimo u stanje da se naglas smejemo), postmodernu ukroćenu guslama i epskim desetercem - ili, ako tako više volimo, epski deseterac nemarno razbarušen postmodernom.
Takva disperzivnost je očito bila piščevo primarno opredeljenje. Ali - kako u jednom intervijuu i sam kaže - baš je iz tog razloga pokušao da iznađe načine da čitaocu olakša prohodnost kroz ovo, gotovo bezobrazno zaigrano štivo. Dugo u književnosti nisam susrela ovako snažnu erupciju mašte, a da pritom ni jedan aspekt književne vrednosti dela nije ugrožen. Naprotiv! Kako ćemo samo lakonogo hodati kroz ovaj tekst, koji je sve samo ne lagan, priželjkujući da šetnja Periševom vrcavom i nestašnom maštom što duže potraje!
🔲
Osnovna sila koja ovaj tekst uspeva da ukroti, jeste upravo glavna junakinja - Gila, veštica i vidarica. Pisac nas pričom, u maniru dobrog političkog trilera (znam, teško je poverovati u kombinaciju veštica i političkih trilera, ali u Periševom fantazmagoričnom svetu svakakva su čudesa moguća), tera da što pre saznamo šta će se dalje desiti, znatiželjni smo i kako će se to nešto desiti, ali nas pre svega goni želja da do tančina, što je moguće pomnije i detaljnije upoznamo lik Gile. Ona je ta moćna, magična i magijska sila koja sve bočne priče, žanrovsku i stilsku razigranost, sve te digresivne epizode i propivedačke meandre - drži na okupu. Zapravo, mogli bismo reći - ako je uopšte moguće izvući jednu centralnu nit ove knjige - bila bi to nit koja se bavi odgovorom na pitanje: ko je zapravo Gila?
🔲
Pa ko je Gila? "Gila kostonoga, Gila stuha i štriga, irudica i vještica. Ali i vilenica i ljekarica. Gila iscjeliteljica, travarica, Gila gatalica, vračarica i bahorica".
Gila je žena rođena u čistom i nevinom ambijentu skromnog roditeljskog doma, bele kose i u beloj posteljici. Po narodnom verovanju, "krsnica, zduhača. Sam je Bog pomilovao da se bori protiv đavla i crnih vještica. U bijeloj plodvi s bijelom kosom, to je anđel, a ne dijete. Bijel anđel sašao pravo s neba da nas čuva i pazi". Samim je rođenjem predestinisana za posebnost, za različitost i izuzetnost - ali je sudbina anđeoska neće pratiti. Pratiće je ona ljudska, surova i teška, ona pod kojom pucaju kosti i lome se duše. Breme različitosti nikada i nigde nije lako, ali u patrijarhalnom svetu XIX veka, tamo negde u dalmatinskim zabitima - žena bele kose, inteligentna, mudra, dostojanstvena i hrabra, ona koja ne podleže konvencijama i bori se za slabije od sebe, koja ne pripada nikome, žena vidarica i travarica, a još i samohrana majka - šta je drugo mogla biti do veštica!
🔲
Knjiga je labavo uokvirena početnim i završnim poglavljem, koja se dešavaju u carskom Beču, negde krajem XIX veka. O veštici Gili peva nam guslar Želimir Periš (zanimljivo, zar ne!?!), koji je, pak, Gilinu priču čuo od izvesne Anke Revolucionarke (koja će u Gilinom životu igrati važnu ulogu, i o kojoj bi se dala napisati posebna knjiga). Tako dobijamo priču u priči u priči - jednu prstenastu (de)konstrukciju od koje nam se povremeno zavrti u glavi. Knjiga se sastoji od 52 poglavlja (premda je čak i to varljivo, obzirom da se 23. poglavlje ponavlja tri puta!), od kojih svako govori o nekome od ljudi koji su dotakli Gilinu sudbinu. Ona sama, čini se, nikada nije centralni lik, čime Periš vešto pojačava utisak njene tajanstvenosti, ali i našu znatiželju. Tim posrednim prikazivanjem, promenjljivom fokalizacijom i nepouzdanim naratorom sklapamo jedan maestralan mozaik o ženi koja je živela van svih konvencija, suprotstavljala se svakom lažnom autoritetu i delala samo po sopstvenom moralu, jasnom i preciznom kao oštrica mača. Onom moralu kome je Dobro vrhovni zakon i koje dolazi iz nekih viših sfera postojanja. I onda kada leči rane, neplodnost, depresiju ili neželjenu trudnoću, i kada poput detektiva otkriva mračne seoske tajne, i kada pomaže u štrajku ugnjetavanim radnicama, i onda kada voli i predaje se ljubavi - njen je lični moral nepoljuljan i čvrst kao stena. I onda kada beži kao ranjena zver, kada koristi svoje moći da bi sačuvala sina - i tada svaki njen čin ide samo do granica onoga što joj je potrebno da preživi. No, to je nipošto neće sprečiti da se podsmehne svakom lažnom autoritetu - bilo državi ili crkvi; neće je sprečiti da pomogne trudnoj ženi čak ni onda kada će za to morati da plati previsoku cenu, uplevši sebe i svog sina u intrige koje sežu čak do habsburškog dvora. U stalnom begu, pokušavajući da nađe maleno parče raja za sebe i sina Carevića, uhvatiće je na Silbi i kao veštici suditi joj u Pazinu. Izvući će se, ali nikada više ista, nikada ona "koja se baca u vatru da bi spasila malog čovjeka". "Jer baš su ti mali ljudi najgori. Misle da znaju što je pravda i pravednost, pa bi svoja mjerila nametnuli svima... Mali ljudi su gamad na koju se ne treba obazirati. Jedini gori od malih ljudi - su veliki".
🔲
"Mladenka kostonoga" jeste zaista čudesna knjiga - o ženi i njenoj snazi. Ali to nije tek puko štivo o slobodnoj i borbenoj ženi, lišenoj slabosti i krhkosti. Naprotiv. Gilina veličina i magična privlačnost proističu iz slabosti njene snage. Ili iz snage njene slabosti, kako nam drago; time ona postaje priča o svakoj ženi, i to je ono što je čini tako suštinski univerzalnom. Duboko u Gili nalazi se obična, ne samo ženska, već ljudska, univerzalna potreba za ljubavlju i pripadanjem, za domom i mirom, porodicom i roditeljstvom. Gilino je majčinstvo kao i svako drugo - izvor je ženske snage ali i njena najranjivija tačka. Gila - majka spremna je na nezamislive žrtve zarad svog Carevića, ona je gotovo arhetip majke - vučice. Celog je života vukovi gone, ali kada je Carević u pitanju, vučica pokazuje zube.
Možemo ovaj roman čitati kao isključivo feminističku prozu o slobodnoj i jakoj ženi, koju je tako veličanstveno ispisao jedan muškarac. No onda bismo, čini mi se, Gili oduzeli njenu tako važnu, ljudsku i životnu krhkost, koja i jeste razlog zašto je toliko volimo, i zašto će nam srce često krvariti zajedno sa njenim. Emocionalno je razorna ta snaga njene majčinske ljubavi, koja, samim ljudskim i prirodnim ustrojstvom, ne mora biti racipročno uzvraćena. Ženka će do krvi braniti svoje mladunče. Suprotno jednostavno nije prirodno.
🔲
Kao što već rekoh, Želimir Periš je svojom "Mladenkom Kostonogom" ispisao vrhunsko književno delo, kakvo dugo nismo videli u regionalnoj prozi. Slojevitost njegovih čitanja tek će se postavljati pred književnu kritiku, a ono što je najfascinantnije jeste činjenica da će u pravu biti i oni koji ga budu čitali kao istorijski roman, ali i oni koji u njemu budu videli politički triler; neće mnogo grešiti ni kada ga proglase feminističkom prozom, niti pak knjigom o snazi majčinstva. Razne je žanrove upleo Periš u svoje guslanje, na način da se gotovo svako poglavlje može čitati kao poseban žanr ili čak kao priča za sebe. Jedino čega se dosledno držao jeste način kojim je počinjao svako od njih - a to je stih u epskom desetercu. Stih mahom vrcav i duhovit, pokatkad čak i lascivan; ponegde opet dubokouman i poučnog karaktera. Takođe, svako poglavlje praćeno je kraćim uvodom, u neodoljivo šarmantnom donkihotovskom maniru, koji ima za zadatak da čitaocu ukratko ukaže na dešavanja u istom - te da ga čitalac, ako mu je tako volja ili ga mrzi da čita, jednostavno preskoči (što sam Periš povremeno i savetuje!).
