Zapis o darovima moje rođake Marije

by Momčilo Nastasijević

Četvorobroj časopisa "Pokret" za februar 1925. premijerno je doneo na prvim stranama priču "Zapis o darovima moje rođake Marije". Uredništvo časopisa propratilo je pripovetku opširnim i veoma krupnim pohvalama čime je po prvi put skrenuta pažnja tadašnjoj književnoj javnosti na ime Momčila Nastasijevićeva.

Početkom 1927. izašla je, u "Modernoj biblioteci" S. B. Cvijanovića, i prva Nastasijevićeva knjiga - Iz tamnog vilajeta. Sredinom godine ocenjivački odbor — koji su činili Bogdan Popović (predsednik), Milan Bogdanović. Miodrag Ibrovac, Svetislav Petrović i Todor Manojlović — saopštava da je književna nagrada udruženja "Cvijeta Zuzorić" dodeljena upravo Momčilu Nastasijeviću za Zapis o darovima moje rođake Marije. Nagrada je iznosila 400 dinara.

Zapis o darovima moje rođake Marije potom je štampan je i kao dvadeset peta knjiga u ediciji "1000 najlepših novela", u Zagrebu, 1928. godine.

Unknown Binding

First published January 1, 1925

About the author

Momčilo Nastasijević, srpski pisac, rođen je 06. oktobra 1894. godine (23. septembra po starom kalendaru) u Gornjem Milanovcu, a umro 13. februara 1938. godine u Beogradu.

U svojim shvatanjima poezije Nastasijević je dužnik simbolista. Osnovni pojam njegove poetike, "rodna" ili "maternja" melodija, proizlazi iz simbolističkog shvatanja muzike kao bića poezije. U traganju za tom melodijom pesniku valja pronicati s onu stranu pojava da bi stigao u neposredan dodir s onim što je neizrecivo, tajanstveno, mistično. Maternja je melodija, za Nastasijevića, zvuk izvornog, arhaičnog jezika; u srpskom slučaju to je, s jedne strane, melodija jezika narodne pesme, a s druge, melodija srednjovekovnih tekstova. Na ovoj tački, njegova neosimbolistička zaokupljenost muzikom i neizrecivim, ukršta se sa ekspresionističkom težnjom ka neposrednom i praiskonskom. Nastasijević je uložio veliki rad da bi stigao do svojih lirskih krugova i dok ne bi bio zadovoljan njima, isprobavao je sva moguća sazvučja među rečima našeg jezika, sve prelive smisla i različiti odnosa verbalnih znakova. Njegova konciznost, ta osobenost njegovog pesničkog idioma, nije proizvod bilo kakve ćudljivosti ili proizvoljnosti, već je izraz borbe protiv mana u koje upadaju oni koji poeziju pišu olako.

Reviews

[Klaus Kinski · Rating 5 out of 5]

Можда и најбоља приповетка коју сам прочитао, а да је написана на српском језику.

Све, од стила писања, до саме радње и хришћанско-поетичног схватања света Настасијевића и његових јунака,посебно баке која управо пази рођаку из имена приповетке, до недоумице око догађаја и њихове мистичности и неразрешености.

Све ово чини ову приповетку вредном читања, толико да сам је ја након првог, брже боље прочитао и други пут не би ли ми друго читање рашчистило зачарани круг који Настасијевић ствара у неких 30-ак страна текста.

[Sofija♡ · Rating 3 out of 5]

,,То ти је као оно с цветом: док пупи
слабо га ко види и зна, а кад се преконоћ у
лепоти развије, онда појури све и свачија би
рука да га узабере. "

,,Ово завршујући више немам шта чинити
овде доле, и дуго ми је, и једина ми забава.
тражити реч, моћну да призове смрт, јер жури
ми се, а она не долази."

[Анђела Бурсаћ · Rating 3 out of 5]

This short story inspired the first horror film in Yugoslavia, called Darovi moje rođake Marije (1969) by Đorđe Kadijević. It's available on Youtube and I think it's a good adaptation.