What do you think?
Rate this book
Buntovnice s razlogom
Izbor pripovedaka najboljih hispanoameričkih književnica 21. veka.
Ako vas je prodrmao hispanoamerički bum (Borhes, Kortasar, Fuentes, Vargas Llosa, Garsija Markes, itd.) posle pola veka to će opet učiniti hispanoamerički beng (Šveblin, Enrikes, Netel, Portela, Oheda, Kolansi…)! To su spisateljice XXI veka, ikonoklastične buntovnice koje pomeraju granice novog pisma. Ne idu na sigurno i osvajaju čitaoce nokautom, a ne na poene. Ne podležu ni pamfletskoj politizaciji ni političkoj korektnosti niti čarima angažovane književnosti. One su slobodne žene, i po temama i po u stilu, a naročito po svojoj poetici koja osvaja čitaoce širom sveta. Njihov kosmopolitizam je suštinski a ne mondenski. Svet je za njih kao maramica, možda čak i tanana tanga, ali uvek komotna otadžbina.
Ko su beng buntovnice?
Marijana Enrikes * Samanta Šveblin * Klaudija Ernandes * Monika Oheda * Lilijana Blum * Gvadalupe Netel * Paulina Flores * Margarita Garsija Robajo * Jolanda Arojo Pisaro * Đovana Rivero * Ena Lusija Portela * Lilijana Kolansi * Dženifer Torndajk * Marija Fernanda Ampuero * Lina Meruane * Alehandra Kostamagna * Andrea Ćapela * Džesika Klark * Marija del Karmen Peres Kuadra * Arijana Harviks * Andrea Jeftanović * Solanž Beotegi * Gabrijela Majer * Valerija Korea Fic
Ako vas je prodrmao hispanoamerički bum (Borhes, Kortasar, Fuentes, Vargas Llosa, Garsija Markes, itd.) posle pola veka to će opet učiniti hispanoamerički beng (Šveblin, Enrikes, Netel, Portela, Oheda, Kolansi…)! To su spisateljice XXI veka, ikonoklastične buntovnice koje pomeraju granice novog pisma. Ne idu na sigurno i osvajaju čitaoce nokautom, a ne na poene. Ne podležu ni pamfletskoj politizaciji ni političkoj korektnosti niti čarima angažovane književnosti. One su slobodne žene, i po temama i po u stilu, a naročito po svojoj poetici koja osvaja čitaoce širom sveta. Njihov kosmopolitizam je suštinski a ne mondenski. Svet je za njih kao maramica, možda čak i tanana tanga, ali uvek komotna otadžbina.
Ko su beng buntovnice?
Marijana Enrikes * Samanta Šveblin * Klaudija Ernandes * Monika Oheda * Lilijana Blum * Gvadalupe Netel * Paulina Flores * Margarita Garsija Robajo * Jolanda Arojo Pisaro * Đovana Rivero * Ena Lusija Portela * Lilijana Kolansi * Dženifer Torndajk * Marija Fernanda Ampuero * Lina Meruane * Alehandra Kostamagna * Andrea Ćapela * Džesika Klark * Marija del Karmen Peres Kuadra * Arijana Harviks * Andrea Jeftanović * Solanž Beotegi * Gabrijela Majer * Valerija Korea Fic
294 pages, Paperback
Published January 1, 2024
2 people are currently reading
7 people want to read
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 2 of 2 reviews
May 5, 2025
Jedna stvar mi je postajala sve očiglednija kako sam odmicao kroz ovu pametno i ambiciozno uređenu antologiju hispanoameričkih "beng-buntovnica" rođenih između 1970. i 1990.: bez obzira na razlike u poetici, tonu ili temama, većina ovih priča pripada domenu onog što se u engleskom naziva 'tales', pre nego 'stories', da se poslužim razlikovanjem koje nije novo, ali je i dalje korisno. U modernom smislu, i u kontekstu ove antologije, jedno su priče kojima dominiraju koncepti, ideje, zapleti sa alegorijskim namerama, simbolička ili arhetipska struktura, često sa fantastičnim, bajkovitim elementima ili žanrovskim formulama — nešto što se može prepričati ili sumirati tako da je većinski obuhvaćeno prostim opisom osnovnog zapleta, dramaturškog "trika" ili ideološke i moralističke poente koja čeka kao gepard da se konačno završi niz odgovora na pitanje "i šta se onda desilo"? Drugo su priče koje podrazumevaju narativni mikrosvet, autonoman, baziran na liku, možda nepretenciozan u zahvatu i svetotvoračkoj originalnosti ili obrtu, ali bogat dubinom karaktera, detaljima i unutrašnjim previranjima, gde zaplet, koliko god „banalan“, postaje samo jedan sloj u gustoj mreži značenja, tonskih nijansi, percepcija i odnosa među likovima.
