Vukovi i pastiri

by Tajana Poterjahin

Uzbudlјiva saga o odanosti, ratu i lјubavi





Kada ga, u leto 1942. godine, predsednik srpske vlade general Nedić pošalјe u tek otvoreni dom za izbeglu decu u Mataruškoj Banji, sanitetski major Milan Nestorović vraća se u zavičaj nakon mnogo godina. Pokidane veze sa majkom i teško breme zagonetne očeve smrti, iskustvo iz Velikog rata u kome je kao dečak izgubio nogu i rastanak sa jedinom ženom koju je voleo, učinili su ga grubim i neosetlјivim na bol. Ipak, u najstrašnijim okolnostima velikih dečjih stradanja, gladi i haosa, moraće da preispita sve što je naučio o ratu, odanosti i lјubavi... Provešće sve ratne godine u domu koji je bio jedino utočište za hilјade srpskih dečaka i devojčica. Voleće ga tri žene, goniće ga četnici, komunisti i Nemci. Uveren da ga je kroz život uvek vodila mržnja, Milan će na kraju da se suoči sa njom, i saznaće, tek kad mu se otkrije pravo lice neprijatelјa, šta je suština zaveta koji mu je ostavio otac, Maksim Nestorović...

487 pages, Paperback

Published October 1, 2023

Reviews

[Marko Kovač · Rating 5 out of 5]

"Било би права срећа родити се и умрети у свету који је остао исти."

"Сва та имена, несреће и судбине сливале су се у једно исто, свако појединачно дете било је сва српска деца и сви су имали исте очи, глад и страх."

🌾 Тајана Потерјахин мајсторски приповеда најхрабрију причу о најтежим српским временима, суочавајући нас читаоце са мрачним реалностима рата и истовремено истичући снагу људског духа, и вере у правду. Кроз живописне описе околине и ликова, роман пружа дубок увид у српску историју и културу, док истовремено подстиче на размишљање о моралним дилемама и важности хуманости у најтежим временима.
Несторовић, наизглед прек и хладан, постаје стуб подршке и заштитник избегле деце, проналазећи снагу у својој борби да очува српску младост.

"Кад прође много година, па кад наша деца изроде децу. Хтео бих да буду увек са оне друге стране. Та наша, српска деца. Да ово буде последњи пут, да нам децу прогоне."

🌾 "Ово није роман о Милану Недићу, али у његовој суштини налази се саблазан Недићеве жртве: питање и преиспитивање највећег свесног подвига који је у српској историји починио човек."

🌾 Кроз роман су приказане друштвене, културне и политичке околности из перспективе обичног човека. Верно је осликан психолошки портрет друштва, љубави и страдања. Исписано је до сада неиспричано сведочанство о херојству и безнађу, жртвовању и племенитости, љубави и доброти. Ово је роман о надањима, хтењима, страстима, људским немирима. О тугама, губицима, растанцима, и поновним састанцима. О превирањима, гресима, злоби и пакости. Али, и о трагедији једног времена.

🌾 Затворивши књигу дуго сам седео загледан у даљину. Савладале су ме емоције. Истина је да папир све трпи, али да ли човек може да издржи, а да се не сломи пред бујицом емоција које надиру дубоко из њега. Плакао сам од беса због поступака неких од ликова. Неких од њих сам се и плашио, ту конкретно мислим на лик Геогрине и њене мржње која се дуго таворила, и на крају трансформисала у самог нечастивог.

🌾 Овде нећете пронаћи испразну патетику, већ разобличену истину догађаја који осликавају те преломне ратне године. Ретко које друштво толико непоштује и негира себе попут нашег. Никакво поштовање према сопственој историји немамо. Они које смо требали да славимо доживели су да буду разапињани на крст и "черечени" од стране некаквих појединаца који су себе називали ослободиоцима. Над њиховим именом непрестано виси корбач издајника.
Ти несуђени калемари који су оманули у калемљењу воћке њихове младости, сада поново уништавају корен наше будућности. Ни када се рат завршио и настала Социјалистичка Федеративна Република Југославија, то се није разрешило на прави начин и ето, ми се данас након безмало 80 година и даље делимо на четнике и партизане.

🌾 Тајана, неизмерно ти хвала што си нам подарила још једно књижевно благо у које је уткано месо, кост и крв нашег народа. Уопште те нећу пожуривати са писањем новог романа, зато што је управо овај роман много већи од свих нас. Радује ме што он као такав остаје у аманет будућим поколењима пред којима ће бити нимало лак задатак, да негују културу сећања, слободно мисле и расуђују о неким минулим временима.

"Кад Бог не да, тад не да ништа. Кад узима, узме све. А кад даје...то увек намени неком другом."

[Давор Хладни · Rating 4 out of 5]

Пред нама је веома занимљив роман који говори о једној судбини али и о оданости и љубави у тешким ратним годинама. Радња романа прати санитетског мајора Милана Несторовића који добија задатак од предсједника тадашње српске владе генерала Недића да се брине о дому за избјеглу дјецу и сирочад у Матарушкој Бањи. Пред Несторовићем ће се наћи веома тежак задатак јер поред глади и немаштине мораће да се суочава и са Њемцима али и са својим сарадницима у које нема великог повјерења. Поред тога мора да се избори и са својом прошлошћу која ће га притискати али и са садашњости која ће му задати доста проблема и мука. Поред мајорове судбине ауторка нам доноси још занимљивих ликова везаних за мајора Несторовића тако да ћемо кроз ову књигу упознати још различитих и занимљивих судбина. Тих ратних година било је веома тешко и мучно на простору Србије што нам свједочи и овај роман. Иако је ријеч овде о роману мислим да нам ауторка представља, кроз своје ликове, одлично стварни живот који се одвијао у тим ратним годинама. Ипак поред свих тих недаћа читајући ову књигу видимо да и у тешким тренуцима љубав и оданост доносе оно свијетло наде за многе животе. Мислим да овај роман одлично представља људску природу и ћуд у тим тешким ситуацијама и доноси реалан поглед како се људи понашају у тешким временима и ситуацијама. Моје препоруке за читање. За крај из књиге:
"Србија је стари шљивика којим блуде несмирене душе као латице кроз мрклу ноћ."

[Rada Čeh · Rating 5 out of 5]

Србија је, током 20.века била завијена у црно. Смеха, љубави и радости је такође било, али их је страдање надвладало.

Јунаци ове књиге чија се радња дешава од 1942.године па до ослобођења су Милан Несторовић. и деца из српског избегличког дома смештеног у Матарушкој бањи.

Ко је и какав био Милан Несторовић, кога је волео, због чега је био тужан и ћутљив, сазнаћете уколико прочитате књиге.

Овај историјско-психолошки роман, пружа нам слику дешавања у дечијем избегличком дому кога су финансирали Комесаријат и кога је подржао генерал Милан Недић...

[Brankica Cvetkovic · Rating 5 out of 5]

Sjajan završetak prethodne trilogije. Slojevita, potresna, pomalo sirova i snažna, Tajana i ovog puta pogađa u sam centar , bez suvišne patetike i bez dlake na jeziku. Njen nesvakidasnji stil pisanja predstavlja pravi dragulj u čitanju, izdvaja je iz gomile drugih današnjih savremenih pisaca.

[Sofija Popović · Rating 5 out of 5]

Tekst o romanu na portalu "Novi Polis":

http://www.novipolis.rs/displej/32479...