Престоница хеленистичких краљевстава и други град по величини Римског царства, Александрија је дуго, попут њеног светионика – Фароса – једног од Седам светских чуда, обасјавала антички свет. Била је престоница математике, астрономије, географије, филологије и песништва. У Александрији је преведена Септуагинта, што је утицало на ток светске историје, у њој се искристалисало православље у огорченим христолошким борбама са аријанством, монофизитством и монотелитством. Она је и родно место неоплатонизма и безбројних верских и мистичних учења попут гностицизма. Неке појаве и учења су могла само у њој да настану, нека питања само у њој да се поставе, тврди енглески писац Е. М. Форстер (1879–1970), који у овом делу назире карактеристичну александријску нит која се да препознати у бројним феноменима, ма како деловали на први поглед различито и несродно.
Књига “Александрија. Историја и култура” је обогаћена бројним корисним додацима – географским картама, хронолошким табелама, библиографијом, индексом, коментарима, предговором и поговором. Ово издање садржи и преко 160 илустрација, од којих су многе у колору, што представљава својеврсну културну историју Александрије у сликама од античког до савременог доба.
Edward Morgan Forster, generally published as E.M. Forster, was an English novelist, essayist, and short story writer. He is known best for his ironic and well-plotted novels examining class difference and hypocrisy in early 20th-century British society. His humanistic impulse toward understanding and sympathy may be aptly summed up in the epigraph to his 1910 novel Howards End: "Only connect".
He had five novels published in his lifetime, achieving his greatest success with A Passage to India (1924) which takes as its subject the relationship between East and West, seen through the lens of India in the later days of the British Raj.
Forster's views as a secular humanist are at the heart of his work, which often depicts the pursuit of personal connections in spite of the restrictions of contemporary society. He is noted for his use of symbolism as a technique in his novels, and he has been criticised for his attachment to mysticism. His other works include Where Angels Fear to Tread (1905), The Longest Journey (1907), A Room with a View (1908) and Maurice (1971), his posthumously published novel which tells of the coming of age of an explicitly gay male character.