Za zubima

by Ivan Isailović

Svet propale utopije guta tranzicija, otežali kapitalizam postaje subjekat radnje. Čovek je biće koje trpi silu tržišta, ideologije i jezika. Čovek kao delatno, emotivno i misleće stvorenje, kao lirski subjekt proteran je iz isplativog sveta – pripoveda se iz trećeg lica. Stvari se dešavaju, a ne razumevaju.
Zbirka Za zubima je pesimistična demonstracija sile jezika. Pesničko Ja je nemoćno zato što je nemoćan klasičan pesnički jezik, a kolektivno Mi se pretvara u džinovsko, sedirano telo koje tone u bespuće pod milovanjem birokratskog jezika. Voli se ono što se ne može dosegnuti: „hronična objava boga u memli“ / „tamjan majčinog mleka“. Vizuelno nadilazi verbalno u zbirci koja simulira iskustvo skrolovanja internetom. Teške pesničke slike bi sebe da se odreknu, eksperiment bi da se okane eksperimentisanja, pesnik da se poništi i pretvori u sveznajućeg pripovedača koji bi znao kako se može živeti bolje, jezik bi želeo da se pretvori u takvu količinu buke nakon koje može uslediti samo Tišina.

- Iz pogovora Miloša Živkovića

Genres: Poetry

86 pages, Paperback

Published June 1, 2024

About the author

Ivan Isailović rođen je u Beogradu 1989 godine. Diplomirao je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Katedri za srpsku književnost i jezik sa opštom književnosti. Glavni je i odgovorni urednik Kontrast izdavaštva. Dugogodišnji moderator i učesnik radionica Književnog društva “Orfisti”. Jedan je od dvojice osnivača i autora sadržaja na Jutjub kanalu „Bookvalisti”. Objavljuje književnu kritiku i kritičke prikaze u periodici.

Reviews

[NiPoBabuNiPoPesmi · Rating 4 out of 5]

Osveženje u moru sličnih knjiga poezije. Ivan Isailović se hrabro igra sa jezikom, značenjima i gramatikom. Nekad je to uspelo nekad baš i ne ali bar je iskorak u odnosu na teror poezije kakva se gura u trenutno najpopularnijoj izdavačkoj kući za poeziju.

[Stefan Gašić · Rating 5 out of 5]

Odsustvo jezika u naslovu nadoknađuje bogatstvo jezika u poeziji, tamo gde je neophodno. Ova zbirka zahteva pažnju i ponovna čitanja, ali ima tu sjajnu sposobnost da nagrađuje čitaoca i pri prvom prolasku kroz pesme.
Mnogi savremeni autori se oslanjaju na opskurnost poezije da zamaskiraju nemogućnost pravljenja koncepta i čvrste strukture. Zbirke pesama često im budu samo to - zbirka, zbrka, kolekcija svega dotad napisanog. Uzdaju se u pseudo- Longinovo nadahnuće da samo oblikuje strukturu, i u čitaoce koji će učitati svoju viziju u tuđu oskudnu.

Ova zbirka je suprotnost tome - ima vrlo čistu, preciznu, eksplicitno postavljenu strukturu koja prosto – radi. Svaki ciklus funkcioniše u simbiozi sa ostalima, ali i zasebno nudi osobenu perspektivu.
Pošto sam neke starije pesme čuo još na skupovima Orfista, pre desetak godina, bilo je zanimljivo videti ih ovde, u novom ruhu, novom kontekstu - i doći do uvida kako je Ivan oformio zbirku, i usput razvio svoj stil.
Ovo je zbirka koju svaki ljubitelj savremene poezije, željan nečeg modernog, svežeg, eksperimentalnog, mora da pročita. I da čita iznova. Divan je osećaj uroniti u stihove koji obelodanjuju bogatstvo našeg jezika, a pored silnih domaćih autora koji su ukrotili taj jezik zarad sirovog prikaza sopstvenog uma, vredi čitati nešto što nam dokazuje suprotnost - da je jezik i dalje živ, da mutira, da peva.