What do you think?
Rate this book
Vetar sa Pirineja
Dobitnica nagrade za književni rad Beogradski pobednik
Godina je 1492. Dok zloglasna španska inkvizicija progoni Jevreje i Mavre, jedan grad u pokrajini Aragon živi mirnim i spokojnim životom, daleko od prizora užasa i stradanja. Oho de Montanja se ponosi svojom tradicijom i samostalnošću, a građani obožavaju svog gospodara, markiza don Rikarda, velikog i slavnog vojskovođu.
Seviljski pekar Serhio i njegova riđokosa ćerkica doseljavaju se u Oho de Montanju nadajući se da će konačno naći mir, ali život za njih ima druge planove. Tajna koju otac i ćerka donose sa sobom preti da uništi kako njih dvoje, tako i temelje utvrđenog grada koji ih je primio pod svoje okrilje. Legenda o montanjskoj veštici preteći se nadvija nad svima donoseći nemir i strah.
„Vetar s Pirineja će vas svojom stihijskom snagom nositi kroz uzbudljivu radnju brzinom koju nećete moći da kontrolišete. Bićete zahvaćeni vihorom, očarani zapletom, zaintrigirani kuda će vas rasplet odvesti. Kada se oluja smiri, priča završi, zamršeno Milenino zamešateljstvo rasplete, stajaćete zbunjeni u tišini, koja je odjednom nastupila, žaleći što je uzbuđenjima i ljubavno-istorijskom romanu kraj.“
– Ljiljana Šarac
„Autorka fascinantno prepliće tamne i svetle nijanse ljudske duše, otkriva praznoverja suprotstavljena razumu i veri i spremnost da se zarad opstanka zakopa svaki trag o poreklu. Kroz priču o jednoj porodici oživljava se mračno doba inkvizicije kada ʼjedna varnica može da spali dokle oči videʼ i ukrštaju se sudbine ljudi anđeoskog srca, u čijoj je prirodi satkan ljudski i božanski svet, sa usudima opakih osoba, koje zlim jezicima rasplamsavaju mržnju.“
– Slavica Mastikosa
Godina je 1492. Dok zloglasna španska inkvizicija progoni Jevreje i Mavre, jedan grad u pokrajini Aragon živi mirnim i spokojnim životom, daleko od prizora užasa i stradanja. Oho de Montanja se ponosi svojom tradicijom i samostalnošću, a građani obožavaju svog gospodara, markiza don Rikarda, velikog i slavnog vojskovođu.
Seviljski pekar Serhio i njegova riđokosa ćerkica doseljavaju se u Oho de Montanju nadajući se da će konačno naći mir, ali život za njih ima druge planove. Tajna koju otac i ćerka donose sa sobom preti da uništi kako njih dvoje, tako i temelje utvrđenog grada koji ih je primio pod svoje okrilje. Legenda o montanjskoj veštici preteći se nadvija nad svima donoseći nemir i strah.
„Vetar s Pirineja će vas svojom stihijskom snagom nositi kroz uzbudljivu radnju brzinom koju nećete moći da kontrolišete. Bićete zahvaćeni vihorom, očarani zapletom, zaintrigirani kuda će vas rasplet odvesti. Kada se oluja smiri, priča završi, zamršeno Milenino zamešateljstvo rasplete, stajaćete zbunjeni u tišini, koja je odjednom nastupila, žaleći što je uzbuđenjima i ljubavno-istorijskom romanu kraj.“
– Ljiljana Šarac
„Autorka fascinantno prepliće tamne i svetle nijanse ljudske duše, otkriva praznoverja suprotstavljena razumu i veri i spremnost da se zarad opstanka zakopa svaki trag o poreklu. Kroz priču o jednoj porodici oživljava se mračno doba inkvizicije kada ʼjedna varnica može da spali dokle oči videʼ i ukrštaju se sudbine ljudi anđeoskog srca, u čijoj je prirodi satkan ljudski i božanski svet, sa usudima opakih osoba, koje zlim jezicima rasplamsavaju mržnju.“
– Slavica Mastikosa
299 pages, Paperback
First published May 9, 2023
13 people want to read
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 6 of 6 reviews
May 28, 2023
"Jedna varnica može da spali dokle oči vide."
