What do you think?
Rate this book
Vaskrsenje
"Ako neko i iz mrtvih vaskrsne, neće se uveriti."
- Jevanđelje po Luki 16,31
Roman o čoveku, njegovom smislu, instituciji i apsurdu koji ih povezuje. Okružni sudija Lazar V. je čovek besprekorne karijere, besprekorne porodice, besprekornih padova. Svojom krivicom a tuđom voljom našao se u središtu mreže događaja povezanih sa moćnicima, kriminalom, beskrupuloznom okolinom, ratnim žrtvama i zločincima, u situaciji u kojoj već i njegovo postojanje znači apsurd. Trenutak se pretvara u večnost, ali „božanska intervencija“ čitavu stvar čini samo još gorom. Lazar traži izlaz, ali svaki njegov pokušaj da urazumi apsurd pokazuje se naivnim. Jedino gore od pakla sadašnjosti je budućnost koju bi taj pakao mogao proizvesti. „Vaskrslom“ Lazaru preostaje isključivo pokušaj da se možda iskupi ...
Da li roman Vaskrsenje govori i o Bogu? Ako govori, poruka je jasna: sumnja je jedina usluga koju mu čovek može učiniti.
„Od teologa i sveštenika se u našem konzervativnom (mada je primerenija reč ’konzervisanom’) društvu ne očekuje da se upušta u tako ’neozbiljan’ posao kakav je pisanje romana, pogotovo ako teolog i sveštenik – a Vukašin Milićević je i jedno i drugo – već u uvodnim rečenicama Vaskrsenja napiše da teolozi ’bulazne’ i da je poenta s paklom ’što nema razlike između posledice i kazne’. Vaskrsenje je srećan (i redak) spoj poezije i teologije koji će – ako se drugačije ne naredi – obogatiti i srpsku teologiju i srpsku književnost.“
– Svetislav Basara
„Pred čitaocima je nevjerovatan roman u koji će oni, siguran sam, povjerovati jer je pun istina o nama. A ja sam neizmjerno sretan što na scenu stupa jedan novi pisac, tako široko obrazovan a iskren, tako talentovan a neuobražen, riječju, surovo pošten, čije veliko znanje i poštenje na najbolji način, kroz književni tekst, postaju ’svetiljka koja se stavlja na sto da svetli svima’.“
– Vladika Grigorije
- Jevanđelje po Luki 16,31
Roman o čoveku, njegovom smislu, instituciji i apsurdu koji ih povezuje. Okružni sudija Lazar V. je čovek besprekorne karijere, besprekorne porodice, besprekornih padova. Svojom krivicom a tuđom voljom našao se u središtu mreže događaja povezanih sa moćnicima, kriminalom, beskrupuloznom okolinom, ratnim žrtvama i zločincima, u situaciji u kojoj već i njegovo postojanje znači apsurd. Trenutak se pretvara u večnost, ali „božanska intervencija“ čitavu stvar čini samo još gorom. Lazar traži izlaz, ali svaki njegov pokušaj da urazumi apsurd pokazuje se naivnim. Jedino gore od pakla sadašnjosti je budućnost koju bi taj pakao mogao proizvesti. „Vaskrslom“ Lazaru preostaje isključivo pokušaj da se možda iskupi ...
Da li roman Vaskrsenje govori i o Bogu? Ako govori, poruka je jasna: sumnja je jedina usluga koju mu čovek može učiniti.
