What do you think?
Rate this book
Bajka nad bajkama #1
Bajka nad bajkama – Senka u tami
Autor Slovenske mitologije.
Prema motivima bajki i pesama na kojima su odrastale generacije.
Neobična družina, okupljena nizom naizgled slučajnih događaja, postepeno otkriva da nije sve onako kao što izgleda. Slepa devojčica, megdandžija, čobanin i hromi lopov, u trci za gole živote, probijaće se kroz živopisni svet mitskih bića i zaboravljenih gradova, dok njihovim koracima kao da upravljaju drevni slovenski bogovi. Jesu li junaci tek marionete mlade i zavodljive veštice, vođene sopstvenim skrivenim motivima, ili u pozadini svega zaista vrebaju užasne mračne sile iz neizmerne dubine vremena?
Velika saga u kojoj se prepliću zagonetke, misterije, borbe i iznenađujući obrti kroz fantastične događaje s neizvesnim ishodom, u svetu koji nastanjuju zadivljujući i neustrašivi junaci velikog srca.
Prema motivima bajki i pesama na kojima su odrastale generacije.
Neobična družina, okupljena nizom naizgled slučajnih događaja, postepeno otkriva da nije sve onako kao što izgleda. Slepa devojčica, megdandžija, čobanin i hromi lopov, u trci za gole živote, probijaće se kroz živopisni svet mitskih bića i zaboravljenih gradova, dok njihovim koracima kao da upravljaju drevni slovenski bogovi. Jesu li junaci tek marionete mlade i zavodljive veštice, vođene sopstvenim skrivenim motivima, ili u pozadini svega zaista vrebaju užasne mračne sile iz neizmerne dubine vremena?
Velika saga u kojoj se prepliću zagonetke, misterije, borbe i iznenađujući obrti kroz fantastične događaje s neizvesnim ishodom, u svetu koji nastanjuju zadivljujući i neustrašivi junaci velikog srca.
381 pages, Paperback
First published August 14, 2013
19 people are currently reading
136 people want to read
About the author
Nenad Gajić
8 books70 followersFacebook: Nenad.Gajic.pisac
Novosti: NenadGajic.org
Nenad Gajić (1974) autor je bestselera Slovenska mitologija, sveobuhvatne ilustrovane knjige u izdanju Lagune 2011. godine, koja prvu deceniju navršava kao najtiražnija knjiga enciklopedijskog tipa na srpskom jeziku, štampana i ćirilicom i latinicom, sa bar jednim novim izdanjem svake godine. Fantazijski serijal Bajka nad bajkama, sa elementima slovenskog folklora i prema motivima srpske narodne epike, takođe je objavila Laguna (Bajka nad bajkama – Senka u tami, 2013; Dva cara, 2016; Treća noć, 2020; kompletno izdanje objedinjeno je u avgustu 2021). Njegove knjige prodate su u preko 50.000 primeraka u preko 30 dosadašnjih izdanja.
Biografski podaci: najduže je bio muzičar (gitarista, pevač i pesnik benda s kojim je objavio dva albuma), ali se oprobao i kao bankar, menadžer, privatni preduzetnik, proizvođač računarske opreme, nagrađivani programer, urednik televizijske emisije, autor društvenih igara… Posetio je Hilandar na Svetoj gori i proputovao Evropu i svet od Moskve do Jerusalima u potrazi za novim saznanjima. Fakultet je završio u Kragujevcu, master studije u Beogradu, doktorsku tezu odbranio je u Novom Sadu. U inostranim časopisima objavljivao je, između ostalog, i radove o velikim naučnicima Mihajlu Pupinu i Milutinu Milankoviću (i njegovom kalendaru), uz kraće članke o Nikoli Tesli. Pisanje smatra svojom istinskom profesijom i životnim putem, a nauku omiljenim hobijem. Uz krevet još drži spakovan kofer, da ostane spreman za nove avanture.
Novosti: NenadGajic.org
Nenad Gajić (1974) autor je bestselera Slovenska mitologija, sveobuhvatne ilustrovane knjige u izdanju Lagune 2011. godine, koja prvu deceniju navršava kao najtiražnija knjiga enciklopedijskog tipa na srpskom jeziku, štampana i ćirilicom i latinicom, sa bar jednim novim izdanjem svake godine. Fantazijski serijal Bajka nad bajkama, sa elementima slovenskog folklora i prema motivima srpske narodne epike, takođe je objavila Laguna (Bajka nad bajkama – Senka u tami, 2013; Dva cara, 2016; Treća noć, 2020; kompletno izdanje objedinjeno je u avgustu 2021). Njegove knjige prodate su u preko 50.000 primeraka u preko 30 dosadašnjih izdanja.
Biografski podaci: najduže je bio muzičar (gitarista, pevač i pesnik benda s kojim je objavio dva albuma), ali se oprobao i kao bankar, menadžer, privatni preduzetnik, proizvođač računarske opreme, nagrađivani programer, urednik televizijske emisije, autor društvenih igara… Posetio je Hilandar na Svetoj gori i proputovao Evropu i svet od Moskve do Jerusalima u potrazi za novim saznanjima. Fakultet je završio u Kragujevcu, master studije u Beogradu, doktorsku tezu odbranio je u Novom Sadu. U inostranim časopisima objavljivao je, između ostalog, i radove o velikim naučnicima Mihajlu Pupinu i Milutinu Milankoviću (i njegovom kalendaru), uz kraće članke o Nikoli Tesli. Pisanje smatra svojom istinskom profesijom i životnim putem, a nauku omiljenim hobijem. Uz krevet još drži spakovan kofer, da ostane spreman za nove avanture.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 30 of 49 reviews
November 12, 2014
Spoilers ahead, you've been warned.
Ne znam odakle da počnem sa ovom knjigom. Radnja je zanimljiva, zamisao odlična, stil jeziv a od izvršenja zamisli (posebno što se tiče stajaćih epiteta, prebacivanja epske poezije u prozu i upravnog govora) mi pripada muka.
