What do you think?
Rate this book
Bastadur
Autorka bestselera Kastigulja. Čovek koji voli – veruje. U romanu Bastadur, čiju radnju smešta u prvu polovinu XX veka, Jasenka Lalović sledi ideju da u svakom čoveku živi komadić kaluđera, baš kao što u svakom kaluđeru pretekne deo njegovog svetovnog života. Takva se mešavina žudnji, težnji i osećanja javlja kod svih protagonista ovog uzbudljivog romana. U toj sprezi daljina koje ih večito mame i visina kojima streme, tragaju za značajnim odgovorima. Vreme će pokazati da su odgonetke na sva pitanja zapravo na pedalj od njihovih srca. Izazovi koji će ih sve zadesiti u tih pedesetak godina, koliko i traje radnja romana i za koje vreme se njihovi životni putevi ukrštaju i prepliću, nude im šansu da se poprave i na pravi način ostvare. Ali prvo moraju da nauče da vole i da prihvate da budu voljeni. Neophodno je da postanu bastaduri. „Jasenka Lalović piše jednostavno i nadahnuto, iskreno i poetično. Njen novi roman Bastadur predstavlja potragu za odgovorima na velike misterije života. Ona čitaoce i svoje junake vodi od Skadarskog jezera preko Orjena, Krfa, Beograda, Dobrote, Perasta, Nikšića i Bukovice, zatvarajući jedan životni krug. Na kraju stižemo do jedinstvenog zaključka – ljudski život se vrti oko istih neko traži zdravlje, neko poštovanje, neko priznanje, neko veru, neko ljubav.“ – Gordana Mašić, urednica kulture u časopisu Bazar „Čitalac pregnantno prati događajima zgusnutu i vijugavu evolutivnu putanju likova, shvatajući postepeno uzroke i posljedice, te suštinske razloge svih njihovih odluka i konflikata. Kraj tako postaje novi početak, besprekoran krug koji je cjelokupan tek kad se napiju i izliječe svi izvori tragičnosti.“ – Doc. dr Olga Vojičić Komatina, profesorka književne grupe predmeta
352 pages, Paperback
Published January 1, 2023
7 people are currently reading
58 people want to read
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 8 of 8 reviews
July 7, 2024
I danas Crnogorci stradaju zbog toga što je neko rekao da citiraju poeziju i pjevaju pjesme, ne ruske ka' u Bastadura, n'o naše. I nama smo dovoljni mi, ne treba nam grom i motika. Bolno me je Jasenka podsjetila da mi je ujčevina bježala po republikama jer je neko u selu rekao nešto za đedovog brata, ka' za Tudora. Bolna nacionalizacija posljeratnih godina, harač od brata i komšije, aps od krvi i bratsvenika. Ne ponovilo se. Jasenka maestralna kao i uvijek, i imam utisak da je uzela u obzir moje ime mene radi (i svih Milena) dok je pisala knjigu, postavila je bila anketu na instagramu da upišemo koje ime da dâ jednoj od junakinja, i ja ukucah moje. I neka me to tako drži da me je poslušala.
February 12, 2024
Bastadur- Jasenka Lalović
"Postoje mjesta na kojima se čini da je vrijeme stalo, vijekovima nazad ništa se nije promijenilo, niti će godine pred nama donijeti mnogo toga novog."
Radnja romana obuhvata period od 1880. godine do prelomne 1948. godine.
Četiri jake muške figure je Jasenka oslikala. Jednog čoveka visina- duhovnika, jednog čoveka daljina- pomorca koji traži smisao života, njegovog sina koji pokušava da pronađe mir u sebi, i mladića detinjeg srca koji ima najčistiju dušu.
Ovo je roman o hrabrosti da se oproste neke stvari. O nadanjima, htenjima, strastima, ljudskim nemirima. O tugama, gubicima, rastancima, i ponovnim sastancima. O vekovnim previranjima, gresima, zlobi i pakosti. I o onim čestitim ljudima koji su spremni da se bore za ono što im pripada. Upravo je ljubav taj univerzalni motiv koji sve likove povezuje u jedno. Svaki čovek na ovaj svet dolazi sa jednim zadatkom- da nauči da voli.
"Sve ti je u životu nekakav krug, taman ka zemlja po kojoj hodimo. Svekoliko teži da se vrne na svoj početak. Đe god da krenemo, neđe se moramo vrnut. Nije li svaki dan po jedan krug, taman ka zemaljska kugla? Svaka godina je krug. Sve što čeljade učini, zatvara se krugovima. Na jedno činjenje vazda se nadoveže neko novo i tako ukrug. I život je krug, od dana kada se rodimo, pa dok ne krepamo. Iz tame sve se vraća u tamu, zato se čovjek bori da ostavi bilo kakav trag ne bi li pobijedio tu tminu. Svako od nas ima svoj krug i ne zna koliki će ga zapast, da li manji ili veći."
