Nada

by Ante Tomić

Na početku bijaše brodolom iz kojeg je jedan mladić jedva izvukao živu glavu nasukavši se na obali otočnog mjestašca poznatog po zaštitnici svetoj Margareti, zaduženoj za čudotvorno povećanje nataliteta. Ali ovdje su se onda i druga čuda dogodila, što u romanima Ante Tomića nije prvi put. Neki su se parovi čudom mirili, drugi čudom razdvajali, treći neočekivano smuvali, četvrti demantirali sve što smo o njima mislili. No ni to nije sve. Ćevapi su od nejestivih postajali sveti gral roštilja, zatvorske ćelije apartmani bez zvjezdica, magarci su oglašavali seksualne aktivnosti, Srbi i Hrvati dijelili postelju, Aco Stanković pojavio se na smokvi umjesto na televiziji, a jedno je ubojstvo stornirano nakon što je žrtva pronađena još zaljubljenija. Samo Ante Tomić može izmisliti ovako urnebesan svijet a da u njega povjerujemo kao da je prepisan iz stvarnosti. Zato je Nada roman koji nam vraća nadu da se neke neželjene pojave u društvu mogu preobratiti na humor, da sretni krajevi postoje i izvan fikcije, i da nas književnost još uvijek može, ako je ovako dobro napisana, uvjeriti da će sve biti baš kako treba i kako smo priželjkivali.

Marina Vujčić

Genres: Fiction, Humor, Contemporary

184 pages, Hardcover

Published May 1, 2024

About the author

Ante Tomić is Croatian writer and journalist.

A native of Split, Ante Tomić begin to write as a reporter for local daily newspaper Slobodna Dalmacija. His articles showed great literary talent that would manifest in his 2000 debut novel Što je muškarac bez brkova. Three years later he wrote novel Ništa nas ne smije iznenaditi, describing the life of recruits in Yugoslav People's Army. Both novels are adapted to screen.

Ante Tomić now writes for Jutarnji list. In 2004 he travelled across USA in order to cover presidential campaign by talking to "ordinary" people.

Reviews

[Tonkica · Rating 4 out of 5]

Update: Prva (ali ne i zadnja) poslušana radio drama preko HRTi aplikacije. Zabavila me, nasmijala i ostavila u lijepom osjećaju, baš kao i knjiga. Preporuka i za slušanje i za čitanje!

4.5

Kada bih trebala reći o čemu nam „Nada“ točno govori bilo bi puno lošije od ovog citata koji sam prepoznala baš kao njezin savršen opis: „Sirijac se probudi na plaži i pita je li ovo Italija? Prijatelju moj, bila bi da si jučer doša. Vire i narodi ovde su se krvavo istrebljivali, ali puno češće su se mišali, surađivali, dilili pisme i priče i ricete kako stavit janje na ražanj, napravit kozji sir, smotat sarmu, skuvat crni rižot i ispeć ćevape. Sve je, ukratko, u ovon našen mediteranskon svitu jednako autentično i neautentično. Jednako istinito i jednako lažno.“ Možda ni ovako neće biti sve potpuno jasno, ali treba pročitati i sam doživjeti ovu novu Tomićevu priču.

Više o utiscima pročitajte klikom na link: https://knjige-u-svom-filmu.webador.c...

[Vanja Šušnjar Čanković · Rating 5 out of 5]

I ove godine, tj. baš danas otvorili smo ljetnu sezonu ispred zgrade u našem dvorištancetu. Nije to ništa posebno, daleko od otmjenog, štaviše nije ni ušuškano niti intimno, zapravo je u prometnom kraju, nedostaje nam i trave, ali ima prirodnog hlada i nama, koji nemamo balkon, mnogo znači taj komadić zemlje za opuštanje. Najčešće vikendom tu kafenišemo, čitamo, jedemo sezonsko voće, lubenicu, sladoled, nekad se popije vince za živce, češće voćno pivo, djeca se povremeno tu rashlađuju pršćući se vodom iz šlaufa, dok su bili mlađi znao se naduvati i bazenčić, sad je, u duhu prvenstva, postavljen plastični golić, sve sa mrežicom, ja se više ne uzbuđujem kad lopta ode u cvijeće, a svakako je najljepše vrelih, tzv. tropskih noći kada nam dođu kumovi iz Amerike pa raspalimo rauba do duboko u noć osluškujući usnulu čeljad.

