Na obali

by Nevil Šut(

Svetski bestseler prodat u više od tri miliona primeraka. „Najvažniji i najdramatičniji roman atomskog doba.“ – Washington Post i Times Herald U danima nakon kratkog razornog nuklearnog rata svet je u ruševinama. Pitanje je ima li preživelih na severnoj hemisferi. Radioaktivni oblaci šire se prema jugu, trujući sve što im se nađe na putu. Posada američke podmornice zatekla se u Australiji, gde sa lokalnim stanovništvom iščekuje neumitnu sudbinu. Kapetan podmornice Dvajt Tauers, uprkos sećanju na svoju ženu, zbližiće se sa Mojrom, devojkom iz Melburna koja ne može da prihvati surovu stvarnost. Iznenada, posada podmornice primiće Morzeov signal i odlučiće da se još jedanput spusti u sumorni okean u potrazi za znakovima života. Roman Na obali je klasik s razlogom. Šut je izabrao najužasniji događaj koji se može zamisliti – svetski nuklearni sukob – posmatra ga pod mikroskopom, koncentrisan na nekoliko običnih ljudi koji čekaju smrt da dolebdi na njihovu hemisferu. To su vojna lica, domaćice, privrednici, obični ljudi poput nas, što ovu knjigu čini još jezivijom. U vreme kada svet izgleda toliko nesigurno i surovo, veoma je važno pročitati ovu knjigu. Pripremite se za snažan i dirljiv doživljaj. „Šut se obrušio na vrhunsku ludost našeg vremena. Kao književno delo, ovaj roman je izvanredan. A kao upozorenje svetu, strašniji je od svega što je dosad š primorava nas da ostanemo uz junake sve do jezivog kraja.“ – Brigadni general S. L. A. Maršal

311 pages, Paperback

Published January 1, 2023

Reviews

[Jelena Pavic Martinovic]

#Preporuka

Zemljina severna hemisfera je postala pustoš nakon nuklearnog rata.

Vetrovi ne duvaju sa severa, ali sistemom kružnih vetrova po hemisferi radijacija postaje tihi ubica.

I severna i južna hemisfera imaju svoj kružni sistem vetrova ali njih ne razdvaja ekvator koji vidimo na globusu, već barički ekvator koji se pomera u zavisnosti od doba godine.
U januaru su ceo Borneo i cela Indonezija u severnom sistemu, ali u julu su Indija i Sijam u južnom sistemu. Tako vetrovi preuzimaju radijaciju sa severa i ona pristiže.

U Australiji jedna podmornica treba da isplovi. Posadu čine naš protagonista Piter Holms koji živi sa suprugom i bebom, Australijanac.
Amerikanac Dvajt Tauers i ostala ekipa potrebna za merenje radijacije i pronalaženje možda živih članova iz neposrednog svetskog sukoba.

Sever je mrtav, a na jugu naizgled život deluje normalan. Međutim, kad se malo više zagledate to su horde alkoholisanih ljudi, otuđenih toliko da prelaze jedni preko drugih ne obazirući se, nezaposlenost je u usponu, gorivo i kerozin su u deficitu pa je saobraćaj električni ili su se većinom vratili na životinjsku vuču...

Ako ste mislili da je ovo neka 2063.godina varate se, sve ovo se dešava 1963.
Vreme žiteljima južne hemisfere planete je ograničeno!

Da li biste vi u takvoj situaciji čekali da dođe kraj sveta ili nastavili život po ustaljenom rasporedu do tog kobnog trenutka?

Naši junaci su podeljeni i na jedne i na druge!
Nevil Šut je fantastično prikazao različite psihološke profile ljudi.

Na početku čitanja ovog romana sam pomislila kako nije istina ono što piše u njegovom sinopsisu i kako ovakva priča ne može imati elemente klasika. Ubrzo me je pisac demantovao, jer je kroz želje, nadanja, patnje likova napravio jednu univerzalnu sliku a opet primenljivu u svakoj situaciji.

Nije ovo roman u kom mi je sve bilo potaman i da je stilski baš onako kako ja volim, ali je roman za svaku preporuku.
Šut nas je opisao veoma istinito. I sve naše apsurdne težnje, ambicije i strahove.
Naše različitosti.
Čitajte ovu knjigu i kao metaforu jer smak sveta je stigao bez obzira što nas neće telesno pokositi.

Zato dok čekamo da južna hemisfera doživi sudbinu severne ja sam se sve vreme pitala da li je ovo distopija, fantastika, možda i istorija jer se godine Hladnog rata poklapaju a mi živimo apokaliptičnu današnjicu...ili je ovo jednostavno zaista metafora našeg bitisanja na zemlji.
Mi smo ti koji smo postali robovi materijalnog iako je naš životni vek ograničen i nećemo biti u mogućnosti sve pojesti, sve obući, svaki auto izvozati...

Možda je autor ovde dao univerzalnu definiciju posleratnog perioda?
Svi uglavnom ponavljaju :,, Nikad nije bilo ovako pre rata."

Zato, da li biste sedeli i čekali kraj ili se ponašali kao da na kraj i ne mislite?

Ništa ovo i nije novo, jer život nam i jeste sastavljen iz kraja, straha od kraja, ne misleći na kraj...

P. S. I u svom ovom haosu koji je zahvatio planetu dešava se i ljubavna priča, ali sigurno ne neka koju možete i zamisliti 😉