Bilo jednom u Jugoslaviji

by Ivan Ivanji

Testamentarna knjiga svedoka jednog vremena

Mislim da nema čoveka u Srbiji koji je bio prisutan na toliko poprišta kao Ivan Ivanji. Možda nema ni u Evropi. Stvarno prisustvo pruža šansu da se stvarnost vidi van obrazaca. Ne koristi svako tu šansu. Ivanji je koristi.

Ako čitamo njegovu ispovest, vidimo i to, da stvarnost i logika nisu uvek pod istim krovom. Prvih desetak godina svog života Ivanji je proveo u Bečkereku/Zrenjaninu, u građanskoj porodici u kojoj je guvernanta bila Austrijanka iz Slovenije. Ispostavilo se da ona radi za Gestapo, ali baš zahvaljujući njoj Ivanji je dostigao takav stepen poznavanja nemačkog jezika da je mogao postati Titov prevodilac.

Ivanji zna šta je jednom bilo u Jugoslaviji. Zna, jer je stanovao u Francuskoj 7, poznavao je Ota Bihaljija Merina, Branka Ćopića, Ivu Andrića, sretao je Ivana Stambolića i mnoge druge znamenite ličnosti. Ta imena su i nama poznata, ali preko Ivanjija saznajemo mnogo više nego što je poznato. Saznajemo recimo za razgovor sa Titom na Brdu kod Kranja čija tema nije bila ni Jugoslavija ni nesvrstanost, već Titov pudlan Bil, kao i zašto Krleža nije hteo da se kupa kod Opatije... I još mnogo toga što stvara upečatljivu sliku o Jugoslaviji, zemlji koja je nekada bila na mestu na kojem se danas i mi nalazimo. Ako nas zanima gde smo zapravo, mislim da treba čitati Ivanjija.
– Tibor Varadi

264 pages, Paperback

Published June 1, 2024

About the author

Ivan Ivanji rođen je 24.1.1929. godine u Zrenjaninu. Književnik je i prevodilac. Roditelji, oboje lekari, Jevreji, ubijeni su 1941. godine, a on se spasao bekstvom kod rođaka u Novi Sad. Tu je uhapšen u martu 1944. godine, posle čega je bio zatočen u koncentracionim Logorima Aušvic i Buhenvald do aprila 1945. godine.

Završio je srednju tehničku školu u Novom Sadu, posle toga studirao arhitekturu, a zatim i germanistiku u Beogradu. Preko 20 godina bio je prevodilac za nemački jezik Josipu Brozu Titu kao i drugim državnim i partijskim funkcionerima. Paralelno s karijerom pedagoga, novinara, dramaturga i brojnim funkcijama koje je obavljao u kulturnom životu Beograda i diplomatiji, Ivanji se bavio i književnošću i od rane mladosti objavljivao poeziju, prozu, eseje, bajke i drame. Njegovim najznačajnijim delima smatraju se romani Čoveka nisu ubili, Dioklecijan, Konstantin, Na kraju ostaje reč, Preskakanje senke, Barbarosin Jevrejin u Srbiji, Guvernanta i Balerina i rat, kao i zbirke pripovedaka Druga strana večnosti i Poruka u boci.

Njegova dela prevođena su na nemački, italijanski, engleski, mađarski, slovački i slovenački jezik. S nemačkog i mađarskog jezika preveo je desetine knjiga i drama. Sa suprugom živi u Beču i Beogradu.

Reviews

[Đorđe Otašević · Rating 3 out of 5]

Meh. Repetitivno i sa dosta patetike. Prilično sam razočaran ovom knjigom.

[Miško Milojević · Rating 3 out of 5]

Nesumnjivo da je Ivan Ivanji bio značajno ime i dragoceni svedok mnogih događanja tokom postojanja Jugoslavije, a svakako i u kasnijem periodu. U tom smislu njegova sećanja su veoma interesantna i lepo da su zahvaljujući njima mnogi stvari i događaji otrgnuti od zaborava. Možda sam očekivao i više detalja ali i ovako sve ima svoj smisao, počev od važnih istorijskih dešavanja pa do nekih takoreći zaboravljenih stvari (triglav torta u Mažestiku ili flaše rakoje sa kruškom iz manastira Pleterje).
Moja zamerka , ako se to tako može nazvati, nije upućena autoru jer ono što je sročio i ispisao u svojoj 95 godini je za divljenje, već uredniku / urednici izdanja koja je morala da aktivnije uradi svoj posao sugerišući autoru da su ponavljanja u tekstu česta, da to u velikoj meri umanjuje vrednost knjige itd.