Brana na Atlantiku

by Frederik Begbede

„Svaki put kada bi da me skuče, pribegnem uspomenama. Gde sadašnjosti nema a budućnost je neizvesna, ne preostaje drugo do da se prošlost koristi kao melem. Francuski roman je bio nepotpun; evo još nekih greha moje mladosti.“ F. B. Begbede, bivši pariski dendi preobraćen u pustinjaka iz Getarija, pripoveda kako se njegov prijatelj Barterot, veličanstveni ludak koji istovaruje hiljade tona šuta u more, sav predao borbi protiv neizbežnog porasta nivoa vode. Rečenice u talasima osvajaju duhovni prostor i stranice, nižu se razmišljanja o samoći i neumornoj potrazi za umetničkim žarom. Odblesci prošlih dana se vraćaju, namećući se poput kakvog odbrambenog zida prema sadašnjosti. Priča se gradi natopljena šarmom detinjstvo provedeno u rastrzanosti između razvedenih roditelja, slobodarski duh sedamdesetih, mladost, žurke i flertovi… Prošlo doba. Žurka se završila. I kao jedina brana od samoće preostaje ljubav. Brana na Atlantiku jedinstveno je i neodoljivo štivo, koje britko, nemilosrdno i poetično prelazi put od ličnog ka univerzalnom. ……………………….. „Autobiografski roman u kome su humor i prijateljstvo lek protiv tuge.“ – Le Figaro

206 pages, Paperback

Published January 1, 2023

Reviews

[Drasko Roganovic · Rating 3 out of 5]

Brzo sam procitao knjigu, ali bez posebnog zadovoljstva. Delovalo mi je kao da ju je napisao levom rukom u vreme korone, eto tek tako jer mu je bilo dosadno. Dopala mi se osnovna tema, o borbi protiv prirode za dobro prirode, kao i lik Benoa. Dobra je i epizoda mesvesne kupovine slike sa naslonjacem u kome je sedeo, ali sve zajedno moglo je to dosta bolje, i pored samoproglasenog revolucionarnog stila. Za dan-dva na plazi moze da prodje ako nemate nesto bolje.