„Od teologa i sveštenika se u našem konzervativnom (mada je primerenija reč ’konzervisanom’) društvu ne očekuje da se upušta u tako ’neozbiljan’ posao kakav je pisanje romana, pogotovo ako teolog i sveštenik – a Vukašin Milićević je i jedno i drugo – već u uvodnim rečenicama Vaskrsenja napiše da teolozi ’bulazne’ i da je poenta s paklom ’što nema razlike između posledice i kazne’. Vaskrsenje je srećan (i redak) spoj poezije i teologije koji će – ako se drugačije ne naredi – obogatiti i srpsku teologiju i srpsku književnost.“
– Svetislav Basara
„Pred čitaocima je nevjerovatan roman u koji će oni, siguran sam, povjerovati jer je pun istina o nama. A ja sam neizmjerno sretan što na scenu stupa jedan novi pisac, tako široko obrazovan a iskren, tako talentovan a neuobražen, riječju, surovo pošten, čije veliko znanje i poštenje na najbolji način, kroz književni tekst, postaju ’svetiljka koja se stavlja na sto da svetli svima’.“
– Vladika Grigorije
184 pages, Paperback
Published January 1, 2024
1 person is currently reading
45 people want to read
About the author
Vukašin Milićević
1 book5 followersVukašin Milićević je teolog. Bivši univerzitetski predavač pri Pravoslavnom bogoslovskom fakutetu Univerziteta u Beogradu i bivši paroh pri Hramu Svetog Save. Bavi se istorijom hrišćanske doktrine i političke filozofije, kao i mestom tradicionalne religije u savremenom balkanskom kontekstu.
Kao neistomišljenik i predvodnik struje "modernista" u pravoslavnim crkvenim redovima (protivio se izbacivanju teorije evolucije iz javnog obrazovnog sistema, a tokom pandemije korona virusom je kritikovao i stav nekih sveštenika da je pričešćivanje istom kašikom jedino ispravno i sasvim bezbedno ...) uklonjen je sa svih svešteničkih funkcija koje je obavljao prethodnih godina, kao i sa pozicije docenta na matičnom fakultetu.
NIJE izabran u više zvanje čime je lišen mogućnosti da se posveti karijeri univerzitetskog profesora. Komisija za izbor je doduše napisala nedvosmisleno pozitivan referat, međutim na sednici Veća fakulteta niko nije glasao za referat, čak ni oni koji su ga sastavili i potpisalli.
Dosad je objavljivao isključivo tekstove koji se tiču njegovih akademskih interesovanja, kao i više publicističkih napisa. "Vaskrsenje" je njegov prvi roman.
Kao neistomišljenik i predvodnik struje "modernista" u pravoslavnim crkvenim redovima (protivio se izbacivanju teorije evolucije iz javnog obrazovnog sistema, a tokom pandemije korona virusom je kritikovao i stav nekih sveštenika da je pričešćivanje istom kašikom jedino ispravno i sasvim bezbedno ...) uklonjen je sa svih svešteničkih funkcija koje je obavljao prethodnih godina, kao i sa pozicije docenta na matičnom fakultetu.
NIJE izabran u više zvanje čime je lišen mogućnosti da se posveti karijeri univerzitetskog profesora. Komisija za izbor je doduše napisala nedvosmisleno pozitivan referat, međutim na sednici Veća fakulteta niko nije glasao za referat, čak ni oni koji su ga sastavili i potpisalli.
Dosad je objavljivao isključivo tekstove koji se tiču njegovih akademskih interesovanja, kao i više publicističkih napisa. "Vaskrsenje" je njegov prvi roman.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 13 of 13 reviews
September 28, 2025
"Vaskrsenje" bih svrstala u kategoriju čitala sam da vi ne biste. Naravno, čitajte ako želite i pogotovo ako volite "krimi" priče, pa recimo i solidan triler. Ono što je mene opredijelilo za čitanje je, naravno, preporuka Miljenka Jergovića kroz tekst Stojane Valan objavljen na njegovom "Ajfelovom mostu", kao i kasnije preporuke još nekoliko sestara po knjizi čiji "sud" cijenim. Mislim da je gore spomenuti tekst itekako vrijedan pažnje, kao i sam "lik" autora, Vukašina Milićevića, poslije čijeg predstavljanja ćete, dodatno, vrlo izvjesno, poželjeti da pročitate njegov prvenac.