Gajić na početku govori o sedam godina provedenih u pisanju ove knjige. Poveliki deo ovog vremena proveden je u proučavanju slovenske mitologije, što se vidi i u knjizi, i za to imam samo reči hvale. To se može videti i po oceni koju sam dala upravo ,,Slovenskoj mitologiji'' istog autora. Postavljanje epske fantastike na naše područje i uključivanje mitologije u nju je fenomenalna zamisao. Ali (ali ali) imam osećaj da se Gajić nije toliko posetio drugom, dominantnijem elementu svog romana, što će reći narodnoj književnosti. Ne znam da li je iko ovde toliki zaluđenik za istu, znam da su neki od vas (sa mnom) 2010. i 2011. slušali ovaj predmet, te se unapred izvinjavam što iznosim stvari koje već znate. (ako ste ih zaboravili, nema na čemu :*)
Da krenem od stvari koja me je u više navrata naterala da ostavim knjigu i duvam u papirnu kesu, pijem nimulid i nadam se boljem. Ta stvar je skrnavljenje našeg epskog deseterca. Verovatno većini čitalaca ovo ne smeta, može biti da pravim frku oko malene stvari, ali ovo je moj review. Prvo, u vreme radnje romana (neodređeno ali svakako pre boja na Kosovu), deseterac nije postojao, ili se bar nije koristio. Već sam pisala o ovome u komentaru na ,,O vukovima i senkama'', znam da se ponavljam, ali nisam ja kriva što ljudi masovno nisu čuli za bugarštice (google that shit). No, to je donekle i razumljivo, jer su deseteračke epske pesme mnogo bolje poznate, da ne pričam o dostupnosti i -popularnosti. Stvar je u tome da su ljudi našeg govornog područja programirani da pamte, čuju, razumeju, govore (iako nesvesno) baš u desetercu. Primer - najpoznatija Andrićeva dela: Travnička hronika, Prokleta avlija i Na Drini ćuprija, svakako. Hajde da brojimo slogove: i-vo-an-drić-na-dri-ni-ćup-ri-ja (i tako sva tri primera; isto važi i za Meša Selimović- Derviš i smrt). To je omogućilo da se narodne pesme prenose s kolena na koleno, da se pamte u ogromnom broju, da ulaze u uvo iav taj džez. Gajić to razbija. On namerno lomi ovaj stih bez povoda, valjda modernizujući izraz, ne znam šta bi drugo moglo da bude, a to i nije neki izgovor jer je govor junaka svejedno arhaičan - hello aorist, my old friend. Evo primera, direkt iz knjige:
,,Srećemo se opet. ludi Žarko... Srećemo se, a bolje da nismo! Nisam li te lepo svetovao: Gledaj, Žarko, da te tvoji putevi ne navedu ponovo na moje? Vidim, nisi poslušao, pa sad žanji šta si posejao'' Da odradim malo versifikacije, slogovi po rečeničnim celinama idu ovako: 10-10-10-21-8-10
Ovo zbijanje i razbijanje me boli. Ne radite mi ovo, molim vas. Ali ovo je jedan od primera, a skoro svi junaci (sem Vuka i Marene, možda i Senke) čim zinu rade potpuno istu stvar. Ne znam, možda samo meni ovo smeta, ali mi JAKO smeta i uništava utisak o knjizi.
O stajaćim epitetima imam samo jednu stvar da rečem, al ona se tiče još jednog većeg problema. Stajaći epitet je pridev koji se stalno javlja uz određenu imenicu u epskoj poeziji radi lakšeg ubacivanja u deseterac. Tako imamo u epskoj poeziji, na primer, crnog Arapina, koji pušta glas iz bijeloga grla; i obraćanje Vidosavi sa ,,Vidosava, moja vjerna ljubo'', iako dotična uopšte nije verna. E, tako se i uz devojčica u Bajci nad bajkama javlja slepa. Dakle, Senka je slepa devojčica, i čini se da Gajić ne propušta priliku da nas podseti da je Senka slepa devojčica. Ne znam da li sam napomenula, ali Senka je slepa devojčica. Drago mi je da smo to raščistili (Slepa devojčica!). A onda imamo sledeći gaf na jednom mestu: (...) svi behu već potpuno mokri i premoreni kao nikada do tada, pa čak i Senka i Vuk koji su ovu trku iz svog položaja na konjskim leđima više posmatrali nego što su u njoj učestvovali. I pitam ja nedužne moje sapatnike u čitanju ove knjige ,,Ček, a kako je Senka to posmatrala?’’ i dobijem odgovor ,,Pa ušima’’. Čujte, ja sam biologiju poodavno učila, al sve mi se čini da se ušima može slušati a ne posmatrati (ispravite me ako grešim). Slepa devojčica!
Još jedna brljava je već napomenuta, a nadovezuje se na prethodni problem, i iskoristiću ono što sam već napisala: Čovek u paganskom društvu dva puta na istoj strani govori o bogu u jednini. Mislim da ću imati podosta toga da kažem o ovoj knjizi
Da li je nasilno ubacivanje stihova ,,ako bog da i sreća junačka'' i ,,Bože mili čuda velikoga'' vredno rušenja koherentnosti sveta, ja ne znam, al naginjem ka tome da nije ;/
Dakle, da se razumemo, ako u priču zasnovanu na postojanju više bogova, i njihovom delanju na ovom svetu ubacujemo narodnu književnost, koja je puna elemenata hrišćanstva, moramo biti pažljivi i izmeniti hrišćansku paradigmu shodno svetu u koji je postavljamo. Žao mi je, ali to deluje kao jedina opcija? Šalim se, nije mi žao.
(Sad prelistavam svoje beleške po knjizi, i zapade mi za oko jedan biser, nasmejah se, oa da podelim s vama. U jednom trenutku Miloš govori ,,Troglav je Balačko, ima čak tri glave’’. Ne znam šta da kažem, na ovo.)
Zatim moram da se namrštim na ubacivanje engleskih govornih klišea u knjigu na srpskom - veliki zli vuk; imali su da prihvate ono što će im bogovi servirati. Što ne ide ne ide.
Nije da sam skroz izrekla sve što mislim o ovoj knjizi, ali hajde da dodam još jednu stvar, pa da idem da se oporavljam od Gajića uz Simeuna Đaka (čitajte Kočića, ljudi).
Šovinizam. Marena je manje-više odvučena da spava sa Žarkom, uz komentar ,,da te kaznim za ono od sinoć’’ (sic), jej, silovanje. I ne pričajte da je i ona jedva dočekala to da bi postala veštica, način na koji je to opisano jasno govori da je Žarko tu inicijator i kraj priče. Uz to, ne mogu da izbrojim mesta na kojima su muškarci opisani kao snažni, junaci, delije, silni, a žene kao bespomoćne (s l e p a d e v o j č i c a za koju se do dve trećine knjige i ne zna koliko je posebna, niti se to uopšte nagoveštava, već je predstavljena kao teret velikom jakom Žarku Praljeviću, pardon, Perunoviću) ali korisne jer imaju sise hehe. Tako Marena nosi manje-više džak, ali joj se kroz njega vide grudi, bez zezanja. Muški vlažni san, mada ne može toliko da se zameri, jer za šta drugo i služi epska fantastika.
Ja izrekoh svoje, mada ovo nije sve, ali ne mogu više, idem po još nimulida. Razlog zbog kog knjiga nije popila jednu zvezdicu je to što je radnja stvarno zanimljiva, posebno Vukova deonica u drugom delu (rekla bih originalna Gajićeva priča, malo kliše, ali dobra svejedno). Drugi deo ću pročitati i verovatno mrzeti sebe zbog toga.
Ne znam odakle da počnem sa ovom knjigom. Radnja je zanimljiva, zamisao odlična, stil jeziv a od izvršenja zamisli (posebno što se tiče stajaćih epiteta, prebacivanja epske poezije u prozu i upravnog govora) mi pripada muka.