Već sam ranije pomenuo da Jasenkini romani kriju blago morskih dubina i planinskih kanjona. Ona piše lagano, poletno, poetično. Njene rečenice su oprezne, odmerene, lišene svake lascivnosti. Jasenka je uspela upravo u tome da nam približi likove koji su slični nama. Da zavolimo te likove koji su pred nama, da poverujemo u tu priču, i nadamo se srećnom završetku.
Danas kao da se ne bavimo suštinom, zaboravili smo šta su to prave vrednosti. Jasenka nas podseća da su dve najvažnije stvari u životu: ljubav i vera (Bog).
"Ponekad se iznova požele baš oni snovi kojih smo se nekada odrekli. Prepusti se vremenu da uredi po svome, vjerujući da će doći dan kad će se nešto od njegovog snivanja možda ostvariti. Ne sluti tada da je vrijeme škrtica koje samo ponekad pruži novu šansu, koju ako ne zgrabiš dok ti je nadohvat ruke, lako sklizne u neke tuđe, spretnije šake, spremne da je prigrabe."
Sebe sam najviše pronalazio u liku Vida, mladića koji isprva deluje nabusito, gordo, koji je sa sobom poneo svu tugu i sav jed. Izrastao je u usamljenog čoveka ranjenog srca. Međutim, u dubini svoje duše, on je ipak dobar čovek. Životne okolnosti su te koje su od njega napravile osobu koja škrto pokazuje svoje emocije plašeći se da ne bude ponovo povređen.
Vidov odnos koji ima sa svojim ocem poistovetio sam sa odnosom koji imamo moj otac i ja. Moj otac je često bio odsutan baš kao i Tudor koji je jurio da svojoj porodici obezbedi egzistenciju, usput gubeći ono što je najdragocenije. Izgubljeno vreme se jedino ne može nadoknaditi. Naš odnos nikada nije bio prisan kao što bi odnos oca i sina trebao biti. Daleko od toga da tu nema ljubavi. Ukoliko neko ne zna da pokaže ljubav, ne znači da ne ume da voli. Postoje ljudi koji su škrti na rečima, pomalo i zadrti, koji ne umeju da iskažu koliko im neko znači. Jaz koji je stvoren između dvoje ljudi može da se prevaziđe samo ako je na obostranu želju.
"Naučiće te život da baš oni koje smjestimo blizu srca najpre po njemu zagrebu. Sami smo krivi što smo ih toliko primakli sebi da mogu dobro da nas taknu. Najviše ustupaka pravimo pred bližnjima, zato što smo, u ime ljubavi prema njima, spremni da zaboravimo na sve."
Bastadur je smeo čovek, onaj dovoljno spreman da se suoči sa životom. Ljudi prvo moraju da nauče da vole i da prihvate da budu voljeni. Mi slabo osluškujemo sebe i generalno svet oko sebe. Ne zapitamo se koliko smo ljudi nekim svojim gestom, možda i nesvesno povredili. Često i ne slutimo koliko smo nekome važni. Dok gledamo u tu jednu osobu, u tu jednu stranu skoro nikada se ne osvrnemo i pogledamo oko sebe. Možda se naša sreća upravo nalazi na toj drugoj strani, ali je mi ne primećujemo.
Kako bi zaista bili srećni potrebno je da u sebi pronađemo mir i mudrost jednog Nikanora; ispravimo greške kao što je to učinio Tudor; raskrstimo sa prošlošću da bi mogli graditi budućnost kao što je to učinio Vid; i najvažnije od svega, ono što je suštinsko za svako biće- da poput Ilije volimo život i sve drage ljude oko nas. Želim da verujem da ovo podneblje rađa bastadure. Da našim stazama i dalje hode hrabri, pošteni i časni ljudi koji se ne plaše da se puste- da vole i budu voljeni.
"Čovjek je suštinski sam. Sam dolazi i odlazi sa ovog svijeta. Njegovim plućima neće, niti može udahniti niko do njega. Ono što teče njegovim venama ne pretače se u tuđe žile. Svako mora ponijeti i iznijeti svoje breme, iako se čini da se sve lakše ponese i iznese udvoje. Ponekad moramo uvjeriti sebe u ono što nam govori razum, da bi se preteklo. Ko pita dušu koja se vječito migolji na najmanje sjećanje? Samoća je možda teža, ali čeljade tek kad ostane samo sa sobom može da zacijeli svoje rane. Tek tada njegova samoća prestaje biti usamljenost."
"Postoje mjesta na kojima se čini da je vrijeme stalo, vijekovima nazad ništa se nije promijenilo, niti će godine pred nama donijeti mnogo toga novog."
Radnja romana obuhvata period od 1880. godine do prelomne 1948. godine.
