What do you think?
Rate this book
Koreni
Smeštena u vreme političkih promena i previranja srpskog građanskog društva s kraja XIX i početkom XX veka, priča prati živote Aćima Katića, čoveka tradicionalnog kova i radikala, i njegovih sinova Vukašina i Đorđa. Budući političar i očeva nada, Vukašin se vraća sa studija u Parizu i saopštava da se ženi ćerkom liberala Tošića, Aćimovog političkog neprijatelja, i da prelazi u njegovu stranku. Aćim ga se odriče i, besan zbog sukoba sa sinom, poziva meštane u selu na dizanje bune. Drugi sin Đorđe, ugledan i bogat seljak, i njegova supruga Simka u isto vreme imaju bračne probleme jer godinama nemaju dece. U strahu od gašenja loze, Simka se odlučuje na očajnički potez: da zatrudni sa Đorđevim slugom.
Da li će Aćim i Đorđe prihvatiti dete kao svoju krv, svoje korene? I da li će se Vukašin pomiriti sa ocem ili će politika potpuno razoriti porodične odnose?
Da li će Aćim i Đorđe prihvatiti dete kao svoju krv, svoje korene? I da li će se Vukašin pomiriti sa ocem ili će politika potpuno razoriti porodične odnose?
269 pages, Paperback
First published January 1, 1954
67 people are currently reading
954 people want to read
About the author
Dobrica Ćosić
128 books88 followersDobrosav Dobricа Ćosić (1921-2014), pisаc, esejistа, političаr, jednа od nаjznаčаjnijih figurа srpske istorije i književnosti druge polovine 20. vekа. U književnost ulаzi 1951. godine sа svojim prvim romаnom Dаleko je sunce, prvim modernim romаnom o jugoslovenskoj revoluciji koji je predstаvljаo kritiku revolucionаrnog terorа. Romаn je preveden nа tridesetаk jezikа, а sаmo u SSSR-u štаmpаn u 1.600.000 primerаkа. Zаtim objаvljuje romаne: Koreni (1954), Deobe (1961), Bаjkа (1965), Vreme smrti (tetrаlogijа, 1972–79), Vreme zlа – trilogijа Grešnik (1985), Otpаdnik (1986) i Vernik (1990), Vreme vlаsti I (1996) i Vreme vlasti II (2007). Dobitnik je Ninove nаgrаde dvа putа (zа romаne Koreni i Deobe), uz Oskаrа Dаvičа i Živojinа Pаvlovićа jedini je od trojice književnikа koji su ovu nаgrаdu dobili više putа.
Udruženje književnikа Srbije dodelilo mu je 1986. Nаgrаdu UKS zа izuzetаn znаčаj zа književno stvаrаlаštvo. Povelju Zаdužbine Jаkovа Ignjаtovićа iz Budimpešte dobio je 1989. godine. Njegoševа nаgrаdа uručenа mu je 1990. godine nа Cetinju zа troknjižje Vreme zlа.
Dvа putа je dobio trаdicionаlnu godišnju nаgrаdu Nаrodne biblioteke Srbije zа nаjčitаniju domаću knjigu (1990. godine zа romаn Vernik i 1996. zа romаn Vreme vlаsti I; inаče, jedаn je od sаmo tri piscа, uz Slobodаnа Selenićа i Ljiljаnu Hаbjаnović Đurović, koji je ovu nаgrаdu dobio više putа). Povodom sedamdesetog rođendаnа dobio je 1991. godine specijаlnu Vukovu nаgrаdu. Junа 1993. dodeljenа mu je književnа nаgrаdа „Zlаtni krst knezа Lаzаrа“, dok je romаn Vreme vlаsti višestruko nаgrаđivаn (Kočićevo pero 1996, Nаgrаdа „Lаzа Kostić“ 1996, „Mešа Selimović“ 1997, „Petаr Kočić“ 1997, Kočićevа nаgrаdа 1998, nаgrаdа „Svetozаr Ćorović“ 1997, а ugledni švаjcаrski list Nuvo Kotidijen je, nа osnovu аnkete među čitаocimа u toj zemlji, početkom mаjа mesecа 1996. ovаj romаn proglаsio jednim od sedаm nаjboljih evropskih romаnа). Godine 1998. u Kruševаčkom pozorištu uručen mu je „Zlаtni krst despotа Stefаnа Lаzаrevićа“.
U Moskvi je mаjа 2010. postаo prvi dobitnik nаgrаde „Puškin“ zа izuzetne zаsluge u književnosti, a u okviru Prvog slovenskog forumа umetnosti „Zlаtni vitez“ predsednik udruženjа pisаcа Rusije Vаlerij Gаničev uručio je Ćosiću i nаgrаdu „Zlаtni vitez“ zа književno stvаrаlаštvo.
Delа Dobrice Ćosića prevedenа su nа tridesetаk jezikа, а svi romаni prevedeni su nа frаncuski gde su dobili nаjveće pohvаle.
Udruženje književnikа Srbije dodelilo mu je 1986. Nаgrаdu UKS zа izuzetаn znаčаj zа književno stvаrаlаštvo. Povelju Zаdužbine Jаkovа Ignjаtovićа iz Budimpešte dobio je 1989. godine. Njegoševа nаgrаdа uručenа mu je 1990. godine nа Cetinju zа troknjižje Vreme zlа.