Još se jedna stvar ne sme zanemariti kada se govori o majstorijama Periševe stilske umetnosti. Kao što je bio dosledan u mešanju žanrova, tako je i žanr svakog poglavlja pratio odgovarajućim stilom. U poglavlju u kome je Gila mala devojčica, stil je nežan i bajkovit; kad Gila istražuje mračne seoske tajne, tu stil podseća na detektivski roman; kada se bori sa svojim demonom, žanrovski i stilski to je mala horor priča. Kada govori o pastiricama na Velebitu, podražava pastoralni stil, dok u jednoj glavi parodira stil pesnika Zoranića. Kada je Gila uhapšena na Silbi, sa sabljom pod grlom, cela je glava jedna duga, zahuktala rečenica, tako da se i "čitateljima ne dopušta udahnuti pa da i sami osjete kako teško diše grkljan kojem prijeti sablja". Naći ćemo tu glave koji su izvodi iz enciklopedija, recepti, etnološki zapisi; para-istorijska poglavlja, ali i ona potkrepljena realnim istorijskim činjenicama, poput pobune svilarskih radnika u Zadru. Moći ćemo da saznamo sijaset metoda alternativnog lečenja, ali i da prisustvujemo pravoj spiritualističkoj seansi. Biografija nadvojvode Gottfrieda, jednog od glavnih pokretača intriga u romanu, data je kao muzička kritika. Stilski i tematski genijalna je 34. glava, u kojoj saznajemo "kako se jedan život reducira do krajnosti" - tu saznajemo o mukama izbeglištva Gilinih roditelja, koji brzinom svetlosti ostaju bez ičega na svetu.
Valjalo bi, u Periševom postupku, pomenuti i jedan ozbiljan arsenal intertekstualnih i metafikcijskih sredstava, koji razgaljuju i razblažuju težinu priče. Tako ćemo, pored klasične intertekstualnosti, susreti neka poznata imena savremene hrvatske proze, prebačena u XIX vek, i upletena u neke potpuno oneobičene uloge.
🔲
I mogli bismo ovako unedogled, a da opet ne kažemo ništa dovoljno veliko i važno što bi ovu knjigu dočaralo. Potrebno je upustiti se u ovu avanturu i dozvoliti da nas vodi Periševo sigurno pero, ubeđeni da smo u dobrim rukama. Bujični talenat kakav je ovde iskazan zaslužuje mnoštvo čitalaca, barem na ovim prostorima na kojima delimo isti jezik - kako god ga zvali. Takva erupcija i usklađenost mašte, erudicije i veštine neće se tako lako i brzo ponoviti.
Okosnicu Periševe knjige predstavlja životni put devetnaestovekovne travarice i vidarice - po potrebi i nevolji veštice - Gile. Mladenke kostonoge. Njena je priča u svojim osnovama bazirana na stvarnom životu travarice koja se u XIX veku kretala područijem Dalmacije. Iz te osnovne niti, Periš je izatkao očaravajuću priču o slobodi i o snazi jedne žene.
Umetnička snaga Periševog romana leži pre svega u njegovoj doslednoj disperzivnosti, koju je, nekim čudom, uspeo da ukroti i zauzda, i uvede je u lako čitljive tokove. Disperzivnost je to posebne sorte, zato što zahvata sve segmente koji jedno književno delo čine: radnju, teme i stil, fokalizaciju i karakterizaciju likova, ali i žanrovsko zamešeteljstvo, gde nijedan žanr ne smeta ovom drugom, već ga zaigrano bodri; dijalekate koji se smenjuju shodno svojim govornicima, žar da se iz najdublje tragedije rodi čista komedija (zbog čega, očas posla, sa ivice suza dolazimo u stanje da se naglas smejemo), postmodernu ukroćenu guslama i epskim desetercem - ili, ako tako više volimo, epski deseterac nemarno razbarušen postmodernom.
Takva disperzivnost je očito bila piščevo primarno opredeljenje. Ali - kako u jednom intervijuu i sam kaže - baš je iz tog razloga pokušao da iznađe načine da čitaocu olakša prohodnost kroz ovo, gotovo bezobrazno zaigrano štivo. Dugo u književnosti nisam susrela ovako snažnu erupciju mašte, a da pritom ni jedan aspekt književne vrednosti dela nije ugrožen. Naprotiv! Kako ćemo samo lakonogo hodati kroz ovaj tekst, koji je sve samo ne lagan, priželjkujući da šetnja Periševom vrcavom i nestašnom maštom što duže potraje!
🔲
Osnovna sila koja ovaj tekst uspeva da ukroti, jeste upravo glavna junakinja - Gila, veštica i vidarica. Pisac nas pričom, u maniru dobrog političkog trilera (znam, teško je poverovati u kombinaciju veštica i političkih trilera, ali u Periševom fantazmagoričnom svetu svakakva su čudesa moguća), tera da što pre saznamo šta će se dalje desiti, znatiželjni smo i kako će se to nešto desiti, ali nas pre svega goni želja da do tančina, što je moguće pomnije i detaljnije upoznamo lik Gile. Ona je ta moćna, magična i magijska sila koja sve bočne priče, žanrovsku i stilsku razigranost, sve te digresivne epizode i propivedačke meandre - drži na okupu. Zapravo, mogli bismo reći - ako je uopšte moguće izvući jednu centralnu nit ove knjige - bila bi to nit koja se bavi odgovorom na pitanje: ko je zapravo Gila?
🔲
Pa ko je Gila? "Gila kostonoga, Gila stuha i štriga, irudica i vještica. Ali i vilenica i ljekarica. Gila iscjeliteljica, travarica, Gila gatalica, vračarica i bahorica".
Gila je žena rođena u čistom i nevinom ambijentu skromnog roditeljskog doma, bele kose i u beloj posteljici. Po narodnom verovanju, "krsnica, zduhača. Sam je Bog pomilovao da se bori protiv đavla i crnih vještica. U bijeloj plodvi s bijelom kosom, to je anđel, a ne dijete. Bijel anđel sašao pravo s neba da nas čuva i pazi". Samim je rođenjem predestinisana za posebnost, za različitost i izuzetnost - ali je sudbina anđeoska neće pratiti. Pratiće je ona ljudska, surova i teška, ona pod kojom pucaju kosti i lome se duše. Breme različitosti nikada i nigde nije lako, ali u patrijarhalnom svetu XIX veka, tamo negde u dalmatinskim zabitima - žena bele kose, inteligentna, mudra, dostojanstvena i hrabra, ona koja ne podleže konvencijama i bori se za slabije od sebe, koja ne pripada nikome, žena vidarica i travarica, a još i samohrana majka - šta je drugo mogla biti do veštica!
🔲
Knjiga je labavo uokvirena početnim i završnim poglavljem, koja se dešavaju u carskom Beču, negde krajem XIX veka. O veštici Gili peva nam guslar Želimir Periš (zanimljivo, zar ne!?!), koji je, pak, Gilinu priču čuo od izvesne Anke Revolucionarke (koja će u Gilinom životu igrati važnu ulogu, i o kojoj bi se dala napisati posebna knjiga). Tako dobijamo priču u priči u priči - jednu prstenastu (de)konstrukciju od koje nam se povremeno zavrti u glavi. Knjiga se sastoji od 52 poglavlja (premda je čak i to varljivo, obzirom da se 23. poglavlje ponavlja tri puta!), od kojih svako govori o nekome od ljudi koji su dotakli Gilinu sudbinu. Ona sama, čini se, nikada nije centralni lik, čime Periš vešto pojačava utisak njene tajanstvenosti, ali i našu znatiželju. Tim posrednim prikazivanjem, promenjljivom fokalizacijom i nepouzdanim naratorom sklapamo jedan maestralan mozaik o ženi koja je živela van svih konvencija, suprotstavljala se svakom lažnom autoritetu i delala samo po sopstvenom moralu, jasnom i preciznom kao oštrica mača. Onom moralu kome je Dobro vrhovni zakon i koje dolazi iz nekih viših sfera postojanja. I onda kada leči rane, neplodnost, depresiju ili neželjenu trudnoću, i kada poput detektiva otkriva mračne seoske tajne, i kada pomaže u štrajku ugnjetavanim radnicama, i onda kada voli i predaje se ljubavi - njen je lični moral nepoljuljan i čvrst kao stena. I onda kada beži kao ranjena zver, kada koristi svoje moći da bi sačuvala sina - i tada svaki njen čin ide samo do granica onoga što joj je potrebno da preživi. No, to je nipošto neće sprečiti da se podsmehne svakom lažnom autoritetu - bilo državi ili crkvi; neće je sprečiti da pomogne trudnoj ženi čak ni onda kada će za to morati da plati previsoku cenu, uplevši sebe i svog sina u intrige koje sežu čak do habsburškog dvora. U stalnom begu, pokušavajući da nađe maleno parče raja za sebe i sina Carevića, uhvatiće je na Silbi i kao veštici suditi joj u Pazinu. Izvući će se, ali nikada više ista, nikada ona "koja se baca u vatru da bi spasila malog čovjeka". "Jer baš su ti mali ljudi najgori. Misle da znaju što je pravda i pravednost, pa bi svoja mjerila nametnuli svima... Mali ljudi su gamad na koju se ne treba obazirati. Jedini gori od malih ljudi - su veliki".