I danas se sjetih da sam u istom ovom periodu prije nekih šest-sedam godina, ispružena na istim plastičnim ljubičastim stolicama, čitala isto neku Tomićevu knjigu, vjerovatno onu o veličanstvenim Poskokovima jer sam se svako malo smijala na sav glas. I znam da sam poslije svake salve smijeha te najzabavnije odlomke potom naglas čitala mužu i sjećam se, čak, da sam mu u jednom trenutku pokazala sliku pisca na koricama.
I baš te godine na Šolti ja u vodi (na svega tri-četiri metra udaljenosti) spazim najduhovitijeg pisca sadašnjice na ovim prostorima. I je li on, nije li on, možda me je sunčanica drmnula pa mi se priviđa, Sofija taman proplivava, pa mi odvlači pažnju, a ja zovnem Milu pa ga pitam je li zapamtio izgled sa slike koju sam mu nedavno pokazivala, ama to je taj profil, to je taj šešir, sigurna sam, šta ti misliš?
Ama ženo ne razbijaj glavu, vikni "Ante", ako se okrene, znaćeš.
Elem, pristojna, nesigurna i uštogljena kakva sam tad bila, nisam mrdnula.

Nego, kako god, ne znam čemu ovolika uvertira, poenta je ako hoćete neko vedro, zabavno, neopterećujuće štivo, čitajte Tomića.

[Aleksandra Fatic · Rating 4 out of 5]

Nije mi baš za 5⭐️, ali solidnih 4 idu ko kuća, ako ništa, Ante zna dobro da nasmije čitaoce i da im ulije nadu u to da se najveća čuda dešavaju kada su životi najobičniji!

[Dubravka · Rating 5 out of 5]

Tomić ne može da napiše nešto što se meni ne sviđa. Obožavam ga i tačka.

[Amina Hujdur · Rating 5 out of 5]

Da se iskreno nasmijem ovih dana!

[Milena · Rating 4 out of 5]

Simpaticno, neopterecujuce i poletno. Ante odusevio i sa ovom knjigom :)
Preporuka da je slusate kao radio dramu na HRT3.

[Komuniststar · Rating 5 out of 5]

Osvrt
U kom se zadovoljni čitalac igra pišćevom formom kako bi pokazao svoje zadovoljstvo, ali ipak štedi zvjezdice ko da će tu preostalu za lemonzinu dat.
Kad san libar preuze od kurira kurirske službe čiji kombi je zvuča starije od njega, nisam odoli da odma ne otvorin paket i itin oko na prvu stranicu. Aha, i Tomić ko Dežulović oče po starinski navest na početku poglavlja o cemu cemo citat. Neka, neka, zabavne su te uvodne recenice. I opis muke po putovanju poskrivečki mu je dobar. A i smišnom slikom završi prvo poglavlje. I tako se redaju poglavlja, prepoznaju se situacije iz malog otočnog mista, pa bude ženo poslušaj ovo i eto u tren dojdem do epiloga. Pa ca mu onda ne dan i tu petu zvjezdicu, ma znas da i oću, zajebi tu misao da fali ono nešto, da ni smišan ka Čudo u Poskokovoj dragi, lipi je to i topal libar i zato nek ipak bude za 5, a ako sad uvod je lažan, pa ca, osjećaj zadovoljstva je iskren.

[Valentina · Rating 4 out of 5]

Već 25 godina svake subote odlazim na kiosk po Jutarnji list, otvaram prilog Magazin, i prvo što pročitam uvijek je kolumna Ante Tomića (kodnog imena Klasa optimist). To je moj ritual koji se ne propušta, ritual koji veseli i nasmijava, zanimljiv je i onda kada sam sebe kritizira ili priznaje da nije uvijek bio prema svima najpravedniji.