🌬 Već sa prvim stranicama Mileninog novog romana, čitaocu biva jasno da je u pitanju snažni ženski narativ. Rečenice koje ona ispisuje su nežne, čulne, sentimentalne. Susrešćete se sa odmerenim stilom pisanja koji ne poznaje vulgarnost. Intimne scene su svedene na minimum. Dosta pažnje poklanja bogatim opisima pejzaža, nepreglednog krajolika, gradskog ambijenta...
Dotakla se i društveno-političkih tema kao što su progonstvo i nasilje nad manjinskim grupama, kao i klasne razlike. Uspešno prikazuje atmosferu straha i neizvesnosti koja je vladala u to doba, stvarajući napetu sliku društvene klime. Kroz lik Serhija i njegove ćerke, čitalac se suočava sa strahotama inkvizicije i težinom života u takvom okruženju. Milena je znalački upakovala sociopolitičke i kulturne komponente tog vremena, vešto dodajući sloj misterije.
"Imala je sposobnost da čuje šapat bilja i toplo milovanje vetra, ljutnju i bes stihije kad se sruči na krovove kuća, da razume drugu ljudsku dušu čak i kad je zla do srži i pronađe lek kad svi drugi odustanu. Priroda je spojila ljudski i božanski svet u sitnom telu devojke, nesvesne svog dara i moći."
🌬 Postoji nešto što mi se izuzetno dopalo, i moram da pohvalim autorkinu doslednost. Kao neko ko je pasionirani čitalac, mnogo pažnje poklanjam detaljima. Tako, budući da je jedan od glavnih likova pekar, čitalac se bliže upoznaje sa pekarskim zanatom. Možemo videti način pripreme hleba koji je opisan do najsitnijih detalja. To su neke sitnice koje mene kupe. Kada se neko potpuno unese u to što radi dajući celog sebe, vodeći pritom računa o svakom segmentu. Bravo Milena, tako se to radi!
🌬 Pohvalio bih i način na koji je napisan lik markiza don Rikarda čiji karakter prolazi kroz razvoj tokom priče. Uspešno je preneta njegova složenost i unutrašnja borba, otkrivajući dublje slojeve markizove ličnosti. Ova karakterizacija dodaje dubinu romanu i pomaže čitaocu da se poveže sa likovima na emocionalnom nivou.
"Moje su ruke krvave. I pitam se, svake noći se iznova pitam, koji je Bog pravi. Naš ili njihov? Ili je isti, pa samo gleda sa neba čudovišta koja je stvorio."
🌬 Prvi komentari čitalaca nesumnjivo govore kako Milenin novi roman podseća na Zagorkinu "Gričku vješticu." Priznajem da još uvek nisam imao priliku da se upoznam sa čuvenim serijalom, iako laički primećujem sličnost. Međutim, mene je roman neodoljivo podsetio na stvaralaštvo Gordane Kuić, konkretno mislim na roman "Legenda o Luni Levi." Verujem da je autorka možda jednu od polazne okosnice romana upravo pronašla u Gordaninom stvalaštvu. U oba romana se može pronaći mera ženske sudbine kao posvećenost ljubavi prema muškarcu i odvažnog traganja za sopstvenim karakterom i slobodom.
🌬 Zavirite u svet u kom vladaju neka druga pravila. Osetite damare sopstvenog srca spremnog da se bori za ono u šta veruje. Osetite dašak vetra koji sada duva u drugom smeru, rasterujući sve što je loše. Poverujte da dobro na kraju pobeđuje zlo. Ne plašite se, ako na kraju i ne bude tako, to samo znači da nije kraj.
"Oho de Montanja je jača od izmišljenih veštica i vetrova što se spuštaju niz planinske lance, ostavljajući iza sebe pustoš."
🌬 Već sa prvim stranicama Mileninog novog romana, čitaocu biva jasno da je u pitanju snažni ženski narativ. Rečenice koje ona ispisuje su nežne, čulne, sentimentalne. Susrešćete se sa odmerenim stilom pisanja koji ne poznaje vulgarnost. Intimne scene su svedene na minimum. Dosta pažnje poklanja bogatim opisima pejzaža, nepreglednog krajolika, gradskog ambijenta...
