Ponekad se probudiš u Beogradu

by Vladimir Skočajić

Svet je divno i odvratno mesto. U danima kada je divan, vreme provodimo s ljudima koje volimo, na mestima koje volimo, radeći ono što volimo. A kada dođu oni drugi dani, tada nastaju ovakve pesme. One pokušavaju na pukotini u asfaltu pronaći detelinu sa četiri lista. One su dokument vremena u kom je pakovanje važnije od sadržaja i u kom se pesimizam meša s realizmom. Neke od njih slave ljude s kojima provodimo dane kada se ne pišu pesme, neke su svetlo lampe u pola četiri ujutru, neke udobna fotelja na terasi, neke su gitara Vudija Gatrija koja ubija fašiste, a neke ljubavnik koji se po ko zna koji put slupao u istom autu, u kišnoj noći. Ove pesme ne postavljaju pitanja, a još manje daju odgovore. One samo postoje da vreme u kom čekamo da svet opet bude divno mesto prođe što pre.

Genres: Poetry

116 pages, Paperback

Published May 20, 2023

Reviews

[Dunja · Rating 4 out of 5]

"neki ljudi nas čuvaju
jer smo im važni
pamte datume i češkaju nas
ne daju da nam iskipi mleko
kad nema mosta oni se ispruže
kad nema struje sakupe svice u teglu
kad nas sve boli pretvore se u keglu
zamene mesto s nama
i puštaju da kugla zvekne u njih"

[Marijana☕✨ · Rating 4 out of 5]

Skoču pratim bašbaš dugo, taman toliko da kažem "fuck, matora sam", tako da me je stvarno obradovalo kada sam videla da će konačno imati objavljenu knjigu. Negde sam se više nadala da će to biti priče, ali i poezija je okej, pa još Bookina prva knjiga poezije. Skoča nije Tomaš, Vitomirka, Milena, ali Skoča je komšija iz Jerkovića i neko kome sam zahvalna na večerima Gistro Pop-a u KC Gradu, ali i onim usamljenim noćima uz mixcloud. Hvala Skoči za svaki put kad je u pravom trenutku pustio Wilco, Yo La Tengo, Belle and Sebastian, Morphine, Sun Kil Moon, Joni Mitchell… Što voli "Medianeras", "Lost in Translation" i "The Worst Person in the World" koliko i ja. Što razume usamljenost, lepotu svetlosti lampe, melanholiju, da su neki produkti pop kulture "veći od života". Ume nekad i da pretera, ali sve u službu Blizanaštva™.
Ova zbirka je sve to i možda mi za kraj, kao i svi krajevi, ipak više ostavlja gorak ukus, ali ionako sam trenutno u fazi da ne verujem u Onu™ pesmu Daniela Johnstona.

Jer samo želja za igrom
Za danima kada jesi ono što voliš
Jutrima kad jezik pronalazi
Ona zrnca kafe među zubima
Koje usne otkrivaju
Noćima kojima bi produžio trajanje
U kojima nikad dosta ljubavi i pisanja
Samo te ta želja može spasti.

[Milica Stojiljkovic · Rating 3 out of 5]

očekivala više iskreno

[Aleksandra Fatic · Rating 4 out of 5]

Neki stihovi su me oduševili, neki nervirali s obzirom da smatram da poezija ne treba da bude vulgarna da bi nam prenijela neku poruku, a uz to me nerviralo što pisca isto tako sve nešto nervira, od politike do mediokriteta kojima smo okruženi, ali toliko im je pažnje posvetio u pojedinim pjesmama da nije ispao ništa bolji od njih, a to mi se ne sviđa nimalo! Ali, sve u svemu, bilo je dosta stihova koji su mi se svidjeli, koji su me zagrlili, poljubili u kosu, te zato lijepe 4⭐️, a i zbog:
"Budi moj Beograd
Odakle god da si
Šta god da radiš
Dok god znaš
Da ništa nije crno ni belo
I da je davanje smisao svega
Samo budi".

