„Бурлеска господина Перуна бога грома“ је кратки авангардни роман српског књижевника Растка Петровића и уједно једно од најамбициознијих и најнеобичнијих књижевних остварења српске књижевности. Први пут је објављен 1921. у едицији Албатрос, најзначајнијој едицији српске књижевне авангарде. Роман се састоји из четири поглавља: „I књига, о распуштености богова“, „II књига, о Набору Деволцу“, „III књига, апокрифна“, и „IV књига, шта је било напослетку“. Временски распон представљених догађаја простире се на више од хиљаду година, са основном идејном тежњом да се прикаже култура и историја Словена на Балканском полуострву. „Бурлеска“ започиње приказом паганског раја и описом живота словенских претхришћанских богова, а завршава се у болници 1925, то јест, четири године након што је ова књига први пут штампана. Осим паганских божанстава у роману се као ликови, између осталих, појављују, деволски земљорадници, светогорски калуђери, Богородица, Свети Петар, али и холандски сликар Винсент ван Гог.
Растков роман је жанровски тешко дефинисати. Он не само да отелотворује авангардну идеју мешања жанрова, већ је у исто време и пародијски преглед великог броја књижевних врста: од једноставних облика, предања, митова, епских песама, бајки, преко житија и апокрифа до аутобиографске прозе и конструктивистичке поезије. У њему су присутне сложене стратегије приповедања, интертекстуалне везе и богат стилски распон од узвишеног и лирског до тривијалног и баналног.
„Бурлеска господина Перуна бога грома“ је након штампања поделила књижевну јавност Југославије. С једне стране налазили су се књижевници и критичари блиски авангардној поетици који су у Растковом експерименту препознали изразиту поетску снагу, хумор и оригиналну књижевну творевину, док су критичари и писци наклоњени традиционалној литератури и канонизованим уметничким вредностима, роман дочекали негативним рецензијама. Као трећа струја постојали су и они који Петровићевом делу нису спорили изразиту поетску снагу, али су доводили у питање естетске квалитете његовог остварења.
Rastko Petrović (Belgrade, 1898 – Washington, D.C., 1949), poet, novelist, travel writer, essayist, ethnographer, gifted sketcher, cameraman and photographer. He graduated law in France, and on his return to Yugoslavia he worked as an art and literary critic. After this he was employed in the diplomatic service and posted to Italy and the USA. Based at the Yugoslav embassy in Washington, D.C. during World War II, he remained in the United States after the war and died there. He is considered to be one of the most important and most influential Serbian writers in the period between the two world wars.
Numem da ocenim ovo. Ako dam lošu ocenu, ispašće da ne kapiram avangardnu književnost. Sve ja to razumem, eksperimentisanje, ekspresionistički momenti, stoprocentna avangarda. Ali, žao mi je, Rastko, to nije ono što ja želim od književnosti.
Roman se sastoji od četiri knjige, odnosno poglavlja. Prve dve knjige, „O raspuštenosti bogova“ i „O Naboru Devolcu“ dešavaju se u staroslovenskom raju i devolskoj dolini. Druge dve, „Apokrifna“ i „Šta je bilo na početku“ su prostorno vezane za hrišćanski pakao i zemlju. Dakle, možemo izdvojiti dva prostora – gornji, mitski i donji, pakleni, odnosno, istorijski, ispunjen nasiljem, haosom i smrću, koji vremenski seže do prvih decenija dvadesetoga veka.
Iako roman počinje kao jedan veoma zanimljiv osvrt na paganske Bogove i sve njihove mane i vrline do samog kraja mi nije bilo bas sasvim jasno kako je odatle pisac stigao do ratne bolnice. Shvatila sam poentu tek uz pomoc knjizevne kritike. Avangarda je ipak tesko shvatljiva bez vodica..
"Сатана препоручи Михајлу да јој добави дело неког Флорентинца који је ту скоро на доста добар начин описао унутрашњост пакла. Богородица се заинтересова. Она је читала нешто о рају, али није било ни близу стварности."