Dotakla se i društveno-političkih tema kao što su progonstvo i nasilje nad manjinskim grupama, kao i klasne razlike. Uspešno prikazuje atmosferu straha i neizvesnosti koja je vladala u to doba, stvarajući napetu sliku društvene klime. Kroz lik Serhija i njegove ćerke, čitalac se suočava sa strahotama inkvizicije i težinom života u takvom okruženju. Milena je znalački upakovala sociopolitičke i kulturne komponente tog vremena, vešto dodajući sloj misterije.
"Imala je sposobnost da čuje šapat bilja i toplo milovanje vetra, ljutnju i bes stihije kad se sruči na krovove kuća, da razume drugu ljudsku dušu čak i kad je zla do srži i pronađe lek kad svi drugi odustanu. Priroda je spojila ljudski i božanski svet u sitnom telu devojke, nesvesne svog dara i moći."
🌬 Postoji nešto što mi se izuzetno dopalo, i moram da pohvalim autorkinu doslednost. Kao neko ko je pasionirani čitalac, mnogo pažnje poklanjam detaljima. Tako, budući da je jedan od glavnih likova pekar, čitalac se bliže upoznaje sa pekarskim zanatom. Možemo videti način pripreme hleba koji je opisan do najsitnijih detalja. To su neke sitnice koje mene kupe. Kada se neko potpuno unese u to što radi dajući celog sebe, vodeći pritom računa o svakom segmentu. Bravo Milena, tako se to radi!
🌬 Pohvalio bih i način na koji je napisan lik markiza don Rikarda čiji karakter prolazi kroz razvoj tokom priče. Uspešno je preneta njegova složenost i unutrašnja borba, otkrivajući dublje slojeve markizove ličnosti. Ova karakterizacija dodaje dubinu romanu i pomaže čitaocu da se poveže sa likovima na emocionalnom nivou.
"Moje su ruke krvave. I pitam se, svake noći se iznova pitam, koji je Bog pravi. Naš ili njihov? Ili je isti, pa samo gleda sa neba čudovišta koja je stvorio."
🌬 Prvi komentari čitalaca nesumnjivo govore kako Milenin novi roman podseća na Zagorkinu "Gričku vješticu." Priznajem da još uvek nisam imao priliku da se upoznam sa čuvenim serijalom, iako laički primećujem sličnost. Međutim, mene je roman neodoljivo podsetio na stvaralaštvo Gordane Kuić, konkretno mislim na roman "Legenda o Luni Levi." Verujem da je autorka možda jednu od polazne okosnice romana upravo pronašla u Gordaninom stvalaštvu. U oba romana se može pronaći mera ženske sudbine kao posvećenost ljubavi prema muškarcu i odvažnog traganja za sopstvenim karakterom i slobodom.
🌬 Zavirite u svet u kom vladaju neka druga pravila. Osetite damare sopstvenog srca spremnog da se bori za ono u šta veruje. Osetite dašak vetra koji sada duva u drugom smeru, rasterujući sve što je loše. Poverujte da dobro na kraju pobeđuje zlo. Ne plašite se, ako na kraju i ne bude tako, to samo znači da nije kraj.
"Oho de Montanja je jača od izmišljenih veštica i vetrova što se spuštaju niz planinske lance, ostavljajući iza sebe pustoš."
February 7, 2025
Kada Serhio izgubi suprugu, a malena devojcica Marija Luiza majku, sele se iz suncane Sevilje u Oho de Montanju, mesto podno Pirineja.. Nadajuci se da ce tu pronaci mir..
Ali zbog plameno crvene boje kose i kao ugalj crnih ociju malene Marije Luize pocinju da kruze glasine da ce oni doneti nevolju i svi ih izbegavaju.. Tako da otac i cerka zive oslanjajuci se jedno na drugo, vredno radeci i ne dirajuci nikoga u sopstvenom miru..