🔲
"Mladenka kostonoga" jeste zaista čudesna knjiga - o ženi i njenoj snazi. Ali to nije tek puko štivo o slobodnoj i borbenoj ženi, lišenoj slabosti i krhkosti. Naprotiv. Gilina veličina i magična privlačnost proističu iz slabosti njene snage. Ili iz snage njene slabosti, kako nam drago; time ona postaje priča o svakoj ženi, i to je ono što je čini tako suštinski univerzalnom. Duboko u Gili nalazi se obična, ne samo ženska, već ljudska, univerzalna potreba za ljubavlju i pripadanjem, za domom i mirom, porodicom i roditeljstvom. Gilino je majčinstvo kao i svako drugo - izvor je ženske snage ali i njena najranjivija tačka. Gila - majka spremna je na nezamislive žrtve zarad svog Carevića, ona je gotovo arhetip majke - vučice. Celog je života vukovi gone, ali kada je Carević u pitanju, vučica pokazuje zube.
Možemo ovaj roman čitati kao isključivo feminističku prozu o slobodnoj i jakoj ženi, koju je tako veličanstveno ispisao jedan muškarac. No onda bismo, čini mi se, Gili oduzeli njenu tako važnu, ljudsku i životnu krhkost, koja i jeste razlog zašto je toliko volimo, i zašto će nam srce često krvariti zajedno sa njenim. Emocionalno je razorna ta snaga njene majčinske ljubavi, koja, samim ljudskim i prirodnim ustrojstvom, ne mora biti racipročno uzvraćena. Ženka će do krvi braniti svoje mladunče. Suprotno jednostavno nije prirodno.
🔲
Kao što već rekoh, Želimir Periš je svojom "Mladenkom Kostonogom" ispisao vrhunsko književno delo, kakvo dugo nismo videli u regionalnoj prozi. Slojevitost njegovih čitanja tek će se postavljati pred književnu kritiku, a ono što je najfascinantnije jeste činjenica da će u pravu biti i oni koji ga budu čitali kao istorijski roman, ali i oni koji u njemu budu videli politički triler; neće mnogo grešiti ni kada ga proglase feminističkom prozom, niti pak knjigom o snazi majčinstva. Razne je žanrove upleo Periš u svoje guslanje, na način da se gotovo svako poglavlje može čitati kao poseban žanr ili čak kao priča za sebe. Jedino čega se dosledno držao jeste način kojim je počinjao svako od njih - a to je stih u epskom desetercu. Stih mahom vrcav i duhovit, pokatkad čak i lascivan; ponegde opet dubokouman i poučnog karaktera. Takođe, svako poglavlje praćeno je kraćim uvodom, u neodoljivo šarmantnom donkihotovskom maniru, koji ima za zadatak da čitaocu ukratko ukaže na dešavanja u istom - te da ga čitalac, ako mu je tako volja ili ga mrzi da čita, jednostavno preskoči (što sam Periš povremeno i savetuje!).
Još se jedna stvar ne sme zanemariti kada se govori o majstorijama Periševe stilske umetnosti. Kao što je bio dosledan u mešanju žanrova, tako je i žanr svakog poglavlja pratio odgovarajućim stilom. U poglavlju u kome je Gila mala devojčica, stil je nežan i bajkovit; kad Gila istražuje mračne seoske tajne, tu stil podseća na detektivski roman; kada se bori sa svojim demonom, žanrovski i stilski to je mala horor priča. Kada govori o pastiricama na Velebitu, podražava pastoralni stil, dok u jednoj glavi parodira stil pesnika Zoranića. Kada je Gila uhapšena na Silbi, sa sabljom pod grlom, cela je glava jedna duga, zahuktala rečenica, tako da se i "čitateljima ne dopušta udahnuti pa da i sami osjete kako teško diše grkljan kojem prijeti sablja". Naći ćemo tu glave koji su izvodi iz enciklopedija, recepti, etnološki zapisi; para-istorijska poglavlja, ali i ona potkrepljena realnim istorijskim činjenicama, poput pobune svilarskih radnika u Zadru. Moći ćemo da saznamo sijaset metoda alternativnog lečenja, ali i da prisustvujemo pravoj spiritualističkoj seansi. Biografija nadvojvode Gottfrieda, jednog od glavnih pokretača intriga u romanu, data je kao muzička kritika. Stilski i tematski genijalna je 34. glava, u kojoj saznajemo "kako se jedan život reducira do krajnosti" - tu saznajemo o mukama izbeglištva Gilinih roditelja, koji brzinom svetlosti ostaju bez ičega na svetu.
Valjalo bi, u Periševom postupku, pomenuti i jedan ozbiljan arsenal intertekstualnih i metafikcijskih sredstava, koji razgaljuju i razblažuju težinu priče. Tako ćemo, pored klasične intertekstualnosti, susreti neka poznata imena savremene hrvatske proze, prebačena u XIX vek, i upletena u neke potpuno oneobičene uloge.
🔲
I mogli bismo ovako unedogled, a da opet ne kažemo ništa dovoljno veliko i važno što bi ovu knjigu dočaralo. Potrebno je upustiti se u ovu avanturu i dozvoliti da nas vodi Periševo sigurno pero, ubeđeni da smo u dobrim rukama. Bujični talenat kakav je ovde iskazan zaslužuje mnoštvo čitalaca, barem na ovim prostorima na kojima delimo isti jezik - kako god ga zvali. Takva erupcija i usklađenost mašte, erudicije i veštine neće se tako lako i brzo ponoviti.
May 13, 2021
“A zamisli kakvo bi to carstvo za tebe bilo. Ne biti više sama. Imati nekoga da je tvoj i da si ti njegova. Imati čopor.”
Gdje da uopće krenem s ovom knjigom… Ajde, krenut ću od stila. “Mladenka kostonoga” stilski je najzaigranije štivo na koji sam naišla. Svako poglavlje svojevrsni je eksperiment, kao mala otkačena kratka priča. Otkačena da, često šašava, uvijek brutalna, i sječe pa prodire kao sjekira kroz prsni koš.
Priča nije ispričana kronološki, pa se time često opire i koprca, a nije ni brzo štivo. No upoznalo nas je s Gilom, snažnim ženskim likom koji stoji bok uz bok s najvećim književnim heroinama. U Gilu se nemoguće zaljubiti, nemoguće je s njom ne suosjećati duboko, nemoguće se ne diviti njezinoj inteligenciji, otpornosti, dobroti, crnilu i moći. Morate upoznati Gilu, jednostavno morate.
“Koru kruha, bukaru vode i malo topline ognja, to je sve što sam tražila od vas”, Gila nastavlja. “Kad čovjek ništa nema, još uvijek ima dušu. A duša je čovjekova jedina stvar koja ga razlikuje od vuka. Čovjek je čovjek samo kad drugog čovjeka smatra čovjekom.”
March 17, 2021
Tko nije ovu knjigu pročitao, nek tu nepravdu brže bolje ispravi!
Read
January 14, 2023Raskošno, zabavno i razigrano, nema šta. Više me je impresionirao versatilni spisateljski kapacitet autora, od same knjige. Prezentovani nelinearni narativ je, meni bar, pre u latentno gejmerskom duhu, no što je postmedernistički.
'Choose your adventure' ne mogu očima da vidim u književnosti. :(
Otud i nešto lošiji lični utisak ovog svakako solidnog pisanija.
'Choose your adventure' ne mogu očima da vidim u književnosti. :(
Otud i nešto lošiji lični utisak ovog svakako solidnog pisanija.
June 28, 2024
Pa ovaj covek se tako lepo izigrao dok je pisao ovo… Ne da zna da pise covek, nego je meni ovo ludilo mozga! Ja bas nisam naisla skoro na ovako originalno i lepo delo prepuno emocija i humora, ali i PRELEPIH recenica
Sem poslednjeg poglavlja, i par vulgarnih recenica kojima prosto nije bilo mesto tu gde su se nasle - ja zaista nemam sta da zamerim knjizi od 560str!!! JA UVEK imam nesto da zamerim
zivele zene i zivele majke 💓 i ziveo cika Zelimir koji nam je podario jedno zaista vanvremensko delo u kojem ne samo da je predstavio kako nasi ljudi razmisljaju i funkcionisu, nego nam je oslikao lepezu razlicitih nezaboravnih likova na celu sa predivnom snaznom Gilom
utiske ne umem da prenesem recima, ko nije citao moze odmah da krene da cita DA toliko je dobra
Sem poslednjeg poglavlja, i par vulgarnih recenica kojima prosto nije bilo mesto tu gde su se nasle - ja zaista nemam sta da zamerim knjizi od 560str!!! JA UVEK imam nesto da zamerim
zivele zene i zivele majke 💓 i ziveo cika Zelimir koji nam je podario jedno zaista vanvremensko delo u kojem ne samo da je predstavio kako nasi ljudi razmisljaju i funkcionisu, nego nam je oslikao lepezu razlicitih nezaboravnih likova na celu sa predivnom snaznom Gilom
utiske ne umem da prenesem recima, ko nije citao moze odmah da krene da cita DA toliko je dobra
January 23, 2023
Da postoji takva opcija, ne bih ovoj knjizi dao pet zvezdica nego pet srca.