Dvа putа je dobio trаdicionаlnu godišnju nаgrаdu Nаrodne biblioteke Srbije zа nаjčitаniju domаću knjigu (1990. godine zа romаn Vernik i 1996. zа romаn Vreme vlаsti I; inаče, jedаn je od sаmo tri piscа, uz Slobodаnа Selenićа i Ljiljаnu Hаbjаnović Đurović, koji je ovu nаgrаdu dobio više putа). Povodom sedamdesetog rođendаnа dobio je 1991. godine specijаlnu Vukovu nаgrаdu. Junа 1993. dodeljenа mu je književnа nаgrаdа „Zlаtni krst knezа Lаzаrа“, dok je romаn Vreme vlаsti višestruko nаgrаđivаn (Kočićevo pero 1996, Nаgrаdа „Lаzа Kostić“ 1996, „Mešа Selimović“ 1997, „Petаr Kočić“ 1997, Kočićevа nаgrаdа 1998, nаgrаdа „Svetozаr Ćorović“ 1997, а ugledni švаjcаrski list Nuvo Kotidijen je, nа osnovu аnkete među čitаocimа u toj zemlji, početkom mаjа mesecа 1996. ovаj romаn proglаsio jednim od sedаm nаjboljih evropskih romаnа). Godine 1998. u Kruševаčkom pozorištu uručen mu je „Zlаtni krst despotа Stefаnа Lаzаrevićа“.
U Moskvi je mаjа 2010. postаo prvi dobitnik nаgrаde „Puškin“ zа izuzetne zаsluge u književnosti, a u okviru Prvog slovenskog forumа umetnosti „Zlаtni vitez“ predsednik udruženjа pisаcа Rusije Vаlerij Gаničev uručio je Ćosiću i nаgrаdu „Zlаtni vitez“ zа književno stvаrаlаštvo.
Delа Dobrice Ćosića prevedenа su nа tridesetаk jezikа, а svi romаni prevedeni su nа frаncuski gde su dobili nаjveće pohvаle.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 30 of 98 reviews
March 23, 2017
3,5 zvezdica.
Huh, odakle početi?
(Pre svega, kako da napišem negativn(ij)u recenziju o početku porodične sage koju moja majka izuzetno voli, a da se ne osetim kao izdajnik svoje loze?)
Mnoštvo deskripcija, retrospekcije i unutrašnjih monologa likova koji su na raskolu između nečeg što smatraju suštinom njohovog bića i potpunim skretanjem od istog. Iako ovi elementi obično navode čitaoca da se nađe na istoj ravni sa protagonistima, u slučaju Korena i mene to nikako nije išlo.
Likovi su generalno svi bili antipatični, osim Simke, koju feministkinja u meni brani i ceni na svim nivoima.
Aćimova priča me je najmanje interesovala, a to je sa sobom vuklo i činjenicu da se sa njegovim likom nikako nisam ukopčala.
Djordje se pri kraju nekako i iskupi u mojim očima, mada je i on pretežno neko koga bih ili zaobišla u širokom luku ili cepila nečim, samo da ne bih morala više da slušam o njegovom premišljanju, rastrojstvu i maltretiranju žene.
I Nikola je na svoj način bio gadan, ali mi njegova pojava barem nije toliko bola oči.
Jedini preostali likovi koji se nalaze u centru dešavanja su Vukašin i Tola, a niko od njih na mene nije ostavio neki jači utisak. Mada opet, Vukašin malčice prednjači time što mi užasno liči na osobu koja nije izgradila svoj identitet i koja uporno beži od svog porekla u potrazi za sredinom koja ga ispunjava, sve vreme znajući da će obrni-okreni uvek biti seljački sin.
Radnje i nema toliko, a poglavlja su užasno dugačka i kroz njih se prolazi zaista sporo. Lično, treća galva bila je jedina koja mi je na duže držala pažnju, ovo ostalo je tek nekad uspelo da zaintrigira.
Šta još ostaje da se kaže?
I pored svih stvari koje su mi smetale i koje mi nisu legle kako treba, Koreni i dalje predstavljaju fundamentalni srpski roman. Svidelo se to meni ili ne, realniju predstavu Srbije iz tog doba nećemo dobiti, a sva ta surovost, mržnja, nepravda i nesreća idu jedno uz drugo. Ćosić na sve to dodaje izuzetno trodimenzionalne likove (koji možda baš zato nisu najdopadljiviji) i u svakom slučaju uspeva da ostavi utisak na čitaoca, bio to pozitivan ili negativan.
Huh, odakle početi?
(Pre svega, kako da napišem negativn(ij)u recenziju o početku porodične sage koju moja majka izuzetno voli, a da se ne osetim kao izdajnik svoje loze?)
Mnoštvo deskripcija, retrospekcije i unutrašnjih monologa likova koji su na raskolu između nečeg što smatraju suštinom njohovog bića i potpunim skretanjem od istog. Iako ovi elementi obično navode čitaoca da se nađe na istoj ravni sa protagonistima, u slučaju Korena i mene to nikako nije išlo.
Likovi su generalno svi bili antipatični, osim Simke, koju feministkinja u meni brani i ceni na svim nivoima.
Aćimova priča me je najmanje interesovala, a to je sa sobom vuklo i činjenicu da se sa njegovim likom nikako nisam ukopčala.
Djordje se pri kraju nekako i iskupi u mojim očima, mada je i on pretežno neko koga bih ili zaobišla u širokom luku ili cepila nečim, samo da ne bih morala više da slušam o njegovom premišljanju, rastrojstvu i maltretiranju žene.
I Nikola je na svoj način bio gadan, ali mi njegova pojava barem nije toliko bola oči.