Međutim, mene nije oduvao. Prva dva poglavlja su obećavajuća, shvatate da autor i umije da piše i ima šta da kaže i zna kako, ali onda odjednom slijedi nešto manje od stotinjak stranica tokom kojih sam se lomila da li da nastavim, te što ja ovo uopšte čitam, ovo nije moj žanr, mogla sam sebi pustiti i neku domaću seriju kvalitetne produkcije, ali i nezasluženo uloženog velikog budžeta, ali dok je Jergović, taman i posredno preporučuje, daj joj šansu, sigurno je zavrijeđuje, pa kad još na koricama vidim pohvalni izvod iz recenzije vladike Grigorija i Basarino da je ovo "srećan (i redak) spoj poezije i teologije koji će ... obogatiti i srpsku teologiju i srpsku književnost" nema smisla ne nastaviti,.. I onda, zaista, iz vedra neba, dođe jedno nevjerovatno, na prvu, sa ostatkom teksta, naizgled nepovezano poglavlje "Slučaj Donji Grad" koje vas podsjeti skoro na sve ono zbog čega volite da čitate. Eto.
Uglavnom, nisam ja toliko ni površan ni razmažen čitalac, samo mi je lista želja viša od one zgrade u Dubaiju, i da, može se ovdje iščitati i teologija i filozofska promišljanja o smislu, apsurdu, krivici i posljedici, još više ovdje ima politike i kritike institucija, ali one domaće, aktuelne, prilično stereotipne od koje nam se utroba okreće i od koje nam se, makar meni, povraća i valjda mi je tog i takvog, beskrajnog, (poslije)ratnog kriminalnog miljea preko glave da ne kažem nečeg drugog,.. Potencijal je svakako tu, za debitantski roman, pa i za ljubitelje "žanra" koji je vjerovatno trebao da posluži samo kao okvir za mnogo dublju i smisleniju priču (ali meni lično je prevladao i umanjio značaj drugih tema) možda i odlično. Filmično je, čita se lako i brzo, mnogi dijelovi i dijalozi su gotovo pojednostavljeni do banalnosti (a istovremeno imaju šmek kakvog skandinavskog noir-a), bilo bi daleko originalnije da se ne osjeti i neka početnička potreba za komercijalnim dopadanjem široj čitalačkoj publici. I ne mislim da sam gruba. Ne zaboravite, nisam kritičar, samo dijelim krajnje subjektivne utiske pasioniranog čitaoca, koje ću rizikovati da objavim (uprkos snažnom deja-vu(u) zbog kojeg ne bih trebala). Nemojte me samo razapeti! 😊 Čitajte na vlastitu odgovornost!
Međutim, mene nije oduvao. Prva dva poglavlja su obećavajuća, shvatate da autor i umije da piše i ima šta da kaže i zna kako, ali onda odjednom slijedi nešto manje od stotinjak stranica tokom kojih sam se lomila da li da nastavim, te što ja ovo uopšte čitam, ovo nije moj žanr, mogla sam sebi pustiti i neku domaću seriju kvalitetne produkcije, ali i nezasluženo uloženog velikog budžeta, ali dok je Jergović, taman i posredno preporučuje, daj joj šansu, sigurno je zavrijeđuje, pa kad još na koricama vidim pohvalni izvod iz recenzije vladike Grigorija i Basarino da je ovo "srećan (i redak) spoj poezije i teologije koji će ... obogatiti i srpsku teologiju i srpsku književnost" nema smisla ne nastaviti,.. I onda, zaista, iz vedra neba, dođe jedno nevjerovatno, na prvu, sa ostatkom teksta, naizgled nepovezano poglavlje "Slučaj Donji Grad" koje vas podsjeti skoro na sve ono zbog čega volite da čitate. Eto.
