Via Acquarossa

by Mario Liguori

Roman o jednoj ulici Impresivan roman koji vrvi od jakih osećanja. Smeštena u blizini čudesnog Vezuva, nadomak Pompeje, Ulica Akvarosa je učiteljica života, mikrokosmos u kom se ljudi grčevito bore za mesto pod suncem. Na njenoj kaldrmi prožimaju se nežnost i nasilje, erotizam i patrijarhalne stege, gostoprimstvo i neprijateljstvo prema strancima, pravdoljubivost i nepravda. Likovi ovog romana su pretežno mladi ljudi zaneseni fatalnim strastima, hranom i fudbalom, istorijom i prirodom, ljubavlju i materijalnim satisfakcijama. Međutim, pored svih protagonista koji se otimaju oko lepote, prvi i pravi glavni junak romana Via Acquarossa ostaje upravo ova ulica sa svojim upečatljivim pričama, intrigama i dogodovštinama. Pitka poglavlja ove knjige, ispisana prepoznatljivim piščevim stilom, pružaju autentične slike južne Italije. „Kao spoj mediteranskog i panonskog duha i daha, proza Marija Liguorija je rekonstruktivna hirurgija seć u njoj lice jedne ulice otkriva bore smeha i ožiljke melanholije.“ – Vladislava Gordić Petković „Italijan Mario Liguori je zaljubljenik u srpski jezik, govori ga bolje i čistije nego mnogi kojima je srpski maternji. Taj jezik mu je uzvratio ljubav i otvorio mu se ka umjetničkom izrazu, odakle se rodila Liguorijeva istančana i sve odnjegovanija proza. Svako njegovo novo djelo otuda je istovremeno i dar i uzdarje – Marija Liguorija srpskom jeziku i srpskog jezika Mariju Liguoriju – a na radost njegovih sve brojnijih čitalaca.“ – Vladan Bajčeta

208 pages, Paperback

Published January 1, 2023

Reviews

[Ruza Minić · Rating 5 out of 5]

Дивна књига!
Читајући његову биографију сетила сам се да сам гледала његову промоцију поводом београдског Сајма књига.
Књига заиста јесте о улици, али и о историји, различитим ликовима и личностима и њиховим животима, о њиховом детињству, одрастању...
"Пошто је човек тек пуки детаљ у хармонији васељене, сваки његов план може да успе једино уз дозволу природе. У Аквароси се говорило да човек није човек док се не напије воде или не осети бол: његови планови нису стварни док се не остваре."
"Присетио се дедине опаске да на југу Италије постоје две врсте жена- оне самодовољне, које се се случајно родиле као жене, јер се саме чувају живећи без сталног партнера, и оне принципијелне, чија лепота зависи од душевног мира који само изабрани мушкарац може да обезбеди. Породични савети, међутим, нису све у животу- уз старачку мудрост појављивао се неизбежни закон понебља- онај дух који се супроставља знању и образовању лебдећи над њудима као каква подмукла сила: твоја жена мора бити твоја и само твоја."

[Miloš Milenković · Rating 3 out of 5]

očekivao sam više, na momente prilično dosadno