Zvuci iz podmornice

by Marija Jovanović

Novi roman M.Jovanovic. " Još uvek mi se dešava da u naručju osetim Dunjino telo, namirišem dašak njegovog parfema u vazduhu ili začujem u glavi njenu misao, i tada se nasmešim, već naviknut na neobjašnjivo prisustvo žene koju sam voleo. Ispravljam se - koju volim, iako više nije kraj mene..."

201 pages, Paperback

First published January 1, 2013

About the author

Марија Јовановић је српска књижевница. Дипломирала је филозофију на Филозофском факултету Београдског универзитета. Члан је Српског књижевног друштва.

Reviews

[Lena Black · Rating 2 out of 5]

Mnogo slabije u odnosu na ranije knjige.

[Snezana G. · Rating 3 out of 5]

Zanimljiva knjiga. Ali stamparske greske stvarno kvare uzitak kao i delovi gde dijalog nije oznacen novim redom vec je sazet u jednu dugacku recenicu gde se uvek vracamo da bi saznali ko je sta rekao. Druga polovina knjige je dosta zanimljivija.Da je sve nastavilo kao u prvoj polovini, dala bih dve zvezdice (preslikana srpska stvarnost, koju smo svi iskusili, u romanu za mene licno nema interesa), ovako tri.

[Mirjana Dimitrijevic · Rating 5 out of 5]

Da ljubav nije dovoljna za sreću, pokazuje knjiga ,,Zvuci iz podmornice". U pitanju je psihološki i ljubavni roman o čoveku koji nakon tragičnog događaja preispituje svoju prošlost.

Pratimo ispovest Đorđa u prvom licu. On je povučeni i usamljeni profesor matematike. Zalaže se za racionalnost i logiku odbacujući razne teorije o snovima, intuiciji, tajanstvenoj povezanosti između psihe i materije. Zato vam izgleda čudno što je zavoleo Dunju, tako drugačiju od njega. Ona veruje u snove i šesto čulo, sklona je izlivima osećanja, druželjubiva.

Već na samom početku romana saznajemo detalje o detinjstvu i ranoj mladosti glavnog junaka. Đorđe piše ispovest posle toliko vremena i seća se. Bio je dete iz porodice koja je imala previsoka očekivanja. Roditelji su pokazivali više naklonosti ka njegovom starijem bratu Momčilu. Taj njegov brat je bio frajer, sportista, tip koji je osvajao ljude šarmom, sin koji je bio ponos roditelja. A on Đorđe je stalno bio u njegovoj senci, bez samopouzdanja, preterano mršav, a kasnije i hrom zbog tuberkuloznog artritisa na nozi.

Đorđe nije bez razloga postao tako hladan i distanciran u društvu. Nije oprostio roditeljima i bratu, nije preboleo traume iz detinjstva. Za razliku od Momčila koji se kasnije ostvario kao uspešan biznismen u Americi, Đorđe je ostao običan profesor matematike. Da je studirao ono što je voleo - književnost, možda bi bilo drugačije. Ovako je radio bez ambicija svoj posao i smatrao kako je u očima roditelja podbacio.

Glavni junak je držao toliko toga prećutanog i potisnutog u sebi. Naravno da se to odrazilo u braku sa Dunjom. Njih dvoje su se privukli na prvi pogled i ubrzo zavoleli. Međutim, kamen spoticanja, senka, tabu tema bio je Andrija, nekadašnja Dunjina ljubav i otac njene ćerke Lene. Đorđe je bio ljubomoran na pokojnog Andriju, ljubomoran na ,,spoljne neprijatelje", tj. muškarce oko Dunje. Iako je bio nežan i pažljiv prema supruzi, bio je i distanciran, zadrt, ćutljiv, naročito kada treba da se priča o emocijama.

Kada je Đorđe pročitao Dunjine mejlove, tu je više saznao o njenoj perspektivi. Shvatio je kako su sećanja varljiva, kako je on sebi ulepšao sliku njihovog braka. Ispostavilo se da je njegova supruga patila jer je slutila koliko on pati u sebi. Pokušavala je da otvoreno komunicira sa njim o osećanjima i prošlosti, ali je on ogorčeno odbijao. Planirala je da ga pomiri sa bratom Momčilom, da ga podstakne da se više druži, ali bez uspeha. Đorđe je shvatio koliko je grešio, a vi saznajte da li mu je Dunja ipak oprostila.