Jedini preostali likovi koji se nalaze u centru dešavanja su Vukašin i Tola, a niko od njih na mene nije ostavio neki jači utisak. Mada opet, Vukašin malčice prednjači time što mi užasno liči na osobu koja nije izgradila svoj identitet i koja uporno beži od svog porekla u potrazi za sredinom koja ga ispunjava, sve vreme znajući da će obrni-okreni uvek biti seljački sin.
Radnje i nema toliko, a poglavlja su užasno dugačka i kroz njih se prolazi zaista sporo. Lično, treća galva bila je jedina koja mi je na duže držala pažnju, ovo ostalo je tek nekad uspelo da zaintrigira.
Šta još ostaje da se kaže?
I pored svih stvari koje su mi smetale i koje mi nisu legle kako treba, Koreni i dalje predstavljaju fundamentalni srpski roman. Svidelo se to meni ili ne, realniju predstavu Srbije iz tog doba nećemo dobiti, a sva ta surovost, mržnja, nepravda i nesreća idu jedno uz drugo. Ćosić na sve to dodaje izuzetno trodimenzionalne likove (koji možda baš zato nisu najdopadljiviji) i u svakom slučaju uspeva da ostavi utisak na čitaoca, bio to pozitivan ili negativan.
March 21, 2025
Располућеност у човеку, породици и заједници.
Имагинарно село крај Мораве у сутон 19. века подноси политичка превирања, улуда страдања и изобиље Катића у дукатима, имању и стоци, мање у потомству. Странчарење радикалског буџована, странствовање човека - кукавице, кобељање научењака из раља сељачког поимања света и прилика у њему. Једна прича надвисује остале, универзални лик жене међу Србљем не осети брижност чисте привржености човека што бди над њом (физички тавори испод ње) него постојано подноси оно што њој не би смело бити намењено. Она истрајава, побеђује и гаси се прекидајући својеврсни уроборос између апотеозе женске лепоте, идолатрије чулности и строгог: "Женско је добро само кад је стока".
Неправедно је приговарати да је стил замршен, нејасан; живот је исти као ова нарација где се само у светлости нових сазнања и људи јасније појми садашњица. Сваки догађај описан је очима више ликова, свако дешавање подробно објашњено. За оне који су неповратно изгубљени, као Добросав Ћосић у политичком делању, ту је завршна поука из уста истог лика који отвара роман.
Имагинарно село крај Мораве у сутон 19. века подноси политичка превирања, улуда страдања и изобиље Катића у дукатима, имању и стоци, мање у потомству. Странчарење радикалског буџована, странствовање човека - кукавице, кобељање научењака из раља сељачког поимања света и прилика у њему. Једна прича надвисује остале, универзални лик жене међу Србљем не осети брижност чисте привржености човека што бди над њом (физички тавори испод ње) него постојано подноси оно што њој не би смело бити намењено. Она истрајава, побеђује и гаси се прекидајући својеврсни уроборос између апотеозе женске лепоте, идолатрије чулности и строгог: "Женско је добро само кад је стока".
Неправедно је приговарати да је стил замршен, нејасан; живот је исти као ова нарација где се само у светлости нових сазнања и људи јасније појми садашњица. Сваки догађај описан је очима више ликова, свако дешавање подробно објашњено. За оне који су неповратно изгубљени, као Добросав Ћосић у политичком делању, ту је завршна поука из уста истог лика који отвара роман.
April 2, 2017
Imao sam utisak na kraju da se prebrzo došlo do velikih i epskih poenti i pouka, bez dovoljne razrade junaka ali pošto je ovo pisano u dvadesetom veku, kada su obimni romani sa sporim odvijanjem radnje poput onih kakve su pisali Tolstoj i Dostojevski već izašli iz mode, treba to razumeti.
Vekovne srpske protivrečnosti, stalan razdor između megalomanije i potpunog nihilizma, ukorenjenosti u zemlju i poreklo, ali istovremeno odsustvo bilo kakve realne osnove i baze za život te potreba za laganjem, Srbin kao biće apsurda, to je sve ovde pre svega dobro shvaćeno a onda ispripovedano.
Kada je u gimnaziji trebalo da pročitam ovu knjigu gnevno sam je odbacio nakon samo desetak stranica, s obzirom da sam tada bio pod uticajem Đorđa Martinovića i njegove Pesme leda i vatre. Ćosić mi je delovao kao seljačina. Sada, više od deset godina kasnije, uviđam ko piše o stvarima koje imaju veze sa svetom u kojem živimo a ko ispreda na hiljade stranica jeftinog eskapizma. Šta ti je sazrevanje...
Vekovne srpske protivrečnosti, stalan razdor između megalomanije i potpunog nihilizma, ukorenjenosti u zemlju i poreklo, ali istovremeno odsustvo bilo kakve realne osnove i baze za život te potreba za laganjem, Srbin kao biće apsurda, to je sve ovde pre svega dobro shvaćeno a onda ispripovedano.
Kada je u gimnaziji trebalo da pročitam ovu knjigu gnevno sam je odbacio nakon samo desetak stranica, s obzirom da sam tada bio pod uticajem Đorđa Martinovića i njegove Pesme leda i vatre. Ćosić mi je delovao kao seljačina. Sada, više od deset godina kasnije, uviđam ko piše o stvarima koje imaju veze sa svetom u kojem živimo a ko ispreda na hiljade stranica jeftinog eskapizma. Šta ti je sazrevanje...