Uglavnom, nisam ja toliko ni površan ni razmažen čitalac, samo mi je lista želja viša od one zgrade u Dubaiju, i da, može se ovdje iščitati i teologija i filozofska promišljanja o smislu, apsurdu, krivici i posljedici, još više ovdje ima politike i kritike institucija, ali one domaće, aktuelne, prilično stereotipne od koje nam se utroba okreće i od koje nam se, makar meni, povraća i valjda mi je tog i takvog, beskrajnog, (poslije)ratnog kriminalnog miljea preko glave da ne kažem nečeg drugog,.. Potencijal je svakako tu, za debitantski roman, pa i za ljubitelje "žanra" koji je vjerovatno trebao da posluži samo kao okvir za mnogo dublju i smisleniju priču (ali meni lično je prevladao i umanjio značaj drugih tema) možda i odlično. Filmično je, čita se lako i brzo, mnogi dijelovi i dijalozi su gotovo pojednostavljeni do banalnosti (a istovremeno imaju šmek kakvog skandinavskog noir-a), bilo bi daleko originalnije da se ne osjeti i neka početnička potreba za komercijalnim dopadanjem široj čitalačkoj publici. I ne mislim da sam gruba. Ne zaboravite, nisam kritičar, samo dijelim krajnje subjektivne utiske pasioniranog čitaoca, koje ću rizikovati da objavim (uprkos snažnom deja-vu(u) zbog kojeg ne bih trebala). Nemojte me samo razapeti! 😊 Čitajte na vlastitu odgovornost!
August 15, 2024
na malo stranica -niti 200- milićević je pokazao široki spektar interesa pa se unutar ovog brzočitajućeg djelca nalaze elementi krimića, misterije, ljubavne priče, religije, filozofije i morala. osobno preferiram kad se autor primi jedne tematike pa ide duboko, radije nego da mi podastre niz koji, s obzirom na razgranatost, nema okus zaokružene cjeline.
prva mu je to, pa ajde... hrabro dalje, vukašine, potencijal je tu.
prva mu je to, pa ajde... hrabro dalje, vukašine, potencijal je tu.
Read
June 23, 2024Prvi roman Vukašina Milićevića je već neko vreme u Laguninim i drugim knjižarama i nije tajna da privlači znatnu pažnju čitalaca, o čemu govori i plasman na listama najtraženijih izdanja. Milićević, teolog i sveštenik, utkao je svoje bogato znanje o religiji i filozofiji u svoj književni prvenac, roman „Vaskresenje“. Milićević je poznat kao čovek koji će uvek reći ono što misli, što je već u više navrata pokazao i dokazao, i zbog čega je trpeo posledice. Ali, u ovom osvrtu se neću baviti njegovom biografijom (ovaj uvodni pasus je bio sasvim dovoljan za postavljanje konteksta), već ću se fokusirati na književno delo kojim se predstavio čitalačkoj publici.
Moja draga prijateljica D. mi je u jednom lepom razgovoru o novim knjigama preporučila „Vaskrsenje“, pritom naglasiviši da se radi o romanu koji se može čitati i kao triler. D. je mudro sročila svoju preporuku, pošto dobro zna koliko volim trilere (uostalom, da ne zaboravimo, i sam ih pišem). Sada, kada sam roman pročitao, mogu da potvrdim: da, „Vaskrenje“ svakako sadrži elemente kriminalističkog žanra u sebi, mogli bismo ga (doduše: sa određenom rezervom) nazvati i trilerom, ali ovaj roman je istovremeno i nešto drugo, a to nešto drugo, kafkijansko i egzistencijalističko, zapravo je i ključno. Jedno vreme sam mislio da u rukama držim kriminalistički roman, a ispostavilo se, kako sam napredovao sa čitanjem, da je u pitanju delo u kome se žanrovski elementi koriste prevashodno kao podloga za postavljanje priče.