Kod većine autorki u ovoj zbirci nailazimo upravo na 'tales' — tekstove koji počivaju na snažnom konceptu, na metaforičkom skeletu ili žanrovskom obrascu (horora, gotske priče, naučne fantastike, krimića), često s namerno šokantnim obrtom, dok im izmiče ono što bih nazvao „strukturom svakodnevice“. Kao da beng-buntovnice u izabranim pričama znaju šta žele da poruče pre nego što započnu pripovedanje. U najboljem slučaju, to su moralno, psihološki ili politički zastrašujuće basne ili bajke (Kubanka Ena Lusija Portela doslovno preispituje Crvenkapu, samo s tajkunom umesto princa), ali su retko istinski životne.
Ksenija Bilbija i Branko Anđić insistiraju u svojim dijalozima o ovim pričama i spisateljicama na kosmopolitizmu i univerzalnosti izabranih priča, sa nesumnjivo pohvalnom intonacijom, ali baš ta lišenost lokalne boje i uronjenosti u strukturu svakodnevice likova sa njihovim konkretnim prostorima, sociološkim i psihološkim profilima, lokacijama i uverenjima, čini da priče deluju na čudan način izveštačeno, konstruisano.
Uzmimo za primer Marijanu Enrikes i njenu poznatu priču Ono što smo izgubile u vatri — subverzivni, distopijski, ali vrlo proračunat tekst o pokretu žena koje se samospaljuju u da bi telima unakažene žrtve svedočile pobunu protiv sistemskog nasilja. To je narativno efektno i provokativno, ali stil i psihološka izgradnja likova gotovo u potpunosti podređeni su simbolici. Sve je tu da bi brzo skiciralo jednu, ma kako mračno i groteskno uobličenu i potresnu, ideološku poruku.
Slično je i s pripovetkama Lilijane Blum, Dženifer Torndajk, Andree Jeftanović i Lilijane Kolansi, u kojima su tabu teme — pedofilija, incest, zlostavljanje, izolacija, samoća — uglavnom modelirane kao simbolički toposi. Umesto da ih „žive“, likovi ih nose kao teret značenja. Situacije su često svedene, bez lokalne boje, bez „zrnaste“ svakodnevice. Nema govora o onom pažljivom, često začudnom i katkad zbunjujuće nenaglašenom uranjanju u fikcionalni svet, koje nalazimo kod autorki poput Alis Manro ili Lori Mur — s kojima su neke od autorki iz antologije upoređene, iako je ta paralela u najboljem slučaju uslovna. Kod Manro ili Mur čitamo o ljudima koji žive male živote, u susretu sa događajima i likovima koji će ih promeniti mimo metaforičke funkcije. S druge strane, kod meksičke spisateljice Gvadalupe Netel, u pripoveci Ptoza, sve je svedeno na jedan ključni motiv i obrtnu tačku — gotovo kao sinopsis za kratki film, u kom spušten kapak devojke kojim je fasciniran jedan fotograf postaje toliko naglašen kao element oneobičavanja, inače prilično obične pričice o zaljubljenosti, da osetljivije čitaoce može zaboleti baš kao prst u oku. Inače je poređenje sa filmom indikativno za mnoge beng-buntovnice: imaju formalno književno ili žurnalističko obrazovanje ali književna poetika im je bliska filmu, stripu, medijima, žanrovskim pop-formama, a manje klasičnoj literarnosti.
Naravno, ima i izuzetaka. Paulina Flores u Terezi nudi možda i najklasičniji „story“ u zbirci — naraciju u kojoj je život likova ipak važniji od samog zapleta, a emocije nisu tu da podvuku ideološku poruku već da pokažu unutrašnji razdor i tenziju. Margarita Garsija Robajo i Andrea Ćapela takođe uspevaju da stvore intimne svetove koji ne služe kao ilustracija koncepta, iako Ćapela takođe polazi od trika - jezika veštačke inteligencije, algoritma i aplikacije za predviđanje na osnovu analize podataka, da bi ispričala priču o ljubavnoj vezi. Monika Oheda je majstor atmosfere, ali čak i kada je njena 'andska gotika' sugestivna, često se vraćamo na osećaj da je ispričana priča rezultat dizajna, a ne nužnosti — što nije mana per se, ali jeste poetičko ograničenje, a boga mi svedoči i o kriterijumima i ukusu priređivača.
U tom smislu, Buntovnice s razlogom jesu izvanredna i informativna antologija, ali više kao panorama književnih gestova, uprkos stalnim najavama priređivača da će neke od izabranih spisateljica postati klasici. Ipak, snaga ove antologije nije možda u samim pričama koliko u njihovoj međusobnoj rezonanci, sukobima i slojevima koje otkrivamo između redova. A da je vredna čitanja u to nema nikakve sumnje.