December 16, 2018
što se tiče pripovedanja verovatno bih dao veću ocenu, ali baš mi nije prijalo ovo. svi najgori ljudski motivi, mržnja, zavist, pohlepa,.. ništa lepo..
April 13, 2021
ne ocenjujem lektire ali ova je izuzetak
June 2, 2021
Nažalost, nisam imala prilike da čitam Korene u srednjoj školi (moj profesor, sveže izašao s katedre za opštu književnost i prototip drugosrbijanca, izbacio nam je Korene pod izgovorom da je "naprosto dosadno"), mada možda i na sreću, jer nisam sigurna koliko bih razumela da sam čitala sa 18 ovakvo delo. Zato sam odlučila da okušam sreću sada, kad sam više od decenije starija (i navodno mudrija) i nisam se pokajala.
Ćosić nam nudi izvanredan prikaz Srbije s kraja 19.veka, generacijski jaz i život jedne tipične srpske seljačke porodice. Ono što mi je bilo upečatljivo jesu opsesije karakteristične za sve likove u knjizi; Aćim je opsednut svojim političkim načelima, Đorđe svojim bogatstvom i poreklom svog naslednika, Vukašin istrajanjem u svom životnom izboru, sluga Nikola Simkom...imala sam utisak da su svi likovi izjedeni svojim unutrašnjim borbama i da su njihove nesrećne sudbine umnogome uslovljene istima. Dopali su mi se trodimenzionalni likovi, odličan prikaz političkih prilika u Srbiji s kraja 19.veka, kao i položaja žene u društvu. Opisi su nekad bili nepotrebno dugački ili preterano grafički, ali to mu opraštam. Sve u svemu, veoma mi je drago da sam pročitala ovaj roman u zrelom životnom dobu pre nego u srednjoj školi.
Ćosić nam nudi izvanredan prikaz Srbije s kraja 19.veka, generacijski jaz i život jedne tipične srpske seljačke porodice. Ono što mi je bilo upečatljivo jesu opsesije karakteristične za sve likove u knjizi; Aćim je opsednut svojim političkim načelima, Đorđe svojim bogatstvom i poreklom svog naslednika, Vukašin istrajanjem u svom životnom izboru, sluga Nikola Simkom...imala sam utisak da su svi likovi izjedeni svojim unutrašnjim borbama i da su njihove nesrećne sudbine umnogome uslovljene istima. Dopali su mi se trodimenzionalni likovi, odličan prikaz političkih prilika u Srbiji s kraja 19.veka, kao i položaja žene u društvu. Opisi su nekad bili nepotrebno dugački ili preterano grafički, ali to mu opraštam. Sve u svemu, veoma mi je drago da sam pročitala ovaj roman u zrelom životnom dobu pre nego u srednjoj školi.
September 8, 2016
Možda jedna od najtužnijih koje pročitah.
March 1, 2013
Svako nosi svoje prokletstvo. Karma's bitch, isnt that right Aćime?
Pomno prateći nit priče suočavamo se sa Ćosićevim likovima na više nivoa, POV pripovedanje je ovde prisutno, kao i vraćanja unazad, prateći prošle događaje iz pozicije drugog junaka, ili pak odlazak korak napred, gde nam se čak namerno spoiluje neki deo kojeg tek treba da čitamo. Ćosić je genije za to, kapa dole.
Sudbine junaka su svakako tragične, ovde postoji onaj motiv koji je Stanković iskoristio za svoju Nečistu krv, istorija se ponavlja i krug se zatvara. Aćim je od svih skrivao svoje poreklo, samo da bi posvedočio istom događaju nekoliko decenija kasnije, kod svojeg unuka.
Svako nosi svoj krst. Prošlost je sifilisna kurva koja se iznova nudi i iskorišćava trenutak kada spustimo 'gard'.
Ne samo što zna da manipuliše vremenom u svakom smislu, nego nam Ćosić nudi i savršeno sklopljene i ukomponovane misli prožete kroz rečenice, ponekad dovoljno kratke ali upečatljive, onaj dah pauze između njih nudi nekakav teatralni momenat užitka.
Pomno prateći nit priče suočavamo se sa Ćosićevim likovima na više nivoa, POV pripovedanje je ovde prisutno, kao i vraćanja unazad, prateći prošle događaje iz pozicije drugog junaka, ili pak odlazak korak napred, gde nam se čak namerno spoiluje neki deo kojeg tek treba da čitamo. Ćosić je genije za to, kapa dole.
Sudbine junaka su svakako tragične, ovde postoji onaj motiv koji je Stanković iskoristio za svoju Nečistu krv, istorija se ponavlja i krug se zatvara. Aćim je od svih skrivao svoje poreklo, samo da bi posvedočio istom događaju nekoliko decenija kasnije, kod svojeg unuka.
Svako nosi svoj krst. Prošlost je sifilisna kurva koja se iznova nudi i iskorišćava trenutak kada spustimo 'gard'.
Ne samo što zna da manipuliše vremenom u svakom smislu, nego nam Ćosić nudi i savršeno sklopljene i ukomponovane misli prožete kroz rečenice, ponekad dovoljno kratke ali upečatljive, onaj dah pauze između njih nudi nekakav teatralni momenat užitka.
April 26, 2015
'Tvoje srce je jarčeva kita!' mi je omiljena rečenica iz ove knjige.
Want to read
May 18, 2021DNF ://
February 10, 2017
Ne znam kako da mi se dopadne knjiga u kojoj nema maltene nijedan pozitivan lik. Ne zna se ko je odvratniji.