Sve dok Marija Luiza ne zasmeta ljubomornoj kontesi Eleni, sestri markiza don Rikarda.. Plaseci se za svoju poziciju ne bira sredstva da svoje paklene planove sprovede u delo, pa tako ubedi bitne ljude da je Marija Luiza vestica, koji je osudjuju na smrt na lomaci..
Citajuci ovu pricu uzivacete u prelepim pejzazima prirode, brdolikim predelima gde cete zajedno sa Marijom Luizom brati lekovite trave, ali i podjednako osecati sa njom tugu i bes.. I zavolecete don Rikarda..
Topla preporuka..
Ali zbog plameno crvene boje kose i kao ugalj crnih ociju malene Marije Luize pocinju da kruze glasine da ce oni doneti nevolju i svi ih izbegavaju.. Tako da otac i cerka zive oslanjajuci se jedno na drugo, vredno radeci i ne dirajuci nikoga u sopstvenom miru..
Sve dok Marija Luiza ne zasmeta ljubomornoj kontesi Eleni, sestri markiza don Rikarda.. Plaseci se za svoju poziciju ne bira sredstva da svoje paklene planove sprovede u delo, pa tako ubedi bitne ljude da je Marija Luiza vestica, koji je osudjuju na smrt na lomaci..
Citajuci ovu pricu uzivacete u prelepim pejzazima prirode, brdolikim predelima gde cete zajedno sa Marijom Luizom brati lekovite trave, ali i podjednako osecati sa njom tugu i bes.. I zavolecete don Rikarda..
Topla preporuka..
June 7, 2023
Samo napred draga Dzejn❤️❤️❤️
July 28, 2024
Dok su trajale nesnosne vrućine, prijalo mi je da čitam ,,Vetar sa Pirineja" Milene Sekulić Odalović. U pitanju je istorijski, društveni i ljubavni roman o sudbini crvenokose devojke, njenoj hrabrosti da se suoči sa tajnama svog porekla i predrasudama sredine. Ljudi su verovali da je ona veštica iz jednog predanja.
Radnja se dešava u drugoj polovini 15. veka u Španiji. To je bilo vreme kada su vladali kraljica Izabela i kralj Ferdinand, kada je inkvizicija nemilosrdno sudila ljudima za bezbožništvo i kada su se progonili Jevreji zbog širenja hrišćanstva. Mladi pekar iz katoličke porodice Serhio Kortez zavoleo je Lauru Levi, mladu Jevrejku iz bogate porodice juvelira. Živeli su u Sevilji, u kojoj se nije blagonaklono gledalo na Jevreje. Dvoje mladih su se u ime ljubavi suprotstavili svojim najbližima, pa su zato bili odbačeni i prezreni. Rodila se njihova prekrasna crvenokosa kći Marija Luiza. Na svojoj samrti Laura je zamolila muža da zajedno sa detetom napusti Sevilju kako bi se spasli od progona.
Nakon smrti voljene žene Serhio odlazi na neizvesno putovanje sa trogodišnjom ćerkicom. Utočište su pronašli u utvrđenom gradiću Oho de Montanja, u podnožju planine Pirineji. Ovim mestom je vladao markiz Rikardo Ramirez, već tada proslavljen kao neustrašivi vojskovođa, lojalan kraljici Izabeli. Više je ratovao, nego što je boravio u Oho de Montanji, ali su ga građani ipak voleli i poštovali. Bio je takođe poznat po svojoj dobrodušnosti i pravednosti. Serhio je zadivio ovog markiza svojim pekarskim umećem, čime je zaslužio da ostane. Nažalost, prećutao je iz straha zašto je morao da napusti Sevilju, a takođe ni svojoj ćerki nije otkrio da je polu Jevrejka.
Godine su prolazile, Luz je rasla, ali su ih građani i dalje posmatrali kao došljake sa nepoverenjem. U tom okruženju su živeli veoma sujeverni ljudi, koji su morali da se nose sa nepredvidljivim ćudima prirode ili upravnicima zle ćudi. Bilo je lako da optuže došljake za svaku nevolju koja ih snađe, a naročito su upirali prst u Luz zbog predanja o montanjskoj veštici. Strahovali su da će ona jednog dana zaludeti njihovog gospodara i da će doneti propast njihovom gradu.
