I onda opet, iz početka

by Filip Grujić

Centralni lik novog romana Filipa Grujića je pravi "junak našeg doba", mladić na prelasku iz dvadesetih (kada se sve prašta i ništa nije konačno) u tridesete (kada sve postaje obavezujuće i ozbiljnno), upravo izašao iz duge veze s nejasnom idejom šta želi od života.

Njegova svakodnevica rastrzana između porodice (razvedeni otac i majka, njihovi novi partneri i vremešni, ali vrlo živopisni roditelji), prijatelja, devojaka i obaveza, komične epizode, snažan autoironijski ton i bolno iskrena promišljanja o tome šta uopšte znači biti srećan u trećoj deceniji XXI veka, sve su to delovi kompleksne ali majstorski složene literarne slagalice koju bez preterivanja možemo nazvati prvim pravim, ozbiljnim milenijalskim romanom u srpskoj književnosti.

Filip Grujić posle dva zapažena romana kojima je nagovestio veliki književni talenat ovim delom sazreva u jednog od najboljih pripovedača koje naša književnost ima, prestaje da bude samo njena svetla budućnost i postaje važna i nezaobilazna sadašnjost.

Genres: Contemporary, Serbian Literature, Fiction

307 pages, Paperback

Published September 25, 2023

About the author

Filip Grujić (1995) je diplomirani dramaturg.

Autor romana:
"I onda opet, iz početka" (Booka, 2023)
“Podstanar” (LOM, 2020)
“Bludni dani kuratog Džonija” (Samizdat, 2017)

Dobitnik je Sterijine nagrade za dramu “ne pre 4:30 niti posle 5:00”, a za tu dramu je dobio i nagradu Slobodan Selenić i podržana je u Maison Antoan Vitez fondaciji za prevod na francuski jezik. Predstava "Pred svitanje", rađena po drami "ne pre 4:30 niti posle 5:00" je imala svoju premijeru u Atelje-u 212 u Beogradu.
Dobitnik je Mihizove nagrade za dramsko stvaralaštvo 2020. godine.
Autor je drame “Vilica Ebena Bajersa”, po čijem tekstu je rađena predstava "Velika depresija" u Srpskom narodnom pozorištu.
Autor je drame “Tamo gde pevaju”, koja je imala premijeru u Skoplju.
Njegove dve drame “Kada pričamo o ljubavi, da li pričamo?” i “Ljubavna lektira” se igraju na stalnom repertoaru u omladinskog pozorišta DADOV.

Piše za sajt Filmoskopija, a radi i za Novi magazin u kulturi.

Svira u bendu CIMERKE, a imao je i solo projekat pod nazivom Filip Grujić.

Reviews

[Bojan Gačić · Rating 2 out of 5]

Za svaku je pohvalu kada se neko drži onog što zna, barata parametrima koji su mu poznati, postavlja jasne koordinate i vodi brod kroz nevreme u mirnu luku. Takođe se ceni pokušaj izlaska iz komfor-zone zarad širenja sopstvenih sposobnosti i medijuma- ali jedno su talasi, sasvim drugo cunami kroz koji autor pokušava ovde da se probije.

Glavni problem je želja za udovoljavanjem- svima, što većem broju, kome god da knjiga padne u šake-raskid, seks, generacijski jaz, seks, Ex-Yu tematika, želja za seksom, gej sporedni lik čija je isključiva funkcija da bude, reklo bi se, gej, niz gradova u regionu, ljubav prema Zapadu/EU, mržnja prema Zapadu/EU, itd.; sve su teme prisutne, poslužite se, pronađite se!

Stil pisanja ide sličnom putanjom, veliko je prisustvo da se ujedino bude mnogo "kul" i mnogo "deep", pa nakon paradiranja svakog postojećeg glagolskog oblika kolokvijalnog sinonima za snošaj sledi komad unutrašnjeg monologa praćen nizom gustih pasusa a onih nekoliko odličnih zapažanja ostaju izgubljena u šumi tonalitetski neuravnoteženog teksta.

Izdavač kaže kako je ovo prvi ozbiljan milenijalski roman domaće književne scene koji analizira šta zaista znači biti srećan u trećoj deceniji 21. veka.

