What do you think?
Rate this book
Багдала
Душан Матић, песник мислилац, с интелектуалним и философским тежњама. Као стваралац, он није највише дао у младости, као што је често случај, него у зрелом добу. До рата се јављао у часописима (од 1923), а у засебним издањима само као коаутор. Прву самосталну књигу, збирку есеја Један вид француске књижевности (1952), објавио је у педесетчетвртој, а прву песничку књигу, Багдала (1954), у педесетшестој години живота. Од тада до смрти био је веома плодан у обе те области, и у поезији и у есејистици.
Као и дуги надреалисти, прошао је кроз све фазе, од надреалистичке преко социјално-активистичке до неомодернистичке. У првој фази обележја његове поезије јесу: антитрадиционализам, деструкција песничке форме, експериментализам. Песник се не разрачунава само с одређеним видовима традиције него с поезијом као таквом, с песмом, с песничким језиком. Из таквог односа настале су његове најпознатије, антипесме: Годишња доба, Домаћи задатак, Зарни влач и др., у којима се песник игра језиком и смислом, прави духовите обрте и вербалне досетке, изобличава речи.
Уношење социјалних тема, карактеристично за 30-те године, дубоко је преобразило ту изнутра разбијену поезију, дало јој чврстину и усмереност. Песма је добила свој предмет, свој смисао, а песнички револт одређени садржај и сврху. Поема Марија Ручара (1935) коју је написао заједно с А. Вучом, и неколико других песама међу којима се издвајају Умро је Горки и Број 4-21-35 — (последња је посвећена анонимној девојчици погинулој у Мадриду) — спадају у уметнички најзрелија остварења међуратне ангажоване поезије.
На социјалне песме настављају се песме изазване ратним збивањима (циклус "Забележено 1941—1944" у збирци Багдала). Оне се ипак разликују од предратних социјалних песама: нису борбене и револуционарно интониране, нису ни родољубиве у традиционалном смислу. То је интелектуална поезија надахнута историјом, поезија човека дубоко замишљеног над судбином света, прелаз од ангажоване поезије средњег периода на интелектуалну поезију остварену углавном после рата, у доба Матићеве пуне стваралачке зрелости.
Као и дуги надреалисти, прошао је кроз све фазе, од надреалистичке преко социјално-активистичке до неомодернистичке. У првој фази обележја његове поезије јесу: антитрадиционализам, деструкција песничке форме, експериментализам. Песник се не разрачунава само с одређеним видовима традиције него с поезијом као таквом, с песмом, с песничким језиком. Из таквог односа настале су његове најпознатије, антипесме: Годишња доба, Домаћи задатак, Зарни влач и др., у којима се песник игра језиком и смислом, прави духовите обрте и вербалне досетке, изобличава речи.
Уношење социјалних тема, карактеристично за 30-те године, дубоко је преобразило ту изнутра разбијену поезију, дало јој чврстину и усмереност. Песма је добила свој предмет, свој смисао, а песнички револт одређени садржај и сврху. Поема Марија Ручара (1935) коју је написао заједно с А. Вучом, и неколико других песама међу којима се издвајају Умро је Горки и Број 4-21-35 — (последња је посвећена анонимној девојчици погинулој у Мадриду) — спадају у уметнички најзрелија остварења међуратне ангажоване поезије.
На социјалне песме настављају се песме изазване ратним збивањима (циклус "Забележено 1941—1944" у збирци Багдала). Оне се ипак разликују од предратних социјалних песама: нису борбене и револуционарно интониране, нису ни родољубиве у традиционалном смислу. То је интелектуална поезија надахнута историјом, поезија човека дубоко замишљеног над судбином света, прелаз од ангажоване поезије средњег периода на интелектуалну поезију остварену углавном после рата, у доба Матићеве пуне стваралачке зрелости.
247 pages, Paperback
First published January 1, 1954
9 people want to read
About the author
Dušan Matić
28 books1 followerSerbian poet; active as part of the Belgrade surrealist group.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 of 1 review
May 21, 2021
Nije Bagdala Kilamandžaro. Nije ni Olimp. Ali jeste jedno prepoznatljivo i važno poetsko sastajalište – bolna i radosna uzvisina za nadrealističke planinare.
Na njoj se dečak rve sa filozofom, a smrt se o sebe sapliće. Proza prodire u poeziju, poezija se pretače u kričave spiskove. Prosinu ovde i citati (od Marksa i Hegela do astečke mitologije), komentari, odbrane (nemojte se drznuti napasti Dedinčevu „Javnu pticu”!) anagažovanosti i samosvrhovitosti, kovačnice reči i vasionski komešaji. Pa ko šta hoće.
Matić je i deda naše konceptualne i konkretne poezije (pogledati „Domaći zadatak”).
Inače, jedan belgijski bend (TC Matic) nazvan je po Matiću.
Da, da ne zaboravim, retko ko je u srpskoj književnosti napisao tako divan tekst o drugom piscu, kao Hristić o Matiću. A tek će se pisati i o jednom i o drugom.
Na njoj se dečak rve sa filozofom, a smrt se o sebe sapliće. Proza prodire u poeziju, poezija se pretače u kričave spiskove. Prosinu ovde i citati (od Marksa i Hegela do astečke mitologije), komentari, odbrane (nemojte se drznuti napasti Dedinčevu „Javnu pticu”!) anagažovanosti i samosvrhovitosti, kovačnice reči i vasionski komešaji. Pa ko šta hoće.
Matić je i deda naše konceptualne i konkretne poezije (pogledati „Domaći zadatak”).
Inače, jedan belgijski bend (TC Matic) nazvan je po Matiću.
Da, da ne zaboravim, retko ko je u srpskoj književnosti napisao tako divan tekst o drugom piscu, kao Hristić o Matiću. A tek će se pisati i o jednom i o drugom.
Displaying 1 of 1 review