Gajić na početku govori o sedam godina provedenih u pisanju ove knjige. Poveliki deo ovog vremena proveden je u proučavanju slovenske mitologije, što se vidi i u knjizi, i za to imam samo reči hvale. To se može videti i po oceni koju sam dala upravo ,,Slovenskoj mitologiji'' istog autora. Postavljanje epske fantastike na naše područje i uključivanje mitologije u nju je fenomenalna zamisao. Ali (ali ali) imam osećaj da se Gajić nije toliko posetio drugom, dominantnijem elementu svog romana, što će reći narodnoj književnosti. Ne znam da li je iko ovde toliki zaluđenik za istu, znam da su neki od vas (sa mnom) 2010. i 2011. slušali ovaj predmet, te se unapred izvinjavam što iznosim stvari koje već znate. (ako ste ih zaboravili, nema na čemu :*)
Da krenem od stvari koja me je u više navrata naterala da ostavim knjigu i duvam u papirnu kesu, pijem nimulid i nadam se boljem. Ta stvar je skrnavljenje našeg epskog deseterca. Verovatno većini čitalaca ovo ne smeta, može biti da pravim frku oko malene stvari, ali ovo je moj review. Prvo, u vreme radnje romana (neodređeno ali svakako pre boja na Kosovu), deseterac nije postojao, ili se bar nije koristio. Već sam pisala o ovome u komentaru na ,,O vukovima i senkama'', znam da se ponavljam, ali nisam ja kriva što ljudi masovno nisu čuli za bugarštice (google that shit). No, to je donekle i razumljivo, jer su deseteračke epske pesme mnogo bolje poznate, da ne pričam o dostupnosti i -popularnosti. Stvar je u tome da su ljudi našeg govornog područja programirani da pamte, čuju, razumeju, govore (iako nesvesno) baš u desetercu. Primer - najpoznatija Andrićeva dela: Travnička hronika, Prokleta avlija i Na Drini ćuprija, svakako. Hajde da brojimo slogove: i-vo-an-drić-na-dri-ni-ćup-ri-ja (i tako sva tri primera; isto važi i za Meša Selimović- Derviš i smrt). To je omogućilo da se narodne pesme prenose s kolena na koleno, da se pamte u ogromnom broju, da ulaze u uvo iav taj džez. Gajić to razbija. On namerno lomi ovaj stih bez povoda, valjda modernizujući izraz, ne znam šta bi drugo moglo da bude, a to i nije neki izgovor jer je govor junaka svejedno arhaičan - hello aorist, my old friend. Evo primera, direkt iz knjige:
,,Srećemo se opet. ludi Žarko... Srećemo se, a bolje da nismo! Nisam li te lepo svetovao: Gledaj, Žarko, da te tvoji putevi ne navedu ponovo na moje? Vidim, nisi poslušao, pa sad žanji šta si posejao'' Da odradim malo versifikacije, slogovi po rečeničnim celinama idu ovako: 10-10-10-21-8-10
Ovo zbijanje i razbijanje me boli. Ne radite mi ovo, molim vas. Ali ovo je jedan od primera, a skoro svi junaci (sem Vuka i Marene, možda i Senke) čim zinu rade potpuno istu stvar. Ne znam, možda samo meni ovo smeta, ali mi JAKO smeta i uništava utisak o knjizi.
O stajaćim epitetima imam samo jednu stvar da rečem, al ona se tiče još jednog većeg problema. Stajaći epitet je pridev koji se stalno javlja uz određenu imenicu u epskoj poeziji radi lakšeg ubacivanja u deseterac. Tako imamo u epskoj poeziji, na primer, crnog Arapina, koji pušta glas iz bijeloga grla; i obraćanje Vidosavi sa ,,Vidosava, moja vjerna ljubo'', iako dotična uopšte nije verna. E, tako se i uz devojčica u Bajci nad bajkama javlja slepa. Dakle, Senka je slepa devojčica, i čini se da Gajić ne propušta priliku da nas podseti da je Senka slepa devojčica. Ne znam da li sam napomenula, ali Senka je slepa devojčica. Drago mi je da smo to raščistili (Slepa devojčica!). A onda imamo sledeći gaf na jednom mestu: (...) svi behu već potpuno mokri i premoreni kao nikada do tada, pa čak i Senka i Vuk koji su ovu trku iz svog položaja na konjskim leđima više posmatrali nego što su u njoj učestvovali. I pitam ja nedužne moje sapatnike u čitanju ove knjige ,,Ček, a kako je Senka to posmatrala?’’ i dobijem odgovor ,,Pa ušima’’. Čujte, ja sam biologiju poodavno učila, al sve mi se čini da se ušima može slušati a ne posmatrati (ispravite me ako grešim). Slepa devojčica!
Još jedna brljava je već napomenuta, a nadovezuje se na prethodni problem, i iskoristiću ono što sam već napisala: Čovek u paganskom društvu dva puta na istoj strani govori o bogu u jednini. Mislim da ću imati podosta toga da kažem o ovoj knjizi
Da li je nasilno ubacivanje stihova ,,ako bog da i sreća junačka'' i ,,Bože mili čuda velikoga'' vredno rušenja koherentnosti sveta, ja ne znam, al naginjem ka tome da nije ;/
Dakle, da se razumemo, ako u priču zasnovanu na postojanju više bogova, i njihovom delanju na ovom svetu ubacujemo narodnu književnost, koja je puna elemenata hrišćanstva, moramo biti pažljivi i izmeniti hrišćansku paradigmu shodno svetu u koji je postavljamo. Žao mi je, ali to deluje kao jedina opcija? Šalim se, nije mi žao.
(Sad prelistavam svoje beleške po knjizi, i zapade mi za oko jedan biser, nasmejah se, oa da podelim s vama. U jednom trenutku Miloš govori ,,Troglav je Balačko, ima čak tri glave’’. Ne znam šta da kažem, na ovo.)
Zatim moram da se namrštim na ubacivanje engleskih govornih klišea u knjigu na srpskom - veliki zli vuk; imali su da prihvate ono što će im bogovi servirati. Što ne ide ne ide.
Nije da sam skroz izrekla sve što mislim o ovoj knjizi, ali hajde da dodam još jednu stvar, pa da idem da se oporavljam od Gajića uz Simeuna Đaka (čitajte Kočića, ljudi).
Šovinizam. Marena je manje-više odvučena da spava sa Žarkom, uz komentar ,,da te kaznim za ono od sinoć’’ (sic), jej, silovanje. I ne pričajte da je i ona jedva dočekala to da bi postala veštica, način na koji je to opisano jasno govori da je Žarko tu inicijator i kraj priče. Uz to, ne mogu da izbrojim mesta na kojima su muškarci opisani kao snažni, junaci, delije, silni, a žene kao bespomoćne (s l e p a d e v o j č i c a za koju se do dve trećine knjige i ne zna koliko je posebna, niti se to uopšte nagoveštava, već je predstavljena kao teret velikom jakom Žarku Praljeviću, pardon, Perunoviću) ali korisne jer imaju sise hehe. Tako Marena nosi manje-više džak, ali joj se kroz njega vide grudi, bez zezanja. Muški vlažni san, mada ne može toliko da se zameri, jer za šta drugo i služi epska fantastika.
Ja izrekoh svoje, mada ovo nije sve, ali ne mogu više, idem po još nimulida. Razlog zbog kog knjiga nije popila jednu zvezdicu je to što je radnja stvarno zanimljiva, posebno Vukova deonica u drugom delu (rekla bih originalna Gajićeva priča, malo kliše, ali dobra svejedno). Drugi deo ću pročitati i verovatno mrzeti sebe zbog toga.