Postavka „Vaskrsenja“ je vaistinu veoma trilerična, pa (možda) čak i sa primesama nadnaravnog. Glavni junak romana, okružni sudija Lazar V, čovek je kome je sve išlo u životu, ili je bar tako drugima izgledalo, dok jednog dana nije izvršio samoubistvo. Na godišnjicu svoje smrti (ili „smrti“), Lazar se vraća među žive, među najmilije, ali bez sećanja na ono što se prethodino njegovom vaskrenju (ili „vaskrenju“), sa čitavom godinom koji su „pojeli skakavci“. Lazar uskoro shvata da nema puno izbora, da ne sme da sedi skrštenih ruku, te nastavlja pre godinu dana prekinutu istragu, sa strasnom željom da sazna istinu o surovom ubistvu mlade devojke koje ga proganja. Žanr je ovde svakako prisutan, ali „Vaskrsenje“ ubrzo odbacuje kriminalističke postulate, i ogoljuje se kao egzistencijalistički roman, na tragu Kamija i Sartra, a sve to kroz jednu veoma preciznu i promišljenu hrišćansku vizuru.
Naravno, od početka je jasno da je sama srž „Vaskrenja“ preuzeta iz čuvene biblijske priče o Lazarevom vaskrsenju, ali treba istaći da je ona ovde obrađena i varirana na jedna nov, svež način, smeštena u današnji kontekst i prilagođena njemu. Istina – „Vaskrsenje“ u sebi ima nešto vanvremesko, ali je istovremeno i delo koje bez ustezanja govori o sadašnjosti. Dok traga za ubicama, Milićevićev Lazar pokušava da reši misteriju vlastitog vaskrsenja, ali i jedno i drugo, ispostaviće se, ide uz velika iskušenja. Odluke koje junak donosi su teške i sudbonosne, one odvajaju „žito“ od „kukolja“. Ovde je važno istaći i da je „Vaskrsenje“ roman za misleće ljude, one koji su spremni da u pitanje dovedu dogme, da skrenu sa utabanih staza, sve do samog kraja ove pripovesti koje će, verujem, podeliti čitaoce.
„Vaskrenje“ je priča o zlim vremenima i dobrim ljudima, o pravu na izbor, poštovanju tuđih svetonazora, borbi za ljudsko i božansko u svetu u kome konce povlače beskrupulozni moćnici i kriminalci čiji su obrazi tvrdi poput đona, svetu u kome je sve manje mesta za one koje vodi srce i koji ne žele da okrvave ruke. Milićević se dotiče nekih skrajnutih, a veoma važnih tema, priča o ratnim zločinima, o alarmantnom stanju u društvu, hipokrizij i licemerju, sveukupnom moralnom propadanju. Sve to sabijeno u nepunih 200 stranica teksta, bez nepotrebnih digresija, sa stalnim fokusom na glavnu nit priče (čak i onda kada se čini da nije tako), i bez praznog hoda, iz vizure pisca širokog obrazovanja koji zna kako da svoju erudiciju ugradi u priču koju želi da nam ispriča.
P. S. Tekst je izvorno objavljen u magazinu #Bukmarker
Moja draga prijateljica D. mi je u jednom lepom razgovoru o novim knjigama preporučila „Vaskrsenje“, pritom naglasiviši da se radi o romanu koji se može čitati i kao triler. D. je mudro sročila svoju preporuku, pošto dobro zna koliko volim trilere (uostalom, da ne zaboravimo, i sam ih pišem). Sada, kada sam roman pročitao, mogu da potvrdim: da, „Vaskrenje“ svakako sadrži elemente kriminalističkog žanra u sebi, mogli bismo ga (doduše: sa određenom rezervom) nazvati i trilerom, ali ovaj roman je istovremeno i nešto drugo, a to nešto drugo, kafkijansko i egzistencijalističko, zapravo je i ključno. Jedno vreme sam mislio da u rukama držim kriminalistički roman, a ispostavilo se, kako sam napredovao sa čitanjem, da je u pitanju delo u kome se žanrovski elementi koriste prevashodno kao podloga za postavljanje priče.