Ljubavna priča ne zauzima centralno mesto u ovom romanu. Po mom mišljenju, ovde je više akcenat stavljen na psihološku dramu likova i prikaz društvenog miljea. Ima lepih rečenica, poređenja i opisa prirode. Autorka umeće elemente fantastike, ističući povezanost glavne junakinje sa prirodom. Marija Luiza je poznavala ,,nemušti jezik", umela je da čuje šapat planine i bilja, da pronađe lek za svaku bolest, da pronikne u tajne ljudske duše. Dugo nije bila ni svesna svojih moći, ali ih je koristila na dobrobit zajednice. Iako su se ljudi nje pribojavali, strah od smrti i bolesti bio je jači, pa su se često njoj obraćali za lek ili utehu.
Divno je prikazana glavna junakinja, kao i njen odnos sa ocem Serhiom. Nesebično je pomagala ljudima i nije bežala od životnih nedaća. Zaljubila se u markiza od Montanje u svojoj petnaestoj godini, maštajući da je samo jednom pogleda. Razočarala se u njega tri godine kasnije kada joj je jedne noći više silom nego milom oduzeo nevinost. Marija Luiza mu nije povlađivala kao druge žene, iskreno je priznala kako joj je upropastio devojački san. Za nju je ljubav bila više od telesnog uživanja. Trebalo je vremena da markiz shvati lepotu njene duše, kao i svoju grešku te noći kako bi je zavoleo. Kasnije saznajemo da se iza njegovog moćnog i zastrašujućeg izgleda krije emotivno ranjeni čovek, mučen grižom savesti. Ubijao je ili progonio nedužne ljude, često Jevreje, zato što mu je tako vladarka Španije naređivala. Kod svoje kuće u Montanji nije imao mira jer je morao da se suočava sa intrigama, licemerjem i zlom unutar porodice. Bio je prinuđen da donosi teške odluke, po cenu da se suprotstavi kraljici.
Mene je ,,Vetar sa Pirineja" podsetio na latinoameričke telenovele koje sam volela da gledam kao mala. Ne samo zbog španskih imena i radnje koja se događa na teritoriji španskog govornog područja, već su tu i pozitivci i negativci, ljubav između pripadnika različitog društvenog staleža, dobrodušni prijatelji glavnih likova, zavist unutar porodice, spletke, tajne i laži. Takođe je na kraju ljubav glavnih junaka krunisana brakom. Ima tu još elemenata, ali da vam ne otkrivam baš sve.
Moram da pohvalim spisateljicu što ovde ima manje klišea nego u istorijsko-ljubavnim romanima. Intimne scene su opisane uz malo detalja i bez ružnih izraza. Ljubav nije svedena na telesno, niti je vulgarizovana. Jeste da je markiz osetio najpre požudu prema Mariji Luizi, ali se kasnije ipak naglašavaju snaga osećanja i duhovni aspekt njihove ljubavi.
Preporučujem ovaj roman iz više razloga. Pisan jednostavnim i lepim stilom, zanimljivi likovi u surovom ambijentu Pirineja, malo drugačija ljubavna priča, borba dobra i zla. Drugačiji pojedinci su često etiketirani od strane zajednice, kao što pokazuje ova priča. Nije im lako dok se bore za svoje mesto pod suncem i svoju sreću. Ponekad je potrebno da donesemo teške odluke ako želimo da opstanemo i da istrajemo na strani dobra.
Od mene ocena 4+/5
Radnja se dešava u drugoj polovini 15. veka u Španiji. To je bilo vreme kada su vladali kraljica Izabela i kralj Ferdinand, kada je inkvizicija nemilosrdno sudila ljudima za bezbožništvo i kada su se progonili Jevreji zbog širenja hrišćanstva. Mladi pekar iz katoličke porodice Serhio Kortez zavoleo je Lauru Levi, mladu Jevrejku iz bogate porodice juvelira. Živeli su u Sevilji, u kojoj se nije blagonaklono gledalo na Jevreje. Dvoje mladih su se u ime ljubavi suprotstavili svojim najbližima, pa su zato bili odbačeni i prezreni. Rodila se njihova prekrasna crvenokosa kći Marija Luiza. Na svojoj samrti Laura je zamolila muža da zajedno sa detetom napusti Sevilju kako bi se spasli od progona.