Kod većine autorki u ovoj zbirci nailazimo upravo na 'tales' — tekstove koji počivaju na snažnom konceptu, na metaforičkom skeletu ili žanrovskom obrascu (horora, gotske priče, naučne fantastike, krimića), često s namerno šokantnim obrtom, dok im izmiče ono što bih nazvao „strukturom svakodnevice“. Kao da beng-buntovnice u izabranim pričama znaju šta žele da poruče pre nego što započnu pripovedanje. U najboljem slučaju, to su moralno, psihološki ili politički zastrašujuće basne ili bajke (Kubanka Ena Lusija Portela doslovno preispituje Crvenkapu, samo s tajkunom umesto princa), ali su retko istinski životne.
Ksenija Bilbija i Branko Anđić insistiraju u svojim dijalozima o ovim pričama i spisateljicama na kosmopolitizmu i univerzalnosti izabranih priča, sa nesumnjivo pohvalnom intonacijom, ali baš ta lišenost lokalne boje i uronjenosti u strukturu svakodnevice likova sa njihovim konkretnim prostorima, sociološkim i psihološkim profilima, lokacijama i uverenjima, čini da priče deluju na čudan način izveštačeno, konstruisano.
Uzmimo za primer Marijanu Enrikes i njenu poznatu priču Ono što smo izgubile u vatri — subverzivni, distopijski, ali vrlo proračunat tekst o pokretu žena koje se samospaljuju u da bi telima unakažene žrtve svedočile pobunu protiv sistemskog nasilja. To je narativno efektno i provokativno, ali stil i psihološka izgradnja likova gotovo u potpunosti podređeni su simbolici. Sve je tu da bi brzo skiciralo jednu, ma kako mračno i groteskno uobličenu i potresnu, ideološku poruku.
Slično je i s pripovetkama Lilijane Blum, Dženifer Torndajk, Andree Jeftanović i Lilijane Kolansi, u kojima su tabu teme — pedofilija, incest, zlostavljanje, izolacija, samoća — uglavnom modelirane kao simbolički toposi. Umesto da ih „žive“, likovi ih nose kao teret značenja. Situacije su često svedene, bez lokalne boje, bez „zrnaste“ svakodnevice. Nema govora o onom pažljivom, često začudnom i katkad zbunjujuće nenaglašenom uranjanju u fikcionalni svet, koje nalazimo kod autorki poput Alis Manro ili Lori Mur — s kojima su neke od autorki iz antologije upoređene, iako je ta paralela u najboljem slučaju uslovna. Kod Manro ili Mur čitamo o ljudima koji žive male živote, u susretu sa događajima i likovima koji će ih promeniti mimo metaforičke funkcije. S druge strane, kod meksičke spisateljice Gvadalupe Netel, u pripoveci Ptoza, sve je svedeno na jedan ključni motiv i obrtnu tačku — gotovo kao sinopsis za kratki film, u kom spušten kapak devojke kojim je fasciniran jedan fotograf postaje toliko naglašen kao element oneobičavanja, inače prilično obične pričice o zaljubljenosti, da osetljivije čitaoce može zaboleti baš kao prst u oku. Inače je poređenje sa filmom indikativno za mnoge beng-buntovnice: imaju formalno književno ili žurnalističko obrazovanje ali književna poetika im je bliska filmu, stripu, medijima, žanrovskim pop-formama, a manje klasičnoj literarnosti.
Naravno, ima i izuzetaka. Paulina Flores u Terezi nudi možda i najklasičniji „story“ u zbirci — naraciju u kojoj je život likova ipak važniji od samog zapleta, a emocije nisu tu da podvuku ideološku poruku već da pokažu unutrašnji razdor i tenziju. Margarita Garsija Robajo i Andrea Ćapela takođe uspevaju da stvore intimne svetove koji ne služe kao ilustracija koncepta, iako Ćapela takođe polazi od trika - jezika veštačke inteligencije, algoritma i aplikacije za predviđanje na osnovu analize podataka, da bi ispričala priču o ljubavnoj vezi. Monika Oheda je majstor atmosfere, ali čak i kada je njena 'andska gotika' sugestivna, često se vraćamo na osećaj da je ispričana priča rezultat dizajna, a ne nužnosti — što nije mana per se, ali jeste poetičko ograničenje, a boga mi svedoči i o kriterijumima i ukusu priređivača.
U tom smislu, Buntovnice s razlogom jesu izvanredna i informativna antologija, ali više kao panorama književnih gestova, uprkos stalnim najavama priređivača da će neke od izabranih spisateljica postati klasici. Ipak, snaga ove antologije nije možda u samim pričama koliko u njihovoj međusobnoj rezonanci, sukobima i slojevima koje otkrivamo između redova. A da je vredna čitanja u to nema nikakve sumnje.
May 14, 2024
Ne secam se da me je neka knjiga tako obuzela. Ovaj izbor latinoamericke proze je vanredan. Svaki uvodnik koji su Branko i Ksenija napisali moze da parira maesteralnom proznom umecu u zbirci. Za mene, ova knjiga je poziv da bolje upoznam savremeno stvaralastvo hispanoamericke knjizevnosti. Odusevljena!
Displaying 1 - 2 of 2 reviews