Mladenka kostonoga, kao što se u naslovu i nazire, bavi se životom veštice Gile i dihotomijom odnosa ostalih likova prema njoj.
Gilina priča je predivna i ispričana sa dozom izuzetnog humora i topline čak i kada govori o strašnim i tragičnim događajima.
Jezik kojim Periš piše je arhaičan i autentičan, ali ipak razumljiv, raspevan i razigran.
Autor koristi brojne tehnike pripovedanja kojima često menja ton i žanr knjige, pa je jedno poglavlje pisano čak i u obliku dramskog teksta, tako da i pored velikog obima njen sadržaj nikada nije repetitivan i dosadan.
Još od prvog čitanja Sto godina samoće nije mi se desilo da se ovako zaljubim u jedan roman i apsolutno ga preporučujem svima.
Mladenka kostonoga, kao što se u naslovu i nazire, bavi se životom veštice Gile i dihotomijom odnosa ostalih likova prema njoj.
Gilina priča je predivna i ispričana sa dozom izuzetnog humora i topline čak i kada govori o strašnim i tragičnim događajima.
Jezik kojim Periš piše je arhaičan i autentičan, ali ipak razumljiv, raspevan i razigran.
Autor koristi brojne tehnike pripovedanja kojima često menja ton i žanr knjige, pa je jedno poglavlje pisano čak i u obliku dramskog teksta, tako da i pored velikog obima njen sadržaj nikada nije repetitivan i dosadan.
Još od prvog čitanja Sto godina samoće nije mi se desilo da se ovako zaljubim u jedan roman i apsolutno ga preporučujem svima.
March 16, 2022
Genijalno napisan roman. Nevjerojatna kombinacija različitih stilova pisanja, ne znam jesam li ikada naišla na nešto slično. U ovaj roman je utkano sve ono što je činilo naš narod kroz povijest. Težak rad, pravila, Crkva, predrasude i praznovjerja. Više od 400 stranica savršenstva.
August 24, 2024
4.5*
Kada su u pitanju "hajpovane" knjige (a ova to jeste jedno vreme bila, bar od strane bookstagramera), uvek oklevam i sačekam da prođe prvi talas oduševljenja, kako bih realnije procenila da li me takva knjiga privlači ili sam samo toliko puta videla preporuke, da mi podsvest šalje automatsku poruku :)
Kod "Mladenke Kostonoge", Želimira Periša, i zbog toga mi je mnogo drago, ništa nije preterano. Gila je takva gromada od lika, da teško da mogu da je uporedi sa nekim/nečim sličnim joj.
Legenda o Gili koja je ušla u pesme, bajke, kletve i uspavanke, Gila travarka, veštica, vila, lekarica, mora, gorštakinja, gatara, šegrtkinja, preduzetnica, ćerka, majka, buntovnica, pravednica, osvetnica, grešnica i svetica, mučenica.... Belojka, belokosa, obeležena, u posteljici rođena, jedna jedinstvena, hrabra i nepokolebljiva u onome što je istinito i pravedno.
Radnja je smeštena u Austrougarsko carstvo, krajem 18. i tokom većeg dela 19. veka, nešto manje u prestonicu, mahom u njene južne pokrajine: Belu Krajinu, samu granicu Carstva, odnosno dalmatinsko primorje i zaleđe Velebita- prostor zaostao i siromašan u kulturi i u materijalnom smislu, ali ne i duhu; čitava plejada likova iz naroda koji je pljačkan, oporezovan i deljen između Mletaka, Turaka, Francuza i Austrougara.
Roman je zanimljiv i kompoziciono, pre svakog poglavlja, imamo dvostih u epskom desetercu i kratak opis koji najavljuje događaje koji su u njemu opisani. Inače, radnja nije hronološka, Gilina prošlost i poreklo su misterija koja se odmotava deo po deo. Uloga narodnog guslara, koji otvara roman i svedoči kroz pevanje uz gusle o samoj Gili, u istražnom zatvoru bečkog kazamata, takođe ima svoje mesto u ovoj priči, samo budite strpljivi.
Poglavlja su kratka, radnja je zanimljiva, likovi mnogobrojni i uverljivi, stil se menja i ide od prostog pripovedanja, do igrokaza u vidu dijaloga, administrativnih spisa, recepata za lečenje narodnim biljem, bajalica, pa čak i muzikološke, stručne analize kompozicija, odnosno klavirskog recitala kome prisustvujemo.
Pisac/guslar je u ovom romanu opevao istoriju, sudbinu, karakter, tradiciju, politiku, narodne običaje i verovanja ljudi balkanskog prostora, a ono u čemu je maestralan je, da bez obzira na očekivane progone, stradanja, zloupotrebe i zlostavljanja, niti jednom nije upao u patetiku, ostrašćenost, birao strane ili direktno kritikovao, već sve obojio ironijom i satirom, humorom osvetlio sve naše (samo)izdaje, prevrtljivost, ambicije, najdublje i najgore porive, slabost morala i demonstriranje moći nad nemoćnima, naročito deci i ženama. Čak i kada je brutalnost prisutna, nekako je predstavljena tako da ne svedočimo svakoj pojedinosti, iako je jasno o čemu se tu radi, i moramo da propatimo.
Dodelio je Gili kasnije u životu jednu veliku tajnu i na samom početku detinjstva jednog velikog demona koji je progone i plaše, toliko, da se odrekla svega ostalog ne bi li se posvetila samo jednoj ulozi i postala obična žena. U jednom trenutku najveće izdaje i velikog stradanja, odrećiće se i svog imena...
Kraj je takođe jako zadovoljavajuć, neočekivan i zanimljiv, ne bih da zalazim u pojedinosti, sveukupno, ovo je bilo jako uzbudljivo i emotivno ispunjujuće književno iskustvo, ogromna preporuka za ovaj roman i Gilu Kostonogu! 🤍
Kada su u pitanju "hajpovane" knjige (a ova to jeste jedno vreme bila, bar od strane bookstagramera), uvek oklevam i sačekam da prođe prvi talas oduševljenja, kako bih realnije procenila da li me takva knjiga privlači ili sam samo toliko puta videla preporuke, da mi podsvest šalje automatsku poruku :)
Kod "Mladenke Kostonoge", Želimira Periša, i zbog toga mi je mnogo drago, ništa nije preterano. Gila je takva gromada od lika, da teško da mogu da je uporedi sa nekim/nečim sličnim joj.
Legenda o Gili koja je ušla u pesme, bajke, kletve i uspavanke, Gila travarka, veštica, vila, lekarica, mora, gorštakinja, gatara, šegrtkinja, preduzetnica, ćerka, majka, buntovnica, pravednica, osvetnica, grešnica i svetica, mučenica.... Belojka, belokosa, obeležena, u posteljici rođena, jedna jedinstvena, hrabra i nepokolebljiva u onome što je istinito i pravedno.
Radnja je smeštena u Austrougarsko carstvo, krajem 18. i tokom većeg dela 19. veka, nešto manje u prestonicu, mahom u njene južne pokrajine: Belu Krajinu, samu granicu Carstva, odnosno dalmatinsko primorje i zaleđe Velebita- prostor zaostao i siromašan u kulturi i u materijalnom smislu, ali ne i duhu; čitava plejada likova iz naroda koji je pljačkan, oporezovan i deljen između Mletaka, Turaka, Francuza i Austrougara.
Roman je zanimljiv i kompoziciono, pre svakog poglavlja, imamo dvostih u epskom desetercu i kratak opis koji najavljuje događaje koji su u njemu opisani. Inače, radnja nije hronološka, Gilina prošlost i poreklo su misterija koja se odmotava deo po deo. Uloga narodnog guslara, koji otvara roman i svedoči kroz pevanje uz gusle o samoj Gili, u istražnom zatvoru bečkog kazamata, takođe ima svoje mesto u ovoj priči, samo budite strpljivi.
Poglavlja su kratka, radnja je zanimljiva, likovi mnogobrojni i uverljivi, stil se menja i ide od prostog pripovedanja, do igrokaza u vidu dijaloga, administrativnih spisa, recepata za lečenje narodnim biljem, bajalica, pa čak i muzikološke, stručne analize kompozicija, odnosno klavirskog recitala kome prisustvujemo.
Pisac/guslar je u ovom romanu opevao istoriju, sudbinu, karakter, tradiciju, politiku, narodne običaje i verovanja ljudi balkanskog prostora, a ono u čemu je maestralan je, da bez obzira na očekivane progone, stradanja, zloupotrebe i zlostavljanja, niti jednom nije upao u patetiku, ostrašćenost, birao strane ili direktno kritikovao, već sve obojio ironijom i satirom, humorom osvetlio sve naše (samo)izdaje, prevrtljivost, ambicije, najdublje i najgore porive, slabost morala i demonstriranje moći nad nemoćnima, naročito deci i ženama. Čak i kada je brutalnost prisutna, nekako je predstavljena tako da ne svedočimo svakoj pojedinosti, iako je jasno o čemu se tu radi, i moramo da propatimo.