Nije li osnovni problem tih generacija nemogućnost osamostaljivanja/ odlaska od roditelja usled finansijskih faktora? Glavni junak ovde je teniski trener koji iznajmljuje stan u centru Beograda, želi da se bavi pisanjem ali ne želi da izgubi stabilan izvor prihoda. Stvar je u tome: on ima izbor, što se no može reći za veliku većinu milenijalaca ovog podneblja.

Po čemu je onda glavni akter, koji na momente kao da egzistira u svega dve dimenzije- depresivan i napaljen,univerzalna refleksija velikog dela naše omladine? Razvedeni roditelji, ili možda donekle problematičan odnos sa ocem? Sve je prilično nejasno i sve do kraja dobija auru slabog filma domaće produkcije iz kojeg će iznići jednako slaba serija domaće produkcije.

Filipa Grujića smatram izuzetno nadarenim piscem i umetnikom. Verovatno je taj utisak, u sklopu sa jakim i varljivo sugestivnim marketingom, doveo do, verujem svima poznate, želje da nam se neki novi naslov izuzetno svidi. "Podstanar", za mene jedan od najboljih regionalnih romana poslednje decenije, je i dalje glavna tačka oslonca za dalji razvoj njegove proze.

Možda ovu epizodu treba zaboraviti i krenuti opet, iz početka.

[Sesili · Rating 2 out of 5]

Završavam jutros Grujićevu knjigu na putu do posla i mislim se šta bih mogla sve o njoj da kažem. Tamo negde kod Lidla već se stvara omanja kolona a moj dizer stiže do Robija Vilijamsa pa pomislim da možda imam previše omiljenih pesama, kao trebalo bi to malo da pročistim, ali Robi u jednom momentu kaže: Given time, we'll forget, let's pretend we never met i to je tačno ono što mislim o knjizi I onda opet, iz početka (ili kako bih je u raznim prepiskama nazavala Iz početka, iz inata).

Razumem milenijalske traume, razumem potrebu da se o neartikulisanim osećanjima piše a da se disfukcionalni porodični odnosi razjasne, razumem i potrebu da se locira svoje mesto u koordinantnom sistemu konfuzije, ali prosto nisam kliknula sa celim konceptom. Više mi je ličila na skup we are millennials videa, koji su mi zabavni na tik toku, ali ovde su mi posle nekog vremena stvarno dosadili i jedva sam došla do kraja.

Tako da eto, što se mene tiče, mogla sam i bez ove knjige, ali vama ako se čita, udrite, ima nekih zanimljivih momenata, npr. baba je super.

[Puella Sole · Rating 2 out of 5]

Fino je to stilski, sređeno, teče, sa nekoliko zaista divnih uvida, ali gotovo nijednog trenutka nisam osjetila neku snažniju potrebu da se intenzivnije fokusiram na ono što čitam, sve je ostajalo nekako mlako i daleko.

[Olivera · Rating 2 out of 5]

super filip piše na nivou rečenice, pasusa, a odlični su mu i dijalozi

ali ovde nema radnje ni za lek i umorila sam se više od srpskih RoMaNa koji prodaju neku životnu filozofiju

uvod, razrada, rasplet pliz 🙏

[Ivana Balnožan · Rating 4 out of 5]

Neposredno i blisko mom senzibilitetu.

[Esteban · Rating 3 out of 5]

Ja uvek roman procenjujem i po tome da li bih se družio sa piscem. Sa Filipom - apsolutno. Talentovan, lepo primećuje i analizira, brzo i lako se čita, ali ja sam mnogo mator za rečenice tipa: “Život je besmislen, a izgleda da je upravo u tim besmislicama ceo smisao života”. Ne mogu o smislu života. Ako je ovo roman za milenijalce, neka bude. Samo neka ipak pročitaju i još ponešto.

[Vanja Šušnjar Čanković · Rating 4 out of 5]

Meni se ovo baš sviđa. Pitko, zanimljivo, moderno. Ovaj mladi dramaturg ne samo što zna kako se piše nego bi mogao komotno podučavati pisanju. Dijalozi su odlični, od ovog teksta bi se mogla snimiti kvalitetna serija, ali bi se dao prilagoditi i za odličnu pozorišnu predstavu. Neka zapažanja i uvidi su baš duboki i iako se uglavnom ježim na riječ jebanje u svemu što ima veze sa književnošću, smatram da ovaj roman s razlogom i opravdano nosi laskavu titulu prvog pravog, ozbiljnog milenijalskog romana u srpskoj književnosti.