[Dijana · Rating 4 out of 5]

Pojma nemam kako se ocenjuje zbirka pesama.
Neke pesme su mi za pet, neke za tri, prosečno za četiri. Mogu reći da nema neke koja mi se baš izdvaja da mi se nije dopala, al opet sa druge strane nijedna konkretno nije ta po kojoj ću zbirku pamtiti. Pre će to biti sam ton pesma i neka atmosfera i osećanje blage letnje lepljive taštine koje se provlači kroz svaku pesmu.

[Mihajlo Vasiljević · Rating 3 out of 5]

Smatram da ova knjiga nije mogla biti objavljena u bolje vreme. U ovom ludom, strašnom, previše svega i svačega mesecu, mene je ona grlila. I ja nju nazad. I mnogo mi je značila i rastavljala me i sastavljala. Ali, bilo je delova koji su sastavljana i rastavljana stavljali na pauzu - preveliko korišćenje muzičara od kojih mi neki jesu poznati, ali većina nije. To mi je malo kvarilo utisak i na momente izbacivalo iz genijalne pesme. Ali vrlo brzo sam se vraćao nazad u srž i emociju pesme. Jedna veoma jaka četvorka od mene i sve preporuke.

/

Posle nekog vremena, kad sam se vratio ponovo na ovu zbirku. Ipak menjam mišljenje. Ipak 3 zvezdice.

[Maja]

Zaista sam bila otvorena da dam šansu nečemu što sam do sada zaobilazila – poeziji. Možda s vremenom oslabim svoj instinkt da u biblioteci refleksno udarim u dijagonalu od police sa poezijom, ali i dalje mislim da je bolje ne posezati za njom prečesto.

Najviše su mi se dopale pesme s početka zbirke – one koje govore o ljudima, njihovim ružnim navikama, odvratnim karakterima i malim, svetlim pobedama. Međutim, muzika nikada nije bila moj hobi. Retko se udubljujem u tekstove pesama i ne krećem se u krugovima muzičkih entuzijasta. Zato u pesmama inspirisanim muzikom ne uspevam da pronađem vezu s autorom. Isto osećam i prema pesmama koje crpe inspiraciju iz njegovog ličnog života.

[Una B. · Rating 5 out of 5]

Dan kada smo naučili da Una ipak voli poeziju.
Ali ovakav tip poezije

At this point, ako Vladimir izda analizu vremenske prognoze i to bih čitala.

[Vanja Šušnjar Čanković · Rating 4 out of 5]

Ono što volim kod Skočinog pisanja je toplina i ljubav prema životu, muzici, umjetnosti, ljubav prema običnom čovjeku, ljubav prema ljubavi; čak i onda kad je njegova poezija sjetnog tona i dalje je topla i blaga uprkos namjeri da ne ostavi nužno takav utisak. Jednostavna i lijepa, ona koja miluje i grije.

"Ako bih mogao da biram okolnosti
Pod kojima bih se rodio
Bio bi neki običan ponedeljak
Na nekom sredozemnom ostrvu
Na kom bi ribari krpili mreže
Na kom bi najlepša devojka radila u biblioteci
Koju posećuju oni što čitaju samo iz gušta
Ostrvu na kom nikada nema snega
I na kom ljudi ne bi bili sigurni
Da li je ponedeljak ili sreda,.."

[адријана]

-10. Uzasno... 🥲

[Antun · Rating 1 out of 5]

Nemam riječi koliko je ovo loše, ali bukvalno. 😳😳😳

[Bojana Bogdanović · Rating 4 out of 5]

Ne znam kako bih adekvatno ocenila knjigu poezije s obzirom da poeziji nisam prišla od Bodlera u tinejdžerskim danima.
Ovu knjigu čitala sam ujutru, uz kafu, što je doprinelo samom doživljaju. Sa svakom stranicom navirale su slike mog odrastanja u Beogradu, a uz sam ton pesama iznova sam podsećana na nepovratnost vremena i jednog grada kojeg više nema.

Ovo je knjiga za sva nezaboravna, bezbrižna leta u Beogradu, koja će, bar na trenutak, pomoći da ih ponovo oživimo.

Srećno leto svima koji slave.

