Srbi pre Adama i posle njega: Istorija jedne zloupotrebe: Slovo protiv "novoromantičara"

by Radivoj Radić

Treće izmenjeno i dopunjeno izdanje knjige o istoriji jedne zloupotrebe. Knjiga je odgovor na poslednjih godina neverovatnu navalu knjiga srpskih kvaziistoričara u kojima se neznalački dokazuju i takve apsurdne ideje kakva je, recimo, ona da su Srbi "narod najstariji", i da su postojali maltene pre Adama. Radić raskrinkava neznanja tih "novoromantičara", kako ih naziva, i direktno prozivajući određene autore dokazuje koliko je tako nešto nedopustivo kada je o ozbiljnoj nauci reč. Provokativna i polemična rasprava o falsifikatima, proizvoljnostima i zloupotrebama u tumačenju srpske srednjevekovne istorije, kao i o ideološkim i političkim razlozima koji su na to navodili istoričare i pseudoistoričare.

Genres: Humanities, History

387 pages, Paperback

First published January 1, 2003

About the author

Radivoj Radić is a Serbian historian and university professor. Radić is a specialist for Byzantine studies.

*

Radivoj Radić (1954) diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Usavršavao se u Atini i Centru za vizantijske studije Dumbarton Oaks u Vašingtonu (SAD). Redovni je profesor na Katedri za istoriju Vizantije Filozofskog fakulteta u Beogradu. Učestvovao je na preko osamdeset međunarodnih naučnih skupova u zemlji i inostranstvu i do sada je objavio petnaestak knjiga, za koje je dobio nekoliko prestižnih nagrada, i oko tri stotine naučnih i stručnih radova u domaćim i inostranim časopisima i zbornicima. Prevashodno se bavi poznovizantijskom istorijom i vezama između Vizantije i južnoslovenskih zemalja u kasnom srednjem veku, temama iz svakodnevnog života u vizantijskom svetu, kao i fenomenom pseudoistorije.

Reviews

[Ksenija · Rating 5 out of 5]

Сматрам веома важном чињеницу да је ова књига доживела већ треће издање. Неизмерно је значајно опет и изнова указивати широј читалачкој публици колико неистина и маштарија ови надри-стручњаци покушавају да нам потуре малтене на свакодневном нивоу.
Личност Радивоја Радића истраживача, професора и научника међународне репутације, требало би да послужи за пример српској интелектуалној јавности да се коначно тргне из латентне лењости и одлучно иступи против паранормалних и патолошких идеја људи који се издају за тобожње 'историчаре'. Потресно је да су идеје ових кривотвора, лица сумњивог морала и најнижих побуда, нажалост, допрле и до наставника по школама чија су хтења и снови већи од дубине њиховог незнања и лаковерја. Овакави људи данас су одговорни за васпитање и образовање младих људи у Србији. Стога се немојте чудити када за коју годину израсту у параноичне, заједљиве лењивце који се бусају срБском прастарином, док се у исто време гребу од родитеља за цигаре, јер наравно, практична, здраворазумска и научна знања нису стекли.
Ако сматрате да сте патриота, или вас је само заинтригирао наслов на корицама, нећете зажалити ако се латите ове књиге.
Оваквим људима Србија треба да се поноси.

[Vil · Rating 5 out of 5]

Biću kratak. Ova knjiga je (kao i njegova sledeća) ono što se dogodi kada jedan profesionalac odluči da odgovori rulji pomahnitalih šovinista-neznalica koja pokušava da zloupotrebi istorijsku nauku radi sopstvenih političko-ideoloških ciljeva. Jedan verbalni masakr u kome je autor, srećom, skinuo ''akademske'' rukavice i pokazao kakvi su kapaciteti ovog naučnog 'herbicida protiv nakaznog korova' koji nas kolektivno zlostavlja još od pojave ''novoromantičara''. Ako se autor, prema sopstvenoj tvrdnji ''odlično zabavljao'' pišući knjigu, čitalac će se jednako dobro zabavljati posmatrajući kako se sve novoromantičarske hipoteze uništavaju, u potpunosti. Impresivno.

[Isidora Ivanov · Rating 2 out of 5]

Lagano štivo koje sa mukom završih, iz meni nepoznatih razloga. Ne bih da upoređujem sa lepom knjižrvnošću, ali su me Kafka i Kami omađijali da mi bude teško da se otmem utisku koliko se nepotrebno obimnih knjiga štampa. Možda nemam strpljenja za knjige koje broje preko 200 stranica, pogotovo ako pretenduju da imaju naučni karakter. Ovo mi je druga Radićeva knjiga, sviđa mi se što piše vrlo jasno i uvek mu stoji na pameti da piše za širu čitalačku publiku, dakle, 90% su laici. U svome nastojanju da piše razumljivo, ne potcenjuje auditorijum, što je za pohvalu. Ne preterano inspirativan naslov niti tema (reč je o najstarijoj prošlosti Srba) , nekoliko puta me je smorio, živnula sam tek pred kraj kad je pomenuo klimu u ruskoj istoriografiji. Svakako dobro argumentovani stavovi, poduprti naučnim teorijama, hipotezama i činjenicama u kritikom aparatu kojima šamara“ srbske autohtoniste". Subjektivni doživljaj: može to kraće, mislim da treba da nauči razliku između pojma sintagme i rečenice, ali mu se oprašta jer ipak je to daleko od njegove struke, na momente sam imala utisak da stalno vrti jedno te isto i da nema kraja, povremeno mučno za čitati. I silno sam se razočarala pošto sam se do poslednjeg trenutka nadala da će pomenuti neku zanimljivost i kontroverzu sa Titom i o komunistima, ali jebiga.... Više sreće drugi put.
Niskoj oceni doprinosi i činjenica da sam je čitala kao lektiru, ne svojevoljno. :(

[Nemanja Lesevic · Rating 5 out of 5]

U knjizi je kroz nekoliko poglavlja, na relativno sistematičan način, prikazana i izvrnuta ruglu metodologija ili zapravo, nedostatak valjane i pouzdane metodologije, koju koriste „novoromatičari“. Nažalost, tema kojom se knjiga bavi je i dalje aktuelna, a redom je preispitan rad većine pseudoistoričara i na vrlo konkretnim primerima se vidi upitnost i u krajnjem slučaju manjkavost njihovih metoda, a na određenim (ne toliko retkim) čak i jednostavna netačnost navedenih podataka.

