What do you think?
Rate this book
Insajder, moja priča
Lična priča koja se odvija dinamikom i tenzijom trilera pred očima čitaoca. Otvoreno i hrabro, Brankica Stanković je odlučila da napiše sve ono o čemu, zbog bezbednosne procene, mora da ćuti. O onima koji su, prema zvaničnim podacima, kupili snajpersku pušku da je ubiju, o onima koji su priželjkivali da više nikada ne radi kao novinar, o tome kako je sve preživela i psihički i fizički,o tome da li u Srbiji zaista postoje granice koje se ne prelaze i zašto je baš tu počeo „Insajder“, o svemu što se dešavalo u pozadini pripreme svakog serijala.
Istinita priča u kojoj čak ni imena nisu izmenjena...
Istinita priča u kojoj čak ni imena nisu izmenjena...
- GenresNonfictionBiography
365 pages, Paperback
First published January 1, 2013
7 people are currently reading
71 people want to read
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 20 of 20 reviews
April 4, 2016
Ne mogu a da se ne zapitam da li je ova žena natprosječno inteligentna ili ludo hrabra ili oboje od navedenog. Ne usudim se reći da je samo luda.
Kada neko misli bar 3 koraka unapred ne može biti lud. Ali kada neko uporno opovrgava činjenicu da joj je glava ucijenjena i nije joj jasno zbog čega je tako, e onda se zapitam.
Knjiga ili njen pisac ide iz krajnosti u krajnost. Jedna od krajnosti je što se ona ničega ne boji. Da, radi svoj posao profesionalno i onako kako se to u njenoj profesiji i podrazumjeva – istina i činjenice iznad svega. Ali s druge strane, živimo na brdovitom Balkanu, a tu činjenice i istinu niko ne voli. U najmanju ruku mi je čudno da neko ugrožava sopstveni život zbog ljudi koji se jednostavno ne mogu pobijediti. Ali ne samo sopstveni život nego i živote nekih drugih ljudi, dragih ljudi – rodbine, bliskih saradnika, kolega… Ne, ne smatram da treba da se sakrijemo u mišju rupu i ćutimo, ali zar je život sa dvadesetčetvoročasovnim obezbjeđenjem cijena koja treba da se plati za istinu i pravdu?!
Sve pohvale za knjigu. Postojalo je dvoumljenje između 4 i 5 zvijezdica. Drugo je prevagnulo iz prostog razloga što knjiga zove da je se pročita. Barem dvije stranice ako se nema više vremena.
Kada neko misli bar 3 koraka unapred ne može biti lud. Ali kada neko uporno opovrgava činjenicu da joj je glava ucijenjena i nije joj jasno zbog čega je tako, e onda se zapitam.
Knjiga ili njen pisac ide iz krajnosti u krajnost. Jedna od krajnosti je što se ona ničega ne boji. Da, radi svoj posao profesionalno i onako kako se to u njenoj profesiji i podrazumjeva – istina i činjenice iznad svega. Ali s druge strane, živimo na brdovitom Balkanu, a tu činjenice i istinu niko ne voli. U najmanju ruku mi je čudno da neko ugrožava sopstveni život zbog ljudi koji se jednostavno ne mogu pobijediti. Ali ne samo sopstveni život nego i živote nekih drugih ljudi, dragih ljudi – rodbine, bliskih saradnika, kolega… Ne, ne smatram da treba da se sakrijemo u mišju rupu i ćutimo, ali zar je život sa dvadesetčetvoročasovnim obezbjeđenjem cijena koja treba da se plati za istinu i pravdu?!
Sve pohvale za knjigu. Postojalo je dvoumljenje između 4 i 5 zvijezdica. Drugo je prevagnulo iz prostog razloga što knjiga zove da je se pročita. Barem dvije stranice ako se nema više vremena.