Četiri jake muške figure je Jasenka oslikala. Jednog čoveka visina- duhovnika, jednog čoveka daljina- pomorca koji traži smisao života, njegovog sina koji pokušava da pronađe mir u sebi, i mladića detinjeg srca koji ima najčistiju dušu.
Ovo je roman o hrabrosti da se oproste neke stvari. O nadanjima, htenjima, strastima, ljudskim nemirima. O tugama, gubicima, rastancima, i ponovnim sastancima. O vekovnim previranjima, gresima, zlobi i pakosti. I o onim čestitim ljudima koji su spremni da se bore za ono što im pripada. Upravo je ljubav taj univerzalni motiv koji sve likove povezuje u jedno. Svaki čovek na ovaj svet dolazi sa jednim zadatkom- da nauči da voli.
"Sve ti je u životu nekakav krug, taman ka zemlja po kojoj hodimo. Svekoliko teži da se vrne na svoj početak. Đe god da krenemo, neđe se moramo vrnut. Nije li svaki dan po jedan krug, taman ka zemaljska kugla? Svaka godina je krug. Sve što čeljade učini, zatvara se krugovima. Na jedno činjenje vazda se nadoveže neko novo i tako ukrug. I život je krug, od dana kada se rodimo, pa dok ne krepamo. Iz tame sve se vraća u tamu, zato se čovjek bori da ostavi bilo kakav trag ne bi li pobijedio tu tminu. Svako od nas ima svoj krug i ne zna koliki će ga zapast, da li manji ili veći."
Već sam ranije pomenuo da Jasenkini romani kriju blago morskih dubina i planinskih kanjona. Ona piše lagano, poletno, poetično. Njene rečenice su oprezne, odmerene, lišene svake lascivnosti. Jasenka je uspela upravo u tome da nam približi likove koji su slični nama. Da zavolimo te likove koji su pred nama, da poverujemo u tu priču, i nadamo se srećnom završetku.
Danas kao da se ne bavimo suštinom, zaboravili smo šta su to prave vrednosti. Jasenka nas podseća da su dve najvažnije stvari u životu: ljubav i vera (Bog).
"Ponekad se iznova požele baš oni snovi kojih smo se nekada odrekli. Prepusti se vremenu da uredi po svome, vjerujući da će doći dan kad će se nešto od njegovog snivanja možda ostvariti. Ne sluti tada da je vrijeme škrtica koje samo ponekad pruži novu šansu, koju ako ne zgrabiš dok ti je nadohvat ruke, lako sklizne u neke tuđe, spretnije šake, spremne da je prigrabe."
Sebe sam najviše pronalazio u liku Vida, mladića koji isprva deluje nabusito, gordo, koji je sa sobom poneo svu tugu i sav jed. Izrastao je u usamljenog čoveka ranjenog srca. Međutim, u dubini svoje duše, on je ipak dobar čovek. Životne okolnosti su te koje su od njega napravile osobu koja škrto pokazuje svoje emocije plašeći se da ne bude ponovo povređen.
Vidov odnos koji ima sa svojim ocem poistovetio sam sa odnosom koji imamo moj otac i ja. Moj otac je često bio odsutan baš kao i Tudor koji je jurio da svojoj porodici obezbedi egzistenciju, usput gubeći ono što je najdragocenije. Izgubljeno vreme se jedino ne može nadoknaditi. Naš odnos nikada nije bio prisan kao što bi odnos oca i sina trebao biti. Daleko od toga da tu nema ljubavi. Ukoliko neko ne zna da pokaže ljubav, ne znači da ne ume da voli. Postoje ljudi koji su škrti na rečima, pomalo i zadrti, koji ne umeju da iskažu koliko im neko znači. Jaz koji je stvoren između dvoje ljudi može da se prevaziđe samo ako je na obostranu želju.
"Naučiće te život da baš oni koje smjestimo blizu srca najpre po njemu zagrebu. Sami smo krivi što smo ih toliko primakli sebi da mogu dobro da nas taknu. Najviše ustupaka pravimo pred bližnjima, zato što smo, u ime ljubavi prema njima, spremni da zaboravimo na sve."
Bastadur je smeo čovek, onaj dovoljno spreman da se suoči sa životom. Ljudi prvo moraju da nauče da vole i da prihvate da budu voljeni. Mi slabo osluškujemo sebe i generalno svet oko sebe. Ne zapitamo se koliko smo ljudi nekim svojim gestom, možda i nesvesno povredili. Često i ne slutimo koliko smo nekome važni. Dok gledamo u tu jednu osobu, u tu jednu stranu skoro nikada se ne osvrnemo i pogledamo oko sebe. Možda se naša sreća upravo nalazi na toj drugoj strani, ali je mi ne primećujemo.