U današnjem društvu punom podjela, govora mržnje, vatre i požara (metaforičnih i doslovnih), Nada je knjiga koja će vas i nasmijati i raznježiti. Podsjetit će vas da su ljudi u svojoj biti dobri, unatoč svim razlikama koje nas dijele. Poklonite si vrijeme s ovom knjigom ili je darujte nekome koga će razveseliti. Ne možete pogriješiti.

5⭐️ za optimizam

[Bogdan Panajotovski · Rating 4 out of 5]

dobro je ovo, ali čini mi se najslabije što je Ante napisao, ali i pored toga je jako dobro

[Palindrome · Rating 5 out of 5]

već u prvih dvadesetak stranica obuzme te radost čitanja. pa bi što pre da pročitaš, ali prikočiš pa guštaš lagano. okrepila me!

[Tatjana Bordukalo Nikšić · Rating 4 out of 5]

Već odavno znam da je Ante Tomić sjajan novinar, osobito kolumnist (zbog njegovih i Pavičićevih kolumni redovito kupujem Jutarnji list subotom). Isto tako znam i da nije osobito briljantan romanopisac. S izuzetkom stvarno dobrog romana "Što je muškarac bez brkova" (koji uspjeh duguje i popularnom filmu i nezaboravnoj Zrinki Cvitešić u glavnoj ulozi), ostali romani većinom su mu naivni ili plitki, neki su isforsirani ("Punoglavci"), a većinom su takvi da ih se brzo pročita i još brže zaboravi.
Nije ni "Nada" s književne strane remek-djelo, ali roman djeluje opuštajuće i zabavan je za čitanje. Smjestivši radnju na otok (opet otok kao konstantan motiv u suvremenoj domaćoj prozi!), sve likove je isprepleo i povezao u komediju situacije koja je predvidiva, ali zabavna, vesela i neopterećujuća, a svi su likovi na svoj način simpatični (osim jednog, zapravo potpuno sporednog). Situacije su duhovite (otprilike kao i one što ih stavlja u svoje kolumne), i začuđujuće dobro povezane. Od sirijskog izbjeglice majstora za ćevape do lokalnog župnika koji voli spavati i policijskog zapovjednika koji je u zatvoru uredio apartmane za iznajmljivanje, da spomenem samo neke od brojnih likova koji su se prošetali ovim neopsežnim romanom. Pisan taman s mjerom, da ne bude zamoran ili previše trivijalan, ovaj roman treba čitati ako želite barem nakratko pobjeći od svakodnevice i dnevne politike. A najbolje ljeti, po mogućnosti, na moru ili odmoru - tada bi doživljaj bijega u otočku prozu bio još intenzivniji.

[wasteland baby · Rating 3 out of 5]

3,5
malo boomerski, ali simpatično! definicija lakog štiva. poklanjam ovo frendici korčulanki prvom prilikom (iako otok na kojem se odvija radnja nije imenovan, ulovila sam spominjanje pupnata hehe)

[Una · Rating 5 out of 5]

4.5* Such a short and fun book from a Croatian author that perfectly encapsulates Croatian mentality. Gušt za čitat 🦀🌊🤰

[kvazimodla · Rating 3 out of 5]

A sad hajde da se malo slatko smejemo, i da nam na kraju bude toplo oko srca :)
Lagano i opušteno, milina za razbibrigu.