June 10, 2021
Prvo što moram da napišem po završetku ove knjige je da osećam težinu u želucu i bes zbog nemoći, a onda - svaka čast, Brankice, na svemu što si uradila za državu koja te ne zaslužuje. Progutala sam priču, ne u jednom dahu, jer sam uporedo gledala emisije, u neverici da je sve ovo napisano bilo prikazano i javno a da se i dalje dešava sve što se dešava, ali nisam mogla da mirno spavam dok nisam završila. Nisam imala veru u sistem, a tek sad sam izgubila svaku, ama baš svaku nadu da će se stvari na Balkanu ikada promeniti nabolje. Možda za hiljadu godina, kad nas pogodi neka prirodna katastrofa ogromnih razmera i ne bude nas više.
Cela knjiga odzvanja mi ušima, ali dve rečenice koja su naglasnije su:
„Problem u Srbiji je što se uvek glasa protiv nekoga a ne za nekoga ko stvarno može i hoće nešto da promeni" i
„Vi biste da najgledanija emisija bude Grand parada, ali da imate standard Švedske".
Knjiga je odlično napisana, bez gramatičnih i pravopisnih grešaka, bez praznina, rupa, propusta. Ispunjena je mnoštvom informacija i podataka od kojih ćete razrogačiti oči u neverici, ali će vas i zaboleti glava. U svakom slučaju, preporučujem je. Međutim, posle ove, mislim da ne želim da čitam ništa što ima veze sa politikom i situacijom na domaćoj sceni.
Cela knjiga odzvanja mi ušima, ali dve rečenice koja su naglasnije su:
„Problem u Srbiji je što se uvek glasa protiv nekoga a ne za nekoga ko stvarno može i hoće nešto da promeni" i
„Vi biste da najgledanija emisija bude Grand parada, ali da imate standard Švedske".
Knjiga je odlično napisana, bez gramatičnih i pravopisnih grešaka, bez praznina, rupa, propusta. Ispunjena je mnoštvom informacija i podataka od kojih ćete razrogačiti oči u neverici, ali će vas i zaboleti glava. U svakom slučaju, preporučujem je. Međutim, posle ove, mislim da ne želim da čitam ništa što ima veze sa politikom i situacijom na domaćoj sceni.
November 4, 2014
I am not entirely sure whether I am giving 5 stars to the book or to to the person who wrote/has been living it. Worth reading either way.
April 4, 2018
Lepo napisano. Ostavljam komentar samo iz razloga sto verujem da ih sve cita , pa da je pitam: Da li si ti zeno normalna?
Bez obzira koliko mi tema nije zanimljiva neke stvari su mi mnogo jasnije, menjam pogled, vidjenje i misljenje i o Brankici i o b92...
4 za knjigu, 10 za hrabrost.
Bez obzira koliko mi tema nije zanimljiva neke stvari su mi mnogo jasnije, menjam pogled, vidjenje i misljenje i o Brankici i o b92...
4 za knjigu, 10 za hrabrost.
January 26, 2022
Najveca greska koju novinar moze da napravi jeste da sagovorniku postavi dva pitanja odjednom, pa taj preko puta uvek ima mogucnost da vrda i da se izvlaci, jer nije postavljeno jedno, konkretno pitanje.
Kad je neko samouveren - a tako moze da zvuci samo onaj ko zna o cemu govori i ko zna sta hoce - onda vecina misli da je rec o nekom cudu.. sve, samo ne obicna, mala, sitna zena.
Kada sam odlucivala koju cemo temu raditi, uvek sam se rukovodila time sta "obican svet" najvise komentarise, sta ih najvise zanima i nikad nisam pogresila.
Do svih podataka moze da dođe svaki novinar na ovom svetu, ako zna sta hoce i ako ima jasan cilj.
Vremenom sam se pomirila sa tim da ne treba nikome da dokazujem da samo radim svoj posao, zato sto taj posao volim.
Trazila sam od novih clanova redakcije da predloze teme koje bi radili. Stigli su predlozi. Onda rasprava o temama. Zasto je to vazno? Sta hocete da postignete tom temom? Zasto je ta tema toliko znacajna za javnost (Srbije)? Kako ces da dokazes tu pljacku? Gde ces pronaci dokaze? Kako znas da je to bas tako? Sta moze da se promijeni poslije te emisije? Svakodnevno sam ih maltretirala ovakvim i slicnim pitanjima. Mnoge predlozene teme su tako otpadale na samom pocetku, jer se ispostavljalo da su price zasnovane na "rekla-kazala" i da ne mogu da se dokazu.