Nakon smrti voljene žene Serhio odlazi na neizvesno putovanje sa trogodišnjom ćerkicom. Utočište su pronašli u utvrđenom gradiću Oho de Montanja, u podnožju planine Pirineji. Ovim mestom je vladao markiz Rikardo Ramirez, već tada proslavljen kao neustrašivi vojskovođa, lojalan kraljici Izabeli. Više je ratovao, nego što je boravio u Oho de Montanji, ali su ga građani ipak voleli i poštovali. Bio je takođe poznat po svojoj dobrodušnosti i pravednosti. Serhio je zadivio ovog markiza svojim pekarskim umećem, čime je zaslužio da ostane. Nažalost, prećutao je iz straha zašto je morao da napusti Sevilju, a takođe ni svojoj ćerki nije otkrio da je polu Jevrejka.
Godine su prolazile, Luz je rasla, ali su ih građani i dalje posmatrali kao došljake sa nepoverenjem. U tom okruženju su živeli veoma sujeverni ljudi, koji su morali da se nose sa nepredvidljivim ćudima prirode ili upravnicima zle ćudi. Bilo je lako da optuže došljake za svaku nevolju koja ih snađe, a naročito su upirali prst u Luz zbog predanja o montanjskoj veštici. Strahovali su da će ona jednog dana zaludeti njihovog gospodara i da će doneti propast njihovom gradu.
Ljubavna priča ne zauzima centralno mesto u ovom romanu. Po mom mišljenju, ovde je više akcenat stavljen na psihološku dramu likova i prikaz društvenog miljea. Ima lepih rečenica, poređenja i opisa prirode. Autorka umeće elemente fantastike, ističući povezanost glavne junakinje sa prirodom. Marija Luiza je poznavala ,,nemušti jezik", umela je da čuje šapat planine i bilja, da pronađe lek za svaku bolest, da pronikne u tajne ljudske duše. Dugo nije bila ni svesna svojih moći, ali ih je koristila na dobrobit zajednice. Iako su se ljudi nje pribojavali, strah od smrti i bolesti bio je jači, pa su se često njoj obraćali za lek ili utehu.
Divno je prikazana glavna junakinja, kao i njen odnos sa ocem Serhiom. Nesebično je pomagala ljudima i nije bežala od životnih nedaća. Zaljubila se u markiza od Montanje u svojoj petnaestoj godini, maštajući da je samo jednom pogleda. Razočarala se u njega tri godine kasnije kada joj je jedne noći više silom nego milom oduzeo nevinost. Marija Luiza mu nije povlađivala kao druge žene, iskreno je priznala kako joj je upropastio devojački san. Za nju je ljubav bila više od telesnog uživanja. Trebalo je vremena da markiz shvati lepotu njene duše, kao i svoju grešku te noći kako bi je zavoleo. Kasnije saznajemo da se iza njegovog moćnog i zastrašujućeg izgleda krije emotivno ranjeni čovek, mučen grižom savesti. Ubijao je ili progonio nedužne ljude, često Jevreje, zato što mu je tako vladarka Španije naređivala. Kod svoje kuće u Montanji nije imao mira jer je morao da se suočava sa intrigama, licemerjem i zlom unutar porodice. Bio je prinuđen da donosi teške odluke, po cenu da se suprotstavi kraljici.
Mene je ,,Vetar sa Pirineja" podsetio na latinoameričke telenovele koje sam volela da gledam kao mala. Ne samo zbog španskih imena i radnje koja se događa na teritoriji španskog govornog područja, već su tu i pozitivci i negativci, ljubav između pripadnika različitog društvenog staleža, dobrodušni prijatelji glavnih likova, zavist unutar porodice, spletke, tajne i laži. Takođe je na kraju ljubav glavnih junaka krunisana brakom. Ima tu još elemenata, ali da vam ne otkrivam baš sve.
