Влада Урошевиќ е македонски поет, раскажувач, романописец, книжевен и ликовен критичар, есеист, антологичар и преведувач.
Роден е во Скопје во 1934 година. Завршил Филозофски факултет во Скопје. Докторирал на Филолошкиот факултет „Блаже Конески“ во Скопје во 1987 година. Работел како соработник и уредник на Редакцијата за култура и уметност на Телевизија Скопје. Во 1982 година е избран за доцент на Катедрата за општа и компаративна книжевност на Филолошкиот факултет во Скопје, а во 1988 година станал редовен професор. Бил уредник на списанието „Разгледи“. Урошевиќ е член на ДПМ од 1961година. Исто така, тој е член на МАНУ, како и дописен член на меѓународната „Академија Маларме“ во Париз и редовен член на Европската поетска академија со седиште во Луксембург и член на Македонскиот ПЕН центар.
Добитник е на повеќе награди и признанија: „Младост“, „Нолит“, „Рациново признание“, „Браќа Миладиновци“ (три пати), „Григор Прличев“ (два пати), „Стале Попов“ (два пати), „Книжевен жезол“ и други. За својот книжевен опус, како и за своите заслуги во преведувањето и афирмирањето на франсуската литература, прогласен е од Владата на Франција прво за витез на Редот на уметноста и литературата, а потоа и за офицер на истиот Ред.
Влада Урошевиќ има објавено преку триесет авторски книги, преку четириесет преводи, а застапен е и во многубројни домашни и странски антологии. Неговите книги се преведени на англиски, француски, шпански, германски, дански, полски, словенчки, бугарски, српски и други јазици. Еве дел од неговиот творечки опус:
Еден друг град (поезија, 1959) Невиделица (поезија, 1962) Вкусот на праските (роман, 1965) Манекен во пејзажот (поезија, 1967) Летен дожд (поезија, 1967) Знаци (раскази, 1969) Врсници (критики и есеи, 1971) Ноќниот пајтон (раскази, 1972) Ѕвездена терезија (поезија, 1973) Нуркачко ѕвоно (поезија, 1975) Сонувачот и празнината (поезија, 1979) Мрежа за неуловливото (критики и есеи, 1980) Лов на еднорози (раскази, 1983) Компасот на сонот (поезија, 1984) Нишката на Аријадна (критики и есеи, 1985) Хипнополис (поезија, 1986) Подземна палата (есеи, 1987) Демони и галаксии (студија, 1988) Панична планета (поезија, 1989) Алдебаран (записи и патописи, 1991) Митската оска на светот (критики и есеи, 1993) Ризиците на занаетот (поезија, 1993) Мојата роднина Емилија (роман, 1994) Паники (поезија, 1995) Дворскиот поет во апарат за летање (роман, 1996) Париски приказни (записи и патописи, 1997) Астролаб (критики и есеи, 2000) Дива лига (роман, 2000) Мане, текел, фарес (поезија, 2002) Невестата на змејот (роман-бајка, 2008) Седмата страна на коцката (раскази, 2010) Размена на пораки (раскази, заедно со Тања Урошевиќ, 2013) Тајна мисија (раскази, 2013) Тајно злато (поезија, 2016) Маџун (роман, 2018)
Iskreno, sasvim iskreno, pomalo očajnički, a svakako sa željom da dam sebi oduška, napominjem da me ova knjiga muči nedeljama, krade san i normalan životni ritam i tako, umesto da kao sav normalan svet spavam, ja sad vilenim, razmišljajući o tome kako moram da završim rad o njoj, koji sam davno započeo i nikako da ga privedem kraju. Kada se naoružate teorijskim diskursom i kad morate da lovite reference i da vam se sve sa svim poveže, to zaista stavlja misao u okove. Dobro, razumem, red je potreban i važan, rad još važniji, ali ponekad poželim samo da lelujam i slobodno se krećem u tekstu, bez potrebe za obrazlaganjem. Tako da ću sad to preskočiti, ima gde sam to uradio i verovatno će negde već, kad ga budem skockao, izaći, ali samo sam hteo da navedem još jednu muku: krenete da pišete tekst o nečemu i shvatite da je prevod drukčiji od originala, ne samo jer je savršeno odgovarajući prevod s jednog jezika na drugi nedostižan, nego zato što je autor čitav jedan ciklus zamenio drugim, a ponegde ubacio i pesme kojih u originalu nema, a neke i izbacio. Pa se sad vi snađite. Prođe čitanje na upoređivanju, a na kraju se to i ne vidi, možda samo sleti pokoja fusnota.
To vam je, eto, za sad, to, a ja idem na, voleo bih da verujem, zasluženi počinak.