[Tamara · Rating 5 out of 5]

Konačno sam naišla na nekog ko ne pokušava da glumi pesnika iz 19. veka, nego piše savremenim jezikom i suptilno te izudara iskrenošću.

[Slobodan · Rating 3 out of 5]

Skoča i ja imamo više zajedničkih stvari - volimo sličnu muziku (s tim da je njegovo poznavanje iste daleko šire, i hvala mu na Gistro FM plejlistama i muzičkim otkrićima!); slične filmove; i - nemamo pojma o poeziji.

Ironično, njegova "pseudo-poezija" ili prozne rečenice naslagane u nekakve stihove nailaze na dobar prijem u mom inženjersko-tehničkom mozgu, inače operisanom od lirike.

Greška koju sam napravio je da sam, počevši sa čitanjem knjige to označio na GR, i onda video nemilosrdnog "keca ko vrata" Vuka Vučkovića. Dalje čitanje je bilo potpuno pod prizmom njegovog komentara.

Elem, hvala Skoči na Gistro FMu :)

[JJ · Rating 3 out of 5]

2.5 ⭐️

Ne znam je li do mene koja poeziju smatram nekim uzdignutim načinom izražavanja, ali mi uopšte nije pasalo ovo random pisanje stihova u kojima ponekad stoje samo po dvije riječi i jedva poneki opisni pridjev. Bilo je nekoliko pjesama kojima sam se vratila jer mi je par stihova zapalo za oko, a inače srednja žalost te stoga i 2.5 ⭐️. Očekivala sam više.

[Radonja · Rating 3 out of 5]

Zanimljivo je.. ima lepih misli, uspeo sam iz skoro svake pesme da nađem bar jednu zanimljivu, mada mi je previše moderne poezije, neke pesme su samo random priča ortaka kad ste na kafi pa ne znate više šta da pričate, samo u stihu.. Svakako prijatno za čitanje i spominje Rohmera što mu je plus, ne mogu da provalim da li bi mi pisac bio gotivan ili ne kad bih ga upoznao

[Z · Rating 3 out of 5]

Jer samo želja za igrom
Za danima kada jesi ono što voliš
Jutrima kada jezik pronalažiš
Ona zrnca kafe medju zubima
Koje usne otkrivaju
Noćima kojima bi produžio trajanje
U kojima nikad dosta ljubavi i pisanja
Samo te ta želja može spasiti

[Marko Mravunac · Rating 5 out of 5]

Paradoks

Sve što postoji oko mene
Žrtvovao sam zbog toga
Pogazio zelene deteline
Neke i od pet listova
Ispraznio svu burad
Leteo šest puta iznad vode
Sve da bi bilo po mom
Da idem u krevet kad hoću
Radim dve stvari koje znam
Da me niko ne dira
I da budem sasvim svoj
A najveći paradoks
Leži u činjenici
Suvoj ko piškota
Da će baš to sasvim moje
Da mi dođe glave
Ako

💚

[Dragana Pujić · Rating 5 out of 5]

Nekada ti neko drag pokloni knjigu i ne možeš da budeš objektivan u njenom ocenjivanju.

[Katarina · Rating 4 out of 5]

'Kada su delili tebe
Stigao sam pre svih
Jer sam navikao da stižem na vreme
Strpljivo sam sačekao svoj red
Osmeh mi je imao bele zube
Koje sam kupio od svojih para
I prvi put u svom malom životu
Bio sam baš tamo gde treba da budem'

[jovana ☀]

nije za mene

[Jovana Kuzmanović · Rating 5 out of 5]

Nisu sve pesme jednako dobre, ali, u Skočinom slučaju, osećanja koja bude jesu. Ovo je zbirka koja za mene ima snagu, u kojoj se prepoznajem na mnogo mesta, sa kojom vidim da ću provesti još mnogo vremena i nakon prvog čitanja. Mnogo pozitivne energije i umeća prepoznavanja svih onih sitnica koje čine život (i ne samo u Beogradu).

[Dominiak Walker · Rating 1 out of 5]

Nit je poezija, nit je kvalitet.