Kako bi zaista bili srećni potrebno je da u sebi pronađemo mir i mudrost jednog Nikanora; ispravimo greške kao što je to učinio Tudor; raskrstimo sa prošlošću da bi mogli graditi budućnost kao što je to učinio Vid; i najvažnije od svega, ono što je suštinsko za svako biće- da poput Ilije volimo život i sve drage ljude oko nas. Želim da verujem da ovo podneblje rađa bastadure. Da našim stazama i dalje hode hrabri, pošteni i časni ljudi koji se ne plaše da se puste- da vole i budu voljeni.
"Čovjek je suštinski sam. Sam dolazi i odlazi sa ovog svijeta. Njegovim plućima neće, niti može udahniti niko do njega. Ono što teče njegovim venama ne pretače se u tuđe žile. Svako mora ponijeti i iznijeti svoje breme, iako se čini da se sve lakše ponese i iznese udvoje. Ponekad moramo uvjeriti sebe u ono što nam govori razum, da bi se preteklo. Ko pita dušu koja se vječito migolji na najmanje sjećanje? Samoća je možda teža, ali čeljade tek kad ostane samo sa sobom može da zacijeli svoje rane. Tek tada njegova samoća prestaje biti usamljenost."
July 5, 2024
Predivna knjiga, o ljubavi, prastanju i da se na kraju uvek krug zatvara vracajuci se na mesta odakle smo potekli.
,,…ali ne dam da strah bude od mene jaci. Za sve sto nas strefi, valja da smo… Kako ono rekose da se kaze? Bastaduri.”
Knjiga za svaku preporuku!
Volela bih da je nisam tako brzo zavrsila!
,,…ali ne dam da strah bude od mene jaci. Za sve sto nas strefi, valja da smo… Kako ono rekose da se kaze? Bastaduri.”
Knjiga za svaku preporuku!
Volela bih da je nisam tako brzo zavrsila!
August 28, 2025
Predivna kniiga o ljubavi, strpljenju i praštanju. Kao i uvek maestralna Jasenka omami lakoćom pisanja.
“Čoek se zaljubi u sreću, to je ono sto ga privlači i želi za sebe. Svako od nas traga za tim što ga čini cijelim ne bi li tome predao dušu i tijelo. Zato se vraćamo na mjesta na kojima smo nekad bili srećni”
“Čoek se zaljubi u sreću, to je ono sto ga privlači i želi za sebe. Svako od nas traga za tim što ga čini cijelim ne bi li tome predao dušu i tijelo. Zato se vraćamo na mjesta na kojima smo nekad bili srećni”
November 19, 2024
Kako ja uživam čitajući knjige Jasenke Lalović. Ta toplina koja vas savlada dok čitate njene knjige, te ljudske sudbine, gdje se pomalo i pronađe svako od nas.
“Strahovi mame čovjeka i gone ga da se sa njima suoči ne bi li ih savladao.”
“Mladost je puna opsena. Srce neotrovano izdajama i prevarama spremno je da se otvori na najmanju naznaku topline, zato što još uvijek vjeruje da je život darežljiv. Svako vrijeme ima svoj vakat. Svaka mladost ponese se nadama. Svaka ljubav ima svog junaka koji u nju veruje malo više od onog drugog. Oduvijek je tako i tako će biti dok je čovjeka. Rijetko se potrefi da ljubav koja se daje od istoga jednako primi.”
“Mnogo je trebalo da shvatim da to sto zbori je njegova mjera. Čovjek ne može da da ono što nema.”
“Strahovi mame čovjeka i gone ga da se sa njima suoči ne bi li ih savladao.”
“Mladost je puna opsena. Srce neotrovano izdajama i prevarama spremno je da se otvori na najmanju naznaku topline, zato što još uvijek vjeruje da je život darežljiv. Svako vrijeme ima svoj vakat. Svaka mladost ponese se nadama. Svaka ljubav ima svog junaka koji u nju veruje malo više od onog drugog. Oduvijek je tako i tako će biti dok je čovjeka. Rijetko se potrefi da ljubav koja se daje od istoga jednako primi.”
“Mnogo je trebalo da shvatim da to sto zbori je njegova mjera. Čovjek ne može da da ono što nema.”
March 1, 2026
Nije me privlacila na prvu, ne znam da li bi je procitala da mi je nijesu preporucili sa svih strana.Priznajem: Odavno me knjiga nije vezala ovoliko za likove. Tacno je pogodila izraze rodnog kraja, povezanosti porodica i istorije. Jedna je Boka. Hvala na ovom remek djelu
February 11, 2024
Jedan od onih romana koji ce vas rasplakati,ne tugom nego onom radoscu kojom sreca kvasi obraze.Dira dusu.Topla preporuka.
December 11, 2025
Apsolutnih 5. Savrsena knjiga.
Displaying 1 - 8 of 8 reviews