Takođe, nije mi se dopalo samo pripovjedanje. Pisac započne poglavlje, opisuje kako neko hoda šumom, a čitalac tek posle tri strane može da shvati o kom liku je riječ. U romanu ima više pripovjedača, pa nikad niste načisto ko pripovjeda dok ne pročitate par strana. Zamorna i dosadna knjiga.
Takođe, nije mi se dopalo samo pripovjedanje. Pisac započne poglavlje, opisuje kako neko hoda šumom, a čitalac tek posle tri strane može da shvati o kom liku je riječ. U romanu ima više pripovjedača, pa nikad niste načisto ko pripovjeda dok ne pročitate par strana. Zamorna i dosadna knjiga.
May 5, 2022
Свако ко је Коренима дао оцену испод 5, објективно није у праву.
November 17, 2024
"Бриге су ти као вода: дођу и прођу. Човек ти је као река. Кроз њега мора све да протекне."
"Sorgen sind wie Wasser: Sie kommen und gehen. Ein Mensch ist wie ein Fluss. Durch ihn muss alles durchfließen."
Die serbische Literatur enthält viele Schätze die der großen Welt verborgen blieben, umso privilegierter empfinde ich das Lesen eines solchen Schmuckstücks. Ich bin der erste und wohl einzigste deutsche Rezensent dieses Roman's hier und schreibe dies lediglich, um der Welt des Internets etwas zu hinterlassen, dass niemanden je interessieren wird. Cosic's Roman "Koreni" (a.D. "Wurzeln") behandelt das Thema Herkunft auf eine unverfälschte und faszinierend glaubwürdige Weise; es wurde mit Herzensblut geschrieben.
Mit meinen eigenen serbischen Wurzeln habe ich durchaus so manches hier gelesen und entdeckt, dass mir nicht unbekannt ist. Cosic's Epos der Familie Katic brennt sich einem in die Seele ein und alles eindimensionale Denken, alles was eingezwängt in unserem Welt- und Menschenbild verhaftet, wird durch die hier geschilderte Psychologie eines Seelenvermesser's aufgelöst.
Die ständigen inneren Monologe der hier geschilderten Figuren strotzen von Authentizität, Realität, Ehrlichkeit und Selbsterkenntnis. Wer, dessen Seele nicht vollkommen verwest ist, könnte hier nicht sein eigenes Ich, seine eigenen Gedanken wiederfinden? Cosic enthüllt gezielt die wahren Triebe unserer Handlungen und betont dabei die tief sitzende Schwäche unserer Spezies. Wie schnell verirren wir uns in unserem Streben dies oder das zu wollen und stecken dann im vermoderten Sumpf der Meinungen fest.
Was mir ganz besonders gut gefiel war gleichsam die harte, aber ehrliche, urwüchsige, typisch serbische Realität, welche durch eine verzehrte, moderne Welt, die das 20.Jhr. einläutete, beinah ausgelöscht wurde. Cosic's Schilderungen der charakterlichen Akteure dieses Buches - ihrer inneren Monologe - ließen öfter an Dostojewski's Kunstfertigkeit denken. So ein Können ist heutzutage überaus selten und wäre ohnehin größtenteils ungern gesehen.
Im tiefen Schlamm unserer Unzulänglichkeiten, in der wir uns dieses oder jenes vornehmen und dabei unsere wahren Motive vor uns selbst aus Scham verbergen, haben unsere Welt dahin gebracht, dass alles Schamgefühl zum Teufel gejagt wurde, damit wir uns noch im Spiegel betrachten können. Cosic sah dieses und vieles mehr weit voraus. "Koreni" ist eine Geschichte, die dem deutschen Philosophen Friedrich Nietzsche sehr gefallen hätte, denn sie spielt sich jenseits von Gut und Böse ab. Keine verlogenen, moralischen Ermahnungen werden hier geboten, sondern der Mensch entkleidet und seelisch nackt wiedergegeben; hier habt ihr ihn, seht hin, lernt oder wählt euren Untergang.
Ich erkannte zudem viele serbische Eigenheiten die ich selbst persönlich kennenlernen konnte wieder. Lügen bleiben dem urwüchsigen, serbischen Bauer und Arbeiter selten lange verbogen, er erkennt sie schnell und hält sie entweder zum eigenen Nutzen aufrecht oder deckt sie auf. Die radikale Ehrlichkeit in dieser Geschichte, welche in heutigem Deutschland aus Angst beinah ausgestorben ist, obsiegt, schafft nicht selten Streit, löst Probleme und wirft zuletzt Licht auf die eigenen Unvollkommenheiten an welchen wir dann arbeiten können. Dazu muss der Geist aber offen, stark und nicht schwach sein.
Es gab zuweilen eine deutsche Übersetzung dieses Roman's aus den 50ern, dessen Qualität ich zwar nicht kenne, aber welchen die Geschichte vielleicht interessiert, kann da vielleicht zugreifen. Ich werde freilich die Familien-Saga rundum die Familie Katic, welche mit diesem Buch ihren Anfang nimmt, auch weiterhin in Cosic's anderen Werken verfolgen.
"Sorgen sind wie Wasser: Sie kommen und gehen. Ein Mensch ist wie ein Fluss. Durch ihn muss alles durchfließen."