Dodelio je Gili kasnije u životu jednu veliku tajnu i na samom početku detinjstva jednog velikog demona koji je progone i plaše, toliko, da se odrekla svega ostalog ne bi li se posvetila samo jednoj ulozi i postala obična žena. U jednom trenutku najveće izdaje i velikog stradanja, odrećiće se i svog imena...
Kraj je takođe jako zadovoljavajuć, neočekivan i zanimljiv, ne bih da zalazim u pojedinosti, sveukupno, ovo je bilo jako uzbudljivo i emotivno ispunjujuće književno iskustvo, ogromna preporuka za ovaj roman i Gilu Kostonogu! 🤍
This entire review has been hidden because of spoilers.
April 14, 2025
Slojevito djelo, vrhunskog jezika, magijske fabule. Uživala sam.
January 22, 2021
Kad Periš piše o porodu na kominu, sjetim se da je moja baba izrađala veći dio svoje djece kući, neke baš kraj komina. Kad piše o irudici, vještici, zvone mi babine priče o vilama i vidurinama. Murava je puna Dalmacija, a prizori negostoljubivoga krša kojima se danas ipak rijetko šeću vuci, znani su svima koji se ne voze autocestom. Načelnici i razbojnici kao nekada i danas skladno vladaju - pa portal Telegram posve opravdano ima rubriku politika&kriminal. Mediteranski vrt u mom gradu emitira bar dio mirisa onog bolskog iz knjige.
Ova knjiga dijelom je povijesni roman, dijelom triler. Pisan poput mozaika, a svaka "glava" uklapa se u sliku o ovim našim prostorima i ljudima u 19. stoljeću, priču o praznovjernim plemenima, vucima i hajducima, jarmu vlasti, zamecima ideje o jeziku i naciji. A sve to Periš iznosi kroz pripovijest o Gili - arhetipskom liku, ženi koja se sa sudbinom nosi bez samosažaljenja, iako joj ona utisne nemio naslov vještice. I dok autor protagonisticu goni od nemila do nedraga po Zagori, obali, otocima sve do samoga "oka" monarhije, ujedno ispisuje odu ženskom instinktu i intelektu.
Duhovito napisan, na rubu parodije, ali nikad preko njega, Mladenka kostonoga odličan je roman.
Ova knjiga dijelom je povijesni roman, dijelom triler. Pisan poput mozaika, a svaka "glava" uklapa se u sliku o ovim našim prostorima i ljudima u 19. stoljeću, priču o praznovjernim plemenima, vucima i hajducima, jarmu vlasti, zamecima ideje o jeziku i naciji. A sve to Periš iznosi kroz pripovijest o Gili - arhetipskom liku, ženi koja se sa sudbinom nosi bez samosažaljenja, iako joj ona utisne nemio naslov vještice. I dok autor protagonisticu goni od nemila do nedraga po Zagori, obali, otocima sve do samoga "oka" monarhije, ujedno ispisuje odu ženskom instinktu i intelektu.
Duhovito napisan, na rubu parodije, ali nikad preko njega, Mladenka kostonoga odličan je roman.
October 18, 2022
Mnogo se teško odlučujem da čitam nešto što je savremeno, meni „neispitano“ i hvaljeno od ljudi čiji mi se čitalački ukus ne dopada. Periševoj me knjizi, moram priznati, privukao neobičan, sveden i poprilično lep dizajn korice, zainteresovao opis na zadnjoj korici i, na kraju, uvukao sadržaj samog dela.
Zaista sam oduševljen da jedan savremenik može, hoće i piše stilom Ivane Brlić Mažuranić čije sam Priče iz davnine (naročito voljenu Šumu Striborovu) čitao još kao sasvim mali, i nekoliko puta kasnije, u različitim dobima. Jer, kada se pređe uvod, koji je u formi zapisnika istražnog sudije, kaža o Gili upravo počinje kao što i recimo „Regoč“ ili „Jagor“ počinju i lagano odmotava klupko. Negde isuviše lagano, negde se to klupko zamrsi, negde ode u skroz neplaniranom pravcu, ali na koncu nađe ponovo pravu stazu.
Još jedna interesantna karakteristika Periševog stila jeste, upravo, stilska eklektičnost baš kao što je Džojs primenio u svom Uliksu: ima delova čisto deskriptivnog narativa, koje ponegde smenjuje eseistička proza, koja uroni u dramski tekst prepun didaskalija, a njega smeni nešto što podseća na dadaističku poeziju, koju zameni poglavlje u tipu „upoznaj svoju avanturu“ sa više opcija za odabir završetka. Ponegde to bude vrlo uspešno uklopljeno, a negde deluje pomalo usiljeno i nepotrebno, jer širi ionako obimnu priču. To me je u nekoliko navrata poprilično usporilo u čitanju, jer imam blagi otklon od knjiga čiji obim prelazi 400-450 strana (osim ako nisu zaista vrhunska književna dela u pitanju).
Dijalozi su vrlo živi, prirodni i kriju još jednu draž – dijalekte – preplitanje ikavice i štokavice gradi jednu milozvučnu kakofoniju koja je obojena varijetetom likova iz različitih krajeva Hrvatske. Psovke su sočne i masne ali je svaka na mestu. Svaka „pogana“ reč je upotrebljena baš tamo gde treba i svaki lascivni opis je upravo u pravoj meri donesen. Priča je smeštena u XIX vek, kojekude po Dalmaciji i delom u Austriji (tj. Austro-Ugarskoj, razumljivo zbog čega ehehehe) i govori o odnosu lokalnog seoskog življa prema ženama koje su, baveći se spravljanjem kojekakvih melema, čajeva i recitovanjem bajalica, proglašavane vešticama. Tema nije niti nova niti rabljena do sada, ali je dugo nije bilo u književnosti, pa je nekim novim generacijama sve to začudno i sveže, a nama starijima lepo podsećanje. Naime, u opsežnoj stidiji Ugovor s đavlom, pisao je Vladimir Bayer o procesima protiv veštica kako u Evropi tako i u Hrvatskoj, gde je Malleus Maleficarum itekako dosezao. Takođe, Marija Jurić Zagorka je u svojem serijalu knjiga Grička vještica crpela istu temu, samo je radnja smeštena u Zagorju. Pokušao sam da čitam prvi deo, ali sam zbog obima i učmalosti priče odustao.
Najposle, najviše komentara o ovoj knjizi koje sam pronašao kojekude po internetu, po principu domino efekta tj. dobro poznate bukstagramerske prepisivačke škole, karakteriše knjigu kao vrhunski feministički pokret žena u XIX veku u tom delu austrougarskog carstva kome je tada Hrvatska pripadala. Kao što rekoh – niti je ovde reč o uzaviranju feminizma, niti je ovo feministička knjiga, jer je reč o posebnim ženama koje su se zbog svog znanja, karaktera i prodornosti razlikovale od skrušenica svojeg doba, te su bile prozivane pogrdnim imenima, iako su pomagale narodu, a to za ono vreme nije bilo ništa neobično. Da bi se to razumelo na pravi način, treba se preorjentisati na vreme o kojem govori, te ne posmatrati i tumačiti knjigu iz savremenog, poprilično u odnosu na XIX vek mnogostruko izmenjenog stanovišta. Ono što knjiga zaista donosi u dobrom svetlu jeste odličan opis položaja žene na tadašnjem Balkanu. Lik „veštice“ Gile je toliko lepo razrađen, slojevito i u parčadima koje je Periš rasuo posvuda po narativu, njišući hronotop napred i nazad kroz godine da zaokruži čitavu priču o njoj i njenim sadrugama Anki i Alici i njihovim borbama sa ljudima i vremenom i u kome su živele.
Zaista sam oduševljen da jedan savremenik može, hoće i piše stilom Ivane Brlić Mažuranić čije sam Priče iz davnine (naročito voljenu Šumu Striborovu) čitao još kao sasvim mali, i nekoliko puta kasnije, u različitim dobima. Jer, kada se pređe uvod, koji je u formi zapisnika istražnog sudije, kaža o Gili upravo počinje kao što i recimo „Regoč“ ili „Jagor“ počinju i lagano odmotava klupko. Negde isuviše lagano, negde se to klupko zamrsi, negde ode u skroz neplaniranom pravcu, ali na koncu nađe ponovo pravu stazu.
