Iz tamnog vilajeta

by Momčilo Nastasijević

Sadržaj:
1. Zapis o darovima moje rođake Marije
2. Reč o životu oca Todora ovog i onog sveta
3. Reč o zlom udesu Marte devojke i momka Đenadija
4. Priča o nedozvanoj gospođi i gladnom putniku
5. O čika Janku
6. Priča o Neznancu (pisana samo za lakoverne)
7. Lagarije po noći
8. Spomen o Radojci
9. Viđenje 1915
10. San brata bez noge

121 pages, Paperback

First published January 1, 1927

About the author

Momčilo Nastasijević, srpski pisac, rođen je 06. oktobra 1894. godine (23. septembra po starom kalendaru) u Gornjem Milanovcu, a umro 13. februara 1938. godine u Beogradu.

U svojim shvatanjima poezije Nastasijević je dužnik simbolista. Osnovni pojam njegove poetike, "rodna" ili "maternja" melodija, proizlazi iz simbolističkog shvatanja muzike kao bića poezije. U traganju za tom melodijom pesniku valja pronicati s onu stranu pojava da bi stigao u neposredan dodir s onim što je neizrecivo, tajanstveno, mistično. Maternja je melodija, za Nastasijevića, zvuk izvornog, arhaičnog jezika; u srpskom slučaju to je, s jedne strane, melodija jezika narodne pesme, a s druge, melodija srednjovekovnih tekstova. Na ovoj tački, njegova neosimbolistička zaokupljenost muzikom i neizrecivim, ukršta se sa ekspresionističkom težnjom ka neposrednom i praiskonskom. Nastasijević je uložio veliki rad da bi stigao do svojih lirskih krugova i dok ne bi bio zadovoljan njima, isprobavao je sva moguća sazvučja među rečima našeg jezika, sve prelive smisla i različiti odnosa verbalnih znakova. Njegova konciznost, ta osobenost njegovog pesničkog idioma, nije proizvod bilo kakve ćudljivosti ili proizvoljnosti, već je izraz borbe protiv mana u koje upadaju oni koji poeziju pišu olako.

Reviews

[Milica · Rating 4 out of 5]

Čitajući stekla sam utisak da su preda mnom Matavulj i Glišić, a ne Momčilo Nastasijević. Sve priče su protkane fantastičnim motivima, nalik na naše realiste 19. veka. Mada, čim se zaviri malo dublje u tekst, osetno se počnu primećivati razlike u izrazu i obrascima fantastike. Natprirodno, neobjašnjivo i demonsko u grotesknoj fantaziji — zamislite samo tu neočekivanu zbrku folklornih elemenata u avangardnom vremenu. Uzmimo u obzir da je stasao u atmosferi avangardističkog nezadovoljstva i potrage za novinom, nije se pomirio sa tradicionalnom koncepcijom umetnosti pripovedanja. Bilo mu je potrebno da unese nekomične i nedidaktične vizije folklornih motiva. Slobodno možemo reći da je u tome gotovo i uspeo.
Zaista mi je žao što su mnogi naši pisci gotovo zanemareni i ne čita ih skoro niko više, osim nas koji se bavimo književnošću. Vreme je da to promenimo.

[Vatikanska Milosnica · Rating 4 out of 5]

1. Запис о даровима моје рођаке Марије
2. Реч о животу оца Тодора овог и оног света
3. Реч о злом удесу Марте девојке и момка Ђенадија
4. Прича о недозваној госпођи и гладном путнику
5. О чика Јанку
6. О Незнанцу
7. Лагарије по ноћи:
* „Маријано, Маријано, цвете убави!“
* „У попове Стојане русе косе кажу“
* „Еј, зар да умрем кад ми време није!“
8. Спомен о Радојци
9. Виђење 1915.
10. Сан брата без ноге

[Ognjen Lopusina · Rating 3 out of 5]

Мени ово највише личи на збирку песама у прози. Формално у питању је збирка кратких прича. Тамни вилајет из наслова се односи на известан метафизички подземни свет који нас вреба у овом физичком свету и састоји се од надприродних ентитета, страхова, патологија и разних других подсвесних стања.

Као и Настасијевићева поезија и ова проза је микронски избрушена у песничку интарзију у којој савршено пасује милион различитих стилских израза које Настасијевић и иначе користи. Међутим, за разлику од поезије која је угушћена до бесвести и у којој однос белине папира и избрушених речи има мало лакше дејство у овим причама ми имамо једну штрудлетину у којој су у хиљаду слојева умешани аористи, имперфекти, Момчилове измишљене речи, именице створене од придева, архаичне речи и неортодоксни редоследи речи.

У мом случају резултат овакве иновативности је замор, нечитљивост и репетитивност. Иако је готово свака реченца брижљиво састављена и сама по себи лепа, целина изгледа претенциозно и ташто. Као да једеш пресладак колач са милион састојака.