Smatram da ne treba prihvatati sve nagrade, vec samo one koje nisu kompromitujuce u bilo kom smislu.
Irena je vrlo odgovorna i zbog toga uvijek ima veliku tremu i brine da li ce nesto dobro uraditi. Meni je ta njena osobina, koliko god da me ponekad izludi, zapravo vrijedna divljenja. Ne volim one samouvjerene koji misle da je sramota pitati i koji onda isto tako samouvjereno naprave greske. Objasnila sam joj da ne treba da brine, jer ce Misa ici s njom, pa ce joj biti lakse.
Cesto sam sagovornike ubjedjivala tako sto sam govorila: "Pa, imate obavezu da govorite o tim stvarima. Nemate pravo da o tome cutite. To je u interesu javnosti.. emisija ce biti emitovana i bez vaseg ucesca, jer imamo sve dokaze". Mnogi su poslije mog monologa i ubjedjivanja pristajali da pred kamerama odgovaraju na pitanja.
Svaki novinar koji zeli da dodje do informacija moze to da uradi. Pitanje je samo zasto niko nece da se bavi takvim temama, zasto se svi sklanjaju i kako mogu mirno da spavaju ako znaju da svoj posao ne rade u potpunosti.
Zar nije posao novinara da do informacija dolazi i da ih u interesu javnosti objavljuje? Kakav je to novinar koji nema svoje izvore i kontakte?
Snaga argumenata nije dovoljna da ubijedi one koji su toliko zatrovani da ih ne zanima stvarnost, vec se svoje izmisljene price drze toliko jako da ih nista ne moze ni osvijestiti, ni opametiti.
Da li je moguce da mnoge jednostavno ne zanima da samo malo razmisle prije nego sto nesto pausalno zakljuce? Postavljala sam sebi to pitanje milion puta i trazila odgovor u cinjenici da je ovo ipak zemlja (Srbija) koja je godinama bila izolovana, u kojoj je procenat nepismenih ogroman, ciji su gradjani bili prinudjeni da u vrijeme jednog diktatorskog rezima kakav je bio rezim Slobodana Milosevica, koji je vladao deset godina, zive u ratu i sankcijama, nemastini, a da im TV Pink plasira turbo-folk i sistem vrijednosti koji podrazumijeva da su kriminalci "opasni momci", pevaljke ok, a ratni zlocinci zapravo heroji. To je nakaradni sistem vrednosti koji se do danas nije promenio zato sto nijedan politicar nije spreman da tu i takvu Srbiju menja. Mozda je samo Zoran Djindjic to pokusao, ali je zato ubijen. Svi oni se prilagodjavaju takvom sistemu vrednosti zato sto su im bitni samo glasovi na izborima. Zasto? Pa zato sto je vlast prilika da pljackaju i da rade u svom interesu i interesu pojedinaca, a ne u interesu gradjana. O svemu tome razgovarala sam i sa policajcima ispred moje zgrade. Imali su mnogo predrasuda o B92, o meni, sve dok me nisu upoznali. Jednom prilikom kada je jedan od njih zakljucio kako je o
meni cudo da sam bas grozna, a sada je iznenadjen, kratko sam rekla: Da li je vama bitno sta vam neko kaze ili vam je bitno ono sto sami zakljucite i u sta se sami uverite?
Najveca greska za novinara je kada ima napisana pitanja kada snima nekog sagovornika. Tako se obraca paznja na ono sto pise na papiru i da se nesto ne preskoci, a za to vrijeme ne slusas sta sagovornik prica. Najvaznije je da slusas sta on odgovara i da onda postavljas potpitanja.
Nema odustajanja i povlacenja kada krenete u nesto sto je tema koja je u interesu javnosti.