Moram da pohvalim spisateljicu što ovde ima manje klišea nego u istorijsko-ljubavnim romanima. Intimne scene su opisane uz malo detalja i bez ružnih izraza. Ljubav nije svedena na telesno, niti je vulgarizovana. Jeste da je markiz osetio najpre požudu prema Mariji Luizi, ali se kasnije ipak naglašavaju snaga osećanja i duhovni aspekt njihove ljubavi.
Preporučujem ovaj roman iz više razloga. Pisan jednostavnim i lepim stilom, zanimljivi likovi u surovom ambijentu Pirineja, malo drugačija ljubavna priča, borba dobra i zla. Drugačiji pojedinci su često etiketirani od strane zajednice, kao što pokazuje ova priča. Nije im lako dok se bore za svoje mesto pod suncem i svoju sreću. Ponekad je potrebno da donesemo teške odluke ako želimo da opstanemo i da istrajemo na strani dobra.
Od mene ocena 4+/5
August 1, 2023
Erase una vez - започели би причу Шпанци, ношени оном посебном меланхолијом и страшћу коју проналазимо у фламенку или причама из Алхамбре. Исту ту бајковитост, меленхолију и страст сакривају странице овог дивног романа, кроз који јездимо на магији коју око нас Милена плете невидљивим, али свепрожимајућим нитима који сежу до најтананијег дела наше душе. Иако нас враћа у мрачно доба инквизиције и можда најмучнији део шпанске историје, у овој причи мрак не може да превлада светлост која се незаустављиво шири из главне јунакиње Марије Луизе, увлачећи нас у причу да са њом волимо, патимо, сумњамо, преиспитујемо.
Свет у коме Марија Луиза живи је оштро подељен свет – подељен на католике и сефарде, на богате и сиромашне, на широкогруде и себичне, на оне који воле и на оне који то не умеју. У таквом свету црвенокоса лепотица се никако не може уклопити. Бежећи из Севиље због прогона Jевреја, Сергио и његова ћерка долазе у Охо де Монтању, желећи само да се уклопе и да живе своје животе чувајући у срцу сећања на ону које више нема, а коју су тако силно волели. Али убрзо схватају да то никако неће бити могуће.
''Серхио се данас сетио Лауре, и то онакве каква је била када ју је први пут угледао, лепршаве и раздрагане, недотакнуте тугом и ударцима живота. Одвојио ју је од родитеља и осудио да се до краја живота бори за мрвицу њихове наклоности. Вероватно је осећала сталну кривицу, али пред њим то није никада показала, окренута свакодневној борби за срећу Марије Луизе. Са овог света је отишла са убеђењем да их шаље на боље место, далеко од Севиље, неизвесности и могућих прогона. Како је могла да зна да ће он опет куповати време?
Круг се затворио. После толико година поново плаћа слободу и привид нормалног живота. Поново даје целог себе да буде попут других, да се ни по чему не разликује, да доприноси и помаже, али ништа од тога није довољно.''
Не можеш бити попут других када ниси као они, када те велико срце, доброта и љубав према свему што те окружује неповратно издваја, истиче, као да на челу носиш знак урезан човекољубљем и вером у добро у другима.
''Најгоре је ићи кроз живот посматрајући друге људе својим очима, те мислимо да ће свако наше добро бити узвраћено добрим. Таква врста праведности није својствена човеку. Чак и узвишени Бог има своја мерила, па на најбоље међу нама пошаље тежа искушења но на остале, из разлога нама непојмљивих. Понекад и у најплеменитијој природи букну бес и јад јер нема одговора на питања. Као и увек, све је ствар вере.''
А искушења на која ће наићи Кортезови из Севиље, скривени од прошлости у Арагону, биће огромна и претешка. Под њима ће се повијати и посустајати, али Милена неће дозволити да мрак превлада, да се божанска светлост у Марији Луизи угаси и да згасне та искра живота и љубави, која ће променити уверења и најтврдокорнијем ратнику, маркизу дон Рикарду. Она ће му показати да човек мора имати вере у друге, да се добро мора одбранити и заштитити по сваку цену, јер се добро добрим враћа и да љубав увек нађе пут, чак и до оних срца која се затварају пред њом у жељи да се заштите, јер су била рањена напуштањем, неразумевањем и одсуством блискости.