Die serbische Literatur enthält viele Schätze die der großen Welt verborgen blieben, umso privilegierter empfinde ich das Lesen eines solchen Schmuckstücks. Ich bin der erste und wohl einzigste deutsche Rezensent dieses Roman's hier und schreibe dies lediglich, um der Welt des Internets etwas zu hinterlassen, dass niemanden je interessieren wird. Cosic's Roman "Koreni" (a.D. "Wurzeln") behandelt das Thema Herkunft auf eine unverfälschte und faszinierend glaubwürdige Weise; es wurde mit Herzensblut geschrieben.
Mit meinen eigenen serbischen Wurzeln habe ich durchaus so manches hier gelesen und entdeckt, dass mir nicht unbekannt ist. Cosic's Epos der Familie Katic brennt sich einem in die Seele ein und alles eindimensionale Denken, alles was eingezwängt in unserem Welt- und Menschenbild verhaftet, wird durch die hier geschilderte Psychologie eines Seelenvermesser's aufgelöst.
Die ständigen inneren Monologe der hier geschilderten Figuren strotzen von Authentizität, Realität, Ehrlichkeit und Selbsterkenntnis. Wer, dessen Seele nicht vollkommen verwest ist, könnte hier nicht sein eigenes Ich, seine eigenen Gedanken wiederfinden? Cosic enthüllt gezielt die wahren Triebe unserer Handlungen und betont dabei die tief sitzende Schwäche unserer Spezies. Wie schnell verirren wir uns in unserem Streben dies oder das zu wollen und stecken dann im vermoderten Sumpf der Meinungen fest.
Was mir ganz besonders gut gefiel war gleichsam die harte, aber ehrliche, urwüchsige, typisch serbische Realität, welche durch eine verzehrte, moderne Welt, die das 20.Jhr. einläutete, beinah ausgelöscht wurde. Cosic's Schilderungen der charakterlichen Akteure dieses Buches - ihrer inneren Monologe - ließen öfter an Dostojewski's Kunstfertigkeit denken. So ein Können ist heutzutage überaus selten und wäre ohnehin größtenteils ungern gesehen.
Im tiefen Schlamm unserer Unzulänglichkeiten, in der wir uns dieses oder jenes vornehmen und dabei unsere wahren Motive vor uns selbst aus Scham verbergen, haben unsere Welt dahin gebracht, dass alles Schamgefühl zum Teufel gejagt wurde, damit wir uns noch im Spiegel betrachten können. Cosic sah dieses und vieles mehr weit voraus. "Koreni" ist eine Geschichte, die dem deutschen Philosophen Friedrich Nietzsche sehr gefallen hätte, denn sie spielt sich jenseits von Gut und Böse ab. Keine verlogenen, moralischen Ermahnungen werden hier geboten, sondern der Mensch entkleidet und seelisch nackt wiedergegeben; hier habt ihr ihn, seht hin, lernt oder wählt euren Untergang.
Ich erkannte zudem viele serbische Eigenheiten die ich selbst persönlich kennenlernen konnte wieder. Lügen bleiben dem urwüchsigen, serbischen Bauer und Arbeiter selten lange verbogen, er erkennt sie schnell und hält sie entweder zum eigenen Nutzen aufrecht oder deckt sie auf. Die radikale Ehrlichkeit in dieser Geschichte, welche in heutigem Deutschland aus Angst beinah ausgestorben ist, obsiegt, schafft nicht selten Streit, löst Probleme und wirft zuletzt Licht auf die eigenen Unvollkommenheiten an welchen wir dann arbeiten können. Dazu muss der Geist aber offen, stark und nicht schwach sein.
Es gab zuweilen eine deutsche Übersetzung dieses Roman's aus den 50ern, dessen Qualität ich zwar nicht kenne, aber welchen die Geschichte vielleicht interessiert, kann da vielleicht zugreifen. Ich werde freilich die Familien-Saga rundum die Familie Katic, welche mit diesem Buch ihren Anfang nimmt, auch weiterhin in Cosic's anderen Werken verfolgen.
January 13, 2026
3.5 ⭐️
„I to je slobodna Srbija! Čim ne misliš kako misli pandur, zaverenik si protiv kralja i glavu ti skidaju. Ja, učitelj narodni, apsanađija, moram da se pokorim. Zar sam za ovo ceo život utrošio?”
Uf, čitajući ovde recenzije, vidim da su mišljenja oko ove knjige baš podeljena. Dopala mi se tema koju obradjuje (Srbija za vreme Obrenovića), način na koji su likovi prikazani, metafore i kritika društva, ali takodje mislim da su neke stvari mogle biti bolje napisane. Na primer Djordjeva bipolarnost je ekstremno prikazana, a Vukašin, po mom mišljenju najzanimljiviji junak, zaslužio je više introspekcije i dijaloga. Prva glava mi se najviše dopala upravo zbog njega i njegovog načina razmišljanja.
Sve u svemu, politika je zlo. Ali, to smo već znali.
„I to je slobodna Srbija! Čim ne misliš kako misli pandur, zaverenik si protiv kralja i glavu ti skidaju. Ja, učitelj narodni, apsanađija, moram da se pokorim. Zar sam za ovo ceo život utrošio?”
Uf, čitajući ovde recenzije, vidim da su mišljenja oko ove knjige baš podeljena. Dopala mi se tema koju obradjuje (Srbija za vreme Obrenovića), način na koji su likovi prikazani, metafore i kritika društva, ali takodje mislim da su neke stvari mogle biti bolje napisane. Na primer Djordjeva bipolarnost je ekstremno prikazana, a Vukašin, po mom mišljenju najzanimljiviji junak, zaslužio je više introspekcije i dijaloga. Prva glava mi se najviše dopala upravo zbog njega i njegovog načina razmišljanja.