Još jedna interesantna karakteristika Periševog stila jeste, upravo, stilska eklektičnost baš kao što je Džojs primenio u svom Uliksu: ima delova čisto deskriptivnog narativa, koje ponegde smenjuje eseistička proza, koja uroni u dramski tekst prepun didaskalija, a njega smeni nešto što podseća na dadaističku poeziju, koju zameni poglavlje u tipu „upoznaj svoju avanturu“ sa više opcija za odabir završetka. Ponegde to bude vrlo uspešno uklopljeno, a negde deluje pomalo usiljeno i nepotrebno, jer širi ionako obimnu priču. To me je u nekoliko navrata poprilično usporilo u čitanju, jer imam blagi otklon od knjiga čiji obim prelazi 400-450 strana (osim ako nisu zaista vrhunska književna dela u pitanju).
Dijalozi su vrlo živi, prirodni i kriju još jednu draž – dijalekte – preplitanje ikavice i štokavice gradi jednu milozvučnu kakofoniju koja je obojena varijetetom likova iz različitih krajeva Hrvatske. Psovke su sočne i masne ali je svaka na mestu. Svaka „pogana“ reč je upotrebljena baš tamo gde treba i svaki lascivni opis je upravo u pravoj meri donesen. Priča je smeštena u XIX vek, kojekude po Dalmaciji i delom u Austriji (tj. Austro-Ugarskoj, razumljivo zbog čega ehehehe) i govori o odnosu lokalnog seoskog življa prema ženama koje su, baveći se spravljanjem kojekakvih melema, čajeva i recitovanjem bajalica, proglašavane vešticama. Tema nije niti nova niti rabljena do sada, ali je dugo nije bilo u književnosti, pa je nekim novim generacijama sve to začudno i sveže, a nama starijima lepo podsećanje. Naime, u opsežnoj stidiji Ugovor s đavlom, pisao je Vladimir Bayer o procesima protiv veštica kako u Evropi tako i u Hrvatskoj, gde je Malleus Maleficarum itekako dosezao. Takođe, Marija Jurić Zagorka je u svojem serijalu knjiga Grička vještica crpela istu temu, samo je radnja smeštena u Zagorju. Pokušao sam da čitam prvi deo, ali sam zbog obima i učmalosti priče odustao.
Najposle, najviše komentara o ovoj knjizi koje sam pronašao kojekude po internetu, po principu domino efekta tj. dobro poznate bukstagramerske prepisivačke škole, karakteriše knjigu kao vrhunski feministički pokret žena u XIX veku u tom delu austrougarskog carstva kome je tada Hrvatska pripadala. Kao što rekoh – niti je ovde reč o uzaviranju feminizma, niti je ovo feministička knjiga, jer je reč o posebnim ženama koje su se zbog svog znanja, karaktera i prodornosti razlikovale od skrušenica svojeg doba, te su bile prozivane pogrdnim imenima, iako su pomagale narodu, a to za ono vreme nije bilo ništa neobično. Da bi se to razumelo na pravi način, treba se preorjentisati na vreme o kojem govori, te ne posmatrati i tumačiti knjigu iz savremenog, poprilično u odnosu na XIX vek mnogostruko izmenjenog stanovišta. Ono što knjiga zaista donosi u dobrom svetlu jeste odličan opis položaja žene na tadašnjem Balkanu. Lik „veštice“ Gile je toliko lepo razrađen, slojevito i u parčadima koje je Periš rasuo posvuda po narativu, njišući hronotop napred i nazad kroz godine da zaokruži čitavu priču o njoj i njenim sadrugama Anki i Alici i njihovim borbama sa ljudima i vremenom i u kome su živele.
June 27, 2023
Ma, bravo!
July 12, 2021
Uopće ne ulazim u to zašto je autor dobio ovogodišnju književnu nagradu tportala - struka valjda zna, a ja mu čestitam. Inače, što se tiče romana, tema je zanimljiva, a fino sam i "prošetala" svim onim lijepim mjestima Dalmacije i Istre. Neka su poglavlja bila više zanimljiva, neka manje, vremenskih skokova je puno, što sam ja teško hvatala i sve u svemu, bilo mi je teško. Ponekad sam se osjećala kao ona nekadašnja školarka koja čita obveznu lektiru, a u želucu joj muka. Ovo nije bilo za mene.
Ali, bez obzira na sve, čitajte domaće, čitajte Periša!
Ali, bez obzira na sve, čitajte domaće, čitajte Periša!
May 8, 2025
Mala moja četiri su sata/skini noge sa mojega vrata.
Čula sam ja za narodni deseterac, jesam. Maras je o njemu pričao u nekom intervjuu u kojem je novinar propitkivao njegova rješenja za prijevod Hamleta - kako li se samo drznuo! I jest on narodan, al je stih, pa je u mojoj glavi bio nekako uzvišen, plemenit i nedodirljiv - nemam ritma, pa svaki ritam kod mene izaziva strahopoštovanje. I otvorim Mladenku kostonogu i skužim da sam i ja, kao Mate, odrasla uz narodni deseterac (primjer na početku recenzije). Prema Matinoj priči, deseterci njegove matere bili su uzvišeniji od onih moga ćaće, ali deseterac je deseterac.
Zašto Maras, njegova mater i moj ćaća?
Taj Marasov intervju pokazao mi je da, kad su jezik, pisanje i prijevod u pitanju, treba imati muda, ali treba imati i osjećaj, onaj ž n se kva (moja mater je pak više lupala po francuskom nego po desetercu). A Periš, brate, ima oboje i to toliko da ne zna gdje s njima. Zapravo, zna on dobro gdje s njima - na papir.
Mladenka kostonoga je kao obnova nakon potresa. Ne, ne - nije spora i mukotrpna, kao naša obnova. Ne, ona je kao obnova nakon potresa u Japanu. Da, sve djeluje zbrdazdola, sve je kupusavo, ali svejedno znas da Obnovator-san zna tocno zasto radi to sto radi (*ebeno sam se zapetljala u metaforu, al ne da mi se sad izvlačit).
Zašto Maras, njegova mater i moj ćaća?
Zato što su neke od recenica u ovoj knjizi, kao i neki likovi i opisi, probuđeni duhovi moga djetinjstva. Ne, nisam odrasla u 19. stoljecu, nego Obnovator-san (ili idi do kraja ili nemoj ić!) nevjerojatno dobro na papir prenosi bezvremensku kvalitetu duha dalmatinskoga.
Jedno “Iruda ti jebem” probudilo je u meni zaboravljena sjećanja i podsjetilo me na dio duše koji sam odavno izgubila, ako sam ga ikada uopće imala.
Dio tog mog odrastanja, tijekom kojeg su Isus i Marija bili (opsovani) sudionici beskrajnih partija briškule i trišete, bio je i Krleža. Znate ona zelenkasto-crvena izdanja, sa zlatnim slovima? Selili smo se više puta, ali uvijek su bile dio svakog podstanarskog stana. Više su te knjige bile dom nego stan u kojem smo u tom trenu bili - zidovi i namještaj su se mijenjali, ali knjige su bile konstanta. Svi su ih imali u kući. Evo, imam ih i ja, iako je ćaća, prije zadnje velike seobe, naše (naše, ne njegove!!!) poklonio knjižnici.
Da napokon privedem ovu slučajnu ispovijed kraju, mislim da bi Mladenka kostonoga trebala biti jedna od knjiga koje su na svakoj, ako ne hrvatskoj, onda barem dalmatinskoj polici.
Čula sam ja za narodni deseterac, jesam. Maras je o njemu pričao u nekom intervjuu u kojem je novinar propitkivao njegova rješenja za prijevod Hamleta - kako li se samo drznuo! I jest on narodan, al je stih, pa je u mojoj glavi bio nekako uzvišen, plemenit i nedodirljiv - nemam ritma, pa svaki ritam kod mene izaziva strahopoštovanje. I otvorim Mladenku kostonogu i skužim da sam i ja, kao Mate, odrasla uz narodni deseterac (primjer na početku recenzije). Prema Matinoj priči, deseterci njegove matere bili su uzvišeniji od onih moga ćaće, ali deseterac je deseterac.
Zašto Maras, njegova mater i moj ćaća?
Taj Marasov intervju pokazao mi je da, kad su jezik, pisanje i prijevod u pitanju, treba imati muda, ali treba imati i osjećaj, onaj ž n se kva (moja mater je pak više lupala po francuskom nego po desetercu). A Periš, brate, ima oboje i to toliko da ne zna gdje s njima. Zapravo, zna on dobro gdje s njima - na papir.
Mladenka kostonoga je kao obnova nakon potresa. Ne, ne - nije spora i mukotrpna, kao naša obnova. Ne, ona je kao obnova nakon potresa u Japanu. Da, sve djeluje zbrdazdola, sve je kupusavo, ali svejedno znas da Obnovator-san zna tocno zasto radi to sto radi (*ebeno sam se zapetljala u metaforu, al ne da mi se sad izvlačit).
Zašto Maras, njegova mater i moj ćaća?
Zato što su neke od recenica u ovoj knjizi, kao i neki likovi i opisi, probuđeni duhovi moga djetinjstva. Ne, nisam odrasla u 19. stoljecu, nego Obnovator-san (ili idi do kraja ili nemoj ić!) nevjerojatno dobro na papir prenosi bezvremensku kvalitetu duha dalmatinskoga.