Novinar mora da postane ekspert za temu koju radi. Istrazivacko novinarstvo iziskuje drugaciji nacin razmisljanja, pri cemu uvek sebi morate da postavljate visoke ciljeve. Nikada ne polazite od toga da nesto ne mozete!
Obicno, dnevno novinarstvo, je prenosenje informacija, a istrazivacko novinarstvo je kopanje ispod povrsine! "Stremi visoki, kopaj duboko". Novinari informativne redakcije primenjuju informativne kriterijume u odredjivanju prioriteta koji su im ponudjeni, dok novinari novinari istrazivackog tima to rade na osnovu sopstvene procene znacaja teme. Istrazivacko novinarstvo znaci rezultat sopstvenog rada, a ne rezultate istrage koji su procurili iz nekih institucija. Dokumentacija, rezultati istrage, bilo kakab papir, treba da bude samo polazna osnova za dalje istrazivanje!
Tem kojom se bavite UVEK mora da ukazuje na sistemski problem, a ne na izolovan slucaj koji pogadja samo pojedinca. Dakle, istrazivacke price moraju da budu price koje su vazne za siru javnost, a ne samo za pojedince.
Da bi tema bila istrazivacka, treba da razotkriva korupciju, krsenje zakona, zloupotrebu vlasti, da ispravlja nepravdu, ili da objasnjava slozene probleme kojima se otkrivaju propusti sistema. Cilj istrazivacke teme moze da bude i rekonstruisanje nekog slozenog dogadjaja cime javnosti, na osnovu prikupljenih cinjenica i analize, ukazujete na ono sto se zaista dogodilo.
Ukoliko u svom poslu budete uspesni i to konstantno, dobicete nesto mnogo vise od "biti zvezda", a to je novinarsko ime koje vise niko ne moze da vam oduzme.
Kada svoj posao volite i radite posteno, kada vam je otkrivanje istine jedini motiv, naravno da je uspjeh zagarantovan.
Procena s kim kako razgovarati zapravo je najvaznija. Jer, ako se u tome odmah na pocetku pogresi gubi se zauvek neko ko je potencijalni sagovornik. Objasnjavala sam im da ne treba odmah krenuti u napad, pa cak i kada vas sagovornik, na tim prvim sastancima gleda u oci i laze. Treba im pruziti sansu da objasne svoje postupke, pa tek ih u intervjuu pitati, na osnovu prikupljenih dokaza.
Staviti medije pod kontrolu cilj je svake vlade, jer se tako uspesno i "bezbedno" vlada.
Najveci uspeh je napraviti dobre novinare.
Kad je neko samouveren - a tako moze da zvuci samo onaj ko zna o cemu govori i ko zna sta hoce - onda vecina misli da je rec o nekom cudu.. sve, samo ne obicna, mala, sitna zena.
Kada sam odlucivala koju cemo temu raditi, uvek sam se rukovodila time sta "obican svet" najvise komentarise, sta ih najvise zanima i nikad nisam pogresila.
Do svih podataka moze da dođe svaki novinar na ovom svetu, ako zna sta hoce i ako ima jasan cilj.
Vremenom sam se pomirila sa tim da ne treba nikome da dokazujem da samo radim svoj posao, zato sto taj posao volim.
Trazila sam od novih clanova redakcije da predloze teme koje bi radili. Stigli su predlozi. Onda rasprava o temama. Zasto je to vazno? Sta hocete da postignete tom temom? Zasto je ta tema toliko znacajna za javnost (Srbije)? Kako ces da dokazes tu pljacku? Gde ces pronaci dokaze? Kako znas da je to bas tako? Sta moze da se promijeni poslije te emisije? Svakodnevno sam ih maltretirala ovakvim i slicnim pitanjima. Mnoge predlozene teme su tako otpadale na samom pocetku, jer se ispostavljalo da su price zasnovane na "rekla-kazala" i da ne mogu da se dokazu.
Smatram da ne treba prihvatati sve nagrade, vec samo one koje nisu kompromitujuce u bilo kom smislu.