January 1, 2021
⭐️⭐️⭐️⭐️
Prva knjiga Nenada Gajića koju sam pročitala i osvojila me je. Priča prati pustolovine u najmanju ruku čudne družine. Na svom putu nailaze na različite neprijatelje i prepreke koje manje ili više uspešno prelaze.
Ali put je tek počeo. Valja pročitati i ostala dva dela da bi se kompletirala ocena. Za sada vrlo jaka četvorka.
Prva knjiga Nenada Gajića koju sam pročitala i osvojila me je. Priča prati pustolovine u najmanju ruku čudne družine. Na svom putu nailaze na različite neprijatelje i prepreke koje manje ili više uspešno prelaze.
Ali put je tek počeo. Valja pročitati i ostala dva dela da bi se kompletirala ocena. Za sada vrlo jaka četvorka.
July 12, 2016
Čitajući Tešića počeo sam puno da razmišljam o Gajiču i ovoj knjizi i odlučio sam da joj promenim ocenu tako da se ova knjiga pridružuje elitnom društvu od samo par knjiga (pet sa ovom) kojima sam dao jednu zvedicu. Planiram da u budućnosti napišem jedan veliki rant ali za sada ocena govori dovoljno.
April 14, 2022
Ova knjiga je jedno veliko putovanje, koje započinjemo uz Senku, devojčicu kojoj Suđaje ne rođenju nisu dodelile baš tako srećnu sudbinu. Ona u jednom danu gubi sve što je ikada imala, a to seže daleko od materijalnog, ali će zauzvrat, na svom putu pronaći neke od ljudi, koji će delimično nadoknaditi ono što je izgubila.
Od pisca koji je slovensku mitologiju obuhvatio u jednoj knjizi, očekivano je da svoje romane bazira na istoj i upravo to je ono što mi se u ovom slučaju najiše svidelo. Tako se putu susrećemo sa junacima opevanim u pesmama, božijim sinovima, vešticama, vampirima i vukovima, kao i mnogim drugim bićima opevanim u našoj bogatoj mitologiji. Iako je zadatak koji družina ima da obavi glavna tačka ovog romana i veoma dobro drži pažnju, iščekivanje pojave novog mitološkog bića je konstnatno prisutno.
Definitivno je u pitanju jedan veoma dinamičan roman.
https://youtu.be/Vbob1gYvUn8
Od pisca koji je slovensku mitologiju obuhvatio u jednoj knjizi, očekivano je da svoje romane bazira na istoj i upravo to je ono što mi se u ovom slučaju najiše svidelo. Tako se putu susrećemo sa junacima opevanim u pesmama, božijim sinovima, vešticama, vampirima i vukovima, kao i mnogim drugim bićima opevanim u našoj bogatoj mitologiji. Iako je zadatak koji družina ima da obavi glavna tačka ovog romana i veoma dobro drži pažnju, iščekivanje pojave novog mitološkog bića je konstnatno prisutno.
Definitivno je u pitanju jedan veoma dinamičan roman.
https://youtu.be/Vbob1gYvUn8
July 3, 2021
Autor je našao način da objedini dosta, ako ne i sve, bajke koje je svako čitao kao dete, i objedinio ih u jednu priču. Dok sam čitao ovu knjigu većina priča mi je bila poznata i podsećala me je na detinjstvo.
November 9, 2013
Ne kapiram toliko negativne komentare. Sta ste ocekivali, Tolkina? Konacno neko sa ovih prostora da se bavi epskom fantastikom. Knjiga je daleko od savrsene, ali je dobar pocetak neceg novog na ovim prostorima.
June 25, 2016
Maštovito i dobro zamišljeno, ali nekako loše realizovano. Neujednačenost pripovjedačkog jezika...
January 29, 2018
Žarko kao Kraljević Marko. Knjiga je loše napisana možda prestrogo sudim iz mojeg ugla ako bi gledao na ovo kao na dečiju knjigu do 10 god onda bi možda bile i 4 zvezdice. Ovako jedva dve. Druga na sentimentalnost I zato što je domaći pisac. Devojčica Senka sa grupom junaka iz epskih pesama pokušava da zaustavi hursko carstvo (tursko) da osvoji svet. P. S ipak jedna zvezdica bilo bi više nego pogrešno ostaviti dve mogao bi se još neko prevariti da gubi vreme uz ovu prepisivacku knjigu
April 10, 2023
Vrlo interesantno! Kupio sam celu trilogiju, prva knjiga je vrlo dobra i jedva čekam da nadjem vremena da čitam dalje!
October 1, 2023
Odustala sam. UZAS. likovi su tako predvidljivi tako dosadni , imam osecaj da je autor bio samo kao NOVA GLAVA NOVI LIK sto isk kao ni ne mora da bude katastrofalno ali jeste kad su glave tipa 3 stranice. ok novi lik je dosao i sad ide s nama i nece progovoriti u naredne 50 strane vise od jedne recenice. znaci samo idemo kroz listu slovenske mitologije, i to je to, previse je fokus na to da se stavi sve u tih 300 stranica koje nisam ni zavrsila, a manje na to da se likovi razvijaju, i da mi njih upoznamo. Sta mene briga ako Senka umre na kraju knjige ? Bukvalno slobodno, niko u celih 150 stranica koje sam procitala nije upecatljiv doboljno da prezivi ovo mucenje od knjige.
Neko vreme sam mislila kao - mozda ovo nije knjiga za mene, mozda je za decu - ali kako je napisana i sa psovkama i odvratnom likovima ne zraci nesto za decu, tako da super.
Pisanje je isto jako jednostavno. Previse jednostavno. Nema smisla.
"Seti se, Vuce" ide ova recenica nekih sto puta i bam posle desetog ide recenica.
"I vuk se seti"
I onda ne objasni cega se setio. To je i ajde okej. Ali kako je moguce da se to njegovo "prisecanje" napise tako antiklimaticno??? Nikakva osecanja samo recenice "Vuce seti se" tako je. Tako se to pise. Bravo!
Isto, sam pocetak, gde Senka gubi macehu roditelje i polu sestru, okej? ajde nisu ti potrebni kapiram. Al nismo nista culi od njih. Bukvalno po jedan pasus kakav je ko od Senke, nisu ni progovorili, oni vec mrtvi! Prva glava Senka vec kao tuzna - to kaze, kad citas pomislis da je ko kamen - i mi sad treba da budemo tuzni sto otac "koji je nije tukao!" je mrtav i maceha sto je ne voli, i sestra koja je bila okej?
Generalno, mozda odustanem od toga da nadjem dobru knjigu fantazije koja sadrzi slovensku mitologiju a napisana od nasih autora.
Neko vreme sam mislila kao - mozda ovo nije knjiga za mene, mozda je za decu - ali kako je napisana i sa psovkama i odvratnom likovima ne zraci nesto za decu, tako da super.
Pisanje je isto jako jednostavno. Previse jednostavno. Nema smisla.
"Seti se, Vuce" ide ova recenica nekih sto puta i bam posle desetog ide recenica.
"I vuk se seti"
I onda ne objasni cega se setio. To je i ajde okej. Ali kako je moguce da se to njegovo "prisecanje" napise tako antiklimaticno??? Nikakva osecanja samo recenice "Vuce seti se" tako je. Tako se to pise. Bravo!