Rečenice iz romana su ponekad kratke, a ponekad duge. Ima delova teksta u kojem je teže pratiti dijaloge jer se replike samo nižu bez tačke. To je zapravo tok misli, sećanje koje ume biti konfuzno. Filozofiranje o tome kako formiramo naša sećanja, kako je stvarnost povezana sa mislima i snovima jeste zanimljivo (spisateljice Marija je inače filozof po struci).

Knjiga ima predivan naziv ,,Zvuci iz podmornice", što asocira na nešto ispod površine. Mene asocira na ono što se krije u dubinama naše psihe. Ono što je davno zakopano i potisnuto, ali se ipak čuje, oseća, naslućuje. Izlazi na površinu, traži razrešenje i spokoj.

Zato vam rado preporučujem ovaj roman ako volite psihologiju i filozofiju. Ima tu raznih tema: traume iz detinjstva, osećanje inferiornosti, emocionalno prejedavanje, zavist i ljubomora, potisnute emocije, strah od gubitka, (samo)kažnjavanje i (samo)destrukcija, greške i krivica itd. Ispovest Đorđa će vas sigurno podstaći da razmislite o sebi, svom odnosu prema drugima i životu.

[Natalija Mitić · Rating 4 out of 5]

Sama priča je odlična, lepo je dočarala probleme porodica i pokazala kako, naizgled sitni detalji, mogu dovesti do mnogo većih problema. Međutim, način pisanja dijaloga je katastrofalan i prilično mi je pokvario utisak. Uglavnom je dijalog napisan u jednoj rečenici koja se prostire na čitavoj stranici, bez navodnika, odvajano samo zarezima. Često sam morala da čitam rečenice ponovo, a neretko i po više puta, da bih shvatila ko je tu šta rekao, jer nekad ne znam da li zarez odvaja prethodnog govornika od sledećeg ili je to zarez u istoj rečenici. Takođe, ima dosta engleskih reči (ponegde i celih rečenica), napisanih u izvornom obliku, a ponegde i latinskih i italijanski, bez prevoda, pa ko ne zna ove jezike, ostaće uskraćen za neke delove. Zbog svega toga sam ocenila sa 4 zvezdice, a ne 5, mada sam razmišljala da dam i manje zbog načina pisanja. Svakako, tematika i celokupni utisak na kraju je prevagnuo na veću brojku.

[Ruza Minić · Rating 2 out of 5]

Помало разочарана, више сам очекивала од аутора. Некако површна и зато је и ова оцена...

[Izeta · Rating 1 out of 5]

Iskreno sam se mnogo razočarala ovom njenom knjigom.Mislim da je dala od sebe neki 100 ti dio koji je mogla.Prilično se ponavlja prethodnim knjigama,kao da samo mijenja temu.Nedovoljno prikazan glavni lik u svakom slučaju,prilično loše viđenje iz muškog ugla.Prve tri knjige su imale mogućnost da riječima pogode direktno u srce i prouzrokuju empatiju , da jednostvano osjetimo bol kroz likove.Pomalo je kliše i uvijek neki hendikep glavnog lika,fizički ili psihički.U stilu neke američke soft love knjižice.Jedino pozitvno je kritika društvu , i njen način da izrazi gubitak svih vrijednosti.U poređenju sa "Spletkarenje sa sopstvenom dušom" ogromna stagnacija.

[Sladjana Jankovic Filipovic · Rating 3 out of 5]

Ova knjiga dosta losija u odnosu na druge...Glavni lik je poceo bas da me nervira,jedva sam cekala da dodjem do kraja..

[Olivera · Rating 2 out of 5]

Još jedna iz rubrike 'uvalila mi majka da čitam'.

Pritom, da li Marija Jovanović zna kako ljudi funkcionišu i/ili govore? Pošto bih rekla da ne zna.

[Ivana · Rating 5 out of 5]

Volim sve sto Marija Jovanovic napise, odlican roman.