Irena je vrlo odgovorna i zbog toga uvijek ima veliku tremu i brine da li ce nesto dobro uraditi. Meni je ta njena osobina, koliko god da me ponekad izludi, zapravo vrijedna divljenja. Ne volim one samouvjerene koji misle da je sramota pitati i koji onda isto tako samouvjereno naprave greske. Objasnila sam joj da ne treba da brine, jer ce Misa ici s njom, pa ce joj biti lakse.
Cesto sam sagovornike ubjedjivala tako sto sam govorila: "Pa, imate obavezu da govorite o tim stvarima. Nemate pravo da o tome cutite. To je u interesu javnosti.. emisija ce biti emitovana i bez vaseg ucesca, jer imamo sve dokaze". Mnogi su poslije mog monologa i ubjedjivanja pristajali da pred kamerama odgovaraju na pitanja.
Svaki novinar koji zeli da dodje do informacija moze to da uradi. Pitanje je samo zasto niko nece da se bavi takvim temama, zasto se svi sklanjaju i kako mogu mirno da spavaju ako znaju da svoj posao ne rade u potpunosti.
Zar nije posao novinara da do informacija dolazi i da ih u interesu javnosti objavljuje? Kakav je to novinar koji nema svoje izvore i kontakte?
Snaga argumenata nije dovoljna da ubijedi one koji su toliko zatrovani da ih ne zanima stvarnost, vec se svoje izmisljene price drze toliko jako da ih nista ne moze ni osvijestiti, ni opametiti.
Da li je moguce da mnoge jednostavno ne zanima da samo malo razmisle prije nego sto nesto pausalno zakljuce? Postavljala sam sebi to pitanje milion puta i trazila odgovor u cinjenici da je ovo ipak zemlja (Srbija) koja je godinama bila izolovana, u kojoj je procenat nepismenih ogroman, ciji su gradjani bili prinudjeni da u vrijeme jednog diktatorskog rezima kakav je bio rezim Slobodana Milosevica, koji je vladao deset godina, zive u ratu i sankcijama, nemastini, a da im TV Pink plasira turbo-folk i sistem vrijednosti koji podrazumijeva da su kriminalci "opasni momci", pevaljke ok, a ratni zlocinci zapravo heroji. To je nakaradni sistem vrednosti koji se do danas nije promenio zato sto nijedan politicar nije spreman da tu i takvu Srbiju menja. Mozda je samo Zoran Djindjic to pokusao, ali je zato ubijen. Svi oni se prilagodjavaju takvom sistemu vrednosti zato sto su im bitni samo glasovi na izborima. Zasto? Pa zato sto je vlast prilika da pljackaju i da rade u svom interesu i interesu pojedinaca, a ne u interesu gradjana. O svemu tome razgovarala sam i sa policajcima ispred moje zgrade. Imali su mnogo predrasuda o B92, o meni, sve dok me nisu upoznali. Jednom prilikom kada je jedan od njih zakljucio kako je o
meni cudo da sam bas grozna, a sada je iznenadjen, kratko sam rekla: Da li je vama bitno sta vam neko kaze ili vam je bitno ono sto sami zakljucite i u sta se sami uverite?
Najveca greska za novinara je kada ima napisana pitanja kada snima nekog sagovornika. Tako se obraca paznja na ono sto pise na papiru i da se nesto ne preskoci, a za to vrijeme ne slusas sta sagovornik prica. Najvaznije je da slusas sta on odgovara i da onda postavljas potpitanja.
Nema odustajanja i povlacenja kada krenete u nesto sto je tema koja je u interesu javnosti.
Novinar mora da postane ekspert za temu koju radi. Istrazivacko novinarstvo iziskuje drugaciji nacin razmisljanja, pri cemu uvek sebi morate da postavljate visoke ciljeve. Nikada ne polazite od toga da nesto ne mozete!