[Iva]

Prekrasna knjiga, pravi draguljčić u ovo sumorno doba. Topla priča sa zanimljivim likovima na jednom malom otoku. Ironična prema aktualnim (ne-)temama današnjice (izbjeglice, policija, novopečeni bogataši), ali vješta u okretanju prema pozitivi i na kraju svega, nadi u bolju budućnost. Najtoplija preporuka :)

[Aleksandra Gratka · Rating 5 out of 5]

Rok temu w wakacje czytałam "Cud w Dolinie Poskoków" i śmiałam się w głos. Pokręcone poczucie humoru, galopujący absurd - poczułam się kupiona. Po "Dzieci Świętej Małgorzaty" sięgnęłam z radością i - na szczęście - nie zawiodłam się.
Tu wprawdzie początek jest poważny, bo wpadamy od razu do historii Selima, uchodźcy z Aleppo, historii, dodam, dramatycznej, ale odnajduje ona swoje bezpieczne miejsce wśród mieszkańców miasteczka, któremu patronuje Święta Małgorzata.
Owa święta przyciąga pary, które starają się bez skutku o dziecko, a zdjęcia maleństw, które urodziły się dzięki świętej interwencji, są z lubością prezentowane w ramach reklamy skuteczności.
Trafiają tam Mijo i Jozefina, którzy obskoczyli już kilku świętych i nawet święty Antoni "uniwersalny niczym klucz francuski" nie pomógł. Ostatnia nadzieja w Małgorzacie.
Miasteczko na wyspie zamieszkane jest przez arcyciekawe indywidualności. Policjant Krste żadnej pracy się nie boi i poza pilnowaniem porządku postanawia zostać guru gastronomii i przygotowywać ćevapy, które zaspokoją najbardziej wymagające podniebienia. Jest jeden problem - nie ma talentu kulinarnego... Za to potrafi kombinować i znajduje wyjście z opresji. Wcześniej znajduje też nowe zastosowanie dla celi w areszcie - no bo po co ma stać pusta?
W miasteczku życie płynie spokojnie, filozof i ksiądz dyskutują zaciekle, podstarzały lowelas, a kiedyś bogacz, rozpacza, że przy młodszej ukochanej jego konar przestał płonąć, a piękny jacht może nie być już gwarancją miłości. W pewnej zatoczce o specyficznej nazwie spotykają się spragnieni uciech homoseksualiści, a osioł Mikuli donośnym rykiem sygnalizuje... sami sprawdźcie co.
Tu skrzy się od humoru, biust młodego dziewczęcia niemal rozbija małżeństwo, atak harpunem rozwiązuje wiele spraw, a miłość można odnaleźć w areszcie.
Bardzo polubiłam mieszkańców tego miasteczka, bawiłam się świetnie, a zakończenie nawet mnie odrobinę wzruszyło.
Uwielbiam wyobraźnię i humor tego szalonego Chorwata!

[Tea · Rating 5 out of 5]

Fantastičan Tomić, kao uvijek. Opuštajuće i inteligentno duhovito, pravi čitateljski užitak koji te i na 0 stupnjeva odvede na topli Mediteran.

[Nina · Rating 4 out of 5]

Meni ovo bilo slatko! Pravo letnje štivo, ako želite "laganiju" (iykyk) literaturu za pored odabrane vodene površine na ovu žegu, moje Slavice.

[Fabijan Černeka]

Čita se u dahu. Ništa nova u stilu, ali klasično dobar za nasmijati do suza. Saznali smo da je Isus Krist na posljednjoj večeri ipak izjeo deset ćevapa u lepinji, ali i neslužbeno da život nakon smrti ne postoji. 😂

Odlično uređena knjiga.

[Tiana Ferenčić · Rating 5 out of 5]

Nevelikog opsega, jednostavnoga jezika i savršena za čitanje na plaži, Nada nas uvodi u jedan potpuno stvaran svijet maloga otočkog mjesta u kojemu svatko svakoga poznaje, a došljake i turiste brzo procijene pa se ili s njima sprijatelje ili ih odbace. Malo je to dalmatinsko otočko mjesto poznato po čudotvornoj plodnosti svete Margarete. Uoči proslave dana njezina svetkovanja pratimo spajanje i razdvajanje parova, sirijskoga izbjeglicu na krivome putu, policajce meka srca, srpsko-hrvatske ljubavi, magarca koji najavljuje seksualne aktivnosti, a sve uz britak humor po kojemu je Ante Tomić poznat.