А када једном спознају љубав, онда је њима само небо граница.
Од срца препоручујем овај роман, јер нећете читати само једну љубавну причу. Читаћете живот у свој својој лепоти и горчини, читаћете колико људи умеју бити окрутни када су застрашени оним што не умеју објаснити, читаћете колико је немерљива родитељска љубав и колико је неопходно разумети различитост. Осетићете радост, осетићете тугу, бићете љути, бићете разочарани људским слабостима и бићете задивљени снагом љубави.
Јер на крају дана, шта нам је сем љубави потребно?
Свет у коме Марија Луиза живи је оштро подељен свет – подељен на католике и сефарде, на богате и сиромашне, на широкогруде и себичне, на оне који воле и на оне који то не умеју. У таквом свету црвенокоса лепотица се никако не може уклопити. Бежећи из Севиље због прогона Jевреја, Сергио и његова ћерка долазе у Охо де Монтању, желећи само да се уклопе и да живе своје животе чувајући у срцу сећања на ону које више нема, а коју су тако силно волели. Али убрзо схватају да то никако неће бити могуће.
''Серхио се данас сетио Лауре, и то онакве каква је била када ју је први пут угледао, лепршаве и раздрагане, недотакнуте тугом и ударцима живота. Одвојио ју је од родитеља и осудио да се до краја живота бори за мрвицу њихове наклоности. Вероватно је осећала сталну кривицу, али пред њим то није никада показала, окренута свакодневној борби за срећу Марије Луизе. Са овог света је отишла са убеђењем да их шаље на боље место, далеко од Севиље, неизвесности и могућих прогона. Како је могла да зна да ће он опет куповати време?
Круг се затворио. После толико година поново плаћа слободу и привид нормалног живота. Поново даје целог себе да буде попут других, да се ни по чему не разликује, да доприноси и помаже, али ништа од тога није довољно.''
Не можеш бити попут других када ниси као они, када те велико срце, доброта и љубав према свему што те окружује неповратно издваја, истиче, као да на челу носиш знак урезан човекољубљем и вером у добро у другима.
''Најгоре је ићи кроз живот посматрајући друге људе својим очима, те мислимо да ће свако наше добро бити узвраћено добрим. Таква врста праведности није својствена човеку. Чак и узвишени Бог има своја мерила, па на најбоље међу нама пошаље тежа искушења но на остале, из разлога нама непојмљивих. Понекад и у најплеменитијој природи букну бес и јад јер нема одговора на питања. Као и увек, све је ствар вере.''
А искушења на која ће наићи Кортезови из Севиље, скривени од прошлости у Арагону, биће огромна и претешка. Под њима ће се повијати и посустајати, али Милена неће дозволити да мрак превлада, да се божанска светлост у Марији Луизи угаси и да згасне та искра живота и љубави, која ће променити уверења и најтврдокорнијем ратнику, маркизу дон Рикарду. Она ће му показати да човек мора имати вере у друге, да се добро мора одбранити и заштитити по сваку цену, јер се добро добрим враћа и да љубав увек нађе пут, чак и до оних срца која се затварају пред њом у жељи да се заштите, јер су била рањена напуштањем, неразумевањем и одсуством блискости.
А када једном спознају љубав, онда је њима само небо граница.
Од срца препоручујем овај роман, јер нећете читати само једну љубавну причу. Читаћете живот у свој својој лепоти и горчини, читаћете колико људи умеју бити окрутни када су застрашени оним што не умеју објаснити, читаћете колико је немерљива родитељска љубав и колико је неопходно разумети различитост. Осетићете радост, осетићете тугу, бићете љути, бићете разочарани људским слабостима и бићете задивљени снагом љубави.
Јер на крају дана, шта нам је сем љубави потребно?
February 7, 2025
:,,Onda, montanjska veštice, učini da san traje zauvek”
Displaying 1 - 6 of 6 reviews