Postavka „Vaskrsenja“ je vaistinu veoma trilerična, pa (možda) čak i sa primesama nadnaravnog. Glavni junak romana, okružni sudija Lazar V, čovek je kome je sve išlo u životu, ili je bar tako drugima izgledalo, dok jednog dana nije izvršio samoubistvo. Na godišnjicu svoje smrti (ili „smrti“), Lazar se vraća među žive, među najmilije, ali bez sećanja na ono što se prethodino njegovom vaskrenju (ili „vaskrenju“), sa čitavom godinom koji su „pojeli skakavci“. Lazar uskoro shvata da nema puno izbora, da ne sme da sedi skrštenih ruku, te nastavlja pre godinu dana prekinutu istragu, sa strasnom željom da sazna istinu o surovom ubistvu mlade devojke koje ga proganja. Žanr je ovde svakako prisutan, ali „Vaskrsenje“ ubrzo odbacuje kriminalističke postulate, i ogoljuje se kao egzistencijalistički roman, na tragu Kamija i Sartra, a sve to kroz jednu veoma preciznu i promišljenu hrišćansku vizuru.
Naravno, od početka je jasno da je sama srž „Vaskrenja“ preuzeta iz čuvene biblijske priče o Lazarevom vaskrsenju, ali treba istaći da je ona ovde obrađena i varirana na jedna nov, svež način, smeštena u današnji kontekst i prilagođena njemu. Istina – „Vaskrsenje“ u sebi ima nešto vanvremesko, ali je istovremeno i delo koje bez ustezanja govori o sadašnjosti. Dok traga za ubicama, Milićevićev Lazar pokušava da reši misteriju vlastitog vaskrsenja, ali i jedno i drugo, ispostaviće se, ide uz velika iskušenja. Odluke koje junak donosi su teške i sudbonosne, one odvajaju „žito“ od „kukolja“. Ovde je važno istaći i da je „Vaskrsenje“ roman za misleće ljude, one koji su spremni da u pitanje dovedu dogme, da skrenu sa utabanih staza, sve do samog kraja ove pripovesti koje će, verujem, podeliti čitaoce.
„Vaskrenje“ je priča o zlim vremenima i dobrim ljudima, o pravu na izbor, poštovanju tuđih svetonazora, borbi za ljudsko i božansko u svetu u kome konce povlače beskrupulozni moćnici i kriminalci čiji su obrazi tvrdi poput đona, svetu u kome je sve manje mesta za one koje vodi srce i koji ne žele da okrvave ruke. Milićević se dotiče nekih skrajnutih, a veoma važnih tema, priča o ratnim zločinima, o alarmantnom stanju u društvu, hipokrizij i licemerju, sveukupnom moralnom propadanju. Sve to sabijeno u nepunih 200 stranica teksta, bez nepotrebnih digresija, sa stalnim fokusom na glavnu nit priče (čak i onda kada se čini da nije tako), i bez praznog hoda, iz vizure pisca širokog obrazovanja koji zna kako da svoju erudiciju ugradi u priču koju želi da nam ispriča.
P. S. Tekst je izvorno objavljen u magazinu #Bukmarker
November 6, 2024
Prenstveno sam se upoznala sam likom i delom autora u Agelastovom podkastu, sto me je navelo da procitam i knjigu. Moram priznati da nisam ocekivala krimi roman, premda je Vukasin naglasio da je to njegovo rado birano stivo i da od njega tako nesto mozemo uvek ocekivati. Iako nije preterano dugacak, prepun je simbolike koja ovu pricu kroz isprepletanost zivota razlicitih karaktera cini dosta dubokom. Kao roman prvenac mislim da zasluzuje visoku ocenu i preporuke.
November 9, 2025
"Živ čovek, ma koliko slabašan bio, može ipak da se bori za sebe, za svoju istinu, za pravdu. Mrtvi to ne mogu. Za njihovu istinu moraju drugi da se izbore, pravdu za njih moraju živi da traže. Jedino gore od zločina nad živim čovekom je zločin nad mrtvim jer ne postoji ništa nevinije od mrtvaca... "Smrt oslobađa od greha" kaže apostol Pavle.
