What do you think?
Rate this book
Vertikala
368 pages, Hardcover
First published January 1, 2006
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 3 of 3 reviews
March 9, 2017
Pročitao sam VERTIKALU Predraga Raosa, uvod u novu fazu njegovog stvaralaštva koju je započeo sredinom prve decenije novog milenijuma. U ovom vrlo obimnom romanu, Raos je pokušao da ponovi tematska pa i kompoziciona svojstva romana BRODOLOM KOD THULE, ali nažalost nije uspeo da ih integriše na podjednako uspešan način.
VERTIKALA je previše raspisan logorejičan roman kome bi prijalo i malo skraćenja ali i kudikamo jača integracija elemenata koji su THULU učinili klasikom. Ipak, čini se da je paradoks ovog romana upravo u tome što je u njemu Raos u određenom smislu postao istinski opsednut temama koje su mu u THULI bile književna građa a ovde deluju kao da su osnovni predmet njegovog interesovanja.
Novum kojim se bavi roman jeste “vertikala” odnosno most za lansiranje tovara u kosmos i Raos ga do te mere razrađuje u svojim opisima i detaljno obrazlaže da je sasvim sigurno ovaj roman bio njegov pokušaj da zbilja dokaže validnost takvog metoda putovanja u svemir. “Vertikala” jeste u određenom smislu više od novuma u ovom romanu i više je od lokacije dešavanje u njemu, ali rekao bih da je ona u izvesnom smislu i razlog postojanja ovog romana. Raosovo detaljno bavljenje “Vertikalom” praktično gubi svoju funkciju na nivou celine i samo sebi postaje svrha, čineći da zbog svega toga roman itekako gubi.
Ako tome dodamo da je u ovom romanu, Raos dalje razradio svoju ideju energetski i thnološki pretemeljenog sveta iz THULE, zanimljivo je da je ta vizija u THULI ipak delovala bitno ubedljivije, baš zato što je bila u funkciji priče.
Druga tema je odnos čoveka i Boga, onostranog, duše i kreacije, i to su teme koje Raosa, ovde već u poznim srednjim godinama očigledno opsedaju priblićno koliko i ideja “Vertikale” tako da taj filozofski deo romana, taj deo koji traga za spoznajom nekih dubljih istina na kraju takođe nadilazi svoju funkciju u proznoj celini.
Kada se na sve to doda, Raosov pokušaj da ponovi tu maestralnu kompoziciju iz THULE u kojoj pripovedač ide iz vremena u vreme i iz lika u lika bez nekih agresivnih naznaka, a sve se prepoznaje iz teksta, a to mu ovde ne uspeva, rezultat je roman kome je izmakao visok domet baš zbog toga što se pisac previše zainteresovao za temu, do tačke da je preopteretio i tekst i strukturu.
Kao i u THULI, Raos ovde sabira ogromno bogatstvo ideja, kako u duhovnom i psihološkom tako i u tehničkom pogledu, i VERTIKALA se može posmatrati kao veličanstven promašaj, ali istovremeno ostaje roman koji zbog nemogućnosti da ostvari konzistentan i precizan izraz kliza iz žanra put mejnstrima.
Uprkos tome što pojedine osobine romana prepoznajem kao neuspeh u izgradnji žanrovske strukture, ne bi me začudilo da neko isto to prepozna kao prevazilaženje konvencije.
Otud, VERTIKALA je roman koji ima bolju budućnost kod čitalaca visoke književnosti nego žanra.
VERTIKALA je previše raspisan logorejičan roman kome bi prijalo i malo skraćenja ali i kudikamo jača integracija elemenata koji su THULU učinili klasikom. Ipak, čini se da je paradoks ovog romana upravo u tome što je u njemu Raos u određenom smislu postao istinski opsednut temama koje su mu u THULI bile književna građa a ovde deluju kao da su osnovni predmet njegovog interesovanja.