Obicno, dnevno novinarstvo, je prenosenje informacija, a istrazivacko novinarstvo je kopanje ispod povrsine! "Stremi visoki, kopaj duboko". Novinari informativne redakcije primenjuju informativne kriterijume u odredjivanju prioriteta koji su im ponudjeni, dok novinari novinari istrazivackog tima to rade na osnovu sopstvene procene znacaja teme. Istrazivacko novinarstvo znaci rezultat sopstvenog rada, a ne rezultate istrage koji su procurili iz nekih institucija. Dokumentacija, rezultati istrage, bilo kakab papir, treba da bude samo polazna osnova za dalje istrazivanje!
Tem kojom se bavite UVEK mora da ukazuje na sistemski problem, a ne na izolovan slucaj koji pogadja samo pojedinca. Dakle, istrazivacke price moraju da budu price koje su vazne za siru javnost, a ne samo za pojedince.
Da bi tema bila istrazivacka, treba da razotkriva korupciju, krsenje zakona, zloupotrebu vlasti, da ispravlja nepravdu, ili da objasnjava slozene probleme kojima se otkrivaju propusti sistema. Cilj istrazivacke teme moze da bude i rekonstruisanje nekog slozenog dogadjaja cime javnosti, na osnovu prikupljenih cinjenica i analize, ukazujete na ono sto se zaista dogodilo.
Ukoliko u svom poslu budete uspesni i to konstantno, dobicete nesto mnogo vise od "biti zvezda", a to je novinarsko ime koje vise niko ne moze da vam oduzme.
Kada svoj posao volite i radite posteno, kada vam je otkrivanje istine jedini motiv, naravno da je uspjeh zagarantovan.
Procena s kim kako razgovarati zapravo je najvaznija. Jer, ako se u tome odmah na pocetku pogresi gubi se zauvek neko ko je potencijalni sagovornik. Objasnjavala sam im da ne treba odmah krenuti u napad, pa cak i kada vas sagovornik, na tim prvim sastancima gleda u oci i laze. Treba im pruziti sansu da objasne svoje postupke, pa tek ih u intervjuu pitati, na osnovu prikupljenih dokaza.
Staviti medije pod kontrolu cilj je svake vlade, jer se tako uspesno i "bezbedno" vlada.
Najveci uspeh je napraviti dobre novinare.
November 27, 2024
Hrabra žena koja je osvetlala obraz novinarskoj profesiji, rizikujući i sopstvenu bezbednost kako bi razotkrivala sprege mafije i politike. Ova knjiga ostaje večni podsetnik koliko je život bilo kog čoveka u Srbiji, a pogotovo novinara danas, zapravo bezvredan.
Dosta pažnje Brankica je posvetila rasvetljavanju pozadine ubistva prvog demokratskog premijera Srbije, doktora Zorana Ðinđića. Sada, sa ove distance postaje jasno da je Đinđića ubio krupni srpski kapital.
"Problem u Srbiji je što se uvek glasa protiv nekoga a ne za nekoga ko stvarno može i hoće nešto da promeni."
Dosta pažnje Brankica je posvetila rasvetljavanju pozadine ubistva prvog demokratskog premijera Srbije, doktora Zorana Ðinđića. Sada, sa ove distance postaje jasno da je Đinđića ubio krupni srpski kapital.
"Problem u Srbiji je što se uvek glasa protiv nekoga a ne za nekoga ko stvarno može i hoće nešto da promeni."
January 20, 2024
Nisam celu procitao ali dajem 4 *
Svaka cast njoj na mudima za sve, jer se bavila temama koje niko nije smeo da obradjuje i samim tim joj je bilo prećeno smrcu. Avaj,pola knjige su Insajder emisije, a pola sta se desavalo u njenom priv.životu. Napisano je prostim jezikom da je svako moze razumeti,ali sam batalio da citam jer me vise ono smorilo i provalio sam manje vise kakva je knjiga i o cemu se radi nakon odgledanih par "Insajder" emisija. Definitivno je najbolja novinarka, ma kolko god taj posao sada bio nezahvalan(a i ko sebe jos danas sve naziva novinarom kuku lele).
U sustini nista se nije promenilo u drzavi od kako se emitovao Insajder pa sve do dana danasnjeg...