Sve u svemu, politika je zlo. Ali, to smo već znali.
July 15, 2020
"А Србијица је ливада коју река плави кад год зацвета.
Ми се више семењем не множимо. Из корења неког ничемо. А
земљу силе нису још тако дубоко заорале, ни нас сасвим
ишчупале. Да бисмо живели, ми се жилама калемимо."
Ми се више семењем не множимо. Из корења неког ничемо. А
земљу силе нису још тако дубоко заорале, ни нас сасвим
ишчупале. Да бисмо живели, ми се жилама калемимо."
March 7, 2024
daddy issues level max
September 17, 2023
Read for school.
November 15, 2022
Da mogu da dam minus dala bih.
April 22, 2021
2.5 ★
Ovo mi je bila poslednja lektira u srednjoj školi, i žao mi je što moram da kažem da mi se nije svidela.
Likovi su verovatno ono što mi se najmanje dopalo u knjizi: većina je bila izuzetno antipatična, naročito Đorđe i Nikola. Mnoge scene sam sa gađenjem pročitala i razmišljala sam da ih samo preskočim. Najviše mi je zasmetalo to kako su tretirane žene, mada, s obzirom na to o kom je periodu reč, takvo ponašanje i nije iznenađujuće (ali to ne znači da nisam htela da izudaram Đorđa svaki put kada se grubo i odvratno ophodio prema Simki).
Što se radnje tiče, ne desi se mnogo toga uzbudljivog u ovih 280 strana. Priča teče izuzetno sporo, ima samo četiri poglavlja i veoma su dugačka. Pretpostavljam da je akcenat stavljen na psihološko stanje junaka, pošto ima dosta introspekcije i unutrašnjih monologa. Iako su svi ovi likovi, da citiram svoju profesorku, "izuzetno tragični", nije bilo ama baš nikakve šanse da iko od njih u meni izazove empatiju, osim možda Simke. Đorđe možda jeste ispao takav jer je kao dete dobio manje ljubavi i pažnje nego njegov brat, ali to nije izgovor da izraste u tako bednog i groznog čoveka. (Da li je baš mnogo očigledno da ga mrzim?)
Sa druge strane, ono što mi se svidelo u Korenima jesu dubina i veština s kojom je Ćosić predstavio sliku Srbije u doba Milana Obrenovića; život seljaka i seljačke bune, šta se dešava u jednoj "uglednoj" seljačkoj kući i patrijarhalne odnose koji u njoj vladaju. Moram da priznam da, iako mi se na samom početku knjiga uopšte nije svidela, na kraju mi ipak i nije bila toliko loša. Mada mogu sa sigurnošću da kažem da je neću ponovo čitati ako ne moram.
Ovo mi je bila poslednja lektira u srednjoj školi, i žao mi je što moram da kažem da mi se nije svidela.
Likovi su verovatno ono što mi se najmanje dopalo u knjizi: većina je bila izuzetno antipatična, naročito Đorđe i Nikola. Mnoge scene sam sa gađenjem pročitala i razmišljala sam da ih samo preskočim. Najviše mi je zasmetalo to kako su tretirane žene, mada, s obzirom na to o kom je periodu reč, takvo ponašanje i nije iznenađujuće (ali to ne znači da nisam htela da izudaram Đorđa svaki put kada se grubo i odvratno ophodio prema Simki).
Što se radnje tiče, ne desi se mnogo toga uzbudljivog u ovih 280 strana. Priča teče izuzetno sporo, ima samo četiri poglavlja i veoma su dugačka. Pretpostavljam da je akcenat stavljen na psihološko stanje junaka, pošto ima dosta introspekcije i unutrašnjih monologa. Iako su svi ovi likovi, da citiram svoju profesorku, "izuzetno tragični", nije bilo ama baš nikakve šanse da iko od njih u meni izazove empatiju, osim možda Simke. Đorđe možda jeste ispao takav jer je kao dete dobio manje ljubavi i pažnje nego njegov brat, ali to nije izgovor da izraste u tako bednog i groznog čoveka. (Da li je baš mnogo očigledno da ga mrzim?)
Sa druge strane, ono što mi se svidelo u Korenima jesu dubina i veština s kojom je Ćosić predstavio sliku Srbije u doba Milana Obrenovića; život seljaka i seljačke bune, šta se dešava u jednoj "uglednoj" seljačkoj kući i patrijarhalne odnose koji u njoj vladaju. Moram da priznam da, iako mi se na samom početku knjiga uopšte nije svidela, na kraju mi ipak i nije bila toliko loša. Mada mogu sa sigurnošću da kažem da je neću ponovo čitati ako ne moram.
July 30, 2021
Nije mi se svidela zbog komplikovanog i isprepletanog pripovedanja, nikada nisam znala sta ko prica i o kome... Bilo mi je tesko za pracenje i nije me nesto odusevila, iako ima i nekoliko pouka.
November 18, 2021
Mnogo tuge, mnogo boli, previše unutrašnje borbe....ne prija u ovim sumornim vremenima.
Read
June 25, 2024Не знам да ли постоји књига која има бољи почетак:
„За мном су гореле шуме и пут. Змија нисам да и реп у земљу увучем. Зуби су ми се клатили, али сам на курјакa личио. Далеко за леђима, у торовима остаде пусто и мир. А човек умире једино кад мора и кад неће. Иако ми је брада до седмог ребра дугa, ноге су могле да носе њу и нож."