Isto, sam pocetak, gde Senka gubi macehu roditelje i polu sestru, okej? ajde nisu ti potrebni kapiram. Al nismo nista culi od njih. Bukvalno po jedan pasus kakav je ko od Senke, nisu ni progovorili, oni vec mrtvi! Prva glava Senka vec kao tuzna - to kaze, kad citas pomislis da je ko kamen - i mi sad treba da budemo tuzni sto otac "koji je nije tukao!" je mrtav i maceha sto je ne voli, i sestra koja je bila okej?
Generalno, mozda odustanem od toga da nadjem dobru knjigu fantazije koja sadrzi slovensku mitologiju a napisana od nasih autora.
September 9, 2021
Ide petarda! Progutah je kao da ima 38, a ne 380. . .
Kakav god glas da prati ovu trilogiju, ja ne vidim nista sto bi mi zasmetalo dok citam jednu BAJKU kao sto se i zove. Ljut sam sto ljudi kritikuju trazeci u bajci neko nepregledno umetnicko stvaralastvo.
Ima sjajan tok radnje, zanimljive prepreke i resenja. Ima motive Slovenske mitologije, epskih pesama i meni se cini motive Gospodara Prstenova😁 sta vise traziti od jedne bajke.
"Srpski Gospodar Prstenova"😎
Kakav god glas da prati ovu trilogiju, ja ne vidim nista sto bi mi zasmetalo dok citam jednu BAJKU kao sto se i zove. Ljut sam sto ljudi kritikuju trazeci u bajci neko nepregledno umetnicko stvaralastvo.
Ima sjajan tok radnje, zanimljive prepreke i resenja. Ima motive Slovenske mitologije, epskih pesama i meni se cini motive Gospodara Prstenova😁 sta vise traziti od jedne bajke.
"Srpski Gospodar Prstenova"😎
July 16, 2021
Pomisliš posle čitanja šta će ti ovo u životu. Mučenje od prve do poslednje stranice. Ili sam matora konjina pa mi ne pašu ovakve stvari. Treće nema.
May 9, 2022
Nije moj žanr nikako 🥴
December 9, 2020
U ovom osvrtu ima nekoliko spojlera, tako da – odlučite sami hoćete li čitati ili ne!
Dakle, knjiga sjajno zamišljena, a katastrofalno realizovana. Zato tri zvezdice. Iz nekih aspekata zaslužila svih pet, a iz nekih ni jednu.
Radnja je zanimljiva i dinamična, to je ono što je dobro. Likovi bi mogli da budu bolji, tačnije dobro su zamišljeni, loše odrađeni, svi nekako isti, slični, previše stereotipni i jednodimenzionalni. Muškarci su snažni, hrabri, junaci, a usput i šovinisti; žene slabe, pasivne i treba im zaštita jakih muškaraca (osim ako su veštice)! Bljak.
Dopada mi se „izlet“ u narodnu književnost, veoma je maštovito. Žarko Perunović je očigledno Marko Kraljević i nije piščeva namera ni bila da to sakrije (ako jeste, loše je to uradio), kao ni lik Miloša Vojnovića. Ono što je skoro totalno nečitljivo jeste baš taj deo gde pisac koristi naše epske pesme. Na trenutke ulazi u deseterac, pa izlazi iz njega bez ikakvog smisla i potrebe, meša arhaičan i svakodnevni govor čak i u istoj rečenici (ne jednom, stalno je tako), aorist koristi i kad treba i kad ne treba (a uglavnom ne treba). Dakle, ako je već krenuo da nam prepričava epsku poeziju i trebalo je da ostane na nivou prepričavanja, a ne ovako ni tamo ni ’vamo.
Pošto je radnju priče smestio u izmišljeni svet kojim vladaju staroslovenski bogovi (to je deo koji mi se sviđa, mislim da je malo literature zasnovane na slovenskoj mitologiji, a ona itekako zaslužuje da bude prikazana), dakle – ako svetom vladaju Perun, Dajbog i ostali – odakle onda junacima replika poput „mili bože čuda velikoga“ i sličnih, koje jesu iz epskih pesama, ali ne uklapaju se u mitološki svet koji je osmislio Gajić.
Ono što mi je posebno smetalo jeste reč ’bogalj’, koja se ponavlja nebrojeno puta. Okej, okej, reći ćete tako se nekad govorilo, to je bila narodna i opšteprihvaćena reč, ali eto ja sam cepidlaka i baš mi je smetala. Ajde jednom dvaput, možda dok govore glavni junaci, ali preterano je.
Zatim je tu i scena silovanja (da, silovanja!!!) ali koja nije predstavljena tako. Eto, glavni junak se napio, pa proveo noć u šatoru sa jednom od junakinja. Bez da je ona išta pitana, bez da se iko bunio, bez da je to uopšte predstavljeno kao silovanje. Ovo se dešava dok drugi likovi (uključujući maloletnu devojčicu) mirno spavaju u susednom šatoru. I samo je ispričano, bez ikakvog opravdanja. Da, znam, shvatila sam, njoj je to bilo potrebno da bi postala veštica, ali zar ne bi bilo logičnije da je onda ona i inicirala taj odnos, a ne da se on poslužio, jer – bila je tu. Možda je zbog ove scene trebalo da smanjim na dve zvezdice???
Pročitala sam do kraja, zanimalo me kako će se završiti, pročitaću i drugu i treću, verovatno, ali ostala sam razočarana, jer – moglo je to mnooogooo bolje Nenade Gajiću. Šteta za dobru ideju.
Dakle, knjiga sjajno zamišljena, a katastrofalno realizovana. Zato tri zvezdice. Iz nekih aspekata zaslužila svih pet, a iz nekih ni jednu.
Radnja je zanimljiva i dinamična, to je ono što je dobro. Likovi bi mogli da budu bolji, tačnije dobro su zamišljeni, loše odrađeni, svi nekako isti, slični, previše stereotipni i jednodimenzionalni. Muškarci su snažni, hrabri, junaci, a usput i šovinisti; žene slabe, pasivne i treba im zaštita jakih muškaraca (osim ako su veštice)! Bljak.
Dopada mi se „izlet“ u narodnu književnost, veoma je maštovito. Žarko Perunović je očigledno Marko Kraljević i nije piščeva namera ni bila da to sakrije (ako jeste, loše je to uradio), kao ni lik Miloša Vojnovića. Ono što je skoro totalno nečitljivo jeste baš taj deo gde pisac koristi naše epske pesme. Na trenutke ulazi u deseterac, pa izlazi iz njega bez ikakvog smisla i potrebe, meša arhaičan i svakodnevni govor čak i u istoj rečenici (ne jednom, stalno je tako), aorist koristi i kad treba i kad ne treba (a uglavnom ne treba). Dakle, ako je već krenuo da nam prepričava epsku poeziju i trebalo je da ostane na nivou prepričavanja, a ne ovako ni tamo ni ’vamo.