Ovaj nas roman potiče da preispitamo humanost i ljudske vrijednosti te da se svakom novom stranicom nadamo, možda i odatle simbolika naslova, kako će za naše junake život ispasti dobar.

[Željko Erceg · Rating 4 out of 5]

3 1/2
Uhh, problem je kad od pisca očekuješ više, no istina je da nedostaje i ovakvih novela, starinskih, zabavnih, punih smijeha, onih u kojima su problemi spomenuti tek rudimentarno. Naravno da sam nakon izbjegličkog početka očekivao puno, no Ante je i dalje top u opisima malomišćanske sredine, iako otok nije njegovo okružje.
U odnosu na "Čudo u Poskokovoj dragi", "Veličanstvene Poskokove", ma čak i na "Pogledaj što je mačka donijela" ova će knjiga biti brzo zaboravljena, ali to ne znači da neće dobro poslužiti uz ljetno popodne na suncu. Još se mislim hoće li naći prostor u Timbru, no ako nađe - dopunit ću ovaj brzinski osvrt.

[Obožavatelj Knjiga · Rating 4 out of 5]

“Nada” Ante Tomića je njegov najnoviji roman koji je postao iznimno popularan, pa sam ga odlučio pročitati. Moram priznati da su mi dojmovi jako pomiješani. Ima mnogih super stvari, ali neke bitne stvari me smetaju.

Ono što je bilo izvrsno je osnovna poruka koju ova knjiga jako direktno promovira, a to je da su ilegalni imigranti isto ljudi kao i mi i da se humano sa njima treba postupati. To zvuči kao stvar koju svi već znamo, ali prečesto bude zaboravljena.

Uz to, likovi su bili izuzetno zanimljivi, a situacije zabavne. Rado bi živio u tom malom dalmatinskom otoku jer se ne čini nikad dosadno.

Stil pisanja je “pitak” i jako pristupačan. Ova knjiga bi se čak mogla kategorizirati u knjigu za plažu jer je sve jako zabavno i opušteno.

Nažalost nije sve idealno. Iako podržavam poruku ove knjige, mislim da je problem što je predirektno napisano. Imao sam osjećaj da autor samo želi napisati svoj komentar društva u kojem živimo, što je uzrokovalo da je radnja u nekim dijelovima suluda, kao da mu je potpuno nebitna.

Svjestan sam da je u nekim dijelovima autor namjerno koristio apsurd, ali mislim da postoje bolji načini za to napraviti. U knjizi su neki likovi preglupasto napisani.

Ante Tomić je napisao zanimljiv, dubok, a istovremeno i jako plitak roman o migraciji i društvu u kojem živimo. Nemojte imati prevelika očekivanja kao i ja, pa vjerujem da će te onda uživati u propovijedima autora

[Jelena]

Možda je realnija ocena 4 ali pošto me je skroz raznežila na samom kraju, onda idu 5🌟 Simpatična, naivna, topla, sa pojedinim opaskama na trenutke smešna...lagano štivo za plažu koje se čita za par sati.

[Nina · Rating 4 out of 5]

Ante me uvek nasmeje 🌊💙

[Vana Persen · Rating 4 out of 5]

Simpatična, smiješna ali nekako bez “mesa”.
Ante, dat ću ti još jednu priliku jer puno ljudi pričaju o tebi.

[Frey · Rating 2 out of 5]

Comme tout roman où il y a écrit « drolatique » sur la 4e de couverture, j’hésite à reposer sur la pile et ne jamais l’ouvrir. Faute à la rentrée littéraire et un bon speech du libraire (qui m’a menti), je me décide quand même à sauter le pas. Je ne sais pas s’il y a un terme pour ce genre de romans « drolatiques » où tout semble être à la fois tiré d’un film un peu bas budget où tout pète et est absurde, avec des personnages sortis de mon cul, qui ont des grandes tirades un peu nulles et des développements qui ont l’air de sortir de Taxi 2 (la franchise française avec Sami Naceri).