Knjiga Vukašina Milićevica pod nazivom "Vaskrsenje" u samom temelju, oslonjena je na biblijski tekst o Lazaru iz Vitanije kojeg je Isus oživeo 4 dana nakon Lazareve smrti. Otuda ne čudi da je glavni lik "Vaskrsenja" upravo, nekada okružni sudija, Lazar V. koji "vaskrsava" nakon godinu dana od svoje "smrti". Tu je i Lazarev najbolji prijatelj iz detinjstva, Toma (Neverni/Verni?), kao i dve žene (Žena i Ona), pretpostavljam reference na Mariju i Martu iz pomenutog biblijskog teksta. Onda imamo neka razmišljanja o iskupljenju, apsurdu, pokajanju, krivici i tu, po mom mišljenju, staje veza sa Biblijom.
Autor (inače teolog i bivši univerzitetski predavač), smešta priču sa biblijskim motivima u srpsku svakodnevicu, pa može se reći svakodnevicu post 90-ih godina. Neizostavne su teme ratova, etničkih sukoba kao i kritike nacionalizma (nacionalizam kao zlo tj. đavo koji živi pod pragom i protiv kojeg moramo da se izborimo). U svetlu aktuelnih dešavanja (komentar pišem u novembru 2025. godine kada su u Srbiji u jeku protesti protiv korupcije zbog pada nadstrešnice), autor crpi inspiraciju i iz isprepletanosti crkvenih vlasti sa političkim vlastima kao i korupcije u svakodnevnom političkom životu. Na površini svega toga imamo jednu sasvim solidnu triler priču koju svakako mogu da zamislim u televizijskom formatu.
Iako je neophodno podsećati na grozote koje su se dešavale 90-ih godina, kako ne bismo u budućnosti ponovo proživljavali istoriju kao farsu, smatram da i dalje postoji prevelika opterećenost prošlošću kao takvom, te se možda naivno nadam da će vreme zalečiti rane i izbrisati mržnju između balkanskih naroda. Sa druge strane iako se knjiga lako čita, neki dijalozi su poprilično loši koliko su banalizovani.
Knjiga Vukašina Milićevica pod nazivom "Vaskrsenje" u samom temelju, oslonjena je na biblijski tekst o Lazaru iz Vitanije kojeg je Isus oživeo 4 dana nakon Lazareve smrti. Otuda ne čudi da je glavni lik "Vaskrsenja" upravo, nekada okružni sudija, Lazar V. koji "vaskrsava" nakon godinu dana od svoje "smrti". Tu je i Lazarev najbolji prijatelj iz detinjstva, Toma (Neverni/Verni?), kao i dve žene (Žena i Ona), pretpostavljam reference na Mariju i Martu iz pomenutog biblijskog teksta. Onda imamo neka razmišljanja o iskupljenju, apsurdu, pokajanju, krivici i tu, po mom mišljenju, staje veza sa Biblijom.
Autor (inače teolog i bivši univerzitetski predavač), smešta priču sa biblijskim motivima u srpsku svakodnevicu, pa može se reći svakodnevicu post 90-ih godina. Neizostavne su teme ratova, etničkih sukoba kao i kritike nacionalizma (nacionalizam kao zlo tj. đavo koji živi pod pragom i protiv kojeg moramo da se izborimo). U svetlu aktuelnih dešavanja (komentar pišem u novembru 2025. godine kada su u Srbiji u jeku protesti protiv korupcije zbog pada nadstrešnice), autor crpi inspiraciju i iz isprepletanosti crkvenih vlasti sa političkim vlastima kao i korupcije u svakodnevnom političkom životu. Na površini svega toga imamo jednu sasvim solidnu triler priču koju svakako mogu da zamislim u televizijskom formatu.
