Иако сви знамо да је најбољи стрип Загор, понекад мора да се прочита и нешто друго. Избор је пао на Вочмене, јер сам то некад давно скинуо и сад налетио на то. Иако сам гледао одлични истоимени филм (а какав ће бити него одличан кад га режира Зак Снајдер???), то је било толико давно да сам све позаборављао и запамтио само феноменалног Роршаха, антихероја који иде около и млати људе и пљује по либералима, што га аутоматски чини најбољим суперхеројем свих времена (а и феноменално га је одиграо феноменални Џеки Ерл Хејли), затим некаквог огромног голаћа који је ваљда неки супермоћан ентитет и суперхеројску секс сцену Патрика Вилсона и Малин Акерман. Чини ми се, као кроз маглу, да је Др. Менхетн (онај голаћ) нешто и зезно Роршаха на крају, али можда се и варам. У сваком случају, ово прво читање стрипа као да ми је прво!
У овом првом (опет та ријеч!) од укупно дванаест томова упознали смо се са нашим предивним (анти)херојем Роршахом, кога овде не игра Џеки Ерл Хејли јер ово је стрип а не филм, и са поставком радње, која изгледа отприлике овако: Неки лик се сурдукнуо из свог стана на бетон и остао на мјесту мртав. Претпоставља се да је у питању убиство. Наш херој Роршах долази на лице мјеста и вјештим покретима вјешалице открива тајну просторију са суперхеројским артефактима, из чега закључујемо да је дотични погинули лик био суперхерој (!). Иначе, колико нам је натукнуто, суперхеројима је забрањен рад неких седам или осам година раније Миланским едиктом... не, чекај, Хејсовим кодом... упс, заборавио сам тачно чиме, али неком страшно битном уредбом. Огромна већина њих повукла се у гајење цвијећа, осим Др. Менхетна и његове женске којој сам већ заборавио име, који ваљда обављају неке експерименте за америчку владу. И наравно Роршаха који ради... не знам тачно шта ради, али је врло активан. Рецимо неком лику у кафани је поломио прсте. Не знам дал сте примијетили, али ово је нека врста алтернативне стварности, јер у стварном свијету суперхероји нису постојали у осамдесетима.
Наш херој Роршах је узнемирен убиством јер сматра да је неко кренуо у мисију оффовања пензионисаних суперхероја (чини ми се да је то приличан стретцх у овој раној фази, али ето) и зато обилази своје познанике из суперхеројских дана и упозорава их на суперхеројског убицу. Ал најбоље је кад дође код Др. Менхетна да га "упозори", а ово нека гола грдосија од пет метара са неким пакленим супермоћима, мислим ко би до ђавола уопште конто да спопадне Др. Менхетна. И онда кад је Роршах нешто изнервиро Менхетнову женску, овај само пуцне прстима и телепортује Роршаха напоље. Треба направити алтернативну верзију стрипа у којој Роршах рокне ту будалу.
Цртеж нисам компетентан да коментаришем, па ћемо само кратко рећи нешто о писању, које такође нисам компетентан да коментаришем. Мислим да је писање 99% сјајно, одличне су реченице, има доста саркастичних опаски и "куда иде овај свијет" филозофирања које ми увијек добро сједа, једино је експозиција мало неспретна у појединим тренуцима и ликови намјерно говоре наглас оно што им је добро познато само да би читаоца упознали с тим.
Оно што је такође у одређеној мјери гњаважа је што се свака епизода завршава са неколико страна исјечака из аутобиографије лика који је некад био суперхерој под називом Ноћна сова. Претпостављам да ће та аутобиографија да нам пружи све неопходне податке о лореу стрипа и објасни позадинска (да простите) дешавања, али ипак је пех кад лијепо прочитате 25 страна стрипа, са текстом и сличицама, и онда морате да читате пет страна неке праве књиге. Иначе су односи међу тим суперхеројима доста комплексни, рецимо лик што је рикнуо на почетку (Едвард Блејк, ака Комичар) је по одређеним свједочењима био прилично упитна личност и сексуално је напаствовао (или покушао да напаствује) мајку женске Др. Менхетна. Лик чију аутобиографију читамо је раја са још неким ликом коме сад не могу да се сјетим суперхеројског имена, али мислим да га је Патрик Вилсон глумио у филму.
Ин ени кејс, ово је мнооооого занимљиво и једва чекам да загризем сљедећу епизоду.