[Hamletov Horacije · Rating 3 out of 5]

Stekao sam utisak da u mnogim segmentima knjige autor kao da se previse trudi da bude kul. To je prouzrokovalo nekolicinu floskula u pojedinim delovima knige. Sam opis "generacijski roman" je na kraju krajeva preambiciozan naziv. Generacijski romani - u Americkoj knjizevnosti - se javljaju jednom u 40 godina. Poslednji je to bio Infinite Jest a pre toga verovatno Gravity Rainbow pa pre toga The Sun Also Rises, The Great Gatsby itd.
Mislim da generacijski romani moraju nuzno da daju ili da predloze odgovore na sva pitanja sto jednu generaciju izjeda. Ne poznajem previse dobro savremenu srbijansku knjizevnost ali cini mi se da je Filip na pravo mesto u pravo vreme napisao jednu zbirku pricica i spojio ih u roman i uz Bevca uspeo da ga okarakterise kao "generacijski".
Fan sam autofikcije. Postojalo je dosta delova sa kojim sam se poistovetio i bilo je jako prijatno citati te delove. Takodje cela in medias res forma je dobra. Sam kraj mi nije ispunio ocekivanja. Opet, mislim da je opis "generacijski roman" too much. Jos jedan marketinski trik Ivana Bevca. Tri zbog Bevca.

[Milan Dordevic · Rating 4 out of 5]

Ovaj milenijal se srčano slaže i poistovećuje sa 95% Filipovog romana.

Roditelji, prijatelji, poznanici, bivše veze, strahovi, budućnost, očekivanja, seksualnost, seks, sazrevanje, budućnost, anksioznosti i panike, Život i Smrt. Neke rečenice su skoro pa potekle iz moje glave. Izgleda da nisam posebna pahuljica sa mračnim egsitencijalnim mislima i to me delimično čini spokojnijim.

Teme, ljudi i situacije o kojima Filip piše su komično i bolno realne, naročito za nas koji smo živeli u ili oko Beograda u kasnim dvadesetima.

Stil pisanja mi je jako odgovarao i prijao, iako mi je možda falila bolja povezanost između delova, poglavlja i naslova. Znam šta sam čitao i šta sam osetio, ali nisam siguran da bih mogao da ispričam smislenim redosledom.

Veoma sam zadovoljan prvim Filipovim romanom koji sam pročitao, a poseban hvalospev zaslužuju i Bookine korice. Željno iščekujem naredna dela!

[Snezana G. · Rating 2 out of 5]

Treba jos da zri…

[Marko Lapcevic · Rating 5 out of 5]

Roman o prijateljstvu, odrastanju, porodici kao i problemima, strahovima i željama sa kojima se čitava generacija susreće.

Navedene teme obrađene u romanu kroz lik Andreja koji nas vodi kroz svoj život, od detinjstva do praga tridesetih godina. Na pitanje svog oca u jednom poglavlju u romanu, Andrej odgovora da će pisati o prijateljima i devojkama, ali dobar deo romana posvećen je i porodici.

Lepo napisan i nije težak za čitanje. Doza optimizma i cinizma na nekih 300 stranica u kojima će većina čitalaca uživati kao što sam i ja.

[SparkyMD92 · Rating 2 out of 5]

Ocena je otprilike do 2.5. Ima interesantnih momenata u prvim poglavljima, potom ravna linija. Slična priča kao i sa knjigom "Smrtni ishod atletskih povreda"...previše hvaljena, agresivno reklamirana, po mom mišljenju sasvim neopravdano.

[Ivan · Rating 3 out of 5]

3.5 ⭐️

[Mina · Rating 5 out of 5]

❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️

edit: Nikada se nisam osećala ovoliko razgolićeno pred stranicama knjige, kao da je neko uzeo i izdao moj dnevnik (koji, uzgred, nikada nisam napisala). Taj osećaj je nekako istovremeno prijatan, kao olakšanje zato što nisi sam i zato što nailaziš na razumevanje i umanjuje pritisak dvadesetih za neko isticanje ili polet ka izvanrednom uspehu; ali i neprijatan, kao da je neko izvršio duboku invaziju moje privatnosti i zatim je dao svima na tacni, usput unižavajući moj ego u ukazujući na to da ni po čemu nisam jedinstvena, posebna i značajna.
Svaka čast i hvala Filipu na tome. Idem sad da čitam "Podstanara".