S obzirom da ovi „stručnjaci“ žele da se svi mi koji se osećamo kao pripadnici ovog naroda konačno pogledamo „istini u oči“ i da prestanemo da sledimo lažnu istoriju „bečko-berlinske“ škole, zanimljivo mi je kako dovode sebe u situaciju da neke osnovne istorijske činjenice (a ni sa logikom baš ne stoje najbolje), za njih predstavljaju mesta spoticanja (vreme bitke na Marici, deo rodoslova Nemanjića itd.), i samim tim narušavaju njihov kredibilitet, jer realno gledano, ako ne znaš da naduvaš gume na autu, neću ti dati da mi nešto prčkaš oko motora.

S druge strane, ali iz mog ugla potpuno razumljivo, iz Radića na momente isplivava frustracija koja proizilazi iz činjenice da neko nauku kojoj je on posvetio dobar deo svog života, pretvara u „rekla-kazala“ nauku (koja onda zapravo i nije nauka), što je meni zapravo pružilo priliku i da se naglas smejem njegovim opaskama vezanim za neke sumanute i grandiozne ideje koje iznose autori knjiga o kojima piše Radić. Prostor za opaske, proizilazi iz samog stila pisanja koji dominira ovom knjigom, koji je učinio da tokom čitanja imam osećaj da sam u amfiteatru na Radićevom predavanju.

Stvar je u tome, da i kada dođu do nekog valjanog izvora, ovi pseudoistoričari, kao posledica nedostatka formalnog obrazovanja vezanim za istorijsku nauku, a iz kog proističe nepoznavanje metodologije koja istoriju čini naukom, a ne mitovima i legendama, taj izvor ne znaju da stave u kontekst istorije kao nauke, i proizvoljno ga tumače, pa tako iz proizvoljno protumačenog izvora izvlače još proizvoljnije zaključke. I u toj spirali proizvoljnosti, sve može da se poveže sa njihovom početnom idejom koja, suprotno naučnom metodu, kreće od zaključka, pa onda ide unazad i traži potvrdu sopstvene istinitosti, zanemarujući mnoge druge stvari koje bi mogle, i zapravo gotovo sigurno bi narušile taj zaključak kao činjenicu koju „novoromantičari“ pokušavaju da dokažu.

Ovo gore napisano je najpovoljniji i najbenigniji slučaj, ali poučen sopstvenim iskustvom kroz priče s ljudima koji u ovoj, 2023. godini (dakle 20 godina nakon pisanja knjiga) veruju u ove nebuloze, a „novoromantičari“ i njihovi puleni i dalje guraju ovu priču, moram da primetim da ovo verovatno neće ostati u domenu nebuloznih tvrdnji, nego nažalost, pobornici ovih teorija zaista veruju u ovo i uprkos vrlo očiglednim kontradiktornostima i upućivanju na stručnu literaturu, sve to lagano odbacuju tvrdeći da neće da čitaju izvore koji su očigledna laž i manipulacija. To i dalje neće promeniti činjenično stanje, ali kao što Radić u knjizi napominje, ukoliko se dozvoli plasiranje ovakve šarlatanske verzije događaja, naša istoriografija može otići korak ili dva nazad, a građani koji veruju u ovo, mogu u najmanju ruku, osramotiti i sebe i druge pripadnike sopstvenog naroda nepoznavanjem sopstvene (a s obzirom na megalomanske priče koje boje njihovu „pravu“ istoriju) i svetske istorije.

[Aleksandar Ćenan · Rating 5 out of 5]

Pseudonauka je uvek išla uz nauku. Zov iracionalnog je u svim vremenima postojao mada u vremenima krize postaje jači. Tako imamo hiromante, magove, proroke, vrače pogađače...I jako im je stalo da ih ljudi uvažavaju, da ih se shvati ozbiljno. Evo, u oblasti istorije su se poslednjih decenija razmahali pseudoistoričari koji se svojski trude da obogate različite podžanrove nacionalne pseudologije. Jedan od takvih, a koji se bitno ne razlikuje od magije, sastoji se u iživljavanju nad rečnicima ali sa čudesnim rezultatima. Otvorite nekoliko rečnika, jedan srpski i nekoliko stranih i počnete da povezujete nekom vrstom nadrealističke metode slobodnih asocijacija sve te reči i da otkrivate duboke mudrosti svoga roda. U ovom slučaju srpskog. I ne samo to. Kao u nekom čudesnom limbu spuštaćete se sve dublje i dublje u prošlost, i pričaćete na srpskom sa faraonima i sa rimskim carevima. Pisaćete na vinčanskom pismu isto tako srpski. Zov sirena je skoro nesavladiv. Još ako ste naivni i niste upućeni previše u istoriju...Ova knjiga je pojas za spasavanje.

[Miloš · Rating 5 out of 5]

Smrt neznanju!

[Edin Kapić · Rating 4 out of 5]

Dobra knjiga protiv "novo-historičara" koji nastoje da guraju komediju pod nauku.