Svaka cast njoj na mudima za sve, jer se bavila temama koje niko nije smeo da obradjuje i samim tim joj je bilo prećeno smrcu. Avaj,pola knjige su Insajder emisije, a pola sta se desavalo u njenom priv.životu. Napisano je prostim jezikom da je svako moze razumeti,ali sam batalio da citam jer me vise ono smorilo i provalio sam manje vise kakva je knjiga i o cemu se radi nakon odgledanih par "Insajder" emisija. Definitivno je najbolja novinarka, ma kolko god taj posao sada bio nezahvalan(a i ko sebe jos danas sve naziva novinarom kuku lele).
U sustini nista se nije promenilo u drzavi od kako se emitovao Insajder pa sve do dana danasnjeg...
November 22, 2015
Knjiga koja te ostavi bez teksta. Posebno ako ne razmišljaš puno o tome šta u stvari znači biti pravi, pošten novinar predat svom poslu i spreman da ga radiš po svaku cijenu, pa čak i po cijenu života. Ne znam za puno takvih, iskreno, a obzirom na sve što je Brankica opisala u knjizi, nekako i shvatam zašto je to tako.
Ono što dodatno ostane kao posljedica čitanja ove knjige jeste razočarenje i sumnja u to da je ovdje moguće očekivati neka bolja vremena. Toliko je kriminal ovladao svim sferama društva da je bukvalno skoro nemoguće naći dio koji nije zatrovan :(
Ono što dodatno ostane kao posljedica čitanja ove knjige jeste razočarenje i sumnja u to da je ovdje moguće očekivati neka bolja vremena. Toliko je kriminal ovladao svim sferama društva da je bukvalno skoro nemoguće naći dio koji nije zatrovan :(
January 9, 2019
A compelling book from an excellent and brave reporter captivates your attention from the very first word to the end and her true story is incredible. Incredible to believe what are the horrors of the wolrd we live in.
September 4, 2015
Ne znam da li vise poštujem Brankicu Stankovič, ili više volim ovu ispovest koja se ne ispušta dok se ne iščita od korica do korica, ili način na koji deluje na mene kao čitaoca (retoričko pitanje)
June 28, 2025
За Бранкицу Станковић сам први пут чуо 2009. године у јеку помпе око Инсајдеровог серијала Немоћ државе. За мене је она тада била зла новинарка која у склопу своје полицијске емисије четвртком пљује Гробаре. Иако никада нисам прешао преко неких ствари везаних за изваштавање око случај Татон, годинама касније сам ипак схватио да је она једна храбра жена и новинарка за дивљење, а Инсајдер емисија која највише вреди на српском медијском небу. Ове мемоаре сам узео да читам са идејом да сазнам више о самом Инсајдеру, али наравно и о Бранкици Станковић.
О Бранкици, новинарки и жени, сазнао сам заиста пуно. Чини се да је приватно онаква какав утисак и одаје у својим емисијама - ауторитативна, одлучна, храбра и тешка као црна земља. О Инсајдеру, пак, нисам сазнао колико сам желео; мање-више не постоји ништа ново или занимљиво у књизи што већ није доступно у емисијама, а нема ни БТС материјала колико сам очекивао. Већина књиге, у ствари, се бави њеним искуством живота са полицијском заштитом и онога што је пролазила у том периоду, нарочито у контакту са полицајцима који су је чували. Одлука да књига не иде хронолошки је оно са чим сам имао највећи проблем, будући да ми се чинило да се свако мало враћамо на полицајце и неке анегдоте из периода живота са њиховом заштитом, а то брзо досади. Са друге стране најбољи део књиге су неки важни догађаји из модерне српске историје и Инсадејр приче испричани из њеног угла.
Све у свему књига не нуди превише за оне који су већ добро упознати са радом Инсајдера, а и временска дистанца са које сам је читао је допринела да не буде толико релевантна колико је била када је изашла. Све у свему, Србији је дефинитивно потребно више Бранкица, али новинарки, а не писаца.