Jedno “Iruda ti jebem” probudilo je u meni zaboravljena sjećanja i podsjetilo me na dio duše koji sam odavno izgubila, ako sam ga ikada uopće imala.
Dio tog mog odrastanja, tijekom kojeg su Isus i Marija bili (opsovani) sudionici beskrajnih partija briškule i trišete, bio je i Krleža. Znate ona zelenkasto-crvena izdanja, sa zlatnim slovima? Selili smo se više puta, ali uvijek su bile dio svakog podstanarskog stana. Više su te knjige bile dom nego stan u kojem smo u tom trenu bili - zidovi i namještaj su se mijenjali, ali knjige su bile konstanta. Svi su ih imali u kući. Evo, imam ih i ja, iako je ćaća, prije zadnje velike seobe, naše (naše, ne njegove!!!) poklonio knjižnici.
Da napokon privedem ovu slučajnu ispovijed kraju, mislim da bi Mladenka kostonoga trebala biti jedna od knjiga koje su na svakoj, ako ne hrvatskoj, onda barem dalmatinskoj polici.
July 18, 2022
„U metafori vjetra Gila je onaj trenutak kad se priroda umiri i utihne, kad se koža naježi od očekivanja jer osjeća da će joj se nešto dogoditi. Gila je trenutak prije nego što silovito udari bura.“
Na blogu sam pokušala da približim ovo delo, mada nisam rekla ništa pametnije od onih koji su već pisali o Mladenki: https://viewfrommyshelf.wordpress.com...
U svakom slučaju, r o m a n č i n a.
Na blogu sam pokušala da približim ovo delo, mada nisam rekla ništa pametnije od onih koji su već pisali o Mladenki: https://viewfrommyshelf.wordpress.com...
U svakom slučaju, r o m a n č i n a.
August 30, 2021
Wow.
Metikulozno i u detalje isplanirana knjiga. Kirurškom preciznošću izrezana i nanokoncem ponovno sastavljena.
Priča je razbacana, stilovi pijano teturaju od poglavlja do poglavlja. Ali ni u jednom trenutku narativ nije izgubljen.
Ova knjiga je jedan kaotični mozaik jasniji od otvorenog prozora.
Metikulozno i u detalje isplanirana knjiga. Kirurškom preciznošću izrezana i nanokoncem ponovno sastavljena.
Priča je razbacana, stilovi pijano teturaju od poglavlja do poglavlja. Ali ni u jednom trenutku narativ nije izgubljen.
Ova knjiga je jedan kaotični mozaik jasniji od otvorenog prozora.
December 15, 2024
Koliko želite da se igrate formom?
Gos'n Periš: Da.
Fantastično!
Gos'n Periš: Da.
Fantastično!
September 29, 2020
Mladenka kostonoga je romančina, legenda, mit, triler, parodija, satira, povijesni roman, ep, sve napisano tako razigrano i upečatljivo, majstorski! Priča o Gili univerzalna je priča o nezaštićenoj ženi s djetetom kojoj nitko i ništa nije sklono i koja se bori za opstanak, a takvih je u svakom društvu i vremenu.
September 24, 2020
Ljudi moji, čitajte Periša!
November 26, 2022
Knjiga je remek delo književnosti na domaćem jeziku. Zaslužuje više od jednog čitanja. Sigurno ću joj se još vraćati. Autor je za mene istinsko otkriće.
Read
March 18, 2021Eh...krenulo je entizijastično, euforično i obećavajuće. Hvalila sam je svakome i govorila koliko je odlična.
I evo, u zadnja dva dana - zastoj. Mučim se s njom ili ona sa mnom, kako god okrenete. Guram, trudim se, grizem i čupam i jednostavno ne ide. NE IDE.
Znam da Mladenka nije za čitanje "odjednom". Znam da s njom treba polako i iskreno nisam je forsirala. Znam da u sebi ima neobičan vremenski slijed i da je nekima bilo teško ga pratiti, no kod mene to nije bio problem.
No, kako sam rekla - ne ide.
I znate što? To je ok. To je čisto ok. Nismo rođeni da pročitamo sve knjige. Nismo rođeni ni da nam se sviđaju iste stvari. Možda nije bilo naše vrijeme, a možda ono nikada ni ne dođe.
Ali, u redu je reći ne sviđa mi se ta i ta knjiga. U redu je reći da neku knjigu nismo završili. U redu je odustati. I sve je to ljudski.
Knjiga, hvala Bogu ima.
I evo, u zadnja dva dana - zastoj. Mučim se s njom ili ona sa mnom, kako god okrenete. Guram, trudim se, grizem i čupam i jednostavno ne ide. NE IDE.
Znam da Mladenka nije za čitanje "odjednom". Znam da s njom treba polako i iskreno nisam je forsirala. Znam da u sebi ima neobičan vremenski slijed i da je nekima bilo teško ga pratiti, no kod mene to nije bio problem.
No, kako sam rekla - ne ide.
I znate što? To je ok. To je čisto ok. Nismo rođeni da pročitamo sve knjige. Nismo rođeni ni da nam se sviđaju iste stvari. Možda nije bilo naše vrijeme, a možda ono nikada ni ne dođe.
Ali, u redu je reći ne sviđa mi se ta i ta knjiga. U redu je reći da neku knjigu nismo završili. U redu je odustati. I sve je to ljudski.
Knjiga, hvala Bogu ima.
April 5, 2021
Sljedeći put, kad budem čitala ovu knjigu, uzet ću rječnik dijalektizama i neku dobru rakiju. Osjećala sam se kao u Gardalandu na onom vlaku smrti (na koji ni mrtva ne bih išla btw) s rukama u zraku i jurim 200km/h. Dođem na vrh nekog, ajmo reći, vedrijeg poglavlja i znam da me u nekom od idućih čeka strmoglavi pad u mrak hrvatske povijesti, ljudske zlobe i gluposti, majčinske požrtvovnosti... osjećam mučninu, ali ne mogu zaustaviti vožnju. Luda, luda knjiga.
April 30, 2025
I read this book in French.
It hasn’t been translated into English which is scandalous and goes to show how impoverished our literary landscape is despite the abundance of titles which are often times more of the same.
This is a bloody masterpiece, with so much texture, humour, culture and history, I wonder how the author managed it on a technical level. Managing to master experimental storytelling on this level is just mind boggling. Meanwhile trash fills our shelves and brains when books like this exist.
A simply epic tale that shows incredible mastery of genre and style, a beautiful sensitivity and empathy in the description of the characters… this isn’t a book that can be described.
It hasn’t been translated into English which is scandalous and goes to show how impoverished our literary landscape is despite the abundance of titles which are often times more of the same.
This is a bloody masterpiece, with so much texture, humour, culture and history, I wonder how the author managed it on a technical level. Managing to master experimental storytelling on this level is just mind boggling. Meanwhile trash fills our shelves and brains when books like this exist.
A simply epic tale that shows incredible mastery of genre and style, a beautiful sensitivity and empathy in the description of the characters… this isn’t a book that can be described.
September 30, 2023
Najbolja knjiga koju sam pročitala ove godine. Savršena kombinacija karakteristika hrvatske usmene književnosti s modernim romanom i radnjom koja je puna preokreta.
Svako poglavlje ima svoj stil pisanja, svoju formu, samo da spomenemo detalje kao što su poglavlje napisano na izvornoj čakavici, zatim ono napisano jezikom iz hrvatske renesanse, poglavlje napisano iz gledišta desne ruke, poglavlje u kojem čitatelj odlučuje o životu ili smrti likova...
Savršena kombinacija "visoke" književnosti i količine vulgarizama ukomponiranih u svakodnevni govor, ali i u deseterce koje autor predstavlja na početku svakog poglavlja.
Uistinu preporučam ovu knjigu svakome tko misli da hrvatska književnost nema dobrih pisaca.
Svako poglavlje ima svoj stil pisanja, svoju formu, samo da spomenemo detalje kao što su poglavlje napisano na izvornoj čakavici, zatim ono napisano jezikom iz hrvatske renesanse, poglavlje napisano iz gledišta desne ruke, poglavlje u kojem čitatelj odlučuje o životu ili smrti likova...
Savršena kombinacija "visoke" književnosti i količine vulgarizama ukomponiranih u svakodnevni govor, ali i u deseterce koje autor predstavlja na početku svakog poglavlja.
Uistinu preporučam ovu knjigu svakome tko misli da hrvatska književnost nema dobrih pisaca.
February 9, 2025
želimir periš you smoke too tough your epski deseterac too different your witch too bad they'll kill* you!!!!!!!!!!
ako ovo kroz 30 godina ne postane obavezna literatura na kroatistici ili na komparativnoj ja stvarno ne znam, motaj kablove. imam čak i par sitnih zamjerki, ali doslovno mi je blesavo cjepidlačiti nad nečim ovako ambicioznim i istinski svjetskim, tako da suzdržat ću se od daljnjih komentara. svi obožavatelji postmoderne, (historijske) metafikcije, feminističkih i postimperijalnih romana, pravac u najbližu knjižnicu ili knjižaru po mladenku kostonogu prije nego što gila baci urok na vas!!!!
*udarit guslama po glavi :(((
ako ovo kroz 30 godina ne postane obavezna literatura na kroatistici ili na komparativnoj ja stvarno ne znam, motaj kablove. imam čak i par sitnih zamjerki, ali doslovno mi je blesavo cjepidlačiti nad nečim ovako ambicioznim i istinski svjetskim, tako da suzdržat ću se od daljnjih komentara. svi obožavatelji postmoderne, (historijske) metafikcije, feminističkih i postimperijalnih romana, pravac u najbližu knjižnicu ili knjižaru po mladenku kostonogu prije nego što gila baci urok na vas!!!!
*udarit guslama po glavi :(((
April 6, 2023
Ma kakvih 5, desetka k'o kuća!
July 19, 2025
Ovo je nešto doista kreativno, posebno i divno ❤️
Periš s velikom pronicljivošću i duhovitošću gradi epsku priču o životu i borbama jedne posebne žene u društvu prepunom zatucanosti, mizoginije i pohlepe, i tako postavlja zrcalo suvremenom (hrvatskom) društvu, kako ne bismo pomislili da smo baš tako mnogo napredovali.
Fenomenalno napisana knjiga i budući klasik hrvatske i regionalne književnosti!
Periš s velikom pronicljivošću i duhovitošću gradi epsku priču o životu i borbama jedne posebne žene u društvu prepunom zatucanosti, mizoginije i pohlepe, i tako postavlja zrcalo suvremenom (hrvatskom) društvu, kako ne bismo pomislili da smo baš tako mnogo napredovali.
Fenomenalno napisana knjiga i budući klasik hrvatske i regionalne književnosti!
August 9, 2025
nije me jako dugo knjiga ovako odusevila...
da ocjene idu do 100 dobila bi 100
zelimire, svaka ti dala
da ocjene idu do 100 dobila bi 100
zelimire, svaka ti dala
April 18, 2025
Ljubavno pismo našem podneblju, najviše podneblju Dinarida, koju ljubav iz sentimentalnih razloga dijelim. Nije samo ljubav, nego i više nego zaslužena sprdancija, a i grozan odnos prema ženama koji uz unutarnju snagu i inteligenciju prebrode. Autor je mudro smjestio radnju 100-150 godina prerano i tako izbjegao ustaše i partizane, iako imam dojam da se u knjizi zapravo radi o 20 stoljeću. Autentično preneseni dijalekti, mentaliteti i običaji. Čak i slavenska mitologija koja nam se zadnjih desetljeća servira iz druge ruke (nekad neopaganski) je lijepo upletena u fiktivni folklor. Nadnaravno lebdi natuknuto, ali uvijek bude potkopano i ostane u glavama aktera scene, zadnji dio knjige umalo da prelazi u steampunk. Pitko ali ne plitko, raznoliko, potresno, na pravim mjestima istinski dirljivo. Gila, crnim prilikama i sve crnijoj kosi usprkos (očito) nije mora nego krsnica.
Nije da se ne bi dalo nać tehničkih zamjerčica (jezik anakronističan, vidi se da je muško pisalo po količini spomenutih sisa - ali je i muško čitalo, upitno kolko je slavenska mitologija autentična u narodnim običajima, možda je obrat Gile i Ludwiga mogo bit ispeglaniji), ali meni nisu smetale. U dobra konja sto mana, u loša samo jedna: ne valja!
Nije da se ne bi dalo nać tehničkih zamjerčica (jezik anakronističan, vidi se da je muško pisalo po količini spomenutih sisa - ali je i muško čitalo, upitno kolko je slavenska mitologija autentična u narodnim običajima, možda je obrat Gile i Ludwiga mogo bit ispeglaniji), ali meni nisu smetale. U dobra konja sto mana, u loša samo jedna: ne valja!
This entire review has been hidden because of spoilers.
September 23, 2021
✨Tko govori, taj i laže. To je tako jer je jezik i izmišljen za laganje, jedino je pjesma iskrena. "
✨"Strah joj je samo davno nestala smetnja."
✨ "Otići ćemo na otok ti i ja naš naš otok još čeka. Povest ćemo Mašu i Mišku i naći uvalu u kojoj nas nikad neće pronaći. Sjećaš li je se, malena kamena kućica s dva prozora?"
✨
✨
Kao mala obožavala sam slušati priče svog djeda o vilama koje pletu čvorove konjima od grive preko noći, o irudicama koje znaju svaku travku i njihove čarolije. Moj djed je umro dok sam bila u srednjoj školi, ali dok sam čitala ovaj roman, kroz neka poglavlja sam imala osjećaj da je uz mene i da mi opet priča o magičnim pričama našeg podneblja.
✨Ovo nije romantična priča (iako ima romantike), niti je ovo priča o čarobnjaštvu (iako je glavni lik vještica), niti je ovo priča o carstvu (iako imamo jednog Carevića ovdje) - ova je priča nešto više od toga svega, o snazi koju jedna majka ima za svoje dijete, o snalažljivosti koju ima cura ograničena tradicijom, o životnim izborima koji nas odvedu u pogrešan smjer, a ponajviše je priča o ljubavi i koliko daleko nas ona može odvesti.
✨
Radnja ovog romana se proteže od Mostara, Čapljine, Dalmacije, pa sve do Beča i prepuna je naših deseteraca, narodnog izričaja i nekih groznih običaja koji su oblikovali sudbinu naše Mladenke Kostonoge. Radnja skače iz prošlosti u budućnost, pa se često ne zna gdje se sada nalazite, ali što se više čita sve se nekako slaže na svoje mjesto. Ima poglavlja koja će vas raplakati, ima poglavlja koja će vas nasmijati ali i onih koji će vas zgaditi i postidjeti zbog ljudske naravi. Često nismo svjesni kako su se grozne stvari ne tako davno događale našim ženama i što su sve trebale pretrpjeti kako bi opstale. No ovo nije feministički roman - ovo je roman o ženi koju je narod prozvao vješticom i o njenoj sudbini. Ima li ona čarobne moći? Ima li ova knjiga sretan kraj? To vam ne mogu otkriti, to trebate saznati sami. Samo vam mogu reći da je mene ova knjiga vratila u djetinjstvo i da me je oduševila više nego i jedna ove godine..
✨
"Činilo se čudesnim da nešto toliko maleno sadrži cijeli jedan ljudski život."
✨"Strah joj je samo davno nestala smetnja."
✨ "Otići ćemo na otok ti i ja naš naš otok još čeka. Povest ćemo Mašu i Mišku i naći uvalu u kojoj nas nikad neće pronaći. Sjećaš li je se, malena kamena kućica s dva prozora?"
✨
✨
Kao mala obožavala sam slušati priče svog djeda o vilama koje pletu čvorove konjima od grive preko noći, o irudicama koje znaju svaku travku i njihove čarolije. Moj djed je umro dok sam bila u srednjoj školi, ali dok sam čitala ovaj roman, kroz neka poglavlja sam imala osjećaj da je uz mene i da mi opet priča o magičnim pričama našeg podneblja.
✨Ovo nije romantična priča (iako ima romantike), niti je ovo priča o čarobnjaštvu (iako je glavni lik vještica), niti je ovo priča o carstvu (iako imamo jednog Carevića ovdje) - ova je priča nešto više od toga svega, o snazi koju jedna majka ima za svoje dijete, o snalažljivosti koju ima cura ograničena tradicijom, o životnim izborima koji nas odvedu u pogrešan smjer, a ponajviše je priča o ljubavi i koliko daleko nas ona može odvesti.
✨
Radnja ovog romana se proteže od Mostara, Čapljine, Dalmacije, pa sve do Beča i prepuna je naših deseteraca, narodnog izričaja i nekih groznih običaja koji su oblikovali sudbinu naše Mladenke Kostonoge. Radnja skače iz prošlosti u budućnost, pa se često ne zna gdje se sada nalazite, ali što se više čita sve se nekako slaže na svoje mjesto. Ima poglavlja koja će vas raplakati, ima poglavlja koja će vas nasmijati ali i onih koji će vas zgaditi i postidjeti zbog ljudske naravi. Često nismo svjesni kako su se grozne stvari ne tako davno događale našim ženama i što su sve trebale pretrpjeti kako bi opstale. No ovo nije feministički roman - ovo je roman o ženi koju je narod prozvao vješticom i o njenoj sudbini. Ima li ona čarobne moći? Ima li ova knjiga sretan kraj? To vam ne mogu otkriti, to trebate saznati sami. Samo vam mogu reći da je mene ova knjiga vratila u djetinjstvo i da me je oduševila više nego i jedna ove godine..
✨
"Činilo se čudesnim da nešto toliko maleno sadrži cijeli jedan ljudski život."
Displaying 1 - 30 of 178 reviews