[Sofija Joksimovic · Rating 1 out of 5]

Hipigram za gospođe sa fejsbuka. 🫣

[Sesili · Rating 2 out of 5]

SPEND THE DAY WITH ME: hajde da zajedno provedemo moj slobodan dan.

prvo jutrić, kafica, jedna mašinica veša,
ovsena kaša koja nije instagramična,
tuširanje i pranje kose jer danas idemo na sahranu,
red je da budemo pristojni.

make up rutinu nemam,
ali su me drugarice naučile zašto je važno stavljati spf
tako da je to obavezan korak a ruske pesme slušamo
jer osoba na čiju sahranu idemo je moja omiljena nastavnica iz oš
predavala je ruski i baš me je volela jer sam
kako je govorila, kovrdžavo spadalo,
a ja volim ljude koji me vole i trudim se da ih ne razočaram
pa sam tako učila ruski i bila jedna od najboljih u odeljenju,
i na tačmičenja me je slala,
znam, nikad ne biste rekli.

kupujemo narandžaste gerbere
jer volela je narandžastu boju
i svo cveće u kapeli je bilo narandžasto
i sad plačem jer su rekli da je puštala decu prvo da osećaju
a onda da misle
a zapravo je smešno jer je bila jako stroga
možda jer smo joj mi bili prvi đaci,
možda je kasnije bila blaža.

baš kad pada prvi grumen zemlje na kovčeg,
čujemo i prvi grom,
sad na lešću smo i nije uopšte prijatno,
krećemo odmah nazad, ali kako sam mala i debela
a lešće je brdovito, normlano uhvatiće nas pljusak.
pokisla sam do gaća, poštovane gledateljke i gledatelji,
tj. čitateljke i čitatelji
ali nije mi baš to bilo bitno koliko činjenica da mi se telefon
napunio vodom avaj, još ni godinu nije napunio.

i pošto nevolja ne ide sama,
tako mokra cimala sam se po prevozu
ponekad se nerviraš u beogradu
tako je to kad ga vode debili, šta da se radi
znala sam da me kod kuće čeka knjižica poezije
i znam ko je njen autor a ja baš volim gistropop na miksklaudu
pa hajde da nekako požurimo.

i evo nas kod kuće, 45 minuta puta umesto 20,
moglo je biti i gore, ponekad se nerviraš u beogradu,
ali sve je to ok jer kod kuće su tuš, kafica i knjižica
za raliku od ovsene kaše, knjižica je vrlo instagramična,
ajmo jedna fotka, druga, treća
sad malo i stihove da fotkamo

smrznute lazanje su u rerni,
spremna je još jedna mašinica veša,
i francuska presa je spremna pa hajde da sednemo na terasu,
taman dok lazanje budu gotove, otvaramo na pesmi koja se zove na biciklu
hmhm prvo pa kurac
dobro, nisam ja puritanka
plus psujem kao kočijašica,
sve dok ima smisla dobro je.

ali ali ali evo jedne crvene zastavice,
men se čini da je ovo neka pasivna agresija upakovana u stihove
a ja sam rak u horoskopu, pasivna agresija je moje srednje ime
pitajte sve moje drugarice, sve će vam to potvrditi.

mislim dobro, omakne se čoveku,
možemo dalje s poezijom, taman je kafa gotova
kafa iz francuske prese je nešto najdivnije na svetu,
specijalno kad je kafa dobra pozz za aleksandru i peđu.

ali ali ali
ovo sad postaje manir
i tek poneka rečenica mi se dopada,
da li je i autor rak u horoskopu
možda riba
imalo bi smisla
i sad počinjem da mislim
ja ipak nisam publika za ovakve stvari,
znam da će se ljudi ložiti na ove stihove
ja stvarno ne mogu
i to je ok, ukusi i treba da se razlikuju
i o njima treba diskutovati
ja prosto nisam fan ovakve poezije
uvek me inspiriše na pisanje ovakvih gluposti
na goodreadsu

ne pokazujte moju pesmu ognjenki, opet
koristiće je kao primer kako ne treba pisati poeziju
što možda nije ni loše,
samo nek je pokaže pravim ljudima.