Novum kojim se bavi roman jeste “vertikala” odnosno most za lansiranje tovara u kosmos i Raos ga do te mere razrađuje u svojim opisima i detaljno obrazlaže da je sasvim sigurno ovaj roman bio njegov pokušaj da zbilja dokaže validnost takvog metoda putovanja u svemir. “Vertikala” jeste u određenom smislu više od novuma u ovom romanu i više je od lokacije dešavanje u njemu, ali rekao bih da je ona u izvesnom smislu i razlog postojanja ovog romana. Raosovo detaljno bavljenje “Vertikalom” praktično gubi svoju funkciju na nivou celine i samo sebi postaje svrha, čineći da zbog svega toga roman itekako gubi.
Ako tome dodamo da je u ovom romanu, Raos dalje razradio svoju ideju energetski i thnološki pretemeljenog sveta iz THULE, zanimljivo je da je ta vizija u THULI ipak delovala bitno ubedljivije, baš zato što je bila u funkciji priče.
Druga tema je odnos čoveka i Boga, onostranog, duše i kreacije, i to su teme koje Raosa, ovde već u poznim srednjim godinama očigledno opsedaju priblićno koliko i ideja “Vertikale” tako da taj filozofski deo romana, taj deo koji traga za spoznajom nekih dubljih istina na kraju takođe nadilazi svoju funkciju u proznoj celini.
Kada se na sve to doda, Raosov pokušaj da ponovi tu maestralnu kompoziciju iz THULE u kojoj pripovedač ide iz vremena u vreme i iz lika u lika bez nekih agresivnih naznaka, a sve se prepoznaje iz teksta, a to mu ovde ne uspeva, rezultat je roman kome je izmakao visok domet baš zbog toga što se pisac previše zainteresovao za temu, do tačke da je preopteretio i tekst i strukturu.
Kao i u THULI, Raos ovde sabira ogromno bogatstvo ideja, kako u duhovnom i psihološkom tako i u tehničkom pogledu, i VERTIKALA se može posmatrati kao veličanstven promašaj, ali istovremeno ostaje roman koji zbog nemogućnosti da ostvari konzistentan i precizan izraz kliza iz žanra put mejnstrima.
Uprkos tome što pojedine osobine romana prepoznajem kao neuspeh u izgradnji žanrovske strukture, ne bi me začudilo da neko isto to prepozna kao prevazilaženje konvencije.
Otud, VERTIKALA je roman koji ima bolju budućnost kod čitalaca visoke književnosti nego žanra.
February 3, 2026
Malo pregledavam danas FB dok se kuha ručak, pa uhvatim sebe kako nikad da i ja napišem nešto u ovoj grupi. Vjerujem da nas ima puno u Velikoj Gorici koji volimo knjige, volimo čitati, i velik su, možda i značajan, dio naših života. Danas, dobiti preporuku za neku dobru knjigu je dosta teško. Previše medijske pokrivenosti da bi se razlučilo nešto kvalitetnije, a zatim naći to u segmentu koji nam je interesantan nije lagano. Kao što to i nije lako podijeliti javno. Zato mi je drago što sam vidio barem preporuku od B.B. za “Gilead“. Hvala!
Moj mali prilog ovoj grupi, knjiga koja me je iznenadila. Prvo zbog autora. O Predragu Raosu ima dovoljno mišljenja i svatko ima svoj neki apriori pogled na njegove knjige, vjerojatno kroz takav specifičan lik, specifičnu osobnost. Dovoljno toga ima i nema potrebe da pridodajem išta drugo. Čitao sam njegova djela još od malena, uglavnom kroz Sirius, i imao sam i ja neki svoj takav pogled. Zabavno, zanimljivo, svakako ne standardno, pa time i još malo privlačnije.