Pošto je radnju priče smestio u izmišljeni svet kojim vladaju staroslovenski bogovi (to je deo koji mi se sviđa, mislim da je malo literature zasnovane na slovenskoj mitologiji, a ona itekako zaslužuje da bude prikazana), dakle – ako svetom vladaju Perun, Dajbog i ostali – odakle onda junacima replika poput „mili bože čuda velikoga“ i sličnih, koje jesu iz epskih pesama, ali ne uklapaju se u mitološki svet koji je osmislio Gajić.
Ono što mi je posebno smetalo jeste reč ’bogalj’, koja se ponavlja nebrojeno puta. Okej, okej, reći ćete tako se nekad govorilo, to je bila narodna i opšteprihvaćena reč, ali eto ja sam cepidlaka i baš mi je smetala. Ajde jednom dvaput, možda dok govore glavni junaci, ali preterano je.
Zatim je tu i scena silovanja (da, silovanja!!!) ali koja nije predstavljena tako. Eto, glavni junak se napio, pa proveo noć u šatoru sa jednom od junakinja. Bez da je ona išta pitana, bez da se iko bunio, bez da je to uopšte predstavljeno kao silovanje. Ovo se dešava dok drugi likovi (uključujući maloletnu devojčicu) mirno spavaju u susednom šatoru. I samo je ispričano, bez ikakvog opravdanja. Da, znam, shvatila sam, njoj je to bilo potrebno da bi postala veštica, ali zar ne bi bilo logičnije da je onda ona i inicirala taj odnos, a ne da se on poslužio, jer – bila je tu. Možda je zbog ove scene trebalo da smanjim na dve zvezdice???
Pročitala sam do kraja, zanimalo me kako će se završiti, pročitaću i drugu i treću, verovatno, ali ostala sam razočarana, jer – moglo je to mnooogooo bolje Nenade Gajiću. Šteta za dobru ideju.
October 18, 2014
"Once upon a time" samo pisana verzija...I srpska...Sve u svemu,moze da se cita,drzi paznju,konstantno se nesto desava.Ne mogu da kazem da jedva cekam nastavak,ali ako se pojavi,bice procitan svakako.Malo me blam sto znam za hrpu mitskih bica,bogova,natprirodnih vrsta koje se pojavljuju po knjigama,a nisam imala pojma pre ove knjige ni za jedno da kazem "srpsko" cudoviste osim eventualno azdaje,vile i vampira...Lep je osecaj znati da nismo siromasni sa mitologijom i da mozemo da imamo neku verziju fantastike koja nije kopija necega vec napisanog.Mada,kad smo vec kod toga,karakter likova i nacin na koji govore zaista mnogo podseca na sve one pesme o Marku Kraljevicu i uopste na narodnu epiku.I stvarno me odusevilo sto nije zavrseno sa "I ziveli su srecno do kraja zivota" vec je ostavljeno prostora da ovo postane serijal...Treba nama Srbima jedna dobra triologija,a imam osecaj da su ovom knjigom samo odskrinuta vrata u svet slovenske mitologije i da materijala za pisanje itekako ima.
May 29, 2014
Stvarno mi nisu jasni toliki negativni komentari, meni se ova knjiga mnogo dopala. Pisana je istim stilom kao i mnoge bajke, znači donekle prostim jezikom i u tom pogledu je verodostojna svim bajkama koje su je prethodile. Gajić koristi motive iz mnogih slovenskih bajki i mitologije pa se pritom u knjizi mogu prepoznati bajke kao što su Biberče, Nemušti jezik, itd.
Bajka se lako čita, vrlo je interesantna i maštovita. Jedino što mi se uopšte nije dopalo je kraj... odnosno to što Gajić uopšte nije završio priču nego je maltene prekinuo u sred zbivanja. Možemo očekivati nastavak bajke (ja se bar nadam) ali s obzirom kako je vrlo lepo knjiga napisana, mogao je bar malo truda da uloži u bilo kakav kraj ove prve knjige.
U svakom slučaju, Bajku nad bajkama bih preporučio svima! Knjiga je vrlo interesantna i opušta :-)
Bajka se lako čita, vrlo je interesantna i maštovita. Jedino što mi se uopšte nije dopalo je kraj... odnosno to što Gajić uopšte nije završio priču nego je maltene prekinuo u sred zbivanja. Možemo očekivati nastavak bajke (ja se bar nadam) ali s obzirom kako je vrlo lepo knjiga napisana, mogao je bar malo truda da uloži u bilo kakav kraj ove prve knjige.
U svakom slučaju, Bajku nad bajkama bih preporučio svima! Knjiga je vrlo interesantna i opušta :-)
April 3, 2014
Zanimljiva prica o neobicnoj druzini u cijem centru je slepa devojcica Senka. Lepo prikazano epsko vreme junastva i hurskog carstva. Svidja mi se kako su izgradjeni likovi sa svojim osobinama i manama, i sa zadovoljstvom cu da procitam nastavak, koji ce nadam se uskoro izaci.
November 11, 2021
Jedna klimava trojka. U predgovoru je autor naveo da je dugo pisao knjigu i to se oseća kroz poglavlja. Početak je pisan modernijim rečnikom, kasnije dolazi arhaična naracija. Meni je ovo slabašno naspram Kosingasa i nekako za tinejdžere do 16 godina. Nemam želju da čitam drugi i treći deo.
October 2, 2021
Sviđa mi se ideja da se malo popularišu i teme sa ovih prostora što se tiče fantastike i mitologije.
October 7, 2025
Knjiga ima potencijal, ali i brojne slabosti karakteristične za domaću epsku fantastiku. Iako početak deluje dosta neubedljivo, završnica donekle podiže utisak i čini da knjiga zasluži tri zvezdice.
Ideja nije loša, mada je priča relativno generička, ali ipak ume da drži pažnju. Glavni problem je realizacija. Građenje sveta je nedovoljno razvijeno, čitalac nema osećaj ambijenta ni atmosfere. Ne postoji osećaj kakav je svet, šta se može očekivati, već se stvorenja i čudovišta pojavljuju kada to radnja zahteva, bez jasne logike ili kontinuiteta.
Ono što mi najviše smeta u domaćoj epskoj fantastici jeste protok vremena. I ovde je taj problem veoma vidljiv. Likovi se sele (putuju) sa jednog mesta na drugo kao da koriste teleport, bez ikakvog osećaja puta, distance između mesta i gradova, pa prema tome i ne možemo da zamislimo o kolikom se svetu radi što se takođe može podvesti pod građenje sveta.
Likovi su plitko prikazani, dvodimenzionalno, bez dublje motivacije, pa tako nema ni emocionalne povezanosti sa čitaocem. Deluju više kao alati za pokretanje radnje nego kao živi ljudi.
Posebna zamerka ide na čestu upotrebu kratkih glava (što je takođe često kod naših pisaca ovog žanra), koje traju svega nekoliko stranica, pa čak i samo jednu u pojedinim glavama. Takav pristup prekida tok čitanja i deluje kao brzo smenjivanje kadrova u filmu, što u književnom obliku slabo funkcioniše.
Kombinacija lirike iz narodnih pesama i proze, kao i kod većine čitalaca, predstavlja najveći problem pored već pomenutog. Iako u pojedinim situacijama nije bilo loše, odnosno, bilo je dobro usklađeno sa situacijom, u većini slučajeva zvuči isforsirano.