autoru čestitamo na prvencu
biće čitan jer svi znamo ko je plus buka
in je čitati buku, ipak je ona donela kulturu u srbiju
he he
vama hvala što ste proveli dan sa mnom,
ako vam se dopao ovaj spend the day with me
kliknite na lajk i subskrajb
koment ako biste volele/li da ponovo zajedno provedemo dan
al samo da znate,
na sahrane više ne idemo.

ostajte mi zdravo
i bez pasivne agresije prema sebi i prema drugima.

p.s. ako primetite pasivnu agresiju i u ovoj pesmi, bravo! to je nagrada sama po sebi, sad možete objektivno da ocenjujete poeziju na goodreadsu.

[Vuk Vuckovic · Rating 1 out of 5]

Okej.
Što bi rekao Phife Dawg iz A Tribe Called Quest-a: "The worst thing in the world is a sucker MC." ili po naški Jova Zmaj anonimnom mladom pesniku: "Svaka strofa - katastrofa."

Ovo je ispod svakog standarda, čak i za ultra-urbane pesnike koji pesme pišu jer im dođe i nemaju nikakvo znanje o ritmu, poetskim slikama i samim formalnim odlikama poetskih zapisa, koje u nekoj minimalnoj meri imaju i moraju da poštuju čak i pesme slobodnog stiha.

Pre svega, sleng je jadan; večno vraćanje muzičkih referenci zamarajuće; patnja za osobama suprotnog pola i pićkopaćeništvo neverovatno naglašeni, a da pritom ne vidim da Skoča ima i trunku autoironije prema napisanom. Jedan klasičan beta muškarac koji se nada da je sigma (moram ovu nenaučnu terminologiju da koristim jer je stvarno presmešno) i da će jednog dana otići na letovanje u Grčku sa NJOM - nekom ribom čije je sve slike sa letovanja video na Instagramu valjda.
Jebote, koliko je to jadno. Takođe ima i neki stih u kojem devojka još uvek misli "da je dala sve od sebe"...izvini molim te, gospodine koji jeste dao sve od sebe, neš jebat...ili pesma "Sve je seks i PR". Tako je, Skočo, tako je, sve je PR i tvoja knjiga se prodaje zbog toga, bravo! "Kontriranje je novo klimanje glavom", pa hvala bogu - rat je otac svih stvari, ne znam jel si čuo to negde?

A napisa Ivan Milenković tekst "o činjenicama suvim kao piškota" u kom je tako lepo nahvalio knjigu koju uopšte nije morao da pročita (nadam se), kad već ne čita klasike od nastanka pisma do danas, i napriča nam kako mu ga Skoča daje po pesničkom umeću. A pesme sve "one take" i nikakav dalji rad na njima.
Naravno, najbitnij je da to uopšte i nije poezija, već niz proznih zapisa koji bi na papiru izgledali još lošije da su zapisani kao njegove misli, anegdote i maksime, ali pošto je sve te rečenice rasekao i tamo i ovamo i složio ih ko drva, vizuelno podsećaju na poetske zapise.

Shvatam ja da je Skoči verovatno trebalo da ovo objavi, ali našoj poeziji definitivno nije i načinjena je samo gorom nakon objave ovakvog spisa koji je ceo trebao da ostane u beleškama u telefonu i da jednom kad mu telefon crkne ode i ta patetika i žuč koja ga muči bespovratno sa tim kvarom, pa onda on počne da se bavi nekim novim i drugačijim pisanjem.

Shvatam i da je ovo vid terapeutskog pisanja, ali ne klasičnog nakon kog se on kao autor samo (i konačno) oslobađa tog patosa i pičkopaćeništva koje sa sobom nosi, već onog pisanja nakon kojeg najbliži prijatelji treba to da prepoznaju kao znak i preporuče mu da ode kod terapeuta i malo vidi šta i kako.

Prva poetska zbirka u Book-i: finansijski i sa PR stanovišta verovatno ogroman uspeh; a što se tiče seksa i poezije potpuni promašaj, čega bi trebao da su svesni kako autor tako i izdavač.