„За мном су гореле шуме и пут. Змија нисам да и реп у земљу увучем. Зуби су ми се клатили, али сам на курјакa личио. Далеко за леђима, у торовима остаде пусто и мир. А човек умире једино кад мора и кад неће. Иако ми је брада до седмог ребра дугa, ноге су могле да носе њу и нож."
November 22, 2018
Knjiga koja je većinu ljudi oko mene oduševila ali jednostavno nije moja šolja čaja. Objektivno gledano ako uopšte tako mogu posmatrati knjigu koju sam pročitala stil je dobar, mada povremeno veoma haotičan, način na koji se pripoveda je zadovoljavajući ali u meni konkretno ne budi nikakve simpatije. Problem sa ovom knjigom kod mene lično je što i ako su prikazane izuzetno tragične sudbine likova nisam razvila empatiju ili bilo koji oblik razumevanja ni prema jednom, previše primitivizma ali razumem da je to bila i poenta, verno prikazati život u tom periodu. Mnogi porede Sofku iz Nečiste krvi kao jednu paralelu sa Simkom, da li zbog načina na koji se pripoveda mene je prikaz Sofkinog lika iz gore pomenutog dela oduševio, sećam se da sam plakala kada sam završila sa čitanjem, dok se ovde to nije deslio, samo sam osećala neku vrstu averzije, u vidu :što pre pročitati i prekočiti scene koje su mi mučne za čitanje a kamoli zamišljanje i projektovanje u mojim sivim ćelijama:
To bi bilo nešto uopšteno, nisam profi u pisanju recenzija, ovo je samo jedan komentar 🌻
To bi bilo nešto uopšteno, nisam profi u pisanju recenzija, ovo je samo jedan komentar 🌻
March 25, 2015
"Milo za drago sve ti zivot vrati" :D
Fascinirana knjigom.Iako je lektira,a lektire imaju tu predispoziciju da budu ekstremno nezanimljive,ponavljam,fascinirana.Od samog pocetka pisac tera da se upletemo u tu porodicnu mrezu ljubavi i mrznje i ponosa i predrasuda.Kako bi to uopste bilo srpsko delo da nema starih dobrih predrasuda i zastarelih nacela?Pre svega sam jedva cekala da cujem nesto vise o pozadini likova,ko je kome sta,ko prema kome sta oseca.Onda sam pokusavala da odlucim koga volim,koga zalim,s kime saosecam.I onda sam na kraju knjige dosla do zakljucka da prema svakom liku sve to osecam istovremeno.Svako nosi neko svoje breme i neku svoju tugu,a opet ima u toj tmini koju naziva zivotom jednu malu svetlu tackicu koja mu je zvezda vodilja s vremena na vreme.Ako pogledamo bolje,svaki lik je dobio priliku za svoju malu osvetu i svaki lik je dobio svoju kaznu i sto je najbitnije,svaka kazna je pravedno dosudjena.Sve u svemu,pozdravi za Adama Dacica :D
Fascinirana knjigom.Iako je lektira,a lektire imaju tu predispoziciju da budu ekstremno nezanimljive,ponavljam,fascinirana.Od samog pocetka pisac tera da se upletemo u tu porodicnu mrezu ljubavi i mrznje i ponosa i predrasuda.Kako bi to uopste bilo srpsko delo da nema starih dobrih predrasuda i zastarelih nacela?Pre svega sam jedva cekala da cujem nesto vise o pozadini likova,ko je kome sta,ko prema kome sta oseca.Onda sam pokusavala da odlucim koga volim,koga zalim,s kime saosecam.I onda sam na kraju knjige dosla do zakljucka da prema svakom liku sve to osecam istovremeno.Svako nosi neko svoje breme i neku svoju tugu,a opet ima u toj tmini koju naziva zivotom jednu malu svetlu tackicu koja mu je zvezda vodilja s vremena na vreme.Ako pogledamo bolje,svaki lik je dobio priliku za svoju malu osvetu i svaki lik je dobio svoju kaznu i sto je najbitnije,svaka kazna je pravedno dosudjena.Sve u svemu,pozdravi za Adama Dacica :D
February 15, 2024
Au bajo. Nije ovo bilo lako. Kapiram da kao uvod u sagu o Katićima predstavlja dobar roman. Ali kao samac? Teško. Baaaaš teško. Pisanje je mnogo čudno, kao da je pokušao da bude poetičan, ali na pravi seljački, srpski način. Mora da mu se oda priznanje za paralele između oranja njive i seksa. De se toga setio? Ja sad držim plug i zabijam ga u mokru crnicu, da bi posle u njega posadio seme što će da propupi i ne znam ni ja šta dalje. Ispao je iz tog nekog koloseka i svakako nudi nešto drugačije, nešto što se ne viđa ni u starijoj ni modernijoj srpskoj (a i svetskoj) prozi. Možda je zato i uspeo.
Ne znam. Svakako da ću je nekad čitati ponovo.
Ne znam. Svakako da ću je nekad čitati ponovo.
February 22, 2016
Savršenstvo
October 20, 2019
Knjiga koju svako treba da ima u kucnoj biblioteci, jer zasluzuje vise od jednog citanja!
Klasik srpske knjizevnosti
Klasik srpske knjizevnosti
February 28, 2022
žali Bože vremena
March 21, 2023
Ova knjiga nema u sebi ni zračak Sunca.
May 25, 2023
ne ponovilo se
Displaying 1 - 30 of 98 reviews