Ова књига очигледно може да добије само чисту петицу већ и на основу тога што је у питању прва написана историја. Морамо да се дивимо Херодоту који је пропутовао читав тада познати свијет и разговарао са гомилом људи из разних народа и народности да би сакупио грађу за ово монументално дјело од суштинске важности за развој историјске науке у нас.
Друга врло битна ствар је што је Херодот живио и радио у времену прије него што је успостављено правило да историја мора да буде сувопарна и досадна - овде нема година, датума и сличних ствари (што, истину говорећи, малчице отежава праћење текста у појединим дијеловима), али зато има свега онога што волимо да читамо у квалитетним историјама - битака, освајања, превара, оцеубистава, мајкоубистава, дјецоубистава, братоубистава, сестроубистава, жртвовања, макљаже, настраности итд., а све то је испричано потпуно питким стилом, који му га дође негдје на пола пута између историје и белетристике (чак понегдје има и управног говора).
Херодот је, као што већ рекох, материјал сакупљао кроз разговоре са људима, тако да је поузданост добијених података понекад упитна, што је само плус за Херодота а минус за стварни свијет. Разноразни богови се стално спомињу, мада се ријетко директно појављују, а пророчишта су од есенцијалне важности јер су скоро сви краљеви, цареви, војсковође и остали ишли тамо по савјете у кризним ситуацијама. А сви знамо из средњошколске историје какве су савјете добијали тамо.
У овој првој књизи тежиште је на походима Персијанаца, првенствено под лидерском палицом царева Кира и Дарија. Битке и политика описани су врло детаљно, а повремено је све то морало да се испресијеца неопходним описима живота и обичаја народа и народности с којима су се Персијанци крвили. Ни ови дијелови нису досадни - напротив. У та давна времена било је много људских жртава и разноразних перверзија, које су све уредно записане овде за наше уживање. Додуше, да се исправим - нису баш СВЕ. На неколико мјеста Херодот спомене неку личност којој зна име или обичај који познаје, али намјерно неће да га опише јер је превише гадан. А то се рецимо деси на истој страни на којој мртав-ладан пише о жени која је сексуално општила са јарцем насред градског трга.
Дакле вјерски и свакодневни обичаји разних народа су дивота за читање (посебно они са људским жртвама и разним другим настраностима), али Херодот се ни ту не зауставља већ нас части и другим још суманутијим описима као што је размножавање крилатих змија у Арабији или како Асирци (ако се не варам) узимају злато из пустиње док их прогањају некакви џиновски мрави или слична чудовишта, једноставно - предивно. Било би супер кад би се њушке из ХБО-а досјетиле какво благо лежи у овој књизи, па да од тога направе неку серију, то би до ногу потукло све Римове, Дедвуде, Спартаке и осталу боранију.
Ово је само прва половина књиге (верзија коју ја читам је подијељена у два комада), али нема разлога да се сумња у квалитет друге половине. Верзија које сам се ја докопао (јер је била бесплатна на Амазону) је превод негдје с почетка 20. вијека. У њој се спомињу недоумице око значења појединих пасуса, могуће да је то ријешено у каснијим издањима. Једина мана овог Киндл издања је што су линкови за фусноте побатаљени и самим тим практично неупотребљиви. Међутим, ово је дјело од такве важности да би свака кућа ионако требало да има квалитетно папирно издање.