Moram ovde da udarim jedan ovakav rivju, jer pre svega - što reče drevni kupač: Rat je otac svih stvari, pa aj malo da mu ga damo po antitezi tome da je knjiga za ocenu 4.11, a drugo zato što ne želim da podržavam sada već poslovično dobru kulturu nezameranja u našim književnim krugovima.
Takođe, jasno mi je da neki ljudi jednostavno ovo čitaju i sviđa im se - nemam problem sa tim - to je njihov ukus, ali imam problem sa time kada se nešto tako ispostavlja kao vrhunska vrednost od strane ljudi koji bi trebalo da nam olakšaju probijanje kroz šumu godišnje književne produkcije, poput Ivana Milenkovića na primer, i ceo ovaj post pišem kao protivtežu tome. Uzmite bilo koju, ali baš bilo koju Enklavinu ili Kontrastovu knjigu poezije objavljenu ove godine i dobićete sigurno više nego što dobijate u ovoj poeziji.
Takođe, neka cveta hiljadu cvetova, ali ako će na izložbu cveća, moraćemo sve da ih pregledamo i ocenimo.

#incelpoetry #betamalepoetry #bacitouđubre

[dojcin · Rating 3 out of 5]

maaaaaksimalno eventualno 3.5

ali... ako je poezija prozor u dušu, onda je autor svoju otvorio potpuno iskreno, a moja je u mnogim stihovima našla prozore koji i u meni jednako zjape otvoreni, kao što, čini mi se, zjape i u njemu. nisu sve pesme, niti svi stihovi bilo koje jedne pesme jednako dobri. neki su mi osrednji, neki loši, ali neki zaista predivni, laki, nepretenciozni, ljudski, neposredni. mnogi su me rasplakala iznenada, kao letnja kiša. picture this, sručio se pljusak kroz otvorene prozore pogleda na Beograd.

Negde autor kaže, ako je muzika zaista dobra, onda je spasila samo autora, ali ne treba da se zavaravmo da će i nas - to bi bilo previše. Možda je i to slučaj sa ovom zbirkom - koliko god me je dotakla, mene nije spasila, ali se nadam da autora jeste.

tldr. solidno, čitala bih još dela istog autora.

[aschenputtelka · Rating 4 out of 5]

Kao i sve druge, i ovu ocenjujem shodno žanru kom pripada. Poezija mora da me natera na emotivne izlive, pa zato ovoj knjizi poezije dajem 4⭐️( mada je tu negde oko 3,5 zapravo ), jer ipak me neke pesme jesu pomerile i probudile u meni melanholiju, usamljenost i razočaranost, koja se u Skočinoj poeziji najviše pojavljuje kao motiv.
.
Ono što mi se ne dopada jeste to što sam je brzo pročitala, a to je povezano i sa nepamtljivim pesmama, koje se čine kao fillers.
Sve u svemu, nedostaju mi ovi beogradski motivi u književnosti, koje sam zavolela još u romanu Una.
Nadam se novoj poeziji od Booka izdavaštva.🌸
.
P.S. Iako uneto 23.juna, tada sam pročitala svega 10 strana, ostatak sam za dva dana.

[Milos K. · Rating 1 out of 5]

Booka očito zna da napravi hajp, a čitanjem, kupovinom i pričom o njenim izdanjima tom hajpu i sami doprinosimo. Po meni, ovo je ipak tek pokušaj poezije. Zaista, sve je to dražesno ukoliko volite one školske pesmarice i spomenare koji su se svojevremeno delili medju vršnjacima u prošlom veku, od ruke do ruke, ispod školske klupe. Srećom te zbirku nisam kupio a Bookina hajp izdanja više ni u snu neću čitati.

[Luka Lazić · Rating 4 out of 5]

U ovim našim polupanim životima
Važni su prijatelji jer su sve
Ti razgovori što provociraju odluke
Ali ništa manje od toga
Nisu važne sve one kafe
Koje pijemo sami sa sobom
Posle kojih su stvari nešto bolje
Ili posle kojih ništa nije isto...