Iako je neophodno podsećati na grozote koje su se dešavale 90-ih godina, kako ne bismo u budućnosti ponovo proživljavali istoriju kao farsu, smatram da i dalje postoji prevelika opterećenost prošlošću kao takvom, te se možda naivno nadam da će vreme zalečiti rane i izbrisati mržnju između balkanskih naroda. Sa druge strane iako se knjiga lako čita, neki dijalozi su poprilično loši koliko su banalizovani.
January 6, 2025
Preporuka!
Knjiga se brzo čita i drži pažnju! Za prvu knjigu, više nego dobro!
Knjiga se brzo čita i drži pažnju! Za prvu knjigu, više nego dobro!
June 19, 2024
Kao roman 4. Kao realizacija ideje priče 5. Zaokruženo ipak 5.
Sjajno opisana simfonija države, crkve i tajnih službi u prikrivanju zločina i zaluđivanju ovog jadnog naroda. Aktuelan za čitanje baš u ovo vreme od maja do jula 2024, a bojim se da povoda za njegovo iščitavanje neće faliti ni u budućnosti.
Sjajno opisana simfonija države, crkve i tajnih službi u prikrivanju zločina i zaluđivanju ovog jadnog naroda. Aktuelan za čitanje baš u ovo vreme od maja do jula 2024, a bojim se da povoda za njegovo iščitavanje neće faliti ni u budućnosti.
February 20, 2024
4 za roman
5 za hrabrost
5 za hrabrost
October 1, 2024
Obožavam slušati Vukašina, mislim da je genijalan.
Čim sam saznao da je izdao knjigu, odmah sam otišao da je kupim.
Iskreno, na početku sam bio skeptičan jer je priča krenula u kriminalističkom pravcu.
Međutim, kada sam zastao i malo bolje razmislio, shvatio sam da on na suptilan način opisuje kako vidi stanje u našim institucijama, posebno onima koje su ga "izbacile" s posla jer je govorio ono što misli.
Mnogo je pametnih stvari rekao u knjizi, a može se reći da mu pisanje odlično ide, posebno delovi u kojima opisuje situacije i događaje.
Jednom rečju – izvanredno delo.
Nadam se da će napisati još nešto!
Čim sam saznao da je izdao knjigu, odmah sam otišao da je kupim.
Iskreno, na početku sam bio skeptičan jer je priča krenula u kriminalističkom pravcu.
Međutim, kada sam zastao i malo bolje razmislio, shvatio sam da on na suptilan način opisuje kako vidi stanje u našim institucijama, posebno onima koje su ga "izbacile" s posla jer je govorio ono što misli.
Mnogo je pametnih stvari rekao u knjizi, a može se reći da mu pisanje odlično ide, posebno delovi u kojima opisuje situacije i događaje.
Jednom rečju – izvanredno delo.
Nadam se da će napisati još nešto!
January 18, 2025
Tematika kojom se Milicevic bavi kroz interesantne dijaloge i monologe likova pokazuju intelekt autora koji pokazuje i kroz same intervjue koje je imao. Ipak knjiga ostaje nedorecena, neozivljava likove i na momente predvidljiva sto ostavlja slab utisak na citaoca. Likovi su mogli biti jasnije razvijeni a same price podsjecaju na vec vidjenog "Cetvrtog coveka". Autor ipak pokazuje talenat da sledeca ostvarenja mogu da pruze nesto vise.
October 30, 2024
Prvenstveno sam se upoznao sam likom i delom autora sto me je navelo da procitam i knjigu. Moram priznati da nisam ocekivao krimi roman. Iako citak i ne preterano dugacak, prepun je simbolike koja ovu pricu kroz isprepletanost zivota razlicitih karaktera cini dosta dubokom. Kao roman prvenac mislim da zasluzuje visoku ocenu i preporuke.
March 19, 2025
Neočekivano uzbudljiva knjiga, napisana iz pravog ugla!
December 6, 2025
Brzo čitanje, meni se dopala. Drži pažnju i iz ugla krimi dram/ trilera je sjajna.
Displaying 1 - 13 of 13 reviews