Ipak, i pored svih mana, treba podržati domaće autore koji se bave ovim žanrom, jer je epska fantastika kod nas još uvek nedovoljno razvijena. „Senka u tami“ možda nije sjajno ostvarenje, ali je korak u dobrom pravcu.
Ideja nije loša, mada je priča relativno generička, ali ipak ume da drži pažnju. Glavni problem je realizacija. Građenje sveta je nedovoljno razvijeno, čitalac nema osećaj ambijenta ni atmosfere. Ne postoji osećaj kakav je svet, šta se može očekivati, već se stvorenja i čudovišta pojavljuju kada to radnja zahteva, bez jasne logike ili kontinuiteta.
Ono što mi najviše smeta u domaćoj epskoj fantastici jeste protok vremena. I ovde je taj problem veoma vidljiv. Likovi se sele (putuju) sa jednog mesta na drugo kao da koriste teleport, bez ikakvog osećaja puta, distance između mesta i gradova, pa prema tome i ne možemo da zamislimo o kolikom se svetu radi što se takođe može podvesti pod građenje sveta.
Likovi su plitko prikazani, dvodimenzionalno, bez dublje motivacije, pa tako nema ni emocionalne povezanosti sa čitaocem. Deluju više kao alati za pokretanje radnje nego kao živi ljudi.
Posebna zamerka ide na čestu upotrebu kratkih glava (što je takođe često kod naših pisaca ovog žanra), koje traju svega nekoliko stranica, pa čak i samo jednu u pojedinim glavama. Takav pristup prekida tok čitanja i deluje kao brzo smenjivanje kadrova u filmu, što u književnom obliku slabo funkcioniše.
Kombinacija lirike iz narodnih pesama i proze, kao i kod većine čitalaca, predstavlja najveći problem pored već pomenutog. Iako u pojedinim situacijama nije bilo loše, odnosno, bilo je dobro usklađeno sa situacijom, u većini slučajeva zvuči isforsirano.
Ipak, i pored svih mana, treba podržati domaće autore koji se bave ovim žanrom, jer je epska fantastika kod nas još uvek nedovoljno razvijena. „Senka u tami“ možda nije sjajno ostvarenje, ali je korak u dobrom pravcu.
February 18, 2022
Bajka nad bajkama, nažalost, nije opravdala svoje ime. Istina je da ona sadrži elemente iz mnogih bajki, mitova i narodnih pesama što je veoma zanimljiva i dobra ideja, ali je njihov sklop nezgrapan i traljav. Slabo se tu obraća pažnja na izgradnju jedinstvenog sveta i likova (koji su jednodimenzionalni i šturi). Autor kao da se trudi da nabaca što više poznatih sastojaka, ali i ne pokušava da ih utka u neku smislenu celinu.
Jezik kojim je ispričana priča čudan je i pomalo bolan spoj arhaičnog i modernog izraza koji para uši. Kao da autor ne može da se odluči da li je ono što nam priča bajka, epska fantastika, ili narodna pripovetka, a sve tri imaju sopstvene (međusobno različite) ustaljene obrasce. U redu je izmisliti nešto novo, imati svoj stil, ali ne i neodlučno skakati s jednog poznatog šablona na drugi unutar istog dela. Takođe, psovke i druge proste reči delovale su nepotrebno ovde.
Ideja jeste bila dobra, i priča nekako uspeva da drži pažnju, ali mislim da ću preskočiti nastavke.
Jezik kojim je ispričana priča čudan je i pomalo bolan spoj arhaičnog i modernog izraza koji para uši. Kao da autor ne može da se odluči da li je ono što nam priča bajka, epska fantastika, ili narodna pripovetka, a sve tri imaju sopstvene (međusobno različite) ustaljene obrasce. U redu je izmisliti nešto novo, imati svoj stil, ali ne i neodlučno skakati s jednog poznatog šablona na drugi unutar istog dela. Takođe, psovke i druge proste reči delovale su nepotrebno ovde.
Ideja jeste bila dobra, i priča nekako uspeva da drži pažnju, ali mislim da ću preskočiti nastavke.
February 1, 2018
"Бајка над бајкама" је једна од звезда на небу наше епске фантастике које је сама по себи дело које много обећава. Замишњена као триологија до сада има објављена горе поменута два наставка, док је трећи још увек у настајању.
Прича нас води кроз још један сукоб, где силе зла покушавају да униште све што је добро и чисто на свету, а супротставља им се Сенка, девојчица којој Суђаје на рођењу нису доделиле нимало безбрижну ни срећну судбину. Она у једном дану губи све што је икад имала, у буквалном смислу те речи, али ће, за узврат, на свом путу да пронађе људе са којима ће се спријатељити и покушати да превагне тас добра на финим теразијама које представљају сукоб добра и зла.
http://kaleidoskopmisli.blogspot.rs/2...
Прича нас води кроз још један сукоб, где силе зла покушавају да униште све што је добро и чисто на свету, а супротставља им се Сенка, девојчица којој Суђаје на рођењу нису доделиле нимало безбрижну ни срећну судбину. Она у једном дану губи све што је икад имала, у буквалном смислу те речи, али ће, за узврат, на свом путу да пронађе људе са којима ће се спријатељити и покушати да превагне тас добра на финим теразијама које представљају сукоб добра и зла.
http://kaleidoskopmisli.blogspot.rs/2...
March 31, 2023
Ideja za knjigu odlična. Slovenska mitologija zaslužuje još knjiga kao što je npr. Kosingas.
Nažalost, ova knjiga nije ni približno dobro napisana. Pisac je mnogo želeo a malo umeo. Baš baš početnički način pisanja. Najizraženije se vidi kad praktično prepričava par epskih pesama.
Iskreno, ja sam razočarana.
Nažalost, ova knjiga nije ni približno dobro napisana. Pisac je mnogo želeo a malo umeo. Baš baš početnički način pisanja. Najizraženije se vidi kad praktično prepričava par epskih pesama.
Iskreno, ja sam razočarana.
April 25, 2017
Dobra zamisao koja me je i privukla da je kupim, ali baš loše sprovedena u delo.
Mnogo sam razočarana.
Mnogo sam razočarana.
January 16, 2023
Давне 2013. године чим је књига изашла рекао сам себи ово морам имати. До тада сам читао само стране ауторе овог жанра и ово ми је била прва епска фантастика домаћег аутора. Право олакшање и радост када сам почео да читам и срећем се са ликовма из наших бајки и прича, пријатна промена после многих прича инспирисаних само германским, грчким и страним бајкама и митовима.
Писац је имао предивну идеју да све наше бајке уклопи у једну која ће заиста бити Бајка над бајкама, само ми је жао што мислим да се није довољно потрудио да направи нешто много озбиљније. Књига је за оне млађе и све оне који се тако осећају, нема превелику дубину ликова а радње су мање више исте као и из прича које смо слушали као деца (и не само деца). Књига је опуштајућа, лагана, прочита се за свега неколико дана. Не треба очекивати нешто више од ње, сем разоноде и подсећања.