О Бранкици, новинарки и жени, сазнао сам заиста пуно. Чини се да је приватно онаква какав утисак и одаје у својим емисијама - ауторитативна, одлучна, храбра и тешка као црна земља. О Инсајдеру, пак, нисам сазнао колико сам желео; мање-више не постоји ништа ново или занимљиво у књизи што већ није доступно у емисијама, а нема ни БТС материјала колико сам очекивао. Већина књиге, у ствари, се бави њеним искуством живота са полицијском заштитом и онога што је пролазила у том периоду, нарочито у контакту са полицајцима који су је чували. Одлука да књига не иде хронолошки је оно са чим сам имао највећи проблем, будући да ми се чинило да се свако мало враћамо на полицајце и неке анегдоте из периода живота са њиховом заштитом, а то брзо досади. Са друге стране најбољи део књиге су неки важни догађаји из модерне српске историје и Инсадејр приче испричани из њеног угла.
Све у свему књига не нуди превише за оне који су већ добро упознати са радом Инсајдера, а и временска дистанца са које сам је читао је допринела да не буде толико релевантна колико је била када је изашла. Све у свему, Србији је дефинитивно потребно више Бранкица, али новинарки, а не писаца.
March 17, 2021
Prica o zemlji u kojoj je sve laz, pa cak i vecina medija i novinara. Zemlji Srbiji potrebne su nazalost, ne jedna neko 100 Brankica Stankovic kako bi se znao delic istine i zatvorila bagra...Vec 8 godina ne posedujem televizor, ne pratim medije ni u jednom obliku, ali bilo bi zanimljivo da ona vodi svoju ne emisiju, nego televiziju, tada bi samo to pratio. Zao mi je sto nije pored politicara obuhvatila najvecu mafiju u Srbiji, zbog koje Srbija kasni 500 godina za svima..
February 9, 2022
Uspela je da na jedan prost način objasni strašno kompleksne stvari koje su se dešavale. Veliko poštovanje prema delu. Posebno mi se sviđa kritički pristup i zaista verujem da bi svaka mlada osoba trebala da pročita ovu knjigu i vidi zašto ne bismo trebali da ćutimo. Poređenjem nekih stvari (tada i sada) primetio sam da su se neki likovi u ovoj priči zvanoj Srbija promenili ali da je modus operandi ostao isti.
June 3, 2021
Dokaz da u borbi za istinu i pravdu ne postoje granice. Samo napred i bez straha! Borba za pravdu u ovoj državi je borba sa vetrenjačama, tako je bilo i pre 30 godina, tako je i danas i tako će i biti, ako se ne probudimo. Iako je mučna , ta borba nikad ne treba da prestane, jer , na kraju dana, sve izadje na videlo.
Brankica ❤️
Brankica ❤️
February 25, 2023
Jeziva priča. Strašno je gde smo mi završili kao država, i to je još bilo vreme kada smo svi mislili da gore ne može, prevarili smo se. Kapa dole i Brankici i Insajderu, odrastao sam uz te emisije i dobrim delom su doprinele da 2017 zauvek napustim Srbiju. Lakše je ipak biti stranac u tuđoj zemlji nego u svojoj.
Knjiga ko knjiga, imam utisak da se malo ponavljaju stvari, da se vrtimo u krug, ali teško je biti objektivan...
Knjiga ko knjiga, imam utisak da se malo ponavljaju stvari, da se vrtimo u krug, ali teško je biti objektivan...
June 3, 2022
Knjiga je napisana jednostavnim jezikom, a to je čini lako čitljivom. Ipak, očekivala sam bar malo veću kompleksnost i iz tog razloga dobija ocjenu 3. Sviđa mi se na koji način Brankica prkosi stereotipnom položaju žene u patrijarhalno orijentisanom društvu.
October 13, 2022
An interesting collection of stories that clearly depict the political situation in Serbia. The book holds attention, and many stories follow the "Insider" series, but at the same time, Brankica's inner struggles, her daring and courage.
November 10, 2019
Bravo za Brankicu. Divim se njenoj upornosti
February 14, 2021
Ja sam ovom ženom oduševljena...
Displaying 1 - 20 of 20 reviews