„Vertikala“ je nešto sasvim drugo. Iznenadilo me je. Očaralo na prvu. Kupio sam je ocu kao zezanciju za poklon još davno i došla je meni u ruke natrag nakon par godina pa sam je i pročitao. Radnja se odvija, kao i mnoge autorove, u budućnosti, ali izrazito bliskoj. Knjiga nije SF. Da ne otkivam previše za one koje se možda odluče čitati, radi se o posljednjem putovanju glavnog protagonista i njegovoj refleksiji na život, okolnosti i na samo putovanje. Spoj psihologije, filozofije, religije kroz promišljanja o životnom putu. Ima puno takvih knjiga, da je do toga ne bi je izdvajao, ali ono što se izdvaja u ovoj je ne samo kvaliteta misli čime me je Raos iznenadio, već i stil pisanja, što je vjerujem dobra preporuka za ovu grupu. Neočekivano! Prijatelji kojima sam preporučio knjigu, zapravo kupio - volim darivati knjige, a već puno njih i naslovnica odbije, slali su mi fotografije odjeljaka ne vjerujući u ljepotu i način kako se netko uspije izraziti. A za mene, uz stil i sama kvaliteta knjige, da nije od Raosa i da nije mala serija iz Hrvatske, zaslužila bi biti puno veći hit od svih kojima smo godinama bombardirani kroz medije.
Prva je u seriji od devet knjiga sličnih tematika, od kojih je pet izdao – i kao što volim nekima reći, nije svaka za sve. Neke su puno teže u temama koje obrađuju, sve su izrazito kvalitetne i neke nisu tek tako za preporuku, a „Vertikala“ je odlična mjera za preporučiti svakome.
Moj mali prilog ovoj grupi, knjiga koja me je iznenadila. Prvo zbog autora. O Predragu Raosu ima dovoljno mišljenja i svatko ima svoj neki apriori pogled na njegove knjige, vjerojatno kroz takav specifičan lik, specifičnu osobnost. Dovoljno toga ima i nema potrebe da pridodajem išta drugo. Čitao sam njegova djela još od malena, uglavnom kroz Sirius, i imao sam i ja neki svoj takav pogled. Zabavno, zanimljivo, svakako ne standardno, pa time i još malo privlačnije.
„Vertikala“ je nešto sasvim drugo. Iznenadilo me je. Očaralo na prvu. Kupio sam je ocu kao zezanciju za poklon još davno i došla je meni u ruke natrag nakon par godina pa sam je i pročitao. Radnja se odvija, kao i mnoge autorove, u budućnosti, ali izrazito bliskoj. Knjiga nije SF. Da ne otkivam previše za one koje se možda odluče čitati, radi se o posljednjem putovanju glavnog protagonista i njegovoj refleksiji na život, okolnosti i na samo putovanje. Spoj psihologije, filozofije, religije kroz promišljanja o životnom putu. Ima puno takvih knjiga, da je do toga ne bi je izdvajao, ali ono što se izdvaja u ovoj je ne samo kvaliteta misli čime me je Raos iznenadio, već i stil pisanja, što je vjerujem dobra preporuka za ovu grupu. Neočekivano! Prijatelji kojima sam preporučio knjigu, zapravo kupio - volim darivati knjige, a već puno njih i naslovnica odbije, slali su mi fotografije odjeljaka ne vjerujući u ljepotu i način kako se netko uspije izraziti. A za mene, uz stil i sama kvaliteta knjige, da nije od Raosa i da nije mala serija iz Hrvatske, zaslužila bi biti puno veći hit od svih kojima smo godinama bombardirani kroz medije.
Prva je u seriji od devet knjiga sličnih tematika, od kojih je pet izdao – i kao što volim nekima reći, nije svaka za sve. Neke su puno teže u temama koje obrađuju, sve su izrazito kvalitetne i neke nisu tek tako za preporuku, a „Vertikala“ je odlična mjera za preporučiti svakome.
October 16, 2018
Neobična knjiga neobičnog književnika. Ali vrijedi pročitati.
Displaying 1 - 3 of 3 reviews