Због главне јунакиње заволео сам име Сенка, свидело ми се име пса Видра, одушевило ме преплитање историје и народних песама, поготово разлог зашто је Жарко Перуновић (Краљевић Марко) прешао на непријатељску страну. У причи имамо Баба Рогу, вештицу Мару, немушти језик, Баш Челика, митског пастира племенитог порекла, хромог вука, змајевитог јунака и непобедивог двобојаша, све што чини срж наших бајки и прича уз које смо одрасли.
Писац је имао предивну идеју да све наше бајке уклопи у једну која ће заиста бити Бајка над бајкама, само ми је жао што мислим да се није довољно потрудио да направи нешто много озбиљније. Књига је за оне млађе и све оне који се тако осећају, нема превелику дубину ликова а радње су мање више исте као и из прича које смо слушали као деца (и не само деца). Књига је опуштајућа, лагана, прочита се за свега неколико дана. Не треба очекивати нешто више од ње, сем разоноде и подсећања.
Због главне јунакиње заволео сам име Сенка, свидело ми се име пса Видра, одушевило ме преплитање историје и народних песама, поготово разлог зашто је Жарко Перуновић (Краљевић Марко) прешао на непријатељску страну. У причи имамо Баба Рогу, вештицу Мару, немушти језик, Баш Челика, митског пастира племенитог порекла, хромог вука, змајевитог јунака и непобедивог двобојаша, све што чини срж наших бајки и прича уз које смо одрасли.
May 30, 2023
Kamo lepe sreće i za nas i za autora da se zaustavio na Slovenskoj Mitologiji. Od kapitalne ideje osta samo pismeni zadatak deteta iz petog osnovne, pritom vrlo lenog deteta. Kako objasniti upotrebu savremenog rečnika i sklopa rečenica u nečemu što si sam postavio u srednji vek? Kako objasniti tolike seksualne konotacije u bajci (neko je već spomenuo izuzetno uznemirujuću scenu sa Marinim jecajima i 12 godišnjim detetom koje to sluša), bezbrojna ponavljanja (da, shvatili smo da je Senka slepa, da je Vuk vukodlak, da je Žarko velik...). Ima čak i scena u kojoj se spominju pelene...u 14.veku? Prepričavanje epskih pesama je drugi par opanaka i samo činjenica da ne postoji autor ovih pesama imenom i prezimenom spašava ovo literarno (ne)delo optužbe za plagijat. Ovo svakako ne ide na čast ni piscu a ni izdavaču jer je očigledno reč o brzopletoj narudžbi na krilima isto tako loše Tešićeve serije. U najboljem slučaju ovo se može koristiti kao "mini vikipedija srpske epike i mitologije", kao neka polazna tačka sa koje ćeš negde drugde pronaći više o mitologiji, običajima, srpskoj epici...Šteta, stvarno velika šteta jer sa malo više truda, mašte ovo bi zaista moglo biti kapitalno delo.
September 6, 2016
Knjiga je ok, jedino što mi je mnogo zasmetalo je pripovjedač koji u knjizi epske fantastike, koja se pritom oslanja na domaću epiku i slovensku mitologiju, u svom pripovijedanju koristi riječi kakva je npr. instalacija, pred opis tvrđave. Naša epika je takva da zahtijeva i pripovjedača koji je dio svijeta o kome pripovijeda, i baš je problem u tom pripovjedaču, nazovimo ga sveznajućim. Jasno je da će čitalac razumjeti što je instalacija, ili će pogledati u nekom rječniku, ali pripovjedač je dio knjige u kojoj se nalazi, samim tim mora se bar donekle pokazati dijelom svijeta koji je u njoj predstavljen.
Osim već rečenog, knjiga mi se dopada, zanimljiva je i zabavna, drži pažnju i brzo se čita. Nadam se da će drugi i treći dio trilogije biti još zanimljiviji, volio bih i da se pisac posveti malo više pripovjedaču, mada ne vjerujem da će se to desiti.
Svakako se nadam da će ovaj roman pokrenuti i neke druge pisce da krenu sa pisanjem epske fantastike koja će se oslanjati na domaću epiku i (nepravedno) zapostavljenu slovensku mitologiju.
Osim već rečenog, knjiga mi se dopada, zanimljiva je i zabavna, drži pažnju i brzo se čita. Nadam se da će drugi i treći dio trilogije biti još zanimljiviji, volio bih i da se pisac posveti malo više pripovjedaču, mada ne vjerujem da će se to desiti.
Svakako se nadam da će ovaj roman pokrenuti i neke druge pisce da krenu sa pisanjem epske fantastike koja će se oslanjati na domaću epiku i (nepravedno) zapostavljenu slovensku mitologiju.
September 20, 2013
Sa velikim zadovoljstvom sam krenuo da citam ovaj roman nadajuci se fantatsicnoj prici sa motivima Slovenske mitologije. Motivi i junaci na kojima se knjiga gradi jesu fantasticni i mastoviti, ali nazalost, pisac po mom skromnom misljenju ne poseduje vrhunski knjizevni dar i talenat. U pojedinim momentima on briljira, ali ti momenti padaju u senku pisanja koje nije vrhunsko i nije na nivou vrhunskoh knjizevnog pripovedanja. Prica donekle i luta u svojoj srzi, skoro svako poglavlje je predvidivo, kraj je mlak, sa ostavljenim prostorom za nastavak price i ocigledno bar jos jednu knjigu.
Da li cu procitati nastavak ukoliko ga bude? Da, ali samo iz razloga sto me tematika slovenske mitologije zanima. Da je u pitanju strani pisac, i neki drugi motivi, ovaj pisac kod mene ne bi izazvao ponovno zanimanje.
No, iskreno se nadam, da ce nastavak biti mozda bolji, knjizevno lepsi, maste ne manjka....
Da li cu procitati nastavak ukoliko ga bude? Da, ali samo iz razloga sto me tematika slovenske mitologije zanima. Da je u pitanju strani pisac, i neki drugi motivi, ovaj pisac kod mene ne bi izazvao ponovno zanimanje.
No, iskreno se nadam, da ce nastavak biti mozda bolji, knjizevno lepsi, maste ne manjka....
June 18, 2021
Sta reci a ne zaplakati. Ideja 5+. Poznavanje mitologije 5+. Sve ostalo-tiha jeza.
Citajuci imam osecaj da je autor seo, napisao pricu i samo je poslao na stampu. Kao da niko u medjuvremenu nije seo i procitao delo, malo popravio recenice koje ne valjaju, ukazao na neke bolje nacine da se nesto kaze, korigovao neke stvari.
Ono sto je mene razocaralo je cinjenica da je ovo mogla da bude tako fantasticna knjiga a ne jedan dzinovski promasaj, samo da je neko seo sa autorom i malo poradio na napisanom tekstu.
Citajuci imam osecaj da je autor seo, napisao pricu i samo je poslao na stampu. Kao da niko u medjuvremenu nije seo i procitao delo, malo popravio recenice koje ne valjaju, ukazao na neke bolje nacine da se nesto kaze, korigovao neke stvari.
Ono sto je mene razocaralo je cinjenica da je ovo mogla da bude tako fantasticna knjiga a ne jedan dzinovski promasaj, samo da je neko seo sa autorom i malo poradio na napisanom tekstu.
Displaying 1 - 30 of 49 reviews