Crnci u Firenci

by Vedrana Rudan

Kad sam 2006. napisala ovu knjigu, bila sam u panici. Hoće li vrijeme progutati temu? Mržnja među Srbima i Hrvatima u našim i srpskim medijima još uvijek je bila „vruća roba“ iako je od rata bilo prošlo jedanaest godina. Bijeda je bila ogromna, ljudi su bježali iz Hrvatske tražeći mjesto pod suncem izvan rupe u kojoj su trunuli. Crnci u Firenci turistima su prodavali kišobrane i kad je bio sunčan dan. Sirotinja nikad ne gubi nadu u bolje sutra. Ja sam te 2006. bjesomučno lupala po tipkovnici sigurna da vrijeme ne radi za mene. Naši su nam političari tako strastveno obećavali svijetlu budućnost da sam i ja nasjela. Doduše, nitko nam ni je rekao da je rat završen, dapače, govorili su nam da su rane „svježe“ i da nikad ne smijemo zaboraviti što nam je neprijatelj učinio. Nikad, nikad, pa ni onda. Za crnce u Firenci nije ih bilo briga. Ništa se nije promijenilo. Pisac u meni je sretan. Nije ga pregazilo vrijeme. Ja, ljudsko biće, voljela bih, ja sam se nadala, ja sam bila sigurna da će ove 2024. sve biti drugačije. Crnci u Firenci, jasno vam je, nije knjiga o crncima u Firenci. Ovo je knjiga o crncima ma gdje bili. Ovo je knjiga o crncima koji nikad neće prestati biti crnci. Je li ovo tužna knjiga? Nije jer je autorica bila glupa do pakla, pa se zajebavala dok je ovo pisala. Danas mi ništa nije smiješno, ali mi je ipak drago da je opet među vama knjiga koju sam pisala s radošću i ogromnom nadom da pišem o vremenu koje će nestati. Vi i ja volimo hepiende. Zato ću vam otkriti kraj. Glavni likovi će preživjeti. – Vedrana Rudan

192 pages, Paperback

First published January 1, 2009

Reviews

[Dorothea · Rating 4 out of 5]

najluđa je.

jako su mi se svideli meta momenti (breaking the 4th wall što bi se reklo u narodu)

malo se možda ponavlja i ima jedna odvratna scena

iskr vrv je 3* ali jako mi je prijao ludački satiričan vajb (i jugo tematika ofc)

[Dobrila Bozic Novak · Rating 4 out of 5]

Autorica obrađuje temu generacijskog jaza, života u postratnoj mladoj kapitalističkoj zemlji u kojoj se broje krvna zrnca i uspijevaju samo podobni a svi drugi su neprilagođeni, luđaci, robovi koji rade po 12h za crkavicu, vječni studenti koji uzalud studiraju, žene koje odlaze raditi u inozemstvo da bi prehranile svoju obitelj. Britak autoričin jezik i samo njoj svojstven smisao za humor tjeraju te da zaboraviš knedlu u grlu i povremeno se nasmiješ (nona i njezini drugovi su zakon). P.S Knedla u grlu prisutna je od početka do kraja romana.

[Zeljka Mihic · Rating 3 out of 5]

Prva njena knjiga koju čitam ..
Ekscentrično..

[Witoldzio · Rating 4 out of 5]

Początkowo myślałem, że to farsa czy komedia, ale w czasie czytania zmieniłem zdanie. Nie istnieje bardziej bezpośredni przekaz niż przekaz Vedrany Rudan. Nie da się niczego zakomunikować bardziej bezpośrednio. Zadziwia, że firma wydawnicza która wydawała sacharyzmy Paulo Coelho nagle wydała...panią Rudan! Czy to raczej może dlatego że inne firmy wydawnicze wolały trzymać się od autorki z daleka? Bo z tego co czytam o autorce, ona żyje tak jak pisze, a więc jutro może być jakiś skandal. Wracając do książki, to jest antywojenny manifest i książka o prawach kobiet. I jeśli te idee do czytelnika nie dotrą po przeczytaniu, to nie wiem jak czytał.
Lubię takie siarczyste pisarstwo raz na rok, może raz na dwa lata...A poza tym, książka przetlumaczona jest mistrzowsko. Gratulacje dla tłumaczki Marty Dobrowolskiej-Kierył. Czytając szukałem akapitu który by można "pokazać" znajomym w mediach. I nie udało mi się. Nic w tej książce nie jest na pokaz, nic nie jest literackim popisywaniem się. Jest zamiast tego bardzo bolesna, niewygodna dla wszystkich szczerość. Mam nadzieję że ta przerażająca Chorwacja z tej książki już nie istnieje, ale światowe problemy są obecnie dokładnie take same, albo nawet gorsze.

[Andrea Novaković · Rating 4 out of 5]

Prva Vedranina knjiga koju sam pročitala. S obzirom na tako tešku i kod nas uvek aktuelnu temu beznađa u društvu - ona je iznenađujuće pitka, baš se lako čita. Vedrana je oštra, duhovita i kritikuje poredak na vrlo specifičan i zanimljiv način.


Ako bih tražila dlaku u jajetu, priča mi se čini nedovršena. Kapiram, ostavila je slobodi čitaoca da proceni šta se stvarno desilo likovima, a šta je ujak izmislio i to je u redu. Možda je suština da nema kraja jer se u našem celokupnom mentalnom sklopu slične stvari beznadežno vrte? 🤔
Ipak, očekivala sam nešto jači zaključak.