Pourquoi une grande partie de la littérature étrangère, surtout européenne, doit être représentante de l’absurde et du genre « hihi, ça n’a aucun sens mais c’est rigolo dans un genre humoriste des années 80 vieillissants et un peu gênants » ? Est-ce qu’on veut me faire croire que les pays de l’Europe centrale, balkanique, de l’est ou autre n’ont que des auteurs à succès où les personnages ont l’air d’être constamment sous ecstasy ?

Il y a beaucoup d’autodérision, d’humour, de sujets de société, de critiques sociétales et co. Mais voilà, la forme est vue et revue et je me questionne : quel est ce courant, est-ce le même auteur à chaque fois qui fait semblant d’écrire ailleurs, pourquoi est-ce qu’à chaque fois je suis atterrée en finissant alors que j’étais très motivée au départ ?


Ce n’est pas mauvais per se, c’est juste qu’une fois que c’est lu y a aucune raison de s’en souvenir, à qui est-ce qu’on va parler de cette histoire de kebab super bon par un réfugié qui disparait ? De cette nana frigide qui a fait le tour du monde des sanctuaires ? De ce mec ultra capitaliste qui veut de l’argent sur toute opportunité ? De ce vieux gars qui a une nana qui a 4 fois moins que son âge en femme et se demande si elle ne couche pas ailleurs ? Rien de nouveau quoi.

[Milan]

Odustao sam! Ne vredi. Nedeljama ne mogu da pročitam knjigu koja ima manje od dve stotine strana. Ni na silu.

Poskokova Draga je bila vrhunska knjiga. Tomić je tu u svakom segmentu pokazao svoje umeće. Veličanstveni Poskokovi, kao nastavak, prilično na istu matricu, isforsirano i, možda upravo zato, ne toliko zanimljivo.

Ni toliko interesantno da uzmem naredne knjige da ih čitam. Pa, eto, kao hajde da probam sa ovom...

Ante Tomić jeste inteligentan, šarmantan, duhovit, visprenog duha i srca na pravoj strani.

I tu nema ali.

Zato i ne mogu da ponudim odgovor zašto nisam mogao da pročitam knjigu "Nada" do kraja.

Nije me interesovalo. Nekako je cela postavka knjige takva da me je bilo baš briga i za junake i njihove dogodovštine i sudbine.

Možda... Ne znam, ali ne volim kada se humor koristi samo radi humora. Tada mi nije zanimljiv, čak i kada je dobar. Humor me zanima kao sredstvo da se ukaže, pokaže, ismevanjem razotkrije ili smehom ubije strah od autoriteta... Jer "smeh ubija strah, a bez straha od Đavola, nema potrebe za Bogom", kako je to primetio veliki Eko.

Možda mi u Tomićevim knjigama koje su usledile nakon Poskokove Drage, fali taj humor. Anarhistički, rušilački, prkosni, drski humor koji jebe mater celom svetu.

Sve drugo mi je tra-la-la...

[Nina · Rating 5 out of 5]

Tomić me opet, očekivano, oduševio.
Ovom knjigom pokušava vratiti “nadu” u čovjeka i ljudskost koja se pomalo gubi u ovim suludim vremenima gdje se bezrazložna mržnja polako uvukla u svaku poru društva.
Kako bi lako sve moglo biti jednostavno i lijepo…

[Robert Petkovic · Rating 5 out of 5]

Lagano i kratko štivo, sasvim u Tomićevom stilu. Držati na suhom mjestu, čitati na toplom, po mogućnosti na ljetnom odmoru i promeškoljiti se s vremena na vrijeme, kako bi sav bokeh ovog djelceta došao do izražaja. Nepretenciozno, a opet toliko životno i zabavno. Tomić.

[Vanessa Tekać · Rating 3 out of 5]

Za jedno čitanje je ok, srednja zalost u odnosu na Čudo u Poskokovoj...