[jovtom · Rating 5 out of 5]

imam osećaj da mi se filip ušunjao u glavu i zapisao moje misli u svojoj knjizi.

ja imam ove misli, osećam ove emocije, poznajem ove ljude, sećam se ovih razgovora. poznate su mi te sumnje i nesigurnosti, strahovi, pitanja.

ovo je knjiga o životu i o odrastanju. onom drugom odrastanju - ne iz tinejdžera u odraslu osobu, već iz odrasle osobe u odrasliju osobu. to odrastanje je možda još strašnije.

ovo je knjiga o ljudima, odnosima, porodici, rastancima, očekivanjima, izrečenom i, još bitnije, neizrečenom.

da li smo ljudi ili funkcije? ne znam, ali sija sunce i sad opet, iz početka.

[Bojana · Rating 3 out of 5]

Dobra ideja, kilava realizacija.

[Наташа · Rating 2 out of 5]

Huh.
Po ko zna koji put dolazim do istog zaključka: Mladi autori se trude da nas očaraju svojom erudicijom i u tome se pogube, zaborave o čemu su želeli da pišu; na momente se, doduše, sete teme svog "izlaganja", pa se opet zagube...

[aschenputtelka · Rating 4 out of 5]

utisci: https://youtu.be/IaaGYMuNvAY?si=tLVZ0...

[nikolina · Rating 3 out of 5]

3.5

[Sara Babic · Rating 5 out of 5]

“Kada zivis u drugom gradu, sve staje u jedan dan.”

Jako mi je emotivna i dirljiva. Mislim da me je prica pogodila bas gde treba, a i valjda je dozivljavam dosta licno i blisko srcu. Detinjstvo i mladost u Novom Sadu pa selidba u Beograd, u isti kraj o kom autor pise.
“A sva mesta rodnog grada uvek imaju neku pricu, ali to nikad nisu tvoje price. To su price koje vezujes za roditelje, za prijatelje iz detinjstva, to su iskustva koja si stekao dok si jos bio tu, omedjen sa svih strana. Kasnije sve sto izgradis deluje ti kao tvoje. Ali ono odakle si poceo, temelji na kojima gradis dalja iskustva nikad nisu tvoji.”
Prica o odrastanju, o izgubljenosti u dvadesetima, strahu od buducnosti, strahu od pasivnosti, strahu od nekog sledeceg koraka, a nemas pojma sta to treba da bude. Razdvajanje od porodice, postajes svoj covek, a opet zblizavanje na nekom drugacijem nivou, jer sad se ipak razumete, koliko toliko. Svesnost o prolaznosti, primecujes da ti roditelji stare pa te stegne u grlu pa bi im rekao da ih volis. Ipak okrenes glavu ili gledas u pod da ne skontaju da ti se place opet kao detetu. Prijateljstva slave dvocifrene rodjendane, nemas pojma kad pre kad ste prosle nedelje bili sasvim mali, a juce ste se sakrivali u skolskom dvoristu da popusite prvu cigaru. Znate kad vas uhvate oni momenti jasnoce, u monotonim svakodnevnim stvarima, tipa dok pijes kafu ili se vozis u liftu. Ne znam sta je to neka melanholija, nedostajanje, zelja da zapamtis svaki detalj trenutka. Imala sam isti osecaj dok sam citala ovaj roman kao kad sam prvi put gledala Jutro ce promeniti sve. Kad se neko necem dobrom nada itd.

[Nikolina Ćirković · Rating 2 out of 5]

Napisao knjigu čisto da bi nešto pisao…

[Sandra · Rating 4 out of 5]

Ova knjiga, po mom mišljenju, opravdava etiketu koju joj je Booka izdavačka kuća dodelila čim ju je izdala: prvi pravi kompleksni milenijalski roman u srpskoj književnosti.
Glavni junak u prvom licu preispituje svoja osećanja, strahove, emocije, naučene šablone ponašanja, nasleđene vrednosti, odnose sa porodicom, prijateljima i ljubavima… Meni, kao nekom ko je odrastao i živi u Novom Sadu, reference iz knjige na ovaj grad probudile su lične uspomene vezane za ista mesta i ulice opisane u knjizi.
Na kraju, kroz razmišljanja glavnog junaka vide se i razmišljanje i unutrašnje borbe cele jedne generacije. Oslikava se apsolutni nesklad prebrzog života, brzih odnosa sa ljudima, brzih ljubavi, brzih informacija na klik i sa druge strane, melanholija, tromost, neizvesnost, ciničan pogled na svakodnevni ukalupljen svakodnevni život. Iz dana u dan, i tako opet, iz početka…
U pitanju je još jedan feel good mladalački roman, koji je prožet ciničnim humorom, ozbiljnim preispitivanjem i toplinom ljubavi koja nas neminovno još uvek sve okružuje.

[Miloš Milenković · Rating 2 out of 5]

Autor je talentovan i načitan, to nije upitno. Ali ova knjiga je promašaj, previše toga je hteo da kaže i na kraju je tekao veliko ništa. Potencijal romana staje u 150 strana, ako ne i manje, dok je drugih 150 strana čisto pametovanje u prazno, a to je poražavajuće. Očekivao sam mnogo, a realno sam mogao i bez ove knjige.

[Jasmina K · Rating 3 out of 5]

Pitko i osvežavajuće.

[Nikola · Rating 4 out of 5]

Prvi put sam čitao roman od autora koji je mladji od mene. Simpatično, dobro zamišljeno, ipak, fali tu još nešto.
Verujem da će autor biti sve bolji i bolji, samo napred! :)

[Magdalina Obradović · Rating 3 out of 5]

Mlako. Na momente toplo, ali neuzbudljivo.

[Irena Bošković · Rating 5 out of 5]

Nisam čitala prethodne Filipove knjige. Tako da smo se tek sad upoznali i njegovo pisanje čini da se osetiš kao da sediš sa ortakom iz detinjstva. Razumete se, ljudi ste i Filip vam se tako i predstavlja. Sve je ogoljeno i izuzetno slatko. Čak i te ljudske gnusnosti su slatke, jer ljudi umeju biti baš gnusni. Ali i emotivni, duboki, veliki a ipak deca. I onda, opet iz početka je priča o mnogim krajevima, a što su krajevi za nas ili za one oko nas, su, ako smo od sreće, ponovni počeci. A počeci su teški, sa donjim granicama pre-definisani tim krajevima i vode ka nekim novim. Vode ka odrastanju. Filip je dobar drugar za tranziciju. Preporučujem to drugarstvo.

[Mooncatcher · Rating 5 out of 5]

Jedna od onih knjiga koja se nosi svuda sa sobom i osjeća, samo osjeća. Mene je pronašla u pravom trenutku. Trenuci nedovoljnosti, izgubljenosti, anksioznosti, čežnje, predivno su opisani. Trenuci kada ispred sebe imaš sve potrebno, a bivaš sve dalje i nejasnije, nije lako opisati, ali Filip Grujić je uspio u tome. Čitajući neke negativne komentare, pomislila sam da u njoj možda ne uživaju ljudi koji nisu prošli kroz određena stanja, jer mene je, između ostalog, osvojilo upravo to poistovjećivanje, svi mi želimo utjehu te vrste, nismo sami i proći će.

[GagaMil · Rating 4 out of 5]

Čudo kako radi marketing - zbog reklame sam uzela roman, zbog reklame sam ga uzela sa zadrškom. Zanimalo me je kako neko moje generacije iz moje zemlje posmatra svet i život, a i da li možda ima neke odgovore koje ja nemam. Naišla sam na prepoznavanje koje mi je prijalo - deluje da su nednađenost, cinizam i beznadežnost odlika ovih godina i ove generacije. Ali isto tako i traganje, pokušavanje iznova. I onda opet, iz početka.

[Danilo · Rating 5 out of 5]

Kada sam uzeo ovu knjigu mislio sam da je broj godina jedina sličnost koju glavni junak Andrej i ja imamo, ali cela knjiga osim pojedinih delova je skoro identična kao moj život. Svaka rečenica je gađala pravo u metu a kako i ne bi kada su u knjizi opisane sve boje života kojima je obojen život svakog od nas. Tople preporuke za ovu knjigu.