Krotitelji vremena

by Miomir Petrović

Neka znanja povlače za sobom nezamislive kazne

Kosta Ribićević se probudio u svojoj kući na Senjaku jednog majskog jutra 1938. sa neugodnim predosećajem. Pedantni konstruktor satova je potom otišao u svoju radionicu u okviru elitne vračarske prodavnice satova Ribićević i sinovi, i nastavio da radi na komplikovanom mehanizmu koji meri vreme i položaj nebeskih tela na dva kontinenta, razmišljajući usput o galantnom sastanku sa privlačnom Beti, trenutnom partnerkom.

Instinkt ga nije prevario. Dobiće dve neuobičajene poslovne ponude od kojih će ga jedna odvesti na sam prag htonskog sveta i otvoriti prolaz jednom duhu iz prošlosti. Duhu poginulog starijeg brata čija ga je smrt morila od detinjstva…

Kroz senzualne opise atmosfere beogradskih noćnih klubova i istančane nagoveštaje Drugog svetskog rata, Miomir Petrović je ispleo slojevitu priču o ambiciji da se osvoji neosvojivo, ali i gubitku i krhkosti ljudskog bića.

„Vreme je opasan igrač i ono je jedan od glavnih likova i pokretača radnje u ovoj storiji koja u jednakoj meri koketira sa istorijskim romanom i magičnim realizmom u najboljem maniru Milorada Pavića ili Majkla Murkoka. Potresne sudbine protagonista uhvaćenih u vremenski vrtlog usložnjavaće se i preplitati sve do neočekivanog, efektnog finala.“
– Darko Tuševljaković

240 pages, Paperback

Published May 3, 2023

About the author

Miomir Petrović je rođen u Beogradu 1. marta 1972. godine. Diplomirao je na odseku za Dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (1995), magistrirao je na odseku za Teatrologiju na FDU u Beogradu (1999) i doktorirao na odseku za Interdisciplinarne studije pri Rektoratu Univerziteta Umetnosti u Beogradu (2008).

Član je Udruženja književnika Srbije (od 1999), kao i član Udruženja dramskih umetnika Srbije.

Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda za knjigu drama Argivski incident (Skupština grada Beograda, 1996).

Reviews

[kvazimodla · Rating 5 out of 5]

Ne znam kako bih živela bez ovih temeljnih informacija o manje ili više maštovitim imenima raznoraznih predratnih birtija :)

Stil odmeren i elegantan kao uvek kod M.Petrovića, karakteristična predratna dekadentna atmosfera takodje.

U takav paket upakovano - pa, neka mračna SF ili horor asocijacija koje trenutno ne mogu da se setim. Imamo rad na mističnom mehanizmu koji vraća mrtve, imamo brata i sestru kojih se E.A.Po ne bi postideo, imamo duhove iz prošlih tragedija...

A može i ovako - gomila zaludnih ljudi koje će WWII uskoro da razbuca kao kegle u kuglani.

Twist na kraju maestralno izvlači tepih ispod nogu čitaocu i ostavlja ga sa potrebom da se baci na ponovno čitanje i dešifrovanje u novom svetlu.

Suma sumarum, uživanje i preporuka; 4.5 pa da zaokružimo nagore.

P.S. Mrzim sekvence sa snovima!! Stvarno su naporne i ničemu ne služe (šta god treba da iz njih shvatimo, nisam baba Vanga, reci lepo 🙄, mani me bauljanja kroz besmisao).

[Јелена Спарић · Rating 5 out of 5]

Радња овог романа одвија се у паралелној стварности са романом Кућа од соли. Главни јунаци су различити али се споредни ликови поново појављују, чак на начин цитата из књиге Кућа од соли. После прочитана прва три поглавља, морала сам да прочитам крај да бих даље наставила. Роман је фантазија, са поглављима одређеним тачним местом - именом града, датумом и временским интервалима, чији је почетак и крај исказан у сатима и минутима. Овај поступак - претерана прецизност је у потпуној супротности са радњом, наизглед обичним животом са елементима фантастике и тај парадокс подиже тензију. Атмосфера је напета и непријатна. Нешто мрачно и злослутно се одвија у исто време али на другим местима и то траје без прекида и одмора. И све што је приказано у позадини, а радња почиње у последњим годинама мира пре Другог светског рата, неодољиво подсећа на садашње време и стање у свету.