Bog neće pomoći

by Marko Pogačar

Marko Pogačar - ako netko to još nije shvatio - jedan je od najvažnijih hrvatskih umjetnika u kategoriji do tridesete godine života, ali i šire. Cijenjeni i prevođeni pjesnik , kritičar, esejist, publicist (…) objavio je knjigu koja u kontekstu domaće prozne produkcije “strši” na sve moguće načine. Odlično izvedeni zaokreti i kombinatorika pripovjednih perspektiva, spori i depresivno ponavljajući ritam kako samih rečenica tako i priča u cjelini, rafiniran i pažljivo korišten jezik, sve su to odlike zrelog i majstorski izvedenog pripovjednog stila Marka Pogačara. Bog neće pomoći knjiga je nakon koje je teško ostati ravnodušan, no apokaliptična pustoš njegovog proznog krajolika nije odbojna, niti je njegova primarna funkcija zastrašujuća, pa čitatelj ovu knjigu ne napušta u bijegu i sa strahom. Dapače, ako je tome dorastao, jedina mu je želja vratiti se pričama još jednom, kao utočištu pred pustim krajolicima današnjega svijeta.
Jagna Pogačnik, Jutarnji list
.
Prva zbirka pripovedaka Marka Pogačara , pesnika , esejiste, kritičara i verovatno najdarovitijeg književnika kojeg bhsc jezik ima u poslednje vreme, zove se sasvim opravdano Bog neće pomoći. (…) Pripovetke se, pored izuzetne informacijske ekonomičnosti, odlikuju i rafiniranim jezičkim izrazom što nije čudno s obzirom da se radi o autoru koji je do sada uglavnom pisao poeziju. Međutim, treba biti hrabar pa i u prozu ući sa istim beskompromisnim stavom o jeziku. Ljudima bog definitivno neće pomoći, a pitanje je da li umeju da pomognu sebi. Marko Pogačar svakako misli da ne. Ima više nego ubedljive literarne dokaze za to. Ja sam sklon da mu bezrezervno verujem.
Vladimir Arsenić, E-novine
.
U Pogačarevim pričama fabulu je teško rekonstruirati jer je minimalna, često se sastoji od fragmenata, a nema ni poentiranja u klasičnom smislu; sve je podređeno izgradnji ugođaja, aluzivnosti, postupcima očuđenja, metafikciji. Pjesnik Marko Pogačar ima što reći i u prozi. Većina priča objavljenih u zbirci Bog neće pomoći potvrđuje njegovu originalnost i prozni potencijal.
Strahimir Primorac, Vijenac
.
U Bog neće pomoći Pogačar pokazuje zavidne stilske sposobnosti. On je majstor detalja i atmosfere. I nije slučajno što sam u ovu kritiku unijela nekoliko komparacija i primjera iz svjetske književnosti i filma. Razlog je jednostavan, Markova proza svojom kvalitetom to i zaslužuje.
Lejla Kalamujić, Booksa.hr
.
Bog neće pomoći će nas podsjetiti na neke dobre značajke Pogačarovog izbrušenog poetskog izričaja, ali i otkriti nam jedno novo lice ovog svestranog autora. Novina koja izbija iz proze Marka Pogačara teška je atmosfera, šum smrti i prirode koja gotovo neprimjetnim pomacima divljinom polagano preuzima svijet koji joj pripada, pa i najneviniji opis onoga što se vidi u sfumato dijelu prizora rezultira tupilom , nelagodom i slutnjom nekog lošeg (ili, još gore, potpunog izostanka svakog budućeg) događaja. Pogača rovi opisi tu se uklapaju snažno kao pljuska koja kida boju sa zidova i kožu s lica, uklanjajući tako sve suvišno, a ritmom koji koristi kao teško oružje autor odstranjuje i ono preostalo, ostavljajući svijetle tragove u prašnjavom svijetu na mjestima gdje su nekoć, dok je možda još postojalo dobro, stajale stvari (ormari, kredenci) i ljudi.
Marijo Glavaš, mvinfo.hr
.
Zapravo, lako bi se čitatelj mogao zabuniti tumačeći što nam poručuje ova knjiga. Ukazuje li nam kakvi bismo mogli postati ukoliko se više ne potrudimo oko uzajamnog razumijevanja, uočavanja i uvažavanja, ili nam tek pokazuje, zorno i pomalo bolno, kakvi su zapravo ljudi oko nas, kakva je to "tiha većina" koja čini pretežni dio stanovništva bilo koje zajednice u kojoj živimo, u kojoj se krećemo, radimo, učimo, volimo, u kojoj smo - iznimke?
Davor Šišović , Glas Istre

143 pages, Paperback

First published January 1, 2012

About the author

Marko Pogačar rođen je 1984. godine u Splitu. Objavio je četiri knjige pesama, tri knjige eseja te knjigu kratkih priča. Urednik je u književnom časopisu Quorum i dvonedeljniku za kulturna i društvena zbivanja Zarez. Bio je stipendista fondacija Civitella Ranieri, Passa Porta, Milo Dor, Brandenburger Tor, Internationales Haus der Autoren Graz, Récollets-Paris, itd. Nagrađivan je za poeziju, prozu i esejistiku, a tekstovi su mu prevođeni na tridesetak jezika.

Reviews

[Yula Radchenko]

«Бог не допоможе» — це збірка з 11 коротких історій від сучасного хорватського письменника Марко Поґачара і вона дуже… балканська. Похмура, тиха, дивна, трохи абсурдна й така, ніби всьому вже давно втомилось існувати.

Раніше, між іншим, українською вже виходила його збірка з геніальною назвою «Людина вечеряє в капцях свого батька» 😭

Тут багато самотності, тілесності, внутрішньої тривоги й оцього відчуття постійної післявоєнної тіні, навіть коли про війну прямо не говорять.

Очікувано не всі історії мені однаково зайшли, але атмосфера — дуже сильна. це не та книжка, де важливий сюжет. тут радше ловиш стан.

[Iryna Chernyshova]

Ніби сценарії божевільних анімаційних фільмів, дуже яскравих і інколи лякаючих

[Boško Habuš]

Kao što je iritantno kad čovjek ne zna pisati, jednako odbojan može biti stil koji je sam sebi svrha i koji naraciju čini plošnom i predvidljivom. Knjigu sam prestao čitati nakon 60ak stranica, potpuno izluđen (do te mjere da sam pomislio kako sam glup) autorovom narativnom autoerotikom, u stilu "brate, vidi što ja mogu". Na Pogačarovu žalost, pomno odabran leksik i perifrastična kreativnost ne jamče dobru priču ukoliko nisu funkcionalni za narativni proces.

Unatoč (ne)opravdanoj razvikanosti, dojma sam da je Pogačar najbolje stvari napisao na samom početku svoje karijere (Pijavice nad Santa Cruzom